Ne kaže se uzalud, da smo potekli od majmuna kao i da smo najbliži rođaci. Iako postoje brojne razlike, između ljudi i šimpanzi postoje i brojne sličnosti, kako u izgledu, tako i u ponašanju.

Kako bi se uporedile sličnosti između “rođaka”, naučnici su sproveli niz testiranja. Rezultati istraživanja pokazali su da delimo 98,8 posto DNK.

Sličnosti i razlike

Ljudi i šimpanze su primati, a kao takvi imaju veliki mozak. Oslanjaju se na čula, a karakteristična je i fleksibilnost zglobova, odnosno, pokretni palac.

Genetske predispozicije

Istraživanja su pokazala poklapanje DNK 98,8 odsto. Način na koji šimpanze žive, hrane se, razvijenost njihovog mozga, oslanjanje na čula fleksibilnost palca i druge karakteristike, samo su primeri koliko smo slični, a što dokazuje i istraživanje. Šimpanze, poput ljudi imaju gen OPN1LW, koji omogućava da vidimo crvenu boju.

Način na koji se izražavaju

Šimpanze gestikuliraju, njihovi pokreti nisu nasumični, oni zaista znaju šta rade. Istraživanja su pokazala da šimpanze takođe, pokazuju i sličnost u izražavanju. Poseduju veštinu gestikulacije i vokalizacije, a ova kombinacija je, prema mišljenju stručnjaka, bila izuzetno važna u evoluciji jezika.

Ličnost jedne šimpanze

Naučnici su otkrili da šimpanze imaju osobine za koje se mislilo da su svojstvene samo ljudima. Testriranja su pokazala da šimpanze iskazuju ljubomoru, društvenost, hrabrost, a veruje se da imaju nekoliko karakteristika ličnosti i da čak 60 odsto karakteristika dele sa ljudima.

Golicljivost i smeh

Zabeleženi snimci pokazali su da se šimpanze smeju tokom golicanja i da je facijalna ekspresija tokom tih trenutaka, veoma slična ljudskim.

U čemu je razlika?

Zanimljivo je da, iako delimo 98,8 posto DNK, mi se od šimpanzi zapravo razlikujemo u 35 miliona razlika. Naime, ljudska ćelija sadrži oko tri milijarde baznih parova ili informacija, a preostalih 1,2 posto DNK, sadrži tih 35 miliona informacija. Mnoge od ovih razlika, igraju bitnu ulogu. Naučnici navode da dva identična DNK lanca mogu potpuno drugačije da funkcionišu ukoliko se pokrenu u različitoj meri, u različito vreme i na različitim mestima.

Naučnici došli do novih saznanja u istraživanju planete Saturn, zahvaljujući svemirskoj letelici Kasini. Jedno od pitanja koje dugo muči stručnjake je starost prstenova ove planete.

Ovi svemirski prstenovi predstavljaju pravu enigmu.

Kada su nastali prstenovi Saturna?

Mnogi stručnjaci su pretpostavljali da je reč o materijalu koji je ostao i nastao nakon formiranja planete, kao i da se oko planete Saturn nalaze milijardu godina. Nekoliko testiranja ove teorije, pokazala su da je pogrešna, jer bi u tom slučaju, prestenovi bili dosta tamniji.

Nakon što je završena analiza podataka sa svemirske letelice Kasini, otkriveni su podaci koji pokazuju da je Saturn prstenove dobio “skoro”, odnosno oni nisu nastali kad i sama planeta.

Do sada je proučen mali deo podataka, a letelica je otkrila i šest novih satelita. Nakon što je izvršila preko dva miliona komandi sa Zemlje, napravila 300 orbita oko planete, snimila na milion fotografija i proletela 160 puta pored Saturnovog meseca Titana i satelita, letelica Kasini sagorela je u atmosferi.

Zahvaljujući podacima koje je prikupila, naučnici su otkrili da su prstenovi Saturna dosta mlađi od same planete. Naučnici ne mogu sa sigurnošću da tvrde, ali za sada postoji pretpostavka da su prstenovi stari od 150 do 300 miliona godina, a možda i mlađi.

Ukoliko je ova pretpostavka tačna, i ako se njihova starost od 100 miliona godina uporedi sa milijardama godina postojanja Sunčevog sistema, to bi značilo da su nastali mnogo nakon postojanja dinosaurusa.

Letelica “Kasini” predstavlja zajednički projekat NASA-e, Evropske svemirske agencije i Italijanske svemirske agencije, u vrednosti od 3,26 milijarde dolara. Misija letelice produžena je u dva navrata od 2008. godine, dok letelica u septembru nije u potpunosti izgorela.

U pitanju je prva svemirska letelica, koja je istražila prostor između Saturna i njegovih prstenova.

Nakon decenija istraživanja, nagađanja, teoretisanja i anliziranja, naučnici su uspeli da utvrde vreme, odnosno datum smrti nacističkog vođe, Adolfa Hitlera. 

Podatak, odnosno rezultat sprovedene studije podržava opšte prihvaćenu verziju, da je Adolf Hitler umro u bunkeru sa Evom Braun, 30. aprila 1945. godine. Pored potvrđene teorije, pojavili su se i nove informacije vezane za njegovu smrt.

Naime, sa sigurnošću može da se kaže da je Adolf Hitler preminuo u berlinskom bunkeru, pod dejstvom cijanida, ali nova informacija otkriva još detalja, da je umro i od posledica rane od metka.

Istraživanje fragmenata zuba, pokazala su da nema tragova mesa, samo naslaga kamenca, dok je činjenica da je Hitler bio vegetarijanac, već poznata.

Rezultati ovih istraživanja pobijaju popularne teorije, da je Hitler preživeo, pobegao i sakrio se na drugi kraj sveta.

Francuski tim istražitelja je, nakon dobijene dozvole od ruske tajne službe, da ispitaju Hitlerove kosti, otkrio da se na lobanji nalazi rupa, a nakon sprovedene analize, pretpostavlja se da je u pitanju rupa izazvana metkom. Međutim, ova teorija nije potvrđena, jer naučnici nisu dobili dozvolu za uzimanje uzoraka tog dela lobanje.

Da li je Adolf Hitler umro tako što je popio tabletu cijanida, pa je zatim pucao sebi u glavu, nije utvrđeno. Ono što je definitivno je da je 30. aprila 1945. godine u berlinskom bunkeru zaista umro Adolf Hitler.

Severna Koreja, u poslednje vreme, najpoznatija je po intrigantnoj politici, državnom uređenju, ali i lideru, Kim Džing Unom. A da li ste znali da je, na primer, u Severnoj Koreji, marihuana legalna ili da imaju najveću stopu pismenosti na svetu?

Svakodnevni život u Severnoj Koreji predstavlja pravu enigmu i misteriju ostatku sveta.

Ono što možda niste znali o Severnoj Koreji

Najveća stop pismenosti u svetu

Kako podaci CIA pokazuju, stopa pismenosti u Severnoj Koreji iznosi 100 posto. Naime, celo stanovništvo starije od 15 godine ume da piše i čita.

Marihuana je legalna

Nije samo u Amsterdamu legalna marihuana. I u Severnoj Koreji je legalno kupiti i pušiti marihuanu, a kanabis se uzgaja širom zemlje. Vladine agencije, čak i profitiraju od prodaje.

Dozvoljen je i alkohol

Nije sve u Severnoj Koreji zabranjeno , kako većina misli. Naime, alkohol je zakonom dozvoljen.

Zasebna vremenska zona

Severna Koreja ima svoju vremensku zonu. Od avgusta 2015. godine, određeno je “Pjongjang vreme” što je UTC +8.30. U Pjongjangu koriste džuče kalendar, isti kao i gregorijanski, ali se razlikuju u činjenici da je za početnu godinu džuče kalendara uzeta godina rođenja nekadašnjeg lidera Severne Koreje, Kim Il Sunga, 1912. godina. Pa je tako, prema ovom kalendaru, 2018. godina u Severnoj Koreji, 107. godina.

Da li je najautoritarnija zemlja?

Istraživanja nevladine organizacije “Freedom House”, pokazalo je da Severna Koreja nije najautoritatnija zemlja na svetu. Ona se, naime, nalazi tek na trećem mestu, nakon Somalije i Sirije.

Najveći stadion na svetu

U Pjongjangu se nalazi najveći stadion na celom svetu, koji može da primi oko 150.000 gledala. Stadion je izgrađen 1989. godine i koristi se za razna takmičenja.

Neobična jela

Jelovnike u Severnoj Koreji, karakterišu izuzetno ukusna jela, ali i neobična. Na meniju se može naći jelo kičmi, slično kiselom kupusu, ali i jela od psećeg mesa.

Pravilo “tri generacije kažnjavanja”

Jedan od zakona ove države je i “tri generacije kažnajvanja”, što znači da ako neko iz porodice počini zločin, njegova deca i unuci, provode ceo život u logoru. Najgori prekršaj, koji se kažnjava doživotnim boravkom u logoru ili smrću, jeste napuštanje Severne Koreje.

Pravo čudo prirode nalazi se na teritoriji Australije i predstavlja pravu atrakciju. U pitanju je, verovali ili ne, ružičasto jezero.

Slano jezero jarke, ružičaste boje, nalazi se u zapadnoj Australiji, na Srednjem ostrvu.

Jezero Hilijer

Jezero Hilijer predstavlja pravu turističku atrakciju, zahvaljujući svojim karakteristikama. Ovo jezero nije kao i sva ostala, naime, ono je ružičasto i neverovatno. Nalazi se na Srednjem ostrvu, najvećem u Recherche arhipelagu.

Istraživanja su pokazala da su za takvu boju jezera zaslužne alge, koje vole so. Naučnici potvrđuju ovu teoriju, nakon testiranja i otkrića postojanja algi u dubinama jezera. Stanovnici jezera su i drugi mikrobi, koji doprinose izuzetnoj boji jezera.

Prve spise o ovom jezeru ostavio je 1802. godine, moreplovac Metju Fliders. On je otkrio jezero Hilijer, kada se popeo na najviši vrh Srednjeg ostrva.

Interesantno je da je ovo jezero ostalo netaknuto, za razliku od senegalskog jezera Retba, koje je takođe ružičasto, ali na kojem se vrši eksploatacija soli.

Još jedan ružičasti dragulj

Jezero Retba nalazi se u Senegalu, severno od poluostrva Kap Vert, na 30 kilometara severoistočno od Dakara. Poznato je i po imenu Lak Roze, što u prevodu znači “roze jezero”.

Krivici, za ružičastu boju jezera, i u ovom slučaju su alge. Dunaliella salina, vrsta algi koje nastanjuju jezero, oslobađa crveni pigment za apsorbovanje svetlosti i na taj način obezbeđuju neophodnu energiju za stvaranje adenozin-trifosfata.

Boja jezera je najintenzivnija tokom sezone suša, od novembra do juna.

Kako je jezero poznato po visokom salinitetu, oko tri hiljade ljudi skuplja so i do sedam sati dnevno. Veliki broj porodica, koje žive u okolini jezera, žive zahvaljujući prodaji soli.

Ugrožavanje i zagađenje životne sredine dovodi do ozbiljnih posledica. Klimatske promene su sve vidljivije i sve veće. Kroz velike oluje, priroda nam poručuje, da povedemo računa.

Zemljotresi, tornada, cunamiji, poplave, uragani.. Velike klimatske promene uzrokuju ove pojave, sve češće, širom sveta.

Prirodne katastrofe koje su ušle u istoriju

Tropski ciklon

U pitanju je najgori ciklon, ikada zabeležen, koji je pogodio Indiju i Bangladeš (Istočni Pakistan), 12. novembra 1970. godine. Najsmrtonosniji ciklon odneo je više od 300.000 života.

Velika poplava

U Kini, avgusta 1931. godine došlo je do poplave reka Huai, Huang i Jang Ceng Jang. Udruživanje tri reke, prouzrokovalo je najveću poplavu koja je pogodila 4 miliona ljudi. Davljenje nije bilo jedini uzrok smrti, naime, poplava je dovela i do raznih bolesti izazvanih zagađenom vodom.

Najveći zemljotres

Najveći zemljotres koji je zabeležen pogodio je Čile, 22. maja 1960. godine. Zemljotres jačine 9.5 rihtera, izazvao je cunami visok 25 metara, koji je usmrtio 1.600 ljudi, a dan kasnije stigao je i do obale Havaja i Japana, gde je usmrtio još 200 ljudi.

Vulkanska erupcija

Najveća vulkanska erupcija koja je pogodila svet, dogodila se 15. juna 1991. godine, kada je došlo do erupcije planinskog vulkana Pinatubo na Filipinima. Ova prirodna katastrofa usmrtila je više od 840 ljudi.

Smrtonosni tornado

Bangladeš je 26. aprila 1989. godine pogodio najsmrtonosniji tornado, koji je odneo 1.300 života.

Širom sveta naučnici sprovode razna istraživanja, a veliki deo istih obuhvataju i istraživanja koja se bave ljudskim doživljajima, osećanjima, funkcionisanjem psihe i načina života. Jedno od istraživanja, koje su sprovele Ujedinje nacije, tiče se ljudske sreće.

Koja je to najsrećnija nacija na svetu, kada se uključe svi životni faktori, otkriva nam statistika Ujedinjenih nacija.

Sreća je severno

Prema istraživanju Ujedinjenih nacija, najrećnija zemlja na svetu nalazi se na severu i upitanju je Finska. Naime, iako ih okružuje često okrutna klima, Finci su zadovoljni prirodom i načinom na koji je država Finska uređena.

Finska predstavljaju jednu od najsigurnijih zemalja, a pri tome i jednu od bogatijih zemalja Evrope.

Školstvo i zdravstvo u ovoj zemlji su besplatni i odlično uređeni. Sve što im je potrebno za zadovoljan život, Finci imaju.

U istraživanje UN-a uključen je i bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, kao i nedostatak korupcije, uređenje socijalnog sistema, stepen društvene slobode, zdravlje i sam životni vek Finaca.

Ključ je u ulaganju u budućnost nacije, i u samo obrazovanje, što Finsku stavlja na stabilno mesto liste OECD-a. Ulaganje u obrazovanje, predstavljaju i školski roboti 2Eliasa, pri učenju jezika. Na ovaj način, ističu iz prosvete, deca su motivisana, aktivna i stiču dodatna, potrebna iskustva.

Naime, ovi roboti “govore” 23 jezika, prilagođavaju se potrebama i zahtevima učenika, a kada pogreše, oni ih ne kritikuju.

Ovakav način učenje jezika, i promene u obrazovanju, predstavljaju veliki korak u budućnost i veliko ulaganje u nove, mlade generacije.

Finci napominju da je ključ sreće poštovanje, ulaganje u budućnost i stabilna demokratija.