Verovali ili ne, zaista postoje “gradovi knjiga”. Ova informacija oduševiće sve ljubitelje knjiga, pa ukoliko planirate odmor, uvrstite jedan od ovih gradova na svoju listu destinacija koje morate posetiti.

San Huan, Porotriko

Malo ostrvo promoviše imena svetskih pisaca kao što su Migel Pinjer i Esmeralda Santjago. Na ostrvu se nalazi poznati kafić “Nuyorican Poets Café”, kao i Prolaz pesnika – “The Poet’s Passage. Naime, čuvar prolaza je čivava po imenu Federiko Garsija Lorka.

Kartagena, Kolumbija

Ukoliko ste ljubitelj dela Gabrijela Garsije Markesa, onda ste verovatno pročitali „Sto godina samoće“ i „Ljubav u doba kolere“. Ova dela, kao i mnoga druga, inspirisala je Kartagena. Nakon što su počeli nemiri u Bogoti, Markes je utočište pronašao u ovom gradu. Njegov pepeo počiva na univerzitetu u Kartageni.

Pariz, Francuska

Pariz pruža idealan ambijent za čitanje knjige. Odmorite u jednom od kafea, u stilu prave Parižanke ili posetite sam vrh Ajfelovog tornja. Ovo ćete sigurno ostvariti ukoliko krenete putem Pariza, ali ono što ne smete propustiti svakako je najstarija javna biblioteka, Mazarenova biblioteka i kuća Vikotra Igoa.

Dablin, Irska

U pitanju je dom Džejmsa Džojsa, Šejmusa Hinija, Oskara Vajlda i drugih. Ukoliko se nađete u Dablinu, vrlo lako možete saznati zanimljivosti koje su malo poznate o pomenutim autorima, a za koje svakako znaju lokalci. Informacije možete dobiti od vodiča, kada krenete u posetu Triniti koledžu ili pak u lokalnom pabu.

Tokio, Japan

Ako ste ljubitelj romana Harukija Murakamija, Tokio je idealna destinacija za vas. Posetite Kamakura muzej i osmospratnu knjižaru “Kinokunija”. Ovaj grad pruža razne mogućnosti, od posebne hrane, preko prelepe prirode, do savršene zabave za svakoga.

Arahnofobija je iracionalan strah od pauka. U pitanju je fobija o kojoj se dugo raspravljalo i teoretisalo u naučnim krugovima. Postavlja se pitanje da li se rađamo sa ovakvom vrstom straha ili ga stičemo tokom života?

Kako bi se došlo do traženog odgovora, odnosno podataka i informacija koje bi mogle da objasne ovu pojavu, sprovedeno je istraživanje na bebama.

Urođena ili stečena fobija?

Dok su šestomesečne bebe sedele bezbrižno u majčinom krilu, stručnjaci su im pokazivali fotografije pauka, zmija i cvetova, koji su bili istih boja i večilina.

Širenje zenica, tokom osećaja straha, praćeno je specijalnim infracrvenim uređajima. Deca su na fotografije zmija i pauka reagovala širenjem zenica, jačim nego na ostale fotografije.

Noradrenalinski sistem u mozgu odgovoran je za stresne reakcije. On je aktivan, onda kada dođe do znatnog širenja zenica, kao što je u ovom slučaju došlo, kao reakcija na predstavljene fotografije.

Zaključak koji je izveden na osnovu testiranja, jeste da je u pitanju urođeni strah. Naime, mala deca ne mogu znati za strah od pauka, jer su suviše mala kako bi naučila da ih se ne treba plašiti. Veruje se, prema navodima stručnjaka koji su radili na testiranju, da je u pitanju izvorno evolucijski strah.

Iako u modernom svetu, deca, a i odrasli retko kad dolaze u kontakt sa ovim živuljkama, veruje se, da naši davni preci nisu bili te sreće. Strah i gađenje, verovatno se nalaze u našem DNK-a, kao nasleđe nagona za preživljavanjem, koji je razvijen još u davnim, drevnim vremenima.

Kućni ljubimci, psi i mačke, prepoznaju svoje vlasnike i ljude iz okruženja. Oni nas ne vide onako kako mi vidimo njih, ali postoje razni drugi načini na osnovu kojih nas prepoznaju. A da li ste znali, da ovo nije slučaj i sa ribama? Naime, naučnici su došli do zanimljivih podataka o tome kako nas zaista ribe vide.

Naime, naučnici sa Univerziteta Oksford i Kvinslend, otkrili su da jedna vrsta tropski riba ili archerfish, poseduje sposobnost da razlikuje ljudska lica.

Kako je ovo moguće?

Naučni tim iz Velike Britanije i Australije, radio je timski i postigao neverovatne rezultate. Otkriveno je da je vrsta ribe poznata po imenu arherfish, sposobna da nauči, razlikuje i prepozna ljudska lica, sa visokim stepenom prepoznatljivosti. Kako ovaj poduhvat zahteva precizne vizuelne mogućnosti, u pitanju je zaista, impresivan talenat, odnosno, sposobnost.

Sa Univerziteta Oksford navode da je u pitanju težak zadatak, napraviti jasnu razliku i prepoznati određeno lice. Naime, ljudska lica dele iste funkcije i oblike – sva lica su slična, te je reč o malim i suptilnim razlikama u osobinama lica.

Pretpostavljalo se da ovakvu sposobnost prepoznavanja imaju samo primati. Kako ljudski mozak ima specijalnu regiju za prepoznavanje lica, odlučeno je da se sprovede istraživanje i testiranje i na životinjama, sa manjim mozgom.

Nakon sporvedenog istraživanja, naučnici su otkrili da je riba sposobna da prepozna jedno lice od 44 nova lica, iako nema razvijen vizuelni korteks primata. Istraživanje je pokazalo da ovaj beskičmenjak ima impresivnu sposobnost vizuelne percepcije.

Strelac riba

Ova tropska vrsta ribe poznata je po sposobnosti da plen pogodi mlazom vode. U toku istraživanja, ponuđene su dve fotografije na kojima su ljudska lica, a ribe su naučene da izaberu ono koje prepoznaju, gađajući fotografiju mlazom vode.

Ribama je predstavljeno jedno poznato lice i serija novih lica, i pokazale su sposobnost prepoznavanja, kada su mlazom vode gađale prvu fotografiju, onu na kojoj se nalzilo poznato lice. Uspele su da prepoznaju lice, i onda kada su neke bitne karakteristike lica uklonjene sa fotografije.

Eksperiment je pokazao preciznost od 81 posto, što predstavalja zaista, neverovatno otkriće.

Za sneg znamo, ali kao pojavu na planeti Zemlji. Kako postoji izraz Venerin sneg, ne možemo, a da se ne zapitamo, pada li sneg i na planeti Veneri?

Venerin sneg je ustvari posvetljavanje radarskog odraza od površine Venere na visokim kotama. Prema naučnim saznanjima, u početku je priroda ovog “snega” bila nepoznata. Kako se istraživanje odvijalo, naučnici su došli do otkrića da to ne može biti zaleđena voda, jer kao takva ne može postojati u vrelim i suvim uslovima, kakvi karakterišu atmosferu Venere.

O kakvom snegu se zapravo radi?

Objašnjenja, koja su bila moguća u ovom slučaju, odnosila su se na svojstvo zemljišta ili na rastresito tlo, zatim na različite stepene nagiba na visokim i niskim kotama, kao i na taloženje hemikalija na visokim kotama.

Pogledajte i: Tamne mrlje na Veneri

Radarski prikazi planete zabeležili su glatke površine, koje su tamne dok su grube površine, svetle. Na promenu radarske slike uticao je i sastav stena, materijal sa visokom dielektričnom konstantnom. Teško je utvrditi da li su visinski predeli različitog hemijskog sastava i teksture u odnosu na nizije.

Postoji teorija da su slojevi stena ispod površine bogati piritom ili drugim metaličnim inkluzijama, koje mogu biti reflektivne. Brzina kojom se stene troše na visokim kotama mogu u kontinuitetu otkrivati novi materijal, pa tako i uzrokovati svetlije visije od nizija.

Pogledajte i: Super nauka: U poseti Veneri – sestri planete Zemlje

U korist teorije da se metalična jedinjenja sublimiraju u nižim delovima, dok se u toplijim i višim odlažu, išla su radarska osmatranja vioke rezolucije. Ovo osmatranje izvedenio je pomoću probe “Magelan”, 1995. Metali koji su ukjučeni u ovu teoriju su telurit, pirit i drugi metali iz grupe sulfida.

Pogledajte i: Moguć život na Veneri: U lebdećim balonima?

Naučnici navode da nova istraživanja potkrepljuju i mogućnost kondenzacije i identifikacije “snega” kao olovo-sulfida i bizmut-sulfida, koji se talože u atmosferi i na visinama iznad 2.600 metara.

Kada govorimo neki strani jezik, čiju gramatiku dobro razumemo, kako je moguće da imamo taj “čudan” naglasak? Naglasak verovatno ne primećujte, dok će osobe koje vas slušaju, akcenat itekako primetiti.

Koliko puta ste u američkim filmovima, gledali, odnosno slušali “ruske” likove kako pričaju na engleskom i pomislili, ako akcenat i postoji, sigurno nije toliko izražen. Da li je moguće da akcenat toliko utiče na izgovor drugog jezika, zašto i kako dolazi do toga?

Kako dolazi do akcenta?

Jezike treba učiti što ranije, jer kako starimo, sve smo manje prilagodljivi. Izgovor i intonacija drugog jezika postaje nam sve teža za učenjeo. Čak će i slabiji sluh za jezike uzrokovati drugačiji izgovor od onih koji se tim jezikom služe kao maternjim.

Pogledajte i: Evo kako učenje na dva jezika određuje budućnost vašeg deteta

Osobe zadržavaju akcente svog maternjeg jezika, a onda ga prenose i na nov jezik koji uče.

Stručnjaci za obrazovanje iz Njujorka, navode da je teško naučiti kako se prave i izgovaraju različiti zvukovi. Naime, ne možete nikako naučiti drugi jezik onako kako ste naučili prvi, odnosno maternji. Kao primer navode japanski jezik koji ne pravi razliku između zvuka “L” i “R”, što Japancima predstavlja problem pri izgovoru određenih engleskih reči.

Pogledajte i: 10 najugroženijih jezika na svetu

Jedan od faktora koji takođe utiče je učenje reči iz različitih rečnika. Ljudi uče jezike bez prilike da ga, čak i godinama, izgovore pred nekim kome je to maternji, a ko bi im lako pomogao da bolje i pravilnije razumeju i izgovore određene reči.

Kada slušamo osobu koja govori na svom maternjem jeziku, a taj jezik smo izabrali kao drugi jezik koji želimo da naučimo, to dosta utiče i pomaže pri boljem razumevanju izgovora. Na primer, ukoliko učite španski jezik, slušajte pesme na španskom jeziku ili gledajte španske filmove i serije. Najbolje je da uključite i titlove, ali na španskom, na taj način ćete videti reči, a čuti njihov izgovor.

Znate li iz kog perioda datira simbol za dolar i ko ga je osmislio?

“$”, simbol za američki dolar, potiče iz perioda kada dolar nije postojao. Naime, ovaj simbol ima veze s Mavarima, a u vreme kada je nastao, dolar nije ni iskovan.

Simbol trijumfa

Simbol za dolar nastao je da bi obeležio trijumf. Nakon što je proterao Mavare sa područja Španije, 1492. godine, Ferdinand II Aragonski poželeo je na neki način da obeleži svoju pobedu i uspeh. Na svoj grb, dodao je dve uspravne crte, koje su predstavljale dva Herkulova stuba.

Junak grčke mitologije je, obavljajući dvanaest zadataka, postavio dva stuba. Jedan je postavio na Gibraltarskoj steni u Evropi, a drugi u Džebel Musi u Africi.

Stubovi Fredinanda II Aragonskog bili su ukrašeni trakama, na kojima se nalazio natpis Plus ultra, jer je iste godine Kristofer Kolumbo otkrio Novi svet – Ameriku.

Nakon što su iz Novog sveta počeli da dopremaju srebro i zlato, Španci su počeli da kuju novčiće, na kojima su se nalazili Ferdinandovi stubovi sa trakom, označavajući na taj način njegovu vlast.

Ukoliko niste znali, prvi američki dolar iskovan je po uzoru na španki pezos koji potiče iz 1794. godine. Kako je vreme odmicalo dva stuba na novičiću pretvorila su se u samo jednu liniju preko slova S, mada se ovaj znak sa dve vertikalne crte i dalje može naći u pojedinim delovima Amerike.

Ovaj neobičan cvet niče u sumatranskoj šumi Indonezije. U pitanju je retka vrsta titan arum ili Amorphophallus Titanum, poznatiji pod nazivom “cvet leš” Ali zašto je ovaj cvet zaslužio takav nadimak?

“Cvet leš”, poneo je ovaj nadimak, zbog specifičnog “mirisa”. Naime, miris koji pušta ova biljka, toliko je naprijatan, da opravdava sam naziv.

Neprijatan miris

Miris, zbog kojeg je ovaj cvet najpoznatiji, podseća na miris trulog mesa. Ovaj miris privlači oprašivače kao što su razne vrste insekata- buba balegar, muve i pčele. Onog momenta kad insekt sleti na cvet, polaže svoja jaja na njega, a zatim odleće, šiteći polen širom šume.

Titan arum je biljka imitator. Ona ustvari imitira omiljna mesta oprašivač, kako bi se i sama, zahvaljujući njima, proširila.

Italijanski botaničar i istraživač koji je otkrio “cvet leš”, Odoard Bekari pisao je o titan arumu kao o biljci ljudožderki, međutim ona nije čak ni mesožderka. Veruje se da je proces oprašivanja, kao i neprijatan miris cveta, zbunio ovog istraživača.

Razlog zbog kog biljka ima tako neprijatan miris je postojanje hemikalija na bazi sumpora, čiji miris podseća na miris trulih jaja. Veruje se da su uključena i jedinjenja koja se mogu naći u trulom mesu.

Širenje ove “neprijatne arome” kroz područje šume, omogućava joj velika količina toplote koju proizvodi.

Botaničari navode da nije u pitanju cvet, već cvast ili skup muških i ženskih cvetova.

Period cvetanja

Biljku karakteriše i period cvetanja, koji može da traje godinama. Još nije ustanovljen tačan vremenski period cvetanja, ali je poznato da biljka mora skupiti određenu količinu energije. Period skupljanja energije može potrajati od jedne godine do 40 godina.

Do sada je ustanovljeno da biljka raste jako brzo i do 15 centimetara u toku dana, a nakon što procveta, ciklus cvetanja može trajati i do 30 sati, nakon čega ponovo sledi duži period, od par godina, na ponovno cvetanje biljke.

Lokalci su ovaj cvet nazivali “Bunga Bungkai” ili “cvet mrtvih”.