Lava, sila koja iza sebe ostavlja traga, menjajući okruženje i stvarajući potpuno nov reljef.

Vrela supstanca koja se polako kreće ali ne mari za štetu koju ostavlja za sobom.

Može li se tok lave zaustaviti?

Ovih dana jednu od bitnih vesti iz sveta čini i erupcija vulkana Kilauea, na Havajima. Naime, došlo je do velikih eksplozija na vrhu ovog vulkana.

Tokom maja, vrh vulkana se ohladio i postao je prava turistička atrakcija, međutim pokazao je i svoju mračnu stranu. Erupcija na Kilauea traje bez prekida još od 1983. godine. Imala je oko 60 dramatičnih epizoda, a ona najgora dogodila se 1990. godine, kada je lava prekrila dva cela grada.

Trenutno Kilauea polako ispušta vrelu lavu, nakon niza potresa, spuštanja jezera magme u krater, zatim ekpolozija, podizanje oblaka pepela i otrovnih gasova, koje traje danima.

Lava putuje kroz oblast Puna na jugoistoku Havaja i nemoguće je zaustaviti je.

Stručnjaci navode da kretanje lave neće stati sve dok se bude hranila magmom, koja teče iz Kilauea kratera. U nekom mometnu stići će i do obale, gde će doći u kontakt sa okeanskom vodom, a zatim se pretvoriti u stenu.

Na ovaj način, erupcije vulkana stvorile su na hektare kopna na Havajima.

Temperatura lave višaje  od 1000 stepeni Celzijusa. Dok se lava ne ohladi, uništava sve, a njen tok je nemoguće predvideti.

Naučnici su pokušali da otkriju putanju lave, ali nisu uspeli da pronađu odgovor.

Legenda kaže da su stanovnici Sicilije u 17. veku pokušali da preusmere lavu iz vulkana Etna, kopanjem kanala, kroz koje bi lava proticala. Našalost, pokušaj nije uspeo, jer dva sela nisu mogla da se dogovore oko putanje kanala. Ali, stručnjaci navode, da poduhvat svakako ne bi uspeo, jer je tok lave nepredvidljiv.

Sedamdesetih godina rodila se ideja o korišćenju vodenih topova protiv lave. Međutim potrebna je velika količina vode, a lava neće prestati da teče, bez obzira koliko njenih delova bilo ohlađeno.

Nekoliko pokušaja kopanja kanala završilo se neuspešno. Pokušaj preusmeravanja toka lave konstrukcijom armiranog betona, takođe je prošao bez uspeha. Lava je, bukvalno, progutala svaki deo ove barijere.

Naučnici i stručnjaci još uvek tragaju za odgovarajućim i uspešnim načinom zaustavljanja lave.

Virdžinija Apgar, rođena je na današnji dan, 07. juna 1909. godine u Vestfildu. 

Apgarova je najpoznatija po otkriću Apgar testa za novorođenčad.

Značajno ime u medicini

Kao specijalista za anesteziolgiju i pedijatriju, Virdžinija Apgar bila je vodeći anesteziolog ali faktički i osnivač neonatologije. Naime, poznata je kao inovatorka Apgar testa za novorođenčad, zahvaljujući kom se smanjila stopa mortaliteta dece u svetu.

Iako je imala veliku želju da postane hirurg, opredelila se za anesteziologiju i 1938. godine postala je direktorka odeljenja za anesteziologiju na klinici u Kolumbiji.

Deceniju kasnije postala je redovna profesorka Kolumbijskog univerziteta, a 1953. godine počinje sa primenom testa, koji se i danas upotrebljava.

Kroz 60 naučnih radova i velikog broja tekstova koje je objavila za novine u Americi, pokušala je da dopre do majki i predstavi im pravilan način brige o bebama.

Poznata je i po stavu da “da su žene slobodne, čim napuste matericu”, pa tako nije bila član ni jedne organizacije koja se borila za prava žena.

Nikada nije bila u braku i nije imala dece. Umrla je 07. avgusta 1974. godine.

Arhelozi su proučavanjem iskopina Pompeje, došli do raznih interesantnih otkrića. 

Naime, primetili su da su sve osobe čije su ostatke proučavali, imale zube u savršenom stanju.

Zašto su Rimljani imali savršene zube?

Arheolozi su tokom istraživanja došli do podataka da su stari Rimljani imali zdrave zube, bez ijedne naznake o karijesu.

Poslednja generacija ovog drevnog grada, završila je tragično, ali je ovakav kraj omogućio stručnjacima da otkriju razne podatke i steknu neprocenjiv uvid u karakteristike društva i života u starom Rimu.

Pogledajte i: Šta su jeli stari Rimljani?

Kada je 79. godine, erupcija Vezuva dovela do uništenja Pompeje i ljudi koji su se našli na udaru, tako je taj isti viulkanski pepeo sačuvao ostatke ovog grada. Kao da je nastala nekakva vremenska kapsula nakon erupcije, navode arheolozi, jer skoro sve osobe čiji su ostaci proučeno imaju savršene zube, bez traga karijesa.

Kako u to vreme nisu postojale četkice i paste za zube, zdravlje zuba starih Rimljana bilo je iznenađujuće dobro. Stručnjaci navode da je važnu ulogu odigrao i šećer, odnosno upotreba male količina šećera u ishrani.

Misije na Mars i nova otkrića o ovoj planeti i svemiru, postaju učestala pojava. Naime, pored velikog broja sprovedenih istraživanja i studija, naučnici su se zapitali kako bi funkcionisao proces oplodnje i razmožavanja, van granica naše planete. 

Američka svemirska agencija poslala smrznute uzorke sperme na Međunarodnu svemirsku stanicu.

Da li je moguće razmnožavanje van Zemlje?

Ljudi će jednog dana verovatno živeti i van planete Zemlje, kako smatraju iz Nase, što dovodi do sledećeg pitanja – može li se ljudska vrsta razmožavati u svemiru?

NASA je poslala smrznute uzorke sperme ljudi na Međunarodnu svemirsku stanicu. Uzorci za eksperiment “Micro-11” dostavljeni su na stanicu kapsulom “Dragon” kompanije “Spejs ek”.

Nakon što se sperma odmrzne, astronauti će je pomešati s hemijskim supstancama, koje bi trebalo da je aktiviraju. Iz Nase navode da će zatim posmatrati da li i koliko brzo napreduje razvoj, da li su spermatozoidi prošli sve korake neophodne za oplodnju jajne ćelije.

Kako bi oplodnja bila uspešna potrebno je da ćelija spermatozoida bude aktivirana, pa da se potom lagano menja kako pliva prema jajnoj ćeliji, da bi je oplodila.

U toku priprema za spajanje sa jajnom ćelijom, sprematozoidi se moraju kretati brže, a njegova ćelijska memebrana mora postati fluidnija.

Naučnici navode da je još uvek nepoznato, koliko bi dugotrajni boravak u svemiru uticao na zdravlje reproduktivnih organa čoveka, ali ovo istraživanje predstavlja prvi korak ka spoznaji.

Grad u Holandiji koji je poneo titulu Evropske prestonice kulture 2018. godine je “grad sa stotinu imena”.

U pitanju je grad Leuvarden, Luvander ili Ljauer.

Grad sa stotinu imena

U pitanju je glavni grad provincije Frizija (Frizlend), Leuvarden, kojeg krasi istorijski trg Oldehufsterkhof. Pored trga nalazi se nedovršena kula De Oldehofe, koja datira iz 16. veka, a nagnuta je tako da prestiže toranj u Pizi.

Tu se nalazi i blistavi Nacionalni muzej keramike “Princesseuf” i kuća sa raritetima dinastije Ming i Pikasovim delima.

Najstarija kuća u ovom gradu datira iz drugog veka, iz rimskog doba. Naseljavanje grada trajalo je do 10. veka, dok je najstarija zgrada “The Grote of Jacobijnerkerk” izgrađena u drugoj polovini 15. veka.

Najpoznatija u svetu je Lan fan taal ili “zemlja jezika”. U pitanju je kuća posvećena hiljadama jezika. Zgrada se nalazi na trgu Oldehufsterkhof, a podignuta je u januaru 2018. godine. Predstavlja deo kulturnog programa, a u njoj se može videti i katalog od 6.270 jezika, kao i fizijski, odnosno provincijski jezik kojim se služi pola miliona Frizijaca, koji naseljavaju južnu obalu Severnog mora u Holandiji i Nemačkoj.

U Leuvardenu ili Leeuwardenu ili Liwwaddenu postoje tri službena jezika – holandski, stadfrizijski i zapadno-frizijski. Od jezika potiču i različiti nazivi za grad. U ovom gradu živi oko 128 nacionalnih manjina, a lokalno stanovništvo je izuzetno druželjubivo i otvoreno prema stranim jezicima i kulturama.

Ovaj grad upisan je i u Ginisovu knjigu rekorda jer je menjao ime čak 225 puta.

Kako u Holandiji do 19. veka nije postojao službeni pravopis, ljudi su pisali reči kako ih izgovarju. Tako je u provinciji za Leuvarden popularan naziv “Luwt”, dok su u školama, u proteklih nekoliko vekova, pokušali latinizirati ime u Leovardiju.

U Holandiji mnogi gradovi nemaju službeni naziv, dok ovaj grad ima 225 različitih naziva. Sasvim zasluženo nosi još jedan – „Grad sa stotinu imena“.

Ostrvo se nalazi na udaljenom arhipelagu Orknijskih ostrva. U pitanju je nenaseljeno ostrvo po imenu Ejnhalou.

Vreme na ostrvu kao da stoji, od kako ga je pogodila epidemija kuge u 19. veku.

Ostrvo Ejnhalou

Ostrvo se nalazi severno od kopna Škotske i predstavlja nekadašnje mesto hodočašća, folklora, riutala ali i duhova. Danas je potpuno zaboravljeno.

Ne postoji trajekt koji bi vas odvezao do ovog ostrva. Zanimljivo je da se do ostrva ne može doći 364 dana u godini, iako je na 500 metara od Mejnlanda.

Putovanje do ostrva organizuje Društvo za kulturno nasleđe Orkni, a oni predstavljaju i jedinu šansa da dođete do ostrva. Sve i da imate sopstveni brod i želju da se upustite u avanturu, odlazak na ovo ostrvo veoma je rizičano, zbog jakih struja.

Područje ostrva rasprostire se na 900 metara i to u obliku srca. Kako je nisko položeno, najviša tačka iznosi samo 40 metara. Karakteriše ga ista boja i kontura kao i svako drugo škotsko ostrvo.

Misterija ostrva

Postoje razne teorije o ostrvu. Naime, stanovnici Orknija su odrasli slušajući razne priče o duhovima i druge mitove.

Legenda kaže da je ostrvo začarano. Skandinavski zli duhovi pretvaraju u vazduh svakog ko kroči na tlo ostrva. Postoje naravno, i priče o sirenama, čarobnjacima, vodenim bićima i druge priče.

Mitovi i legende, samo su pojačali misteriju ovog neobičnog ostrva na najudaljenijem arhipelagu. U istorijskim spisima iz 13. veka, ostrvo se samo usput spominje, dok mnoga druga ostrva ovog arhipelaga imaju opis početka. Ejnhalou kao da nestaje.

Lokalno stanovništvo veruje da se ostrvo nalazi između dva sveta, kako u istorijskom tako i u geografskom smislu.

Arheolog sa Univerziteta u Invernesu, Den Li navodi da je epidemija kuge 1851. godine, odnela veliki broj života, a porodice koje su preživele su pobegle. Priča kaže da je gospodar ostrva skinuo krovove sa kuća pobeglih porodica i zapalio ih, kako bi sprečio njihov povratak na ostrvo. Od tada je ovo ostrvo nenaseljeno.

Ostrvo krasi jedan drevni kameni manastir, kao i razne praistorijske humke i ostaci zidina iz kamenog doba.

Sveto ostrvo ili Eyin Helga

Ostrvo Ejnhalou u prevodu znači Eyin Helga ili Sveto ostrvo. Manastir na ostrvu datira iz 12. veka, iako mnogi tvrde da je Orkni jedino mesto u zapadnom delu Evrope koje nema potvrđen manastir.

Ejnhalou nije u potpunosti napušteno ostrvo. Ono je dom mnogih morskih ptica, a litice su pune gnezda vrsta kao što su galebovi i arktičke čigre.

Svaka osoba je bar jednom u životu slagala, namerno ili slučajno. Neko laže zarad dobrih stvari, drugi pak iz malicioznih namera.

Pojedine osobe su izuzetno loši lažovi, dok su neki sigurno bolji, čak “majstori zanata”.

Zašto imamo potrebu da slažemo i kako da prepoznamo kada nas lažu?

Statistika pokazuje da je većina prilično vešta u laganju i da mnogi često pribegavaju lažima, čak i onda kada nema potrebe za njima.

Stručnjaci navode da je sposobnost laganja povezana sa osećajem prefinjenosti i sposobnosti da se postavite u tuđu situaciju. Smatra se da je ova sposobnost prekretinca u razvoju.

Deca tokom odrastanja postaju sve bolje lažovi, dok starije osobe lažu sve manje jer ne mare mnogo za mišljenje drugih ljudi.

Zašto lažemo?

Studija je pokazala da ljudi najčešće lažu kako bi prekrili nezadovoljstvo ili loše raspoloženje. Pre nekoliko decenija sprovedena je prva kvantitativna studija, koja je otkrila da ljudi koji lažu čine to u proseku jednom ili dva puta dnevno. Izgovorenim lažima uglavnom prikrivaju nedostatke ili osećanja.

Istraživanje je obuhvatilo 147 ljudi, starosti između 18 i 71 godine.

Kako “izgleda” lažov?

Lažovi su, prema istraživanju, ekstrovertni pojedinci. Njima je izuzetno bitno mišljenje drugih ljudi. Zrače samouverenošću i prilično su društveni.

Osobe koje često lažu i to dobro rade, uglavnom su manipulativnije od drugih. Stručnjaci smatraju da laži izgovorene svakog dana predstavljaju deo društvenog života.

Postoje dva tipa laži – prvi tip odnosi se na izgovaranje laži kako bi se izbegle neprijatnosti, dok drugi tip predstavlja laganje u cilju oraspoloženja druge osobe.

Stručnjaci su predstavili karakteristike lažova.

Naime, u pitanju je promena u visini glasa, kada se laž izgovara. Zatim, treptanje, vrpoljenje i nemir. Ljudi kada lažu, uglavnom koriste prvo lice jednine i upotrebljavaju reči koje opisuju emocije. Teško održavaju kontakt očima, dodiruju vrat, pokrivaju usta i čine slične gestove.

Koji gradovi su najviše uticali na kreiranje istorije?

Jerusalim

Jerusalim predstavlja jedno od najuticajnijih svetih mesta, od biblijskih vremena. Ovaj grad privlačio je veliki broj hodočasnika posvećenih religiji. U gradu se nalazi Zapadni zid i Brdo hrama.

Meka

Meka je grad u Saudijskoj Arabiji u kom se, 570. godine rodio prorok Muhamed, osnivač islama. Jasno je koliki značaj ima ovaj grad. Naime, islam je imao ogroman uticaj na ceo svet. Oko 15 miliona muslimana u toku godine poseti Meku.

Atina

Atina predstavlja kolevku zapadne civilizacije i jedan od najuticajnijih gradova u istoriji. Ovo je grad filozofije, demokratije i arhitekture. Atina je prvi grad gomaćin Olimpijskih igara 1896. godine. Mnoga imena koja su obeležila istoriju potiču iz Atine – Platon, Sokrat i drugi.

Konstantinopolj

Prestonicu nekadašnjeg Vizantijskog carstva osnovali su stari Grci, pre više od hiljadu i po godina. Prvobitno se zvao Bizantion, a danas je poznat kao Istanbul. Karakterišu ga remek dela arhitekture, Aja Sofija i sveta palata vizantijskih careva.

Rim

Rimsko carstvo je najpoznatije carstvo u istoriji. Grad star hiljadama godina nekada je vladao skoro celim civilizovanim svetom. Rim je sedište katoličke crkve, a milioni turista ga posete tokom godine zbog velikog broja znamenitosti, ali i fantastične hrane.

Vavilon

Vavilon se nalazi na oko 100 kilometara od Bagdada. Drevni ostaci grada ukazuju na nekadašnje postojanje centra mesopotamske civilizacije, stare dve hiljade godina. U Vavilonu je nastao prvi zakonik u istoriji, a napisao ga je drevni vladar Hamurabi.

Peking

Prestonica Kine bogata je istorijom dugom 3000 godina. Veličanstven je zahvaljujući neverovatnoj arhitekturi, a karakteriše ga i postojanje zdanja “Zabranjeni grad”, palata dinastije Ming i Ćing.

Ur

Ovaj sumerski grad dobio je ime po svom osnivaču. Povezan je biblijski sa Abrahamom, a postojao je od 5000. godine p.n.e., pa sve do 450 godine naše ere.

Pariz

Pariz je centar kulture od srednjeg veka, a veliki uticaj je imao na modernu Evropu. U pitanju je jedan od najposećenijih svetskih gradova.

Eridu

U pitanju je drevni sumerski grad, najverovatnije najstariji grad na svetu. Osnovali su ga nomadi i ribari.