Nakon “veselih sedamdestih”, za mnoge je period osamdesetih predstavljao pravo razočaranje. Možda ova dekada nije bila toliko zanimljiva kao njena prethodnica ali nam je zasigurno donela nekoliko filmskih ostvarenja koja su ušla u istoriju. 

Ratovi zvezda: Imperija uzvraća udarac (The Empire strikes back)

Kultna franšiza Ratovi zvezda obeležila je kinematografiju osamdesetih godina. Nakon što je izašao, film je postao prava senzacija i pokupio je brojne pozitivne kritike. Drugi deo nije pokupio hvalospeve kao prvi, iako ga današnja kritika posmatra kao veliki trijumf tog vremena.

Razjareni bik (Raging Bull)

Film je baziran na životu legendarnog boksera Džejka La Mota. Uloga u ovom filmu donela je Robertu De Niru drugog po redu Oskara za Najboljeg glumca u glavnoj ulozi. Kada pored De Nirovog imena pročitate imena Martin Skorseze i Pol Šrejder, shvatićete zašto je ovaj film obeležio osamdesete i zašto ga morate pogledati.

Isijavanje (The Shining)

Tokom godina, autor Stiven King, obezbedio je zavidan materijal za snimanje filmova. Od Keri preko Groblja kućnih ljubimaca i TO, njegove maštovite radnje nas zadivljuju i prestravljuju. Njegova najpoznatija adaptacija u verziji Stenlija Kubrika, jeste film Isijavanje. Priča prati pisca kog glumi poznati Džek Nikolson. Novi posao šalje ga sa porodicom u jedan hotel u toku zimskog perioda, a tamo ih očekuje, zaista, potpuno ludilo.

Top Gan (Top Gun)

U pitanju je film zbog kog je Tom Kruz postao omiljeni muški lik širom sveta. Kruz igra mladog pilota, koji je primljen u elitnu akademiju Top Gan, za dalje usavršavanje. Film priča priču o muškom prijateljstvu, egu, pa i o romansi između pilota i instruktorke. U filmu možete čuti i jedan od popularnih hitova osamdesetih, numeru “Take My Breath Away”.

Lice sa ožiljkom (Scarface)

Pored De Nira, Kruza i Nikolsona, ne smemo zaboraviti i sjajnog Al Paćina, bez kog Holivud osamdesetih ne bi bio ono što je bio. Nakon filmova Serpiko i Kum, koji su ga proslavili usledio je, danas kultni film, Lice sa ožiljkom, u režiji Brajana De Palme.

Volstrit (Wall Street)

Japiji su predstavljali veliku i zanimljivu vest u društvu tokom osamdesetih. U filmu Volstrit, Majkl Daglas igra Gordona Geka, bankara opsednutog novcem, dok Čarli Šin igra bankara na početku karijere, koji želi da bude kao Geko. Gekova filozofija “Pohlepa je dobra”, načinila je ovaj lik ključnim i prepoznatljivim u vreme osamdesetih.

Krompir uspeva na skoro svakom području. Gaji se širom sveta, a prvi put se pojavio u Evropi u 16. veku.

Predstavlja biljku otpornu na različite vremenke uslove, za koju se vezuju razne priče kroz istoriju. Naime, krompir je u Evropu stigao iz Latinske Amerike, a zatim se proširio i zauzeo područja Azije i Afrike. Evropskim brodovima, prenosila se velika količina, pa se tako u celom svetu danas jede krompir i to na razne načine. Najpoznatiji su krompir pire i pomfrit. Zanimljivo je da se na engleskom jeziku pomfrit izgovara kao french fries, u prevodu francuski krompirić, dok ga u Belgiji jednostavno nazivaju, pomfrit.

Od 15. do 16. veka krompir se mahom sadio i na taj način obezbedio dobre prihode poljoprivrednicima, pa i političarima i političkim vođama. Tako se krompir smatra “sredstvom” koje je smirilo ratne konflikte u istoriji. Prema istraživanju američkih stručnjaka, upotreba krompira, smanjila je broj ratova, jer su isti uglavnom pokretani zbog visoke cene zemljišta. Razvoj i uzgajanje krompira činio je cenu zemljišta povoljnijom, pa je na taj način, smanjena potreba za sukobom.

Poreklo krompira

Krompir je izuzetno bogat skrobom, i koristi se u ishrani ljudi i životinja. Predstavlja četvrti usev po veličini na svetu, odmah posle kukuruza, pšenice i pirinča. Poreklo vodi sa Anda, a u Evropu su ga doneli Španci. U početku se koristio kao ishrana za stoku, dok su Francuzi verovali da ova biljka izaziva leprozu. Proizvodnja krompira je u stalnom porastu, na svetskom nivou.

Krompir uspeva na svim područjima i geografskim dužinama, zahvata mali prostor, a može se očuvati i do šest meseci, van frižidera.

Organizacija za rad i poljoprivredu proglasila je 2008. godinu, Međunarodnom godinom krompira.

Koristi se usled opekotina, dok žvakanje sirovog krompira otklanja mučninu, navode stručnjaci.

 Krompir kao baterija

Tim profesora sa univerziteta u Jerusalimu otkrio je zanimljiv podatak. Naime, krompir može da zameni bateriju. Prostorija može osvetleti na četrdesetak dana uz pomoć krompira. Jedinice napravljene od četvrtine kriške krompira koje se nalaze između cinkove anode i bakrene katode spojene su žicom, i na taj način mogu osvetljavati sobu s LED svetlima preko mesec dana.

Krompir može da pruži električnu energiju koja je dovoljna za desetinu troška obične AA baterije. Takođe, može sprovoditi elektricitet koji deluje kao most između dva metala i na taj način omogući metalima da se slobodno kreću preko žice.

Ukoliko niste znali, srce poznatog kompozitora Frederika Šopena, sačuvano je u tegli. Naime, Šopen je preminuo 1849. godine, a uzorci njegove smrti dugo su istraživani.

U vreme kada je umro, u 39 godini života, verovalo se da je krivac tuberkuloza. Stručnjaci iz Poljske ustanovili su da je Šopen bolovao od cistične fibrioze. U pitanju je nasledna bolest, koja prvo zahvata disajni i probavni sistem. Oboleli od ove bolesti u proseku žive 40 godina.

U toku proučavanja Šopenovog srca, uz pomoć moderne tehnologije, naučnici su utvrdili da je tuberkuloza zaista krivac za smrt ovog kompozitora. Kako nisu smeli da otvore hermetički zatvorenu teglu, u kojoj se srce nalazi već 168 godina, tim naučnika koristio je fotografiju.

Primećene su lezije na srčanoj kesi koje upućuju na tuberkulozu. Naučnici napominju da je bez DNK-a analize nemoguće isključiti i opciju cistične fibrioze, kao uzroka smrti. Argument koji ide u prilog ovoj teoriji, je jedan od simptoma bolesti, naime Šopen je patio od hronične pothranjenosti.

DNK analiza srca

DNK-a analiza omogućila bi rezultate potrebne da se ustanovi pravi razlog smrti slavnog pijaniste. Međutim, Ministarstvo kulture u Poljskoj godinama odbija zahteve za sprovođenje DNK-a analize srca. Strahuje se da će bilo kakva dalja analiza oštetiti organ trajno.

Šopenovo srce jasno je vidljivo i dobro očuvano. Veruje se da je tekućina u kojoj se nalazi zapravo konjak. Tegla sa srcem nalazi se u zidu barokne crkve Svetog krsta u Varšavi. Ostaci su sahranjeni na pariskom groblju.

Rođen je u okolini Varšave, 1810. godine, a najpoznatija dela komponovao je u Francuskoj.

Predstvaljamo vam nekoliko divnih predela Afrike. Možda nisu prave turističe atrakcije, ali zaslužuju podjednaku pažnju i divljenje. Upoznajte čuda Afrike. 

Danakilska pustinja u Etiopiji

U pitanju je jedno od najneobičnijih mesta na našoj planeti. Ova pretopla oaza u Etiopiji pruža fantastičan pogled na suvo zemljište i jezera lave.

Nacionalni park Liuva u Zambiji

Nacionalni park Liuva predstavlja travnatu ravnicu u zapadnom delu Zambije. Poznat je po jednoj od najvećih migracijia gnu antilope. Park je izolovan, toliko da do otvaranja kampa King Lewanika, nije imao stalan kamp.

Taghazout u Maroku

Malo ribarsko selo Taghazout predstavlja dom nekim od najboljih surferskih lokacija u Africi, kao što su Anchor i Killer Points. Mnogi surferi dolaze u ovo seoce u potrazi za talasima, pa čak i imaju malu zajednicu surfera. Selo samo po sebi predstavlja izuzetno mesto. Boravak će vam ulepšati i Rajska dolina, koja se nalazi u blizini, smeštena na planinama Atlas.

Tsingy Rouge u Madagaskar

Tsingy Rouge, gradić nadomak Diego Suareza, je predivna kolekcija crvenih stena. Formacija stena otkrivena je sredinom XX veka, a danas jedno od atraktivnih turističkih mesta.

Makgadikgadi u Bocvani

Suva jama, veličine jednog Portugala danas je neverovatan prizor. Nekada je ovo mesto bilo jezero Makgadikgadi, a danas je nepregledni pejzaž suvog zemljišta, žute i bež boje.

Namakualand u Južnoafričkoj Republici

Namakualand je prekrivena hiljadama cvetova u toku avgusta i septembra, nakon kiša. Ovo mesto broji na more fanova koji dolaze svake godine da ga posete, kako bi uživali u neverovatnom pejzažu. Najbolja mesta za uživanje u pogledu su Nacionalni park Rihtersveld i Rezervat Skilpad.

Dobro ste pročitali – u svetu zaista postoji pustinja koja cveta i nalazi se u Čileu. Naime, pustinja Atakama u Čileu koja je toliko suva, u nekim delovima nikad kiša nije pala, doživela je neverovatnu transformaciju.

Na pustinju Atakama je u toku avgusta pala velika kiša i ovo suvo područje transformisalo u rajsku baštu ljubičaste nijanse. Ovaj fenomen u Čileu poznat je kao cvetajuća pustinja, koji se događa jednom u pet do sedam godina, međutim poslednji razmak između cvetanja bio je samo dve godine.

Ovakva vrsta cvetanja ne dešava se samo u ovoj pustinji. Naime, dešava se u svim pustinjama koje broje veliki broj cvetova perene. Semena ove biljke leže mesecima mirno, pa čak i godinama, i to potpuno neprimetno. Kada dođe do padavina i kada kiša spere njihov zaštitni sloj, dolazi do njihovog razvijanja a zatim i do cvetanja.

Fenomen cvetanja predstavlja redak primerak u Atakami, jer je područje izuzetno suvo, najsuvlje na planeti, toliko da u nekim delovima ove pustinje, nikad nije pala kap kiše, a da je to zabeleženo. Biljke kao što je peren i sukulenta, nalaze se u područjima gde se voda akumulira, dok je veliki deo pustinje toliko suv da samo nekoliko životinja, biljaka i bakterija nastanjuje njeno područje.

Stručnjaci predviđaju da će, kako zbog samog okruženja i uslova, tako i zbog klimatskih promena, ovo okruženje, ljubičaste poljane, biti kratkog roka.