Avanturisti konstantno tragaju za neotkrivenim područjima, odnosno mestima na koje ljudska noga nije kročila.

Iako postoje područja na kojima se može pronaći mir, blizina civilizacije je udaljena samo nekoliko kilometara.

Nepristupačno mesto

Naučnike muči pitanje da li na našoj planeti postoji mesto koje je toliko udaljeno i nepristupačno, da ga kao takvog još niko nije primetio.

Teško da je reč o neprimećenim, pre će biti nepristupačni predeli ili nepristupačni polovi.

Naime, nepristupačni polovi označavaju mesta do kojih je izuzetno zahtevno doći zbog udaljenosti od geografskih oblika koji bi mogli da omoguće pristup tom mestu.

Kako objašnjavaju iz geografskog odseka Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari, polovi nepristupačnosti su kontinentalne tačke ili okeanske tačke. Kontinentalni polovi su delovi kopna najudaljeniji od obale, poput Evroazijskog pol nepristupačnosti u pustinji na severozapadu Kine, na granici sa Kazahstanom. Negov okeanski ekvivalent je Point Nemo u Južnom Pacifiku, tačka udaljena gotovo 2.700 kilometara od najbližeg kopna, ostrva Pitkern.

Ostrvo koje je najudaljenije na svetu i pritom nenastanjeno jeste Buve, koje se nalazi na jugu Atlantskog okeana i pripada državi Norveškoj od 1930. godine.

Buve ima malo šta da ponudi avanturistima koji žele da pobegnu od civilizacije. Na ostrvu vlada oštra klima i vremenski uslovi nisu povoljni. Naseljavaju ga lišajevi, mahovina i gljivice.

Od životinja se mogu videti albatrosi, kraljevski pingvini i druge ptice.

Istoričari umetnosti veruju da je Van Gog odsekao sebi uvo nakon što je čuo porodične vesti. 

Ovaj potez se do sada smatrao dokazom umetnikove mentalne bolesti.

Jednostavno rešenje dramatične odluke

Zašto je Vinsent Van Gog sebi odsekao uho? Da li je reč o posledici mentalne bolesti ili rezultatu svađa sa kolegom Polom Gogenom? Iza ove dramtične odluke krije se jednostavan odgovor.

Pogledajte i: Šetnja kroz Van Gogovu sliku?

Istoričari navode da je okidač za ovakvu odluku bila najverovatnije vest da se njegov rođeni brat verio. Prema podacima sprovedenog istraživanja, Van Gog je saznao ovu vest na dan kada je odsekao sebi uho, 23. decembra 1888. godine.

Stručnjaci veruju da je ovo saznanje zateklo i uplašilo Van Goga da će ostati sam, bez novca, odnosno bez finansijske podrške brata, koja mu je omogućila život kakav je vodio.

Pogledajte i: Amsterdam

Vesti su dovele do uznemirenosti i izazvale akt samopovređivanja.

Veridba možda nije bila ključni razlog, ali je pokrenula i pojačala njegovo inače destruktivno ponašanje.

Korespondencija članova Van Gogove porodice čuva se u arhivi Van Gogovog muzeja u Amsterdamu.

Misterija obojenih Jupiterovih pojaseva rešena je u studiji o međudelovanju između atmosfere i magnetnih polja.

Jupiter je najveća planeta u Sunčevom sistemu, koja nema čvrste površine poput Zemlje.

Jupiterovi pojasevi

Planeta Jupiter je gasovita, većinom od vodonika i helijuma, pa tako nema čvrste površine kao Zemlja.

Poput Zemljinih vazdušnih struja, koje su ključne za vreme i klimu, tako se i nekoliko snažnih vazdušnih struja kreće od zapada prema istoku Jupiterove atmosfere. Ove struje sa sobom povlače i oblake amonijaka, koji formiraju obojene pojase u raznim nijansama bele, crvene, žute i smeđe.

Sve do nedavno, naučnici su raspolagali s malim brojem podataka o tome šta se događa ispod Jupiterovih oblaka. Naime, često se u naučnim krugovima raspravljalo o tome koliko duboko vazdušne struje dosežu ispod površine atmosfere Jupitera i drugih gasovitih divova.

Novi dokazi s NASA-ine svemirske letelice Džuno otkrivaju na koji način struje dosežu dubine i do 3.000 kilometara.

Kako navodi stručni saradnik studije, Džefri Parker, gas u unutrašnjosti Jupitera je magnetizovan i struje idu toliko duboko ispod površine atmosfere gasnog diva jer nema kontinenata i planina ispod atmosfere koje bi ometale put vazdušnim strujama.

Najčistija zemlja na svetu nalazi se u našem komšiluku.

Ova država je dobila međunarodno priznanje za ekologiju i održivost.

Najviše ostvarenih bodova u svim kategorijama

Ujedinjene nacije su 2017. godinu proglasile za međunarodnu godinu održivog razvoja turizma.

Najviše bodova u svim kategorijama osvojila je Slovenija i ponela titulu pobednika. Ova titula je došla nakon što je utvrđeno da Slovenija ispunjava 96 od 100 indikatora održivosti. Većina visokorazvijenih zemalja koje su se visoko rangirale, imale su oko 80 zadovoljenih indikatora.

Neki od indikatora su briga o okolini i klimatskim promenama, zatim biodiverzitet, kulturna autentičnost i druge.

Slovenija, odnosno njena prestonica, ponela je titulu najzelenijeg grada Evrope 2016.godine.

Za Slovence ova nagrada predstavlja priznanje i rezultat napornog rada, nakon što je uveden niz ekoloških mera i zakona.

Naime, u Sloveniji se otpad odvaja na plastični, papirni i bio-otpad. Time je osigurano da se trećina otpada koji je proizveden tokom godine reciklira. Uvedeni su javni bicikli, autobusi koji koritste prirodni gas i zabrana vožnje automobilom kroz centre većih gradova. Putem ovih mera smanjili su emisiju štetnih gasova.

Prirodni gas se takođe koristi za grejanje stambenih prostora.

Skoro 60 odsto teritorije Slovenije, prekriveno je šumom. Na području ove države neometano živi 20.000 vrsta životinja u 40 nacionalnih parkova i rezervata.