Namirnice se pre svake upotrebe i konzumacije, u svakoj kuhinji, dobrano operu.

Međutim, postoje namirnice koje ne bi trebalo prati pre obrade. Stručnjaci navode o kojim namirnicama je reč.

Namirnice koje ne bi trebalo da dolaze u kontakt sa vodom

Ove namirnice nemojte prati.

Piletina

Ukoliko pileće meso dođe u kontakt sa vodom, može doći do dodatne kontaminacije mesa. Naime, pranje neobrađenog pilećeg mesa može samo raširiti bakterije. Najbolji način je termička obrada mesa. Piletinu ubacite u lonac i dobro je skuvajte.

Jaja

Pre barenja jaja, većina ih prvo opere, ali stručnjaci napominju da za tako nešto nema potrebe. Proizvođači jaja brinu o njihovoj higijeni.

Crveno meso

Voda može promeniti ukus crvenog mesa. Kao i kod piletine, izbegavajte pranje mesa pre obrade i pripreme. Preporučljivo je spustit komad mesa na ubrus, kako bi pokupio višak vlage.

Pečurke

Pečurke u kontaktu sa vodom menjaju strukturu i gube poznati ukus. One u sebi sadrže veliku količinu vode, pa tako nema potrebe za dodatnim pranjem, jer upijaju tečnos i postaju gumenaste.

Zelena salata 

Upakovana zelena salata, na kojoj piše da nema potrebe za dodatnim pranjem, spremna je za pripremu i konzumaciju. Ovo važi i za ostalo povrće upakovano na isti način.

Tokom letnjih meseci i vrelih dana preporučuje se konzumacija velike količine vode, odnosno bar osam čaša dnevno.

Iako je unos tečnosti jedna od najbitnijih stvari tokom leta, u ishranu možete uključiti i namirnice koje su bogate vodom.

Namirnice bogate vodom

Oko 20 odsto dnevnog unosa vode potiče od namirnica, voća i povrća.

Krastavac

Krastavac sadrži oko 97 odsto vode i predstavlja savršen dodatak svakodnevnoj ishrani, odnosno salatama. Odlično se kombinuje sa jogurtom i nanom – miks ovih sastojaka odlično će hidrirati oganizam.

Dinja

Omiljena letnja poslastica, dinja, sadrži 90 odsto vode, vitamine A i C i vrlo malo kalorija. Dinju možete poslužiti samu ali i pripremiti sa jogurtom ili medom.

Lubenica

Lubenica sadrži oko 92 odsto vode i odličan je antioksidans.

Paradajz

Paradajz konzumirajte u velikoj količini, u bilo kom obliku. On sadrži čak 95 odsto vode i nezaobilazan je sastojak svake kuhinje.

Paprika

Paprike su pune vode, a zelena paprika, koja je prepuna vitamina C i antioksidanasa, sadrži oko 94 odsto vode.

Sezona kukuruza je pred nama! Koliko znamo o ovoj namirnici i na koji način utiče na zdravlje organizma?

Kukuruz ne možete da ne volite! Kuvan ili pečen, kokice ili šećerac u zrnu, kukuruz je namirnica koju mnogi konzumiraju i obožavaju.

Priča o kukuruzu

Priča o kukuruzu potiče od davnina. Naime, kukuruz su konzumirali i drevni narodi iz južne Amerike.

Postojbina kukuruza je Meksiko, a u Evropu ga je doneo Kristofer Kolumbo.

Savršen ukus kukuruza doveo ga je do popularnosti koja je sve brže rasla, pa se tako njegova upotreba proširila i na teritoriju Francuske, Italije, Balkana i Turske.

Prema statističkim podacima, kukuruz se najviše proizvodi i konzumira u Sjedinjenim Američkim Državama, dok se u Kini proizvodi više od pirinča.

Pogledajte i: U kojim zdravim namirnicama uživamo i tokom avgusta?

U pitanju je veoma isplativa biljka, jer su svi njeni delovi iskoristivi. Kukuruz je deo velikoj broja različitih proizvoda. Zbog njegovih iskoristivih delova i svojstava koriste ga prehrambrena, farmaceutska, tekstilna i hemijska industrija.

Postoji više različitih vrsta kukuruza, od kojih je najslađi šećerac, dok se kokice mogu dobiti isključivo od kokičara.

Kukuruz je žitarica bogata ugljenohidratima, vlaknima, a sadrži i vitamin B, malo vitamina C i puno minerala.

Kada je kukurz zreo, njegova zrna su šuna i gusta, dok je kraj na kojem je pričvršćen za biljku sočan i jarke boje. Čuva se u hladnjaku, kako visoke temperature ne bi uticale na pretvaranje šećera u skrob.

Jedan od brojnih loših uticaja koji može dovesti do niza problema, jeste buka.

Naučnici su dokazali da je buka važan činilac u razvoju poteškoća.

Buka

Studija koju su sproveli naučnici s Univerziteta u Majncu, otkrila je da buka predstavlja potencijalnog izazivača najčešće srčane aritmije – atrijalne fibrilacije (treperenje pretkomore).

Naime, 23 odsto osoba koje je obuhvatila studija patilo je od atrijalne fibrilacije usled ekstremnih uslova buke, dok je bez buke brojka bila samo 15 odsto.

Prethodno sprovedene studije otkrile su da samo jedan od tri posto ljudi pati od fibrilacije. Kardiolog Tomas Munzel ističe da se izgledi za ovu pojavu srčane aritmije povećavaju s godinama.

Studija je započeta pre deset godina, a učesnici istraživanja su imali između 35 i 74 godine. Tokom trajanja studije, oni su postali ranjiviji.

Podaci su prikupljeni od više od 15 hiljada žena i muškaraca, a svi su bili izloženi različitim vrstama buke tokom dana i noći. Svi su bili u obavezi da izveštavaju o svojoj atrijalnoj fibrilaciji.

Studija je takođe pokazala da je buka aviona jedna od vrsta buke koja najviše uznemirava ljude. Naime, buka aviona tokom dana posebno uznemirava čak 89 odsto ispitanika, dok ista buka, tokom noći, uznemirava samo 69 ispitanika.