Koji od ova dva izuma je nastao prvi?

Postoji nekoliko teorija, koje objašnjavaju kako je šibica nastala pre upaljača.

Upaljač ili šibica?

Poznat je podatak da prve šibice, odnosno štapići umočeni u zapaljivu supstancu, nisu palile po principu trenja, a da je prvi upaljač izmišljen u 16. veku, od jedne vrste pištolja.

Prema istorijskim činjenicama, Džon Voker je izmislio šibice 1826. godine. Međutim, one nisu bile pouzdane, te njegov izum nije naišao na odobravanje.

Pet godina kasnije, Šarl Surije napravio je šibicu koristeći toksični beli fosfor. Zanimljiv podatak vezan za ovu priču je da su skoro svi radnici koji su radili na izradi šibica imali neki defekt vilice. Postavlja se pitanje, da li je to povezano s upotrebom fosfora? Adekvatno objašnjenje ne postoji, ali postoji podatak o zameni fosfora netoksičnim suspstancama. Naime, ove šibice su se koristile do 1900. godine, kada je izdato naređenje da se ovaj sastojak fosfor, zameni.

Nemački hemičar Johan Vofgang Dobriner, izmislio je prvi upaljač, 1823. godine, koji je funkcionisao po principu platine i hidrogena.

Upaljač je doživeo slavu kada je Karl Auer Valsbek patentirao farocerijum 1903. godine. Od tog trenutka postoji u obliku u kom se i danas upotrebljava.

Priprema čaja ista je kao i ispijanje – jednostavna i lagana. 

Međutim, na ovom mestu, priprema i ispijanje čaja je sasvim drugačije iskustvo.

“Vulkanska formula”

Kada naručite specijalni zeleni čaj u kafeu Chalet de tia Merces u gradu Furnas Sao Migel, u Portugalu, dobijate čaj koji lagano poprima ljubičastu boju.

O čemu je reč?

Naime, gazdarica ovog kafea priprema čaj na poseban način, iz vulkanskog kazana. Paula Aguar koristi geotermalno zagrejanu vodu, a ovaj postupak čini kafe Chalet de tia Merces, jedinstvenim u svetu.

Voda u čaju postaje ljubičasta jer gvožđe u vulkanskoj vodi pravi reakciju sa antioksidantima iz zelenog čaja menjajući mu boju u ljubičastu, pa sve do najtamnije bronzane. Nakon nekoliko minuta, čaj menja boju ali i ukus.

Paulin restoran nalazi se pored tropske reke sa koje se para izdiže sa obe strane čisto kao podsetnik da se vulkan može aktivirati u svakom trenutku i pretvoriti simpatični gradić u jezero lave.

Samo ime ovog grada, Furnas, govori sve – on se nalazi u središtu aktivnog vulkana, na najvećem od Azora ostrva u Portugaliji. Pored konstantne magle, gejziri predstavljaju svakodnevnu i normalnu pojavu.

Osim čaja, u ovoj prirodnoj rerni, pripremaju se i razni specijaliteti od piletine, svinjetine i povrća, koji se mogu kupiti na ulici po ceni od jednog evra.

Špijunaža je ivek IN, odnosno uvek će biti primaljiva i zanimljiva ljudima. 

Ovom, sve većem interesovanju, doprinosi i Muzeje špijunaže u Vašingtonu.

Špijuni, kontroverze i politika

Muzej špijunaže bavi se činjenicama i objektivnim informacijama, dok politiku radije ostavlja analitičarima.

Direktor ovog muzeja Kris Kosta navodi da se oni fokusiraju na informisanje javnosti kroz istoriju i na stavljanje aktuelnih događaja u istorijski kontekst.

Kris Kosta je 34 godine proveo u kontraobaveštajnoj službi američke vojske. Dane rizika je ostavio iza sebe i ozbiljno je prihvatio ulogu u kojoj se našao. On svojim radom predstavlja javnosti i rad agenata koji obavljaju teške poslove kako bi zaštitili zemlju.

“Tu nemate pravo na grešku. Ja treba da predstavljam rad tih agenata, a opet ne sme da pričam javno o tome šta zapravo rade”, naglasio je Kosta.

Muzej je otvoren 2002. godine, a broj poseta raste iz godine u godinu. Interesovanje za tehnike špijunaže sve je veće.

Postavlja se pitanje kada su ljudi izgubili veći deo dlaka?

Međutim, ono što još više kopka jeste, zašto su se zadržale samo na određenim delovima?

Malje na ljudskom telu

Dlake su se zadržale u predelu pazuha i na intimnim delovima. Ako se pitate koja je njihova svrha, odgovor je biološka misterija.

Naime, ova misterija je vekovima opterećivala čovečanstvo.

Kakvu funkciju imaju ove malje?

Adekvatan odgovor ne postoji, ali tu su brojne teorje o tome zašto ljudska vrsta ima dlake na pojedinim delovima tela.

Teorija, koja i nije baš logična kaže da je svrha dlaka smanjenje trenja. Odnosno, koža se konstantno trlja o kožu što može prouzrokovati nelagodu na osetljivim područjima, a veruje se da dlake ispod pazuha deluju kao barijera protiv takvih osipa i iritacija. Takođe, teorija navodi da stidne dlake služe kao zaštita od polno prenosivih bolesti

Koliko ljudi se žali na iritaciju koja nije izazvana brijanjem? A polno prenosive bolesti? One nemaju mnogo veze s dlakama.

Prema drugoj teoriji, stidne dlake postoje kako bi poslužile kao nežni pokrivač za genitalije. Malo verovatno, ukoliko se u razmatranje uzme lokacija muških stidnih dlaka, dok bi kod žena morale biti mnogo niže.

Vodeća teorija navodi da stidne dlake i dlake ispod mišica još uvek imamo jer povećavaju šansu da dobijemo partnera. Ova teorija je potkrepljena činjenicom da za razliku od dlaka na glavi, ove dlake imaju težnju da se jave tokom puberteta, otprilike u isto vreme kada naše apokrine žlezde postanu aktivne i počnu da luče uljanu supstancu koja sadrži brojne proteine.

Ove žlezde su pored ostalih područja, koncentrisane u pazuhu i genitalijama. Malje na ovim mestima počinju da se proređuju kada ljudi zađu u pedesete – još jedan od mogućih indikatora da je sve vezano za reprodukciju.

Grupa naučnika teoretiše da dalke postoje kako bi bile natopljene potentnim feromonima koji privlače partnera.