Tokom sagorevanja, oslobađaju se nikotin i komponente koje formiraju ukus duvana.

Međutim, jedna cigareta oslobodi 8000 različitih supstanci.

Opasne supstance

Naučno je dokazano da jedna cigareta oslobađa oko 8000 različitih supstanci, od kojih je većina opasna.

Opasni toksini u duvanskom dimu dugoročno štete zdravlju pušača. Naime, pojedini sastojci duvanskog dima kao što su benzopiren, specifični duvanski nitrozamini i benzen, potencijalni su uzrok mnogih bolesti, poput kardiovaskularnih bolesti. Takođe, mogu doprineti razvoju raka pluća.

Stručnjaci ističu da nikotin u odnosu na ove supstance deluje sasvim bezazleno.

Pušenje se smatra najopasnijim uzrokom smrti koji se može izbeći, razlog za to su upravo ove supstance koje nastaju gorenjem cigarete.

Prema statistici Svetske zdravstvene organizacje do 2025. godine, na svetu bi moglo biti i više od milijardu pušača.

Duvan kao mehanizam socijalizacije

U duvanu se od davnina uživalo. Pušenje predstavlja lični ritual koji traje oko 7000 godina. Ljudi su širom sveta ritualno spaljivali lišće duvana, ali takođe i opijum i kanabis, a zatim udisali zavodljivi dim.

Nekada su se na cigarete nanosile razne paste i puter, čak su se obmotavale i riblje iznutrice i koža zmije.

Cigarete kakve danas poznajemo postale su popularne tek krajem 19. veka.

Dok cigareta gori

Temperatura užarenog vrha cigarete dostiže 900 stepeni Celzijusovih. Na ovaj način se oslobađa nikotin koji uzrokuje i druge reakcije, odnosno dolazi do oslobađanje različitih supstanci.

Među sastojcima duvanskog dima nalazi se i arsenik, benzen, ugljen-dioksid, teški metali i cijanovodonična kiselina.

Stručnjaci rade na tehnološkim rešenjima koja bi mogla otkloniti opasnost od pušenja, s obzirom da broj pušača raste. Jedan od načina je da se sagorevanje u potpunosti isključi.

Drugi način je snižavanje temperature na kojoj cigareta gori ili zamena agorevanja, zagrevanjem. Naime, na nižim temperaturama, ispod 350 stepeni Celzijusovih iz cigarete se i dalje se oslobađaju ukus i nikotin, ali se broj štetnih nusproizvoda pušenja drastično smanjuje, skoro za 95 odsto.

Sunčanica nastaje izlaganjem glave visokoj temperaturi, a prvi simptomi koji se javljaju su nemir, vrtoglavica, crvenilo i visoka telesna temperatura.

Evo šta treba da uradite ukoliko vas udari sunčanica.

Prvo potražite hlad

Osobu koju je udarila sunčanica smestite u hlad ili u rashlađenu prostoriju.

Kako biste ubrzali hlađenje, uklonite suvišnu garderobu, čarape, patike i dr. Preporučuju se hladne obloge, odnosno pokvastie peškir i nanesite ga na zadnji deo vrata, ispod pazuha i na prepone.

Zatim pozovite pomoć

Ukoliko su simptomi sve intenzivniji, potrebna je stručna pomoć – pozovite hitnu.

Mirovanje

Kako je jedan od simptoma nesvestica, potrebno je što pre leći.

Ukoliko se osoba onesvesti, najbolje je okrenuti je na levi bok jer je u tom položaju cirkulacija brža.

Voda i hidratacija

Savetuje se konzumacija vode ali lagana. Najbolja je zasoljena voda, zato što suzbija dehidrataciju i gubitak soli usled znojenja.

Izbegnite paniku

Panika je loš saradnik u bilo kojoj situaciji. U slučaju sunčanice najbolje je ostati smiren, što se postiže dubokim disanjem.

Masaža

Masaža mišića pospešuje cirkulaciju i opušta grčeve u listovima.

Stručnjaci svakodnevno ističu važnost zdrave i pravilne ishrane.

Moderan i brz način života utiče na to da se često susrećemo sa stresom i brzom hranom koji utiču na zdravlje i prouzrokuju niz problema, kao i probleme sa varenjem.

Problemi sa varenjem mogu prouzrokovati zatvor, te je neophodno unositi namirnice koje su bogate vlaknima, koji stolicu čine mekšom i pokreću sadržaj iz creva.

Voće i povrće bogato je vlaknima, a stručnjaci preporučuju i upotrebu integralnih žitarica i semenki.

Sjajne šljive

Kada je o voću reč, šljive su apsolutni pobednik kada je borba protiv zatvora u pitanju. Naime, one podstiču kontrakcije creva i pozitivno utiču na perilstatiku creva. Kako biste rešli problem zatvora, stručnjaci preporučuju konzumaciju 50 g šljiva dnevno, tokom tri nedelje. Prednost dajte suvim šljivama.

Zlatne semenke

Cele ili samlevene, kuvane ili u vidu soka, semenke možete konzumirati kako želite. Preporučuju se semenke lana u slučaju zatvora i to dva do tri puta dnevno, dve kašike.

Mlevene semenke utiču na omekšavanje sadržaja creva, kao i njegovo kretanje, podmazujući creva.

Saveznik pasulj

Pasulj je bogat vlaknima, ali i spanać, kelj i drugo lisnato povrće. Naime, vlakna koja sadrži pasulj pozitivno utiču na probavu i rešavaju problem zatvora. Takođe, predstavljaju odličnu prevenciju za hemoroide.

Kraljica voda

Stručnjaci savetuju konzumaciju vode, minimalno osam čaša dnevno.