Krompir u ishrani je zdrav, ali način na koji se priprema može biti loš. Oni koji su okrenuti zdravoj ishrani, izbegavaju konzumaciju krompira jer je stekao “lošu reputaciju”.

Naime, krompir je često deo brze ishrane, u vidu čipsa ili pomfrita. Međutim, krompir je itakako zdrav, bitan je samo način na koji ga spremate ali i dodaci koje usput koristite.

Priprema krompira

Izbegavajte fritezu, velike količine ulja i soli. Pripremajte krompir na zdrav način – kuvanjem, pripremom na pari, pečenjem u rerni..

Regulacija krvnog pritiska

Ukoliko uvrstite krompir u ishranu, uticaće na regulaciju krvnog pritiska. Naime, krompir sadrži visok glikemijski indeks. Prema pojedinim teorijama, namirnice s visokim nivoom glikemijskog indeksa mogu povisti krvni pritisak, međutim naučne studije opovrgavaju ove teorije.

Krompir je bogat kalijumom, te pozitivno utiče na krvni pritisak.

Ovo se posebno odnosi na ljubičasti slatki krompir, koji je u odnosu na “obični” krompir, bogat antocijaninima i karotenoidima, koji pozitivno utiču na opšte zdravstveno stanje.

Duže smo siti

Krompir koji je pripremljen na zdrav način i koji je deo izbalansirane ishrane, pomaže da duže ostanemo siti.

“Ukoliko imate utisak da ste stalno gladni, krompir je dobar izbor”, kaže Gabrijel Maston iz Udruženja dijetologa Australije.

Krompir takođe, sadrži visok nivo vlakana i reguliše probleme sa varenjem.

Pozitivno utiče na mozak

Ovo povrće je jedan od najboljih izvora vitamina B6. Naime, samo jedna porcija sadrži između 0,37 i 0,6 miligrama vitamina B6.

Sprovedene studije su otkrile da ovaj vitamin ima vrlo važnu ulogu u razvoju mozga kod dece u ranom uzrastu, ali i da štiti mozak starijih osoba od kognitivnog propadanja.

Odličan izvor energije

Krompir sadrži važne nutrijente: serotonit, norepinefrin i melatonin u zdravim granicama, a reč je o hormonima koji su zaduženi za raspoloženje, za sposobnost da se izborimo sa stresom i za dobar san.

Ukoliko konzumiramo krompir, pomažemo telu da uspostavi balans elektrolita koji je poremećen usled određenog fizičkog napora.

Jaja, na bilo koji način, predstavljaju klasičan obrok i možete ih kombinovati uz razne namirnice.

Ukoliko uživate u konzumaciji jaja, možda ste se zapitali – koliko su ustvari zdrava?

Idealan obrok, a da li je zdrav?

Naime, jaja sadrže holesterol, a stručnjaci preporučuju pravu meru.

Američka nutricionistkinja Elisa Zied, navodi da se zdravim ljudima preporučuje 4 do 5 jaja nedeljno, dok pojedini nutricionisti smatraju da je dopušteno čak 2 do 3 jaja dnevno.

Potrebno je znati da jaja sadrže oko 70 kalorija i da su odličan izvor proteina, da stabilizuju šećer u krvi i da izgrađuju naše telo. Konzumacijom jaja, ne štetimo krvnim žilama, već ih štitimo. Jaja sadrže i antioksidanse koji štite od srčanih i moždanih udara i od srčanih oboljenja.

Selen, koji je odličan u borbi protiv oštećenja stanica koje su uzrokovali slobodni radikali, takođe se nalazi u jajima.

Međutim, stručnjaci navode da svi oni koji imaju problema s krvnim sudovima i srcem treba da paze. Jaja su izvor zasićenih masnih kiselina, a velika količina takvih kiselina podiže holesterol. Veliko jaja može sadržati i do 180 miligrama holesterola, pa se preporučuje dnevna konzumacija manja od 300 grama.

Osobe sa visokom koncentracijom holesterola u krvi, ne bi smele koristiti jaja u svakodnevnoj prehrani.

Odlaganje jaja

Sveža jaja smeju se čuvati u frižideru do 30 dana. Ukoliko želite da proverite svežinu jaja u ljusci, umočite jaje u čašu slane vode.

Ako jaje ostane u uspravnom položaju i ne padne na dno, smatra se veoma svežim. Ako padne na dno, a i dalje je u uspravnom položaju, svežina je nešto manja, a ako se okrene vodoravno jaje je upitne svežine.

Prema proceni stručnjaka i Svetske zdravstvene organizacje, za zdrave osobe dva jaja dnevno predstavljaju idealnu količinu.