Kako se biraju boje za pasoš? Poznata nam je crvena boja pasoša, a da li ste znali da se prave u još tri boje?

Naime, u celom svetu pasoši se prave u četiri boje.

Sve boje pasoša

Na svetu postoje pasoši u četiri boje. Naravno, svaka od tih boja ima određeno značenje. U pitanju su boje crvena, plava, crna i zelena.

Crvena boja

Bordo crvena predstavlja simbol mogućnosti izbora u Velikoj Britaniji. Naime, ova boja pasoša može se videti i kod većine zemalja u Evropi.

Zemlje koje pripadaju Andskoj grupi, Ekvador, Peru, Bolivija i Kolumbija, koriste bordo pasoše. Švajcarci imaju pasoše svetlocrvene boje u skladu sa bojom zastave.

Zelena boja

Islamske države, uglavnom koriste zelene pasoše. Ova boja ima specijalno značenje u njihovoj veri. Takođe, ovakvi pasoši mogu se videti u državama koje su članice Ekonomske zajednice zapadnih afričkih zemalja.

Plava boja

Plava predstavlja boju novog sveta. Naime, 15 karipskih zemalja odlučilo se za upotrebu ove boje. Plave pasoše koristi Argentina, Brazil i Paragvaj, dok je Venecuela ostala verna crvenoj boji.

Najpoznatiji pasoš u plavoj boji je američki.

Crna boja

Postojanje crnih pasoša krije se u praktičnosti. Naime, crni pasoši lepše izgledaju i manje se prljaju. Ovakav pasoš poseduju Zimbabve, Bocvana i Novi Zeland.

Da li ste se nekad zapitali koliko bi trajao pad kroz središte Zemlje? Ili, gde biste izbili, na koju tačku planete, kada biste počeli da kopate mesto na kojem stojite?

Jedan kanadski fizičar po imenu Aleksander Kloc, izračunao je vremenski period potreban da se prođe kroz samo središte Zemlje.

Put kroz Zemlju

Naučnici su se dugo bavili raznim teorijama oko putovanja kroz središte Zemlje. Jedna od teorija zastupala je tvrdnju da putovanje kroz ovaj gravitacioni tunel traje 42 minuta i 12 sekundi.

Fizičar Aleksandar Kloc izračunao je tačno vreme potrebno za ovakvo putešestvije. Naime, kada se uzme u obzir struktura Zemlje, dolazi do laganog povećanja gravitacije kako se približavate njenoj kori. Gravitacija u samom centru planete je nula.

Kako bi izračunao potrebno vreme uzeo je u obzir gustinu svih slojeva Zemlje.

Kroz središte Zemlje putovalo bi se brzinom od 8 kilometara u sekundi, što je 23 puta brže od brzine zvuka.

Gde bismo stigli?

Ukoliko bismo počeli da kopamo ka središtu Zemlje, kako bismo putovali kroz gravitacioni tunel stigli bismo, sigurno, do određene tačke. Na primer, kako je istraživanje pokazalo, ukoliko kopate tunel u Argentini, stigli biste do Kine. Ukoliko kopate iz Srbije, dolazite do beskraja južnog Pacifika, dok će oni koji kopaju u Bocvani, stići do Havaja.

Kada spomenemo jezero, pomišljamo na odmor, mir i savršeno okruženje, a ponekad i na pravu romantičnu destinaciju. Međutim, postoje i jezera koja nisu toliko romantična.

Naime, ova jezera predstavljaju najopasnija mesta na svetu.

Jezero Mono

Smešteno u Kaliforniji, jedno je od najstarijih jezera Severne Amerike. Oformljeno je pre oko 760.000 godina i u početku je sadržalo fiziološki rastvor, sa bogatim ekosistemom. Bilo je dom milionima ptica koje su se hranile usoljenim škampima. Danas, jezero Mono predstavlja smrtonosno i toksično jezero, prepuno sulfata, hlorida i drugih toksina. U toku je obnova nivoa jezera, ali stotine mrtvih ptica na njegovim obalama predviđaju dugu borbu.

Jezero Ozarska

Ovo jezero proglašeno je za najopasnije jezero na području Amerike. U pitanju je vodena površina koja se nalazi na trećem mestu, po broju mrtvih. U ovoj “trci”, jezero je prestiglo Atlantski okean i reku Kolorado. Karakteriše ga viskok nivo bakterija ešerihija zbog fekalija koje završavaju u jezeru. Takođe, nedostatak nadležne kontrole i neispravne instalacije, u velikom delu doprinose ovakvom stanju jezera. Svake godine, usled trka čamcima u alkoholisanom stanju, na ovom jezeru dogodi se oko 50 smrtnih ishoda.

Jezero Nios

Jezero Nios nalazi se u regiji Kemaruna, duboko pored neaktivnog vulkan. Ispod njega se nalaze magmatski džepovi, koji ispunjavaju jezero ugljen dioksidom, pretvarajući vodu u ugljenu kiselinu.

Eksplozija koja se odigrala na jezeru, 21. avgusta 1986. godine, poslala je u vazduh velike količine ugljen dioksida. Usled nesreće nastradalo je više od 1700 ljudi.

Pogledajte i: Koja su to najsmrtonosnija mesta na Zemlji

Kivu jezero

Afričko sjajno jezero nalazi se na granici Konga i Ruande. Predstavalja 18. jezero po veličini u svetu. Njegova opasnost ogleda se u njegovom sastavu, naime, hemijski sastav gasa može dovesti do eksplozije metana i ugljen dioksida. Povezanost vode jezera sa vulkanom može rezultirati katastrofalnim posledicama u slučaju zemljotresa.

Uzavrelo jezero

Uzavrelo jezero nalazi se u Nacionalnom parku Morne Trois Pitons, u Dominikanskoj Republici. Temperatura jezera iznosi od 80-92 stepena Celzijusa a ispunjeno je mehurićima sivo-plave boje koji se javljaju u obliku pare. Duboko je više od 60 metara.

Fraza “ustati na levu nogu”, može se čuti svakodnevno. Poznato je šta ona označava, a upotrebljava se i u mnogim jezicima i kulturama. Kao takva, svetski poznata fraza, navodi na razmišljanje i postavljanje pitanja: Kada i kako je nastala? Ko ju je osmislio, odnosno ko je prvi upotrebio ovaj izraz?

Ustati na levu nogu znači biti neraspoložen i neprijatn bez nekog posebnog razloga.

Ali zašto baš leva noga, a ne desna?

Navodno, ova fraza ima veze sa biblijskim verovanjima. Stručnjaci navode da se u jednom od zapisa Stefana Nemanje, našla rečenica prema kojoj se Bog nalazi na desnoj strani, dok je leva strana karakteristična za đavola.

U prilog ovoj teoriji ide i informacija da su se deca, koja su bila levoruka, u Srednjem veku, smatrala potomcima Satane. Ovo nas dovodi do pretpostavke da je leva strana vezana za nešto loše, pa se zato nervoza i neraspoloženje bez razloga objašnjavaju kao ustajanje na levu stranu. Ili grešimo?

Ovaj izraz potiče od starih Rimljana, koji su levu stranu smatrali lošom, baksuznom i zlom. Postojalo je verovanje, ukoliko se pri ustajanju iz kreveta, pod prvo dotakne levom nogom, ceo dan će proteći loše.

Iz istog verovanja, dobijamo i objašnjenje zašto su Rimljani u prostorije ulazili prelazeći prag desnom nogom.

Zanimljiva informacija leži i u samom značenju reči – levi. Naime, engleseka reč “sinister”, u prevodu znači zlokoban, i nastala je na osnovu latinske reči “sinister”, koja znači – levi.

Evropa privlači najviše turista, sa svih strana sveta. Prema statistici Svetske turističke organizacije oko 616 miliona ljudi godišnje poseti Evropu.

Države u Evropi imaju bogatu istoriju, kulturu i tradiciju. Bogate su lepim predelima i rajskim pejzažima.

Najposećenija država i najneposećenija država u Evropi

Statististika je pokazala da je najposećenija zemlja Evrope, Francuska. Zatim slede Španija, Italija, Švedska i druge. Postavlje se pitanje koja je to država u Evropi najmanje posećena. U odogovor nećete poverovati. U pitanju je San Marino.

Upravo je San Marino bio najneposećenija zemlja u Evropi, na listi Svetske turističke organizacije. U toku godine San Marino je posetilo 60 hiljada turista.

Ova malena država nalazi se na litici i okružena je sa svih strana Italijom.

Zašto se našla na poslednjem mestu ove liste, nije nam jasno. Naime, ova malena država nije interesantna samo zbog svoje lokacije, ona ima itekako šta da ponudi, i to mnogima.

U San Marinu za svakog po nešto

Ukoliko volite istoriju, San Marino je jedna od najstarijih država na svetu. Osnovana je, prema predanju, 301. godine. Klesar Marin koji je sagradio kapelicu na ovoj litici, smatra se osnivačem San Marina.

Centar San Marina krase tri zamka, a nalaze se na vrhovima Monte Titana. Najstariji zamak Gvajte sagrađen je u 11. veku. U 13. veku izgrađen je Cesta zamak, dok je Montale, najmanji zamak izgrađen u 14. veku.

Ubrzo se teritorija proširili na devet susednih zamkova, pa je tako i nastala Republika San Marino.

Ovu državu prvo je priznla Francuska, 1797. godine, a 1815. godine zvanično je priznata i na Bečkom kongresu. Ustav države usvojen je 8.oktobra 1600. godine.

Država San Marino pružila je podršku ujedinjnju Italije tokom 19. veka, a u toku Prvog svetskog rata, pružila je i svoj vojnički doprinos ovoj državi.

Pogledajte i: San Marino

Savršeno mesto za odmor

Planina Monte Titano ili Planina Titana, nalazi se na Alpima i predstavlja najvišu tačku San Marina. Planina je visoka 739 metara i nalazi se uz istočnu ivicu grada. Kamene i stare klupe krase padinu i pružaju fantastičan pogled. Vožnja žičarom omogućava jedinstven pogled na celu Italju i Jadransko more.

Kada je kuhinja u pitanju dominira meni severne Italije. Testenine i jela od mesa sa bogatim lokalnim začinima predstavljaju pravu poslasticu u San Marinu. Možete probati i piadu koja je slična totriji po izgledu a pravi se od maslinovog ulja, pšeničnog brašna, soli i vode. San Marino je poznat po vinu koje proizvodi oko 2000 godina. Vino se skladišti i čuva u područjima pećina, zbog idealne temperature.

U San Marinu se nalazi istorijski muzej iz 14. veka, pozorište iz 18. veka i interesantna bazilika, sagrađena početkom 19. veka. Tu je i Narodna palata, odnosno gradska kuća, sagrađena u 19. veku u neogotskom stilu.

Mobilni telefon predstavlja neizostavni deo modernog društva. Svakodnevni život retko ko može da zamisli bez upotrebe telefona i ostalih uređaja savremene tehnologije.

Telefon i računar predstavljaju pravu malu bazu ličnih podataka svake osobe koja ih poseduje.

Ono što ne smete čuvati na ovim uređajima

Ukoliko želite da zaštitite podatke kao što su brojevi računa, kontakti, lozinke, poslovni i privatni podaci, koji se nalaze u memoriji telefona ili računara, obratite posebnu pažnu i koristite dodatne mere zaštite.

Mejlovi koje primate, o izvodima iz banke ili od klijenata i saradnika, preuzimajte na računar, a zatim ih obrišite iz inboksa. U ovom slučaju, obezbedite odgovarajuću digitalnu arhivu.

Vodite računa o digitalnim kopijama ličnih dokumenta. Ukoliko obavljate online prijavu i koristite podatke na ovaj način, pažnju obratite na to koliko su informacije i podaci o vama zaštićeni. Informacije mogu biti iskorišćene za preuzimanje identiteta.

Svaki put kada korsitite internet pretraživač, odvojite koji sekund i obrišite istoriju. Istorija čuva veliki broj informacija o korisniku računara.

Korisničke lozinke i PIN, predstavljaju važne podatke pa ih nemojte čuvati u mobilnim telefonima, koje možete izgubiti ili koji vrlo lako mogu postati predmet krađe. Ukoliko ovako nešto ipak činite, potrudite se da dobro sakrijete lozinku, na primer, u par rečenica sakrijte brojke.

Poverljivu dokumentaciju, šaljite putem zaštićenih internet veza. Savetuje se upotreba koda ili zaštitne lozinke.

Sinhronizacija uređaja

Upotreba više uređaja – telefona, računara, laptopa, tableta, dovodi do podešene sinhronizacije podataka. Na ovaj način podaci su dostupni na više strana, pa je potrebno primeniti mere ograničavanja primanja poruka, na samo jednu adresu. Podatke usmerite samo na uređaj koji najviše koristite.