Nedavno su britanski naučnici stavili tačku na dugogodišnju raspravu o tome koja životinjska vrsta je najstarija.

Među svim neizumrlim vrstama na planeti, u rodoslovnom stablu, najstariji su morski sunđeri.

Najstarija životinjska vrsta

Sprovedene genomske analize, upućivale su na nekoliko zaključaka, koji su zbunjivali naučnike. Naime, postavljalo se pitanje, da li su morski sunđeri ili meduze, višestanični morski organizmi mesožderi, stariji kada je posredi rodoslovno stablo neizumrlih životinja na planeti?

Kako bi rešili nedoumice, naučnici su sproveli novo istraživanje, na čelu sa profesorom s Fakulteta za biološke nauke i nauku Zemlje, Univerziteta u Bristolu, Dejvidom Pisanijem.

Rezutati su doveli do zaključka da su najstarije životinje zaista morski sunđeri.

Nakon filogenetičkog istraživanja, koje je utemeljeno na analizi strukturnih sekvencija bioloških makromolekula, kao što je DNK, proteini i drugi, zaključeno je da su morski sunđeri na samom dnu genealoškog stabla svih životinja.

Na hipotezu, koja se od dveju vrsta pojavila pre, upućuje različito razvijanje ključnih organa kao što su nervni i probavni sisitem.

Zašto je važno znati koja od ove dve vrste se pojavila prva?

Takvo saznanje dovelo bi do lakše spoznaje i shvatanja sopstvene evolucije, kao i poreklo važnih karakteristika životinjske anatomije, navodi profesor Pisani.

Od 2008. godine postoje indicije koje su ukazivale na meduze, kao najstariju vrstu, ali je raspolaganje boljom tehnologijom, danas, dovelo do novih saznanja i razrešenja nedoumica.

Požutele fortografije, stranice knjiga i starih novina predstavljaju prave svedoke prošlosti i jedne ere koja je iza nas. 

Žuti papir podseća na uspomene, pa čak i onaj koji je relativno nov.

Zašto je posledica starenja papira žute boje?

Stručnjaci navode da je papir najverovatnije nastao u Kini oko 100. godine pre nove ere. Papir se pravio od konoplje, kore drveta, bambusa i ostalih biljnih vlakana, pogodnih za tu svrhu.

Nakon što je dospeo do Azije, papir se koristio za važna, zvanična dokumenta. Tek nakon što je proces proizvodnje papira postao jeftiniji , njegova upotreba postala je rasprostranjenija.

Papir u Evropu stiže u 11. veku, a naučnici smatraju da je prvi put počeo da se upotrebljava u Španiji. Naime, prvi zapis na papiru, napravljenom od lana, bila je zbirka tekstova za čitanje tokom mise.

Papir od drveta

Da je drvena pulpa isplativija u procesu pravljenja papira, dosetila su se dva čoveka, Kanađanin Čarls Fenerti i Nemac Fridrih Gotlob Keler. Zahbvaljući njima, upotreba papira proširila se na ceo svet.

Negativna strana ovakve proizvodnje ogleda se u lošijem kvalitetu papira. Naime, papir koji nastaje od drvene pulpe sklon je oštećenju koje izaziva kontakt sa sunčevom svetlošću i kiseonikom.

Bojenje papira u žuto nije posledica oksidacije

Drvo se sastoji od celiuloze i lignina. Celuloza je rasprostranjena organska materija koja je bezbojna i koja reflektuje svetlost u prirodi, pa je iz tog razloga vidimo kao belu. Podložna je oksidaciji, pa zbog toga gubi elektrone i dolazi do slabljenja njenih materijalnih svojstava i do apsorpcije svetla. Ali, i pored toga, bojenje papira u žuto nije posledica oksidacije.

Lignin daje čvrstoću i funkcioniše poput lepka, pa tako povezuje vlakna celuloze. I lignin je podložan oksidaciji koja menja njegovu molekulsku strukturu. Zbog toga dolazi do promene načina na koji lignin apsorbuje i reflektuje svetlost, a sa tim se menja i način na koji mi vidimo papir, kao žućkast ili braon.

Papir koji je požuteo, ne može da se izbeli. Preporučuje se skladištenje starih novina, dookumenata i knjiga na suvim, hladnim i mračnim mestima.

Kako bi se izbeglo bojenje belog papira u žuto, za izradu bitnih dokumenata koristi se papir koji sadrži minimalan nivo lignina.

Statistika otkriva, šta se to pije u određenim delovima sveta. Naime, svaki grad na svetu ima “svoje” piće. Za neke od ovih gradova, prepoznatljivo piće predstavlja pravi deo tradicije i jedan od simbola grada.

Kada se pripremate za posetu određenom gradu, organizujete vreme kako biste posetili sve turističke atrakcije tog mesta. Pored raznih kulturnih i istorijskih znamenitosti, vrlo je bitno “osetiti” grad i njegovu kulturu kroz nacionalnu kuhinju i kroz pića koja ga karakterišu.

Pije se… u …

Sake u Tokiju

Ukoliko želite da probate sake, najbolje je da to uradite u samom centru, u Tokiju. Sake ima bogatu kulturnu istoriju, jer Japanci imaju veoma dugu tradiciju u pravljenju ovog napitka od fermentisanog pirinča. Napitak od pirinča ispija se iz tradicionalne keramičke šolje- ochoko.

Kraft kokteli u Vašingtonu

U Vašingtonu se nalazi Columbia Room, bar u kojem se služe stari domaći kokteli u vintidž staklenim čašama. Atmosfera i ispijanje koktela poslaće vas na put kroz vreme, odnosno u prošlost i eru prohibicije u Americi. Kraft kokteli veoma su popularni u Americi.

Tradicionalno bavarsko u Minhenu

Minhen je poznat širom svet po tradicionalnom festivalu piva, po Oktoberfestu. Festival se održava 184 godine, u cilju proslavljanja nemačke kulture, tradicije i piva. Ne morate da čekate oktobar, u Minhenu možete probati i uživati u odličnom pivu, u bilo koje doba.  Najpoznatija pivska hala u Minhenu, Hofbrojhaus, osnovana je 1589. godine.

Vino u Buenos Airesu

Jedan od najboljih svetskih proizvođača i izvoznika vina je Argentina. U glavnom gradu, Buenos Airesu, nalazi se poznati Gran Bar Danzon, gde možete izabrati čašu vina između 300 ponuđenih u njihovoj karti pića. Na raspolaganju su vam i saveti eksperta.

Idealni cider u Nelsonu

Grad Nelson na Novom Zelandu predstavlja idealnu destinaciju za ljubitelje cidera. U pitanju je dom prvog Cider festivala koji se održava na Novom Zelandu, kada se ljudi širom sveta okupljaju da proslave njegov fantastičan ukus, ispijajući ga.

Tekila u Meksiku

Kada neko pomene tekilu, pomislite na toplu meksičku klimu, gitaru, sombrero, pa i na marijačije. Zato što je Meksiko dom tekile. Meksiko Siti poznat je, između ostalog i po dva T – tekili i takosima. Ovaj napitak pravi se 100 posto od biljke agava. Salon Tenampa, više od 90 godina posećuju turisiti, kako bi uživali u savršenoj tekili i zvuku marijačija. Pravilo tekile: brže ispijanje, duže uživanje.

Viski u Dablinu

Dablin, u kojem se ogleda pravo irsko nasleđe, predstavlja grad viskija. Ukoliko želite da probate pravi viski, onda je Dablin destinacija za vas.

Martini u Londonu

Martini je svetski populrano piće, a u pitanju je i omiljeno piće čuvenog agenta 007. Popiti martini u Londonu, znači postati deo njega. Naime, London i martini imaju dugu zajedničku storiju. Od 1740. godine, postoje kafići u kojima se ispijao martini. Ukoliko želite da proširte svoje znanje o ovom napitku, najbolje je da posetite Džinstitutu.

Vodka u Sankt Peterburgu

U Sankt Peterburgu postoje razni lokali, za svakog po nešto, pa tako možete uživati u raznim ukusima originalne ruske vodke. Preporučuje se koktel s vodkom, koji predstavlja kombinaciju brusnice, soka od jabuke, vodku, liker od jagode i pelinkovac.

Prvi koktel u Nju Orleansu

Ako je verovati pričama, prvi američki koktel Sazerac, napravljen je u Nju Orleansu. Antoan Pejšo je 1838. godine napravio kombinaciju brendija i pelinkovca, i tako dobio novi napitak. Danas postoji nekoliko varijacija ovog koktela koje uključuju kombinaciju džina, vina, brendija od kruške i pelinkovac.

Sprovedeno istraživanje otkrilo je zanimljive informacije o dugovečnosti nacija. Naime, rezultati su pokazali koji to narodi žive najduže.

Na listi “najdugovečnijih”, našla se samo jedna država koja nije u Evropi i to na prvom mestu.

Ko živi najduže?

Najdugovečniji su Japanci. U Japanu ljudi žive i duže od jednog veka, a danas, broj populacije iznosi 58.000. Broj onih koji su stariji od 100 godina je u porastu.

Statistika je pokazala da samo dva odsto svetske populacije ima preko 80 godina, ali i da će ovaj broj porasti zahvaljujući dužem životnom veku.

Rezultati statistike koja je sprovedena pet godina ranije, pokazali su da je životni vek u proseku iznosio 69 godina. Prema istraživanju, životni vek je sve duži, pa se do 2030. godine očekuje prosečan životni vek oko 73 godine.

Najveći procenat ljudi, starosti preko 80 godina, živi u Japanu. Kako su Japanci nacija koja najduže živi, našli su se na prvom mestu liste.

Japan je ujedno i jedina neevropska nacija koja se našla na listi.

Lista najdugovečnijih

1. Japan
2. Italija
3. Francuska
4. Nemačka
5. Belgija
6. Grčka
7. Švedska
8. Španija
9. Švajcarska
10. Portugalija

Ružičasti grad zapravo je Džajpur, na severozapadu Indije, smešten u državi Radžastan. U pitanju je poznata turistička destinacija, poznata kao “Ružičasti grad”.

Naime, Džajpur nije oduvek ružičast. Kralj Džajpura odlučio je, 1876. godine, da prefarba čitav grad u roze, zbog posete princa od Velsa, Alberta Edvarda. Njegova namera bila je da impresionira princa, a roze boja predstavlja pravi simbol gostoprimstva.

Džajpur je na sat vremena udaljen od Nju Delhija i danas, ovaj grad poseti veliki broj turista.

Kralj Džajpura, Ram Sing II, nakon ovog radikalnog poteze, odlučuje, na nagovor supruge, da zabrani zgrade i objekte u drugim bojama. Pa je tako, od 1877. godine, na snazi zakon koji zabranjuje postojanje zgrada u drugim bojama osim roze, na ulicama Džajpura.

Prva osoba koja je ovaj grad nazvala “Ružičasti grad” bio je Stenli Rid, pisac i novinar, dopisnik za “The Times of India”. Rid je pisao o kraljevskoj poseti princa od Velsa i o gostoprimstvu kralja Ram Singa II.

U pitanju su blage kestenjaste boje, sa primesama ružičaste.

Ipak, prijateljska naklonost i gostoprimstvo se ne završavaju na boji. Kralj je, u čast princa od Velsa, podigao i muzej Grand Albert Hall, a upravo je princ položio prvi kamen temeljac.

Postoje i mnoge druge teorije kako je ovaj grad poneo nadimak “ružičasti”. O tome je pisao i istoričar Džajls Tilotson, u 19. veku. Naime, on je u svojim zapisima izneo tvrdnju kako je u pitanju samo pokušaj da se iskopira stil građevina u Delhiju i Agri.

Ovaj grad, možda je nama neobičan, ali to nije slučaj i u Indiji. Naime, pored “ružičastog grada” u Indiji se nalaze i “Beli grad”, “Plavi grad” i “Žuti grad”.

Koje su to životinje najveće na svetu, koliku visinu dostižu, a koliko mogu da teže? Ove životnje predstavljaju najnaprednije i najveće životinje svoje vrste. 

Najveća ptica

Najveća ptica na svetu je albatros (diomedea exulans), čiji raspon krila dostiže 3.5 metra, dok je najteža ptica, koja je teška 111 kilograma, noj.

Najveći glodar

Glodar kapibara (hydrochoerus hydrochaeris), visok je 60 cm i predstavlja najvećeg gladara na planeti.

Najveća zmija

Mrežasti piton je najveća zmija koja je ikada zabeležena. Bio je dugačak 8 metara, a pronađen je u Maleziji, aprila 2016. godine. Uginuo je ubrzo, nakon što je zatočen.

Najveći torbari

Najveći torbar je crveni kengur (macropus rufus) koji dostiže težinu od 90 kilograma i visinu do 1.4 metra. Džinovski kengur bio je dva puta teži od crvenog kengura. Ova vrsta je nažalost istrebljena pre 15.000 godina.

Postojao je i četvoronogi torbar diprotodoni, koji je ličio na medveda. Bio je dugačak 4 metra i težak 2.800 kilograma, a istrebljen je pre 25.000 godina.

Najveći mekušac

Džinovska školjka ili tridacna gigas je najveći mekušac, koji može da dostigne dužinu od 1 metra i težinu od više od 227 kilograma.

Najveći leptir

Najveći leptir na svetu ima raspon krila skoro 30 cm, a zove se Leptir kraljice Aleksandre (Aepyornis maximus). U pitanju je veoma retka i ugrožena vrsta, koja nastanjuje predele prašuma Nove Gvineje.

Najveća riba

Kit ajkula je najveća riba, koja dostiže dužinu od 12 metra i težinu od 20.6 tona.

Najveći gušter

Komodo zmaj je najveći živi gušter na svetu. Mužjaci su dugački oko 3 m i teški oko 90 kg, dok su ženke manje.

Pogledajte i: Opasne životinje slatkog izgleda

Najveća žaba

Žaba golijat ili Conraua goliat može da poraste i do 32 cm i da teži oko 3.3 kilograma. U pitanju je najveća žaba na svetu koja može da skoči i do tri metra unapred.

Najveći primat

Najveći primati su istočne gorile (Gorilla beringei) koje su teške i do 205 kilograma. Ova vrsta nastanjuje planinske šumske predele Demokratke Republike Konga, Ruande i Ugande, a visoke su od 1.9 metra.

Najveća meduza

Čupava meduza (Cyanea capillata) je najveća meduza na svetu. Njen prečnik može da iznosi i do 2 metra.

Najveći slepi miš

Slepi miš Acerodon jubatus ima raspon krila od 1.7 metara. U pitanju je najveći slepi miš koji je prilično lak, naime težak je svega 1.2 kilograma.

Gladijatori, robovi trenirani do iznemoglosti i obožavani ratnici, uživali su poštovanje mnogih. Ali, iako su im se divili, na kraju su završavali u surovim arenama, pozorištima za zabavu elite i u krvavim legendama.

Kako su naporno trenirali, do poslednje trunke snage, hranili su se uglavnom ugljenim hidratima, a poznato je i da su imali masne naslage u predelu stomaka. Naime, masne naslage u ovom predelu imale su svrhu da zaštite organe od povreda.

Besmrtni gladijatori

Gladijatorske borbe predstavljale su deo obreda na sahranama plemića. Naime, kada bi neka istaknuta ličnost aristokratskog društva, umrla, ožalošćena porodica bi angažovala osuđenike ili robove da se bore do smrti. Na taj način se održavao bizaran hvalospev pokojniku.

Legenda kaže, da su Rimljani verovali da krv čisti dušu pokojnika. Gladijatorske borbe predstavljale su vid žrtve, odnosno puštanje krvi za dušu pokojnika.

Kasnije su ove igre postale deo zabave elitnog društva. Održavale su se borbe između dva gladijatora, ali i između gladijatora i divljih životinja.

Osuđenici i robovi

Nisu svi gladijatori bili robovi. Iako su većinu gladijatora činili osuđenici i robovi, javljali su se i slobodni ljudi koji su želeli da zarade i oni koji su maštali o uspehu i slavi. Često su to bili i vešti vojnici, ali i osobe koje su pripadale višoj klasi društva.

Pogledajte i: Najluđi antički sportovi

Žene gladijatorke

I žene su se borile u areni Rima, ali ove gladijatorke su uglavnom bile robinje. Arheolozi su pronašli dokaze koji potkrepljuju ove tvrdnje. One se pominju u književnosti i literauri. Borbe gladijatorki organizovao je Domicijan, koji je uživao u borbama između gladijatorki i patuljaka. Gladijatorke su se borile obnaženih grudi, što prikazuju sačuvane slike iz toga doba. Borbe gladijatorki održavale su se tokom noći i bile su retke. Ovu vrstu zabave zabranio je rimski imperator Septimije Sever.

Borbe do smrti

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Vrste gladijatora

Gladijatori su nosili posebna obeležja tokom borbe. Smrtonosna igra evoluirala je u organizovan sport sa utvrđenim pravilima. Cenilo se iskustvo, pa su se tako javile i klase gladijatora, a postojalo je i specijalizovano oruđe za određeni stil borbe.

Najpopularniji gladijatori bili su takozvani “murmiloni” i “treksi”. Oni su se borili mačem i štitom. “Ekvistesi” su u arenu ulazili na konjima, dok su se gladijatori poznati kao “dimakera”, borili sa dva mača. U stilu Kelta, na dvokolicama, borili su se “esaderi”, a veruje se da je ovu klasu gladijatora uveo Julije Cezar, nakon napada na Britaniju.

Najneobičnija klasa bila je “retarija”, jer su od oružja imali, odnosno nosili, samo mrežu i štitnik na levom ramenu. Pre borbe bacali bi mrežu na protivnika, u nameri da ga zbune, kako bi ga razoružali.

U borbama gladijatora najviše je uživao rimski car Kaligula.

Naučnici otkrili neke od najdubljih tajni svemira. Da li su svemirski vulkani ili velike komete jedina čuda Sunčevog sistema?

Sunčev sistem predstavlja pravu enigmu, a naučnici svakodnevno rade na istraživanju misterioznih objekata i pojava.

Otkriveni su vulkani leda na Plutonu, zatim ogroman kanjon na Marsu, a veruje se da postoji i velika planeta iza Neptuna.

Nagnuti Uran

Planeta Uran nam izgleda kao plava lopta, ali zapravo predstavlja neobičnu pojavu, jer je osa rotacije postavljena bočno. Naučnici ne mogu da objasne ovu pojavu, ali se veruje da je do iskrivljenja planete došlo tokom velikih sudara pre mnogo vremena. Još jedna neobičnost vezana za Uran, jesu njegovi prstenovi. Naime, oni su otkriveni tokom istraživanja, 1977. godine i tada je Uran zaklanjao zvezdu, dok su kasnija istraživanja pokazala da prstenovi prelaze preko zvezde. Da li se prstenovi Urana šire, ostaje da se istraži. Takođe, zabeležene su i oluje u atmosferi Urana.

Vulkani i kanjoni Marsa

U prošlosti su zabeležene velike erupcije vulkana na Marsu. Najveći vulkan koji je ikad otkriven u Sunčevom sistemu jeste Olympus Mons, koji se proteže na 602 kilometra, dok dostiže visinu od 25 kilometara. Poput Arizone ili tri Mont Everesta. Velika dolina na Marsu, primećena je 1971. godina, a dugačka je koliko SAD.

Pogledajte i: Da li su dinosaurusi stariji od Saturnovih prstenova

Vetrovi sa Venere

Planeta koju karakterišu visoke temperature i visok pritisak, ima zaiste neobično okruženje. Naime, protok vetrova je 50 puta brži od rotacije same planete. Letelica Venera Ekspres je u periodu od osam godina, do 2014. godine, pratila vetrove i tako uočila određene promene. Vetrovi sa Venere tokom godina postaju sve jači.

Pogledajte i : Tamne mrlje na Veneri

Hladni Merkur

Naučnici su primetili, nakon sprovedene misije i mapiranja cele planete, da se ispod užarene površine, Merkur hladi. Posledica hlađenja je skupljanje, odnosno smanjivanje ove planete.

Plutonove planine

U otkrića na Plutonu spadaju i ledene planine, visoke do 3.300 metara, što ukazuje na geološku aktivnost ove planete pre 100 miliona godina. Izvor energije, koja je potrebna za ovakvu aktivnost i dalje je nepoznata. Planeta Pluton pripada patuljastim planetama.

Oluje na Saturnu

Oblik šestostrane oluje, koja je poznata kao heksagon, uočena je na severnoj hemisferi planete Saturn.

Najviše podataka o Sunčevom sistemu prikupile su Nasine letelice Vojadžer1 i Vojadžer2, koje su napustile Zemlju 1977. godine.

Crvena pega Jupitera

Jupiter je domaćin najvećih oluja. Najpoznatija oluja koja je primećena još 1600-ih godina, jeste Velika crvena pega. Ova oluja besni već vekovima, verovali ili ne, ali niko još uvek nije otkrio razlog. U poslednjih nekoliko decenija primećeno je, da je “pega” sve manja i manja. Izmereno je da se oluja protezala na površini od preko 16.500 kilometara.