Legenda kaže da je ovaj gradić na jugu Italije obavijen kletvom.

U okrugu Matera, prostire se Kolobraro, mesto koje broji 1.500 stanovnika.

Zašto je ovaj grad uklet?

Italijani nerado izgovaraju ime ovog mesta – Kolobraro, jer veruju da je ono ukleto. Iako ne postoje konkretni i zabeleženi podaci o tome ko ga je i zašto prokleo, Italijani veruju da kletva ima veze sa njegovim imenom. Naime, izvedeno je od imenice “coluber”, u prevodu zmija, koja se u mnogim kulturama posmatrala kao simbol zla.

Strašne priče o prokletstvu, koje se prenose s kolena na koleno, mogu se čuti u Kolobraru. Neke od najstrašnijih su da su se u ovom mestu rađala deca sa po dva srca, tri plućna krila, ali i priče o užasnim okupljanjima veštica.

Ovaj “ukleti” gradić poznat je po velikom broju nesreća, uglavnom saobraćajnih, a prema verovanju lokalaca, za to su krive mračne sile i veštice. Sve loše što se dogodi u Kolobraru, stanovnici pripisuju kletvi.

Legenda o kletvi

Dugo su se stanovnici okolnih mesta plašili da prođu kroz Kolobraro, a priča o legendi i o prokletstvu zaživela je ponovo tokom 20. veka.

Italijani tvrde da su za to krivi jedan advokat i jedna veštica.

Prema legendi, Bijađo Virđilio je bio uspešan advokat koji nikada nije izgubio slučaj. Jednog dana, tokom suđenja izgovorio je: “Ako lažem, neka ovaj luster sad padne”. I luster je pao.

Virđilo i njegova porodica su prestravljeni, nakon ovog slučaja napustili Kolobraro. Od tog momenta njegovo ime smatra se sinonimom za loš znak.

Ubrzo nakon tog događaja u gradić je stigao stranac, antropolog, kako bi pronašao vešticu koja će mu skinuti zle čini. Sreo je La Cattre, mršavu staricu i pomislio da je sreo jednu od čuvenih veštica Kolobrara. Međutim, ubrzo su njega i njegove prijatelje zadesili neobični događaji i nesreća.

Stanovnici veruju da su advokat i La Cattre, probudili drevnu kletvu, koja pogađa samo Kolobraro, one koji ga posete i one koji u njemu žive.

Iz tog razloga se turisti pa i stanovnici okolnih mesta plaše da izgovore njegovo ime. Italijani obično ovo mesto nazivaju “taj grad” ili “selo bez imena”, dok su ga strani mediji prozvali “najukletijim u Evropi”.

Mnogi su legendu iskoristili za dobru zabavu ali i zaradu. Svakog leta se u Kolobraru održava festival “Noćni san u Tom Gradu”, kada se proslavlja duga istorija grada i kada kletva postaje magija.

Kolobraro se nalazi na jugu Italije, na vrhu brda s pogledom od kog zastaje dah.

Misterija koju naučnici već dugi niz godina pokušavaju da reše jeste način na koji nastaje plavi dijamant poznat kao “Nada” – Hope.

Plavi dijamanti se teško nalaze, a nastali su pre milijardu godina.

Plava nada

Naime, naučnici tvrde da plava boja potiče od tragova elementa bora, koji se može pronaći blizu površine Zemlje, na dubini koja nije karakteristična za nastanak dijamanata.

Pogledajte i: Pronađen najveći dijamant ovog veka

Naučnici su proučavali 46 plavih dijamanata, tako što su analizirali nijhovu nesavršenost kako bi otkrili tragove za rešenje misterije.

U pitanju su retki komadi, naime, na svakih 200.000 dijamanata jedan je plave boje.

Formacija dijamanta

Oni se formiraju na dubini od više stotina kilometara ispod površine Zemlje. Na toj tački je sve usijano i pritisak je enormno visok. Nedavno je otkriven i podatak o postojanja nekoliko milijardi tona dijamanata ispod površine Zemlje. Međutim kako naučnici objašnjavaju, reč je o velikoj dubini, do koje ljudska ruka još nije stigla.

Pogledajte i: Novi dijamantski rekorder

Čovečanstvo još uvek ne poseduje tehnologiju potrebnu, kako bi se došlo do dijamanata.

Miris kiše je osvežavajuć i jedinstven. Razlog nastanka mirisa leži u hemiji.

Naučnici su kroz niz istraživanja pokušali da otkriju taj razlog.

Miris kiše

Na stvaranje mirisa kiše nakon oluje, utiču biljke i bakterije, pa čak i munje, navode stručnjaci. Za ovim mirisom naučnici ali i proizvođači parfema, dugo tragaju.

Miris kiše dobio je naziv “petrikor”, a krstili su ga australijski istraživači 1960. godine. Naime, topli i zemljani miris koji osećamo nakon oluje ustvari je proizvod bakterija koje nastaju nakon kišnog perioda.

Bakterije borave u tlu, a ono što osećamo ustvari je molekul koji proizvodi određeni tip ove bakterije.

Ovaj molekul je proizvod streptomicete. Uglavnom se koriste u proizvodnji komercijalnih antibiotika.

Kako funkicioniše proces?

Kapljice vode koje padaju na zemlju, utiču na oslobađanje geozmina u vazduhu, stvarajući ga u izobilju nakon kišnog perioda. Ovom mirisu retko ko može odoleti, a pored ljudi na njega su osetljive i mnoge životinje.

Uloga munja u procesu nastanka mirisa je od velikog značaja. Naime, munje stvaraju čist i oštar miris ozona, omogućujući na taj način okolini da poprimi miris prirode.

Arheolozi u Izraelu otkrili drevnu fabriku grnčarije.

Reč je o fabrici koja je proizvodila još od rimskog perioda.

Drevne grnčarije

Iz izraelske Agencije za antikvitete navode da su iskopavanja kod Gedere otkrila drevnu fabriku grnčarije, kao i kompleks za opuštanje.

Otkriveno je da su se od 3. veka nove ere, tokom 600 godina, u ovoj fabrici proizvodile posude koje su istoričari nazvali “Gaza”. Direktorka iskopavanja Ala Nagorski navela je da se takav tip mesta ne gradi za dan i da je na njemu radio stručan inženjer i to mnogo.

Posude su služile za skladištenje i transport vina. Prozvodnja vina u tom periodu bila je glavna lokalna industrija. Kako su istraživanja pokazala da je reč o 600 godina proizvodnje, naučnici smatraju da je reč o porodičnoj fabrici i poslu koji se prenosio s kolena na koleno.

U blizini fabrike otkrivena su dva vizantijska kupatila, kao i 20, sa stilom izgrađenih bazena, koji su povezani kanalima. Arheolozi smatraju da je reč o akva kompleksu koji je služio putnicima i lokalnom stanovništu, na putu između luke Gaza i unutrašnjosti zemlje.

Gaza se nalazi 48 kilometara jugozapadno od Gedere. Kroz istoriju su ovim gradom vladali Rimljani, Vizantinci, krstaši, Mameluci i Turci.