Kitovi predstavljaju najveće životinje koje nastanjuju našu planetu. Naučnici navode da postoje dva razloga koji bi mogli da objasne zašto su ovi sisari toliko veliki. 

Studija koju su sporveli naučnici sa Univerziteta u Stenfordu, pokazala je da oni, jednostavno, moraju biti veliki.

Šta ih čini velikim?

Prvi faktor je očuvanje telesne toplote. Kako žive u vodi i kreću se na velikim dubinama, velična im omogućava da očuvaju potrebnu telesnu toplotu i ograniče njen nepotreban gubitak.

Pogledajte i: Kit ubica naučio da priča ljudski jezik!

Drugi faktor predstavlja količina hrane koju kitovi mogu pojesti i moraju uneti. Ovim toplokrvnim stvorenjima, potrebna je veća količina hrane kako bi održali zdrav rad metabolizma. Naime, ovaj faktor je jako bitan, jer bez obzira koliko toplote kitovi mogu da zadrže, ukoliko ne unose dovoljnu količinu hrane, doći će do nepovoljnog i nezdravog rada metabolizma.

Pogledajte i: Neraskidiva veza čoveka i životinja: Kit spasao ronioca od napada ajkule!

Evolucioni biolog, Kris Venditi, sa Univerziteta u Engleskoj, naveo je da je veličina životinje, izuzetno bitna pri istraživanju drugih stvari vezanih za nju. Veličina jedne životinje može ukazati na njeno kretanje, rad metabolizma i određene potrebe.

Naučnici navode da veće životinje imaju veće i lakše šanse da se izbore za produžetak vrste, i okrenute su raznovrsnijoj hrani.

Očigledno je da se, danas, ne može priuštiti život u bilo kom gradu. Postoje gradovi koji su, jednostavno van domašaja većine, jer su troškovi života iznad proseka.

Na prvom mestu najskupljih gradova na svetu, poslednjih pet godina, nalazi se grad Singapur. Zatim slede Pariz, Cirih, Hong Kong, Oslo, Ženeva, Seul, Kopenhagen, Tel Aviv i Sidnej.

Prema istraživanju i listi koju je objavio magazin Ekonomist, najmanji troškovi života su Damasku, Karakasu, Lagosu, Nju Delhiju i Alžiru.

Standard kroz hleb, gorivo i cigarete

Najbolji primer za visok standard pokazaće odnos cena cigareta, hleba, kao i goriva, u određenim gradovima. Naime, kada je paklica cigareta u pitanju, prosečna cena u Sidneju iznosi oko 24 dolara, u Oslu 13,5 dolara, u Ženevi 9,48 dolara, u Parizu 9,29 dolara, u Hong Kongu 7,29 dolara, a u Seulu 3,94 dolara.

Kada je gorivo u pitanju, najskuplje je natočiti ga u Oslu, gde litra benzina košta oko 2 dolara, zatim u Hong Kongu 1,84 dolara, u Parizu 1,17 dolara, u Cirihu 1,68 dolara, u Ženevi 1,56 dolara, u Singapuru oko 1,50 dolara, u Seulu 1,34 dolara, a u Sidneju 0,98 dolara.

Hleb je najskuplji u Seulu gde kilogram košta 15,59 dolara, dok u Singapuru kilogram hleba košta 3,71 dolar.

Najskuplji gradovi Evrope, koji su se našli na listi su Pariz, Cirih, Oslo, Ženeva i Kopenhagen. Pariz se na ovoj listi nalazi od 2003. godine.

Slabljenje dolara uticalo je na smanjenje broja američkih gradova na ovoj listi. Naime, Njujork se pre pet godina nalazio na 23. poziciji liste, dok ove godine zauzima 13. poziciju.

U statistiku i istraživanje uključene su cene proizvoda i usluga, u navedenim gradovima, koje se svakodnevno koriste – hrana, piće, proizvodi za ličnu higijenu, prevoz, usluge, troškovi domaćinstva i stanarina.

Nabogatije države na svetu

Ove države predstavljaju najbogatije svetske države i zauzimaju, prema bogatstvu, sledeće pozicije:

1. Katar
2. Luksemburg
3. Singapur
4. Norveška
5. Brunej
6. Hong Kong (kao zasebna kineska administrativna jedinica)
7. Sjedinjene Američke Države
8. Ujedinjeni Arapski Emirati
9. Švajcarska
10. Australija

Insekti su bića koja ne uživaju veliku popularnost. Određen broj ljudi na planeti pati od entofobije, u pitanju je veliki strah od insekata. Pa, ukoliko se pronalazite u toj grupi, možda je najbolje da preskočite ovaj tekst. U nastavku predstavljamo listu najvećih insekata na svetu. 

Veliki Titan ili Titanus giganteus

Ova vrsta nastanjuje područje Amazonske prašume. Verovali ili ne, prodaju se po ceni i većoj od 500 dolara. Naime, u Brazilu ih love uz pomoć živinih svetiljki, zbog neverovatnih klešta, koja su toliko jaka da mogu naneti ozbiljne povrede. Klešta mogu narasti i do 17 centimetara. Kada osete opasnost, upozoravaju siktanjem, a nakon što dostignu starost, prestaju da se hrane. U poslednjim danima životnog veka, lete u potrazi za partnerom.

Tvrdokrilac poznat kao Megasoma elephas

Buba “slon” poseduje tri roga, a dva su na glavi. Ovi rogovi služe im u obračunima sa neprijateljem ili suparnikom. Mogu dostići veličinu i do 12 centimetara, a mužijaci su i do tri puta veći od ženke. Uglavnom se hrane drvetom i voćem, a nastanjuju područje južnog Teksasa, Meksika, i neke delove Australije. Životni vek im je kratak, žive samo nekoliko meseci.

Bubašvaba, Macropanesthia rhinoceros

Bubašvaba je verovatno insekt koji ima najmanje fanova, i koju većina ne voli da vidi ni na ekranu, a kamoli da poveruje da postoji i ona “gigantska” vrsta. E, pa najveća vrsta bubašvaba živi u Australiji, u tropskim područjima Kvinslenda. Može narasti do 8 centimetra i težiti oko 35 grama. Ova vrsta bubašvaba živi i do 10 godina.

Zrikavac, Macrolyristes corporalis

Možda ne izgleda lepo, ali ovaj zrikavac je u potpunosti bezopasan. Nastanjuju šumovite planinske predele Malezije, a aktivni su samo noću, kada kreću u potragu za hranom i za partnerima. Oglašavaju se zviždanjem, a preko dana miruju, kako bi izbegli opasnost i neželjene susrete sa grabljivcima. Bliski su rođaci skakavcima, hrane se biljkama, ali i manjim insektima.

Buba Goliathus regius

Samo ime Golijat objašnjava veličinu ove bube. Naime, ova vrsta dostiže veličinu i do 11 centimetara dužine i težinu do 100 grama. Živi u tropslim šumama Afrike, a hrani se korom drveta i voćem. Imaju krila, male kandže, dok mužijaci imaju i rogove koji oblikuju slovo Y. Karakterišu ih i prave “ratne” šare.

Moljac, Attacus atlas

Ovaj tropski moljac nastanjuje područje jugoistočne Azije, a u pitanju je najveći moljac na svetu. Raspon krila doseže do 30 centimetara, dok sama površina krila ovih moljaca može dostići i do 400 kvadratnih centimetara. Ženske su veće i teže od mužijaka. U Indiji se uzgajaju zbog svile, smeđe boje koja je izdržljiva i poznata kao fagara.

Tamara de Lempicka rođena je na današnji dan, 16. maja, 1898. godine kao Maria Gorska u Varšavi. Bila je art deko slikarka koja je svoj radni vek provela u Francuskoj i Americi.

Lempicka je najpoznatija po art deko portretima aristokrata i bogataša. Većina njenih dela bazirana je na nudizmu.

Bila je supruga cenjenog poljskog advokata, a studirala je slikarstvo sa Morisom Denisom i Andreom Lote. Njen stil karakteriše kasni kubizam i neoklasičan stil.

Tamara de Lempicka bila je aktivan član aristokratskog društva i vodila je bogat socijalni život. Bila je omiljeni umetnik velikog broja holivudskih zvezda, pa je tako stekla i nadimak “baronesa sa četkom”.

Između dva svetska rata, 1928. godine, postaje ljubavnica imućnog kolekcionara umetnina, austrougarskog grofa Raoula Kufnera.

Tamara de Lempicka bila je omiljena moderna slikarka, dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Umrla je u Meksiku, 1980. godine, a njen pepeo rasut je iznad vulkana Popokatepetla.

Da li ste čuli za nebodere Kuenke? U pitanju su srednjevekovni neboderi, koji su smešteni na ivicama litice, a pružaju pogleda na špansko predgrađe.

Srednjevekovni grad Kuenka smešten je na strmim liticama, na 170 kilometara istočno od Madrida, sa pogledom na klisuru reka Hukar i Huekar.

U pitanju je grad koji predstavlja dobro očuvano srednjevekovno utvrđenje. Sagrađeno je u VIII veku, od strane Mavara, a njime su vladali muslimanski i hrišćanski vladari. Alfonso VIII od Kastilje osvojio ga je u XII veku. Poluostrvski rat koji se odigrao početkom 1.800 godine, delimično ga je uništio.

Kuenka se nalazi pod zaštitom UNESCO-a od 1996. godine.

Neboder iz srednjeg veka

Ovaj neboder čine kula, dva kamena bloka i svod koji je ostao od zidova utvrđenja. Vekove i uništenja preživele su mnoge značajne zgrade, uključujući prvu špansku gotsku katedralu Basílica de Nuestra Señora de Gracia i ostaci arapske tvrđave El Kastiljo.

Kako je zbog veličine i širine utvrđenja ostalo malo prostora za širenje samo gradića, stanovnici Kuenke morali su da prave tanke zidove, a visoke zgrade širom San Martina, kako bi se smestila velika populacija.

Kako su neboderi izgrađeni i dalje je nepoznata, ali stručnjaci navode da datiraju do sredine srednjeg veka, naime u tom preiodu su izgrađeni. Ukoliko su ovi podaci tačni, to smešta ove nebodere iz Kuenke na prvo mesto liste najstarijih nebodera na svetu.

Kuće koje su rasprostranjene na ovom području su raznolike, a najveća razlika primetna, je u visini zdanja. Naime, arhitekte su prilagodile izgradnju kuća talasastom pejzažu i brdovitom području. Neke kuće su visoke do pet spratova, dok su drguge visoke između 10 i 12 spratova.

Najpoznatiji i najneverovatniji neboderi Kuenke su “viseće kuće”, a njihovi drveni balkoni urađeni su tako , da izgledaju kao da vise iznad reke Huekar. Viseće kuće nisu obnovljene, te su zadržale originalne elemente. Za turiste su otvorene tri kuće, a u jednoj od njih nalazi se i Muzej španske apstraktne umetnosti.

Grad Kuenka nalazi se u španskoj autonomnoj zajednici Kastilja La Manča. Ovo utvrđenje opisano je i u romanu čuvenog Migela de Servantesa “Don Kihot”.

Nema toga što se ne može rangirati i završiti na listi “naj” ovo ili naj “ono”. Tako je na osnovu istraživanja dobijena i rang lista miroljubivih naroda, koje se najviše ističu po odsutnosti agresije. U nastavku teksta otkrijte koje su se to nacije našle na ovoj listi.

Japan

Japan od II svetskog rata nije ulazio u sukobe, a ova država se može pohvaliti i minimalnom stopom kriminala. U pitanju je miroljubiva država, bogate kulture i predivnih predela.

Singapur

Mala nacija kao što je Singapur, ne može baš sebi da dozvoli da uzima olako sigurnost. Singapur je poznat po tome da radi na razvijanju dobrih odnosa sa susedima od proglašenja nezavisnosti, 1965. godine.

Danska

Danska se može naći i na samom vrhu ove liste, jer je u pitanju najbezbednija zemlja na svetu. Karakteristično za stanovnike ove države je da se više bave stabilnom ekonomijom nego što ih zanima bilo kakav vid oružanog sukoba. U pitanju je prijateljski nastrojen narod, uvek rad da pomogne.

Norveška

Ljudska prava ovoj državi su na prvom mestu. Norveška vlada stavlja mir na prvo mesto svojih prioriteta.

Švedska

Ova skandinavska država nalazi se daleko na severu Evrope. Karakteriše je niska stopa kriminala, provala i pljački, iako se ubraja među najveće izvoznike oružja u Evropi. Švedska već dve decenije nije učestvovala u sukobima.

Island

U vreme velikih sukoba, Island je ostao po strani. Ovu državu karakterišu miroljubivi građani. Bez obzira na probleme sa kojima se država susreće, stanje u društvu je potpuno mirno.

Belgija

Ova mala država predstavlja dom Evropske Unije i NATO-a. Da li je to razlog zbog kojeg Belgija retko kad učestvuje u sukobima, možemo samo da pretpostavimo. Bogata srednjevekovnim gradovima i božanstvenom prirodom, ova država predstavlja pravi mali raj za turiste.

Češka

Human Development Indeks je 2009. godine proglasio Češku državom s visokim razvojem ljudskih prava. Ova država izbegava sukobe i radi na jačanju ekonomskog sedišta.

Švajcarska

Švajcarska je izuzetno je stabilna država sa veoma niskom stopom sukoba i kriminala. Nedavno je proglašena za državu s najmanjom stopom nestabilnosti vlade.

Slovenija

Slovenija predstavlja jednu od najsigurnijih zemalja sveta. Kao visokopozicionirana članica UN-a, ova država pruža veliku sigurnost svojim državljanima.

Čokoladu volimo u svakom obliku. Postoje različite vrste čokolade, kao i spektar dodataka koji joj se dodaje. Naravno, zbog toga postoji i određena razlika u ceni. A koja je to čokolada najskuplja na svetu?

Na svetu postoje posebno specijalizovane prodavnice čokolade, koje uopšte ne liče na prodavnice, možda pre na zlatare. Naime, izlog ili vitraž krase kutije u koje su čokolade umotane i uvijene, kao minđuše ili ogrlice. Ona najskuplja čokolada, prodaje se u obliku dijamanta i uvijena je u zlato.

Kakvog je ukusa ovaj slatkiš?

Ova poslastica uvijena je u jestivo zlato i predstavlja najskuplju čokoladu na svetu, čija vrednost je procenjena na 7.728 evra. Čokolada u zlatu biće predstavljena na ovogodišnjem festivalu čokolade u portugalskom gradu Obidoš.

Proizvedena je ogranična količina, od 1.000 čokoladnih bombona koje su punjene vanilom sa Madagaskara, belim tartufom, safranom, zlatnim pahuljicama i specijalnim tajnim sastojkom.

Jedan od razloga zbog kojih je čokolada toliko skupa, jesu sastojci od kojih su bombone napravljene. Naime, korišćeni su najskuplji sastojci, a na izradi čokolade Gomeš je radio oko godinu dana.

Čokolada će se prodavati u crnim lakovanim kutijama sa drvenom osnovom u specijalizovanim prodavnicama. Pored toga, na kutiji će biti urezan i zlatan serijski broj, koji je obeležen, ni manje ni više, nego sa hiljadu Swarowski kristala, biserima i zlatnim trakama.

Kao da sve ove karakteristike nisu dovoljne, Gomeš je odlučio da doda još malo ekskluzive ovom slatkišu, pa će se tako informacije o kupcima držati u tajnosti. On navodi da su do sada porudžbine stigle iz Rusije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Argentine.

Kada pomislimo na to šta u Rimu danas jedu i na italijansku kuhinju, odmah ogladnimo. Italijanska kuhinja bogata je maslinama, vinima, pastama, sirevima i mortadelom…, ali i čuvenim đelatom. A da li su sve ovo jeli i stari Rimljani, otkrijte u nastavku. 

Osnovu svake mediteranske kuhinje, čine masline, vino i hleb. Ova kombinacije nije predstavljala i osnovnu ishranu starih Rimljana.

U čemu je tajna?

Nakon arheološkog ispitivanja kanalizacija i septičkih jama drevnog grada Herkulaneuma, u toku 2013. godine, otkriveno je da se na jelovniku starih Rimljana pretežno nalazila riba. Pored raznih vrsta ribe, ovaj drevni narod u svoju ishranu je unosio i razna pikantna jela i voće.

Visoki stalež konzumirao je falernijansko vino sa područja današnjeg Napulja, neki su koristili egzotične produkte iz Indije ili Španije, dok su drugi upotrebljavali domaće voće, povrće i začine. Ovo nam govori da se ishrana starih Rimljana protezala od najobičnijih domaćih namirnica do egzotičnih produkta.

Kako je Rimsko carstvo u jednom periodu predstavljalo sam centar sveta, nije ni čudo da su njegovi stanovnici imali tako bogatu i raznovrsnu ishranu. Uzorci zemlje i kostiju, u toku istraživanja, pokazali su da su ove teorije tačne, Rimljani su zaista uživali u gurmanlucima.

Postoje i legende, u kojima stoji da se nekada na gozbama starih Rimljana uživalo i u mesu medveda i nojeva. Egzotična mesa bila su karakteristična za trpeze bogatih Rimljana. Ostali su uživali u pristupačnijem mesu, piletini, svinjetini, jaretini i ovčetini, a najjeftinije bilo je usoljeno meso.

Sveža riba bila je skupa, ali je riblje ulje ili likvamen bilo pristupačno. Ovaj sos je u velikim količinama uvožen iz Španije i oblasti Crnog Mora. Kada je voće u pitanju, ono se lako moglo nabaviti na lokalnim pijacama. Grožđe, masline, kruške, nar i kupine, bile su pristupačnije voćke, dok su breskve bile posebno skupe. U velikoj količini se konzumirao kupus, crni i beli luk, praziluk, kao i orašasti plodovi. Jela od žitarica i pasulj, nisu bili strani ovom narodu, pa se tako može reći da je njihova ishrana, bila više nego raznolika.

Ono što je i danas karakteristično za italijansku ishranu, jesu začini i sosevi. Na jelovniku starog naroda, kao i na jelovniku mnogih Italijana danas, nalazili su se mirođija, korijander, mak, nana, kim, susam i drugi začini.