Istoriju u većini čine brojna ratovanja, koja su trajala godinama ili decenijama. Ali postoje i ona, koja su trajala kraće od jednog dana.

Predstavljamo listu ratova koji su ušli u istoriju i ostali upmaćeni kao najkraći ratovi, koji su se odigrali.

Da li ste čuli za ove ratove?

Ukoliko niste znali, najkraći rat, koji je ušao u istoriju trajao je svega 38 minuta. U pitanju je rat između Engleske i Zanzibara koji se odigrao 1896. godine. Engleskoj ratnoj mornarici bilo je potrebno 38 minuta da savlada vojsku sultana.

Na drugom mestu nalazi se rat između El Salvadora i Hondurasa, poznat kao Fudbalski rat iz 1969. godine. Rat je podstaknut protestima zbog fudbalskih utakmica u toku Svetskog prvenstva i trajao je 100 sati.

U toku 1967. godine, Izrael je za šest dana porazio Egipat, Irak, Siriju i Jordan.

Rat između Gruzije i Rusije, 2008. godine, trajao je šest dana.

Na petom mestu nalazi se rat za osvajanje Slovenije, koji je trajao deset dana, u toku 1991. godine.

Pogledajte i: Najhrabriji ratnici

Granični incident između Grčke i Bugarske, 1925. godine, ostao je poznat kao Petrički incident, koji je trajao 11 dana. Navodno je bugarski graničar ubio grčkog vojnika koji je potrčao za svojim psom.

Sedmo mesto na listi pripada indijsko-pakistanskom ratu, koji je trajao 13 dana, u toku 1971. godine.

Samo dan duže trajao je rat između Srbije i Bugarske, 1885. godine. Rat je okončan porazom Kraljevine Srbije.

Samo 17 dana je trebalo Vilijamu Osvajaču, da osvoji Englesku, 1066. godine.

Najduži, na ovoj listi kratkih ratovanja, jeste rat između Gruzije i Jermenije, 1918. godine. Rat je izbio zbog graničnog spora, i trajao je 24 dana.

Sigurno ste pokušavali da zadržite dah i ostanete što duže pod vodom? Koliko ste izdržali, par sekundi? Verovatno ste se zapitali, zašto neke osobe mogu mnogo duže da zadrže dah.

Naučna istraživanja pokazala su da se ljudski organizam može prilagoditi ronjenju na dah, fizički i genetički, zahvaljujući povećanoj slezini.

Pleme Bajau iz Indonezije

Najbolji primer predstavljaju morski nomadi ili malajsko pleme Bajau, koji nastanjuju područje u okolini ostrva Borneo u Indoneziji.

Naziv morski nomadi stekli su zbog svog načina života. Naime, veliki deo dana provode u vodi, roneći i loveći ribu. Kako su njihova tela i organizam, od malih nogu, naviknuta na život na moru, oni mogu kristalno jasno da vide kroz vodu, čak i na dubini od 25 metara, navode istraživači.

Neuobičajeno razvijena slezina omogućava im da duže vremena izdrže bez vazduha i zarone dublje u vodu od većine ljudi. Zabeleženo je i da je jedan od pripadnika plemena Bajau, u toku lova izdržao celih 13 minuta pod vodom, što je karakteristično samo za morske vidre.

Naučnici smataraju da je ovo prvi pokazatelj genetičke adaptacije ljudi na okolnosti. Nakon istraživanja i analize, ustanovljeno je da pripadnici plemena Bajau, imaju slezinu za 50 posto veću, od prosečne. Slezina razgrađuje oštećena krvna zrnca i rezervoar krvi, pa se posmatra kao jedno od središta funkcionisanja retikuloendotelnog sistema.

Povećana slezina obezbeđuje 10 posto više krvnih zrnaca, koji prenose kiseonik po krvotoku, što plemenu Bajau, omogućava da duže izdrže pod vodom.

Dalja istraživanja omogućila bi lakše shvatanje delovanja organizma na akutnu hipoksiju ili gubitak kiseonika u raznim situacijama.

Ovi insekti koji kod većine ljudi izazivaju gađenje, imaju takav genetički sklop, da bi verovatno, bili jedina bića koja bi preživela “smak sveta”.

Naučnici su radili na otkrivanju karakteristika bubašvaba, kao i na otkrivanju razloga zbog kojih su toliko “neuništive”.

Mogu li bubašvabe sve da prežive?

Bubašvabe preživljavaju skoro sve – otkinut ud, napade bakterije, otrove. Mogu da jedu apsolutno sve i da prežive u nemogućim uslovima.

Prema istraživanjima, geni koje poseduju bubašvabe omogućavaju im da prežive sve gore navedeno. Istraživanje koje je sprovela Akademija nauka u Šangaju, otkrilo je zanimljive podatke, nakon sekvencije genoma američke bubašvabe. Naime, bubašvabe imaju masivni genom i takav sklop DNK , da ženke koje su pod stresom mogu da izlegu neoplođena jaja, koja će se kasnije izleći. U pitanju je proces koji se naziva partenogeneza – embrionalni razvoj organizma iz neoplođene jajne ćelije.

Zahvaljujući ovom genu, bubašvabe imaju sposobnost regeneracije ekstremiteta, pa su tako stvorile i poseban način za borbu protiv okruženja.

Pogledajte i : Krevetne stenice: Šta su i kako da ih se rešimo

Njihov organizam, odnosno ćelije, reaguju na infekcije tako što izbacuju antimikrobne peptide koji ulaze u hemolimf – to objašnjava beli sekret koji izlazi iz insekta nakon što ga zgazite. Pored toga, bubašvabe imaju i specifičan, prirodan mehanizam detoksifikacije.

Kineski stručnjaci rade na istarživanju načina, koji će smanjiti broj ovih štetočina.

Svima je poznato da je lav kralj Afrike, da je bizon simbol Severne Amerike, a da su kenguri pravi australijski bokseri. U pitanju su prirodna staništa ovih životinja, pa ukoliko neku od njih i ugledate na navedenim područjima, to ne predstavlja iznenađenje. Ali, postoje i određeni izuzeci. Naime, neke od ovih životnja sa naše liste pronađene su na mestima, na kojima ih ne možete zamisliti, prilično daleko od kuće. 

Kamile u Australiji

Iako potiču sa prostora Afrike i jednog dela Azije, kamile polako naseljavaju i Australiju. Naime, 1822.godine Konrad Multe Brun, doveo je ovu vrstu na teritoriju Australije, u cilju istraživanja velike pustinje.

Od kako su stigle na ovaj kontinent, kamile predstavljaju prave napasti, hraneći se okolnim zelenišem i uništavajući infrastrukturu Australije. Zabeleženi su i slučajevi u kojima su kamile ulazile u kuće i pile vodu iz wc šolja. Velika kolonija kamila u Australiji i dalje je u porastu.

Zebre u Teksasu

Postoji ranč u Teksasu koji dozvoljava lovcima da love i ubijaju zebre, zbog velikih naknada. Nakon što su stigle na teriotoriju SAD-a, zebre su se uspešno privikle, zbog klimatskih uslova Teksasa. Ne postoji druga interakcija između ovih životinja i ljudi, nažalost, osim lova.

Nilski konj u Kolumbiji

U toku osamdesetih, poznati Pablo Eskobar je u svom dvorištu izgradio veliki zoološki vrt. Prvi stanari ovog neobičnog vrta bili su nilski konji, koje je Eskobar doveo iz Afrike. Nakon njegove smrti, vlasti su odlučile da životinje ostave da se same snalaze, jer su bile prevelike i opasne za povratak nazad u Afriku. U potrazi za hranom, životinje su uspele da pobegnu i da se razmnožavaju, pa tako danas, na području Kolumbije ima oko 16 nilskih konja.

Papagaji u San Francisku

Papagaje možete pronaći u “džunglama” Severne Amerike. U San Francisku, postoji određeni broj papagaja koji su pobegli od svojih vlasnika i nastanili deo grada poznat kao Telegraf Hil. Ovaj deo grada, zahvaljujći papagajima i njihovim prekrasnim bojama, prredstavlja pravu atrakciju.

Crni panter u Engleskoj

Iako nijedna državna agencija nije zvanično potvrdila postojanje crnog pantera na području Engleske, u toku dana zabeleže se i do četiri prijave. Stanovnici ovu mačku opisuju kao veliku i crnu, sličnu panteru. Jedno od objašnjenja je Akt o držanju divljih životinja, koji je stupio na snagu 1976. godine. Naime, veruje se da su vlasnici ove mačke odlučili da je puste na slobodu, kako ne bi odgovarali pred zakonom.

Zakoni, kriminal, pa i korupcija postoje od kad i civilizacija. U srednjem veku je to možda izgledalo malo drugačije nego danas, ali kazne su svakako postojale. Predstavljamo nekoliko zanimljivih i veoma neobičnih, ilegalnih situacija i kazni iz srednjeg veka.

Sistemi za disciplinovanje onih kojima iste nedostaje, prožimaju se kroz istoriju. Kazne u srednjem veku bile su surove i teške.

Zabranjen tenis u slučaju siromaštva

Tenis je bio zabranjen deci koja nisu pripadala plemićkim porodicama, zakonom iz 1945. godine. Smatralo se da ovakav vid igre predstavlja podsticaj za kockanje. Zakon je bio na snazi tokom cele godine, osim Božića.

Fudbal je za necivilizovane

U srednjem veku, fudbal nije imao današnju popularnost. Igra se smatrala prilično necivilizovanom, jer se na terenu odvijao pravi rat, koji je dovodio i do smrtnog ishoda. Kralj Edvard II, zabranio je igranje fudbala u Londonu, 1314. godine. Fudbal je bio zabranjen i zbog velikih nemira na ulicama, u toku trajanja meča. Zabrana je ukinuta 1650 godine.

Dozvoljava li gospodar

U pitanju je jedan od zakona koji samo ukazuje na to, koliko je nekad bilo strašno naći se na samom dnu društvene lestvice. Brak u srednjem veku nije bio moguć bez dozvole gospodara. Nedozvoljen brak smatrao se nelegalnim. U slučaju smrti supružnika, gospodar je taj koji u kratkom roku pronalazi novog supružnika. Oni koji nisu hteli da sarađuju, bili su najstrožije kažnjeni.

Smrt u parlamentu

Ovaj zakon se i dalje primenjuje u Velikoj Britaniji. Naime, svako ko umre u parlamentu ima pravo na državnu sahranu. Kako bi se suzbio broj “umrlih u parlamentu”, doneta je odluka o strogoj zabrani umiranja u parlamentu.

Ovce se kupaju

Delo “Knjiga čudnih i radoznalih pravnih neobičnosti”, Nejtana Belofskog, beleži slučajeve iz 1200-te godine, kada je sva posluga uključujući i ostale sunarodnike malog sela, mogla biti kažnjena u slučaju ne kupanja gospodareve ovce.

Poput ljudi, životinje takođe mogu da se ogledaju, ali koliku svest imaju o tome šta tačno vide, ne možemo da tvrdimo. Ono što možemo da primetimo jesu njihove reakcije na odraz. Šta se događa onog momenta kada životinja ugleda svoj odraz u ogledalu?

Naučnici tvrde da su pojedine životinje svesne svog odraza u ogledalu. Naime, slonovi, delfini i veliku majmun, prepoznaju svoj lik. U toku istraživanja, životinje su prošle kroz nekoliko faza. Prva faza je Gručo faza, faza tokom koje životinje ponavljaju pokrete, jer primećuju da se nešto “čudno” dešava sa druge strane. Poslednja faza predstavlja momenat u kom životinja pokušava da istraži određeni deo tela, koji teško može da vidi.

Pogledajte i: Mladunče delfina prepoznaje svoj odraz mnogo pre deteta

Kako ogledalo pomaže?

Kada životinja posmatra svoj odraz u ogledalu, najverovatnije prepoznaje drugog pripadnika svoje vrste. Pojedini zoološki vrtovi koristili su ogledala, kako bi sugerisali da je vreme parenja i inicirali sam čin. Naime, ogledala su postavljenja u prostoru u kom borave flamingosi koji se pare onda kada opaze da je druga jedinka ili partner određene veličine.

Naučnici su došli do zaključka da ogledala u određenom postotku smanjuju anksioznost kod konja. Dok se pojedine vrste plaše onog što vide u ogledalu, i prilaze mu bojažljivo, druge, poput gorile, nemaju taj problem.

Svakom biću na planeti potrebno je vreme da shvati sebe i svoje pokrete, kao i da to prihvati, kako bi razumelo svoj odraz u ogledalu. To je vreme za prepoznavanje. Ljudskoj vrsti, odnosno bebama potrebno je do 24 meseca da prepoznaju svoj odraz u ogledalu.

Pogledajte i: Boja ogledala

Zanimljivo je da psi ne mogu da vide svoj odraz u ogledalu, iako vrlo lako prepoznaju odraz drugih životinja. Za pse je karakterističan visok nivo inteligencije, ali i pored toga, potreban je odgovarajući kognitivni razvoj, koji psima nedostaje kako bi se prepoznali vizuelno.

Oni su bili veliki ratnici i pobednici, koji su ušli u istoriju. Rečenice koje su izgovirili prenosile su se s kolena na koleno, kroz generacije, decenije i stoleća. Predstavljamo vam citate poznatih istorijskih pobednika.

Aleksandar Veliki

Jedan od najvećih vođa svih vremena bio je Aleksandar Veliki. Za makedonskog vladara ništa nije bilo nemoguće, pomerio je granice svog carstva sve do Indije. Njegovi citati ostali su poznati kao velike inspiracije, koje često možemo čuti.

“Ne može se imati dva sunca, niti zemlja dva gospodara.”

“Niko me na svetu nije pokorio, osim mene.”

“Ne plašim se vojske lavova, koju predvodi ovca, plašim se vojske ovaca koju predvodi lav.”

“Kada je neko glup, ne možete mu to ni dokazati.”

“Ništa nije nemoguće, za onog ko ima volju pokušati.”

Pogledajte i: 4 najkraće istorijske rečenice

Gaj Julije Cezar

Rimski imperator Julije Cezar, vladao je 59 godina, i vladao je tako što je ratovao. Zaslužan je za proširenje Rimskog carstva, koje se prostiralo od Atlantskog okeana, pa sve do Azije. Poznat je i po mnogim mudrim izrekama.

“Zar i ti, sine Brute.”

“Kocka je bačena.”

“Dođoh, videh, pobedih.”

Pogledajte i: Gaj Julije Cezar – Citati i izreke

Hanibal Barka

Za Hanibala vezujemo čuvenu rečenicu “Hanibal pred vratima”. Značenje ove rečnice odnosi se na strah i napad neprijatelja, kao kada bi rekli: neprijatelj pred vratima, neprijatelj stiže ili neprijatelj napada. Hanibal Barka bio je jedan od najgenijalnijih i najsurovijih vojskovođa Kartagine.

“Pronaći ćemo put ili ćemo ga napraviti.”

“Drugovi! Bogovi nas postaviše između pobede i smrti.”

U decembru 2014. godine došlo je do erupcije vulkana u Pacifičkoj kraljevini Tonga. Vulkan je u vazduh poslao pepeo i paru. Kada se nakon nekoliko nedelja pepeo spustio, otkrio je novo ostrvo. 

Novo ostrvo nastalo je između dva, starija ostrva i postalo poznato kao Hunga Tonga-Hunga Ha’apai – po imenima dva susedna ostrva. Predviđalo se da će ostrvo postojati samo nekoliko meseci, međutim nova istraživanja pokazala su rezultate prema kojima je vrlo moguće da novonastalo ostrvo potraje i narednih 30 godina.

U pitanju je prvo ostrvo koje je nastalo u savremenoj, satelitskoj eri. Studije pružaju uvid u eroziju koja oblikuje nova ostrva, a razumevanje takvih procesa u mnogome bi pružila i uvid u neke druge procese Sunčevog sistema.

Hunga Tonga-Hunga Ha’apai, treće je vulkansko ostrvo, koje je nastalo u poslednjih 150 godina. Drugi sličan slučaj dogodio se sa ostrvom Surtsej, koji se formirao nakon slične podvodne erupcije u blizini obale Islanda 1963. godine. Ostrvo je od momenta nastanka, konstantno praćen, satelitskim posmatranjem, raznim optičkim senzorima i radarom. Istraživači su radili na analiziranju i posmatranju promena na obalama i volumena iznad nivoa mora. Došli su do mogućih rešenja, koja utiču na vek trajanja ostrva.

Pogledajte i: Ostrvo slepih na Pacifiku

Naime, u prvom slučaju, javlja se ubrzana erozija abrazijom talasa, koja bi destabilizovala konus, do sedam godina, i na taj način ostavila samo most između dva susedna i starija ostrva. Drugi slučaj predstavlja sporiju stopu erozije, koje ostavljaju konus i do 30 godina.

Najveće promene na ostrvu desile su se u prvih šest meseci postojanja. U startu, ono je bilo ovalnog oblika, spojeno sa zapadne strane susednim ostrvom. Kako su meseci proticali izgled ostrva se menjao. Ubrzo su promene dovele do stvaranja jezera ka okeanu, tada su istraživači bili mišljenja da je u pitanju kraj, da ostrvo polako nestaje. Međutim, ostrvo je nastavilo da se razvija.

Ostrva nastala na ovakav način, u velikoj meri mogu pomoći naučnicima u istraživanju planete Mars. Naime, razumevanje nastanka ostrva, može dovesti do razumevanja i vulkanskih karakteristika Marsa. Sva saznanja o Marsu temelje se na interpretaciji fenomena naše planete.