Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
Mali saveti: kako da se kvalitetnije grejete tokom zime i uštedite na računima?
Zima je u punom zamahu, tako da smo svi ovih dana primorani da pojačamo grejanje. Kako ljudi koji stanuju u kućama mogu da uštede energiju, a da i dalje uživaju u toplom domu?
S obzirom da mnogi mnogi od nas rade od kuće, grejanje se uključuje češće i pojačava, kako bismo uživali u prijatnom radnom ambijentu. To ujedno znači da mnogi verovatno traže načine na koje mogu da smanje svoje račune, što podrazumeva uštedu što je više moguće energije.
Mnogi ljudi počinju više da razmišljaju o troškovima grejanja domova ove zime, posebno imajući u vidu opšte povećanje cena. Uprkos ukidanju restrikcija vezanih za Kovid-19 u nekim zemljama, nedavno istraživanje je pokazalo da 70 odsto radnika ne namerava da se vrati u kancelariju s punim radnim vremenom, tako da će se velika većina odlučiti za „hibridni“ pristup.
Dakle, s više ljudi koji provode više vremena kod kuće, a računi za energiju rastu, očekuje se da će ova zima doneti veće troškove za mnoga domaćinstva.
Ipak postoje neke jednostavne stvari koje možemo da uradimo da bismo smanjili potrošnju energije, a samim tim i račune za grejanje. Pored toga, dajemo i sopstveni ekološki doprinos.
Ostanite u zoni optimalnog grejanja
Neki ljudi možda ne znaju, ali postoji optimalna temperatura kada je u pitanju grejanje kuće. Održavanje temperature u domaćinstvu između 18 i 21 stepen Celzijusa najbolji je način da svima bude dovoljno toplo, a da se ne izgubi kontrola nad računima za grejanje. Ulaganje u pametni termostat omogućava korisnicima da kontrolišu svoj sistem grejanja sa svog telefona ili računara Ovo može olakšati održavanje temperature u optimalnom opsegu.
Obezbedite da vazduh može slobodno da cirkuliše
Za nekoga možda iznenađujuće, ali položaj nameštaja može uticati na toplotu u domaćinstvu. Sofe i kreveti gurnuti uz radijatore će apsorbovati toplotu iz njih, tako da će njihovo pomeranje samo nekoliko centimetara obezbediti dovoljan razmak za cirkulaciju toplog vazduha u prostoriji.
Izolujte vodovodne cevi
Izolacija vodovodnih cevi, obično onih na tavanu, može pomoći u sprečavanju rasipanja toplote dok topla voda teče kroz njih. Ovo je lako uraditi uz pomoć jeftinih penastih cevi i lepljive trake. Oba ova artikla su dostupna u svim lokalnim „uradi sam“ prodavnicama.
Dom otporan na promaju
Zazori u prozorima i vratima mogu dozvoliti hladnom vazduhu da struji kroz domaćinstvo. Ovo može drastično smanjiti njegovu toplinu i energetsku efikasnost. Što hladnija kuća, to viši računi za grejanje, tako da bi bilo dobro da razmislite o ulaganju u trake za zaštitu od promaje za prozorske okvire ili poklopce za ključaonice i poštanske sandučiće.
Proverite da li su radijatori uravnoteženi
Uverite se da topla voda teče jednakom brzinom u kući, tako što ćete proveriti da li su radijatori uravnoteženi. U dvospratnoj kući, radijatori na spratu često će biti topliji od onih dole. To može dovesti do neefikasnog grejanja i većih računa, jer je posledica toga da ljudi pokušavaju da učine hladnije prostorije toplijim, ali pritom zapravo pregrevaju druge delove kuće a ne onaj koji žele. Balansiranje radijatora je brz posao koji možete sami uraditi. U pomoć mogu da uskoče brojni korisni tutorijali na internetu, koji korak po korak objašnjavaju šta i kako treba uraditi.
Pređite na tehnologiju ekološkog grejanja
Ako su vlasnici kuća zainteresovani za dugoročnije rešenje za smanjenje troškova grejanja svog doma, mogli bi da razmotre da prebace svoj kotao na naftu ili gas na zeleniju alternativu, kao što je toplotna pumpa. Ovo može značajno smanjiti račune za energiju tokom zime i kasnije, kao i smanjiti ugljenični otisak kuće.
Ambasador Nemačke Šib i ministar Branko Ružić potpisali sporazum o saradnji
Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja i prvi potpredsednk Vlade Srbije, Branko Ružić, s ambasadorom Nemačke Tomasom Šibom, potpisao je Sporazum o saradnji o Nemačkoj školi u Beogradu .
Ministar Ružić je izrazio je uverenje da će potpisani sporazum dodatno učvrstiti tradicionalno bliske i prijateljske odnose i saradnju dve zemlje u oblasti obrazovanja.
„Imajući u vidu pozitivno iskustvo tokom dosadašnje saradnje, kao i činjenicu da će bolje poznavanje jezika i kulture dva naroda može dati dragocen doprinos daljem učvršćivanju kulturnih veza između dve države, uveren sam da će Nemačka škola u Beogradu kao referentna obrazovna instutucija dati dodatni doprinos i predstvaljati još jedan most koji povezuje naše dve zemlje“, rekao je ministar Ružić nakon svečanosti potpisivanja i obilaska Nemačke škole.
Ambasador Nemačke u Srbiji, Tomas Šib, naglasio je da je Nemačka škola jedina u Beogradu u kojoj se nastava održava na nemačkom jeziku i da Sporazum reguliše njen pravni status.
„Nemačka škola u Beogradu ubraja se u najbolje nemačke škole u inostranstvu širom sveta“, istakao je Šib i zahvalio upravi školi koja je kaže, uspela da očuva visok kvalitet u radu u vreme epidemije.
Direktor Nemačke škole Ralf Neve poručio je da je potpisan sporazum istorijski trenutak za tu obrazovnu ustanovu, koju pohađa 212 učenika.
On je naglasio da će se raditi na proširenju osnovne škole i naveo da će sporazum doprineti produbljenju kulturnih odnosa.
Nemačku školu u Srbiji pohađa 212 učenika, koji su zbog epidemiološke situacije raspoređeni u grupe.
Doprinos ove institucije je nemerljiv kada govorimo o kvalitetu nastave nemačkog jezika i usavršavanju nastavnika.
Foto: TANJUG
“Veganska” zamena za meso je sve samo ne zdrava hrana
Sasvim je moguće hraniti se veganski i zdravo, ali mnoge zamene za meso uopšte nisu dobre po naše zdravlje.
Uključite televiziju u udarnom terminu ili dozvolite da se oglasi smenjuju na YouTubeu. Čini se da svaki prerađivač hrane i prodavac želi da profitira na veganskom pokretu, reklamirajući svoje proizvode kao zdrave i korisne.
„Pridružite se pokretu dobrote“ mami jedan, zagovarajući zamenu piletine na žaru za nešto što se zove „biljni pileći roštilj“ napravljen od rehidrirane soje i pšenice. Nemamo ništa protiv veganstva ili vegetarijanstva, malo ko se ne bi složio da treba da jedemo manje mesa, a više povrća. Tu su i negativni uticaji uzgoja stoke po životnu sredinu, kao i pitanje dobrobiti životinja. To sve stoji.
Štaviše, eksperimentisanje s ishranom bez mesa nije loš plan. Problem je u tome što mada je moguće zdravo se hraniti veganski, mnoge od ovih biljnih zamena za meso ili analoga mesa, kako su poznati u industriji, uopšte nisu zdrave. Štaviše, one se ubrajaju u kategoriju ultraprerađene hrane (UPH), koju su brazilski akademici prvi identifikovali kao deo NOVA klasifikacije.
Nutricionisti sada široko prihvataju UPH kao nezdravu uz verovatnu mogućnost izazivanja zavisnosti, i okrivljuju je za sve učestaliju gojaznost i negativan uticaj na zdravlje ljudi širom sveta.
NOVA svu hranu deli u četiri kategorije. Neobrađena ili minimalno obrađena hrana je vezana za sirove sastojke poput voća, povrća i mesa. Druga kategorija, kulinarski sastojci, obuhvata brašno i ulje, dok treća, prerađena hrana, uključuje sir, na primer, tofu ili hleb ako se pravi samo od brašna, kvasca, soli i vode.
Poslednja kategorija se odnosi na „ultraprerađenu hranu“, proizvode koji uglavnom dolaze u paketu i uključuju sastojke i procese koje ne biste koristili kod kuće, prema NOVA-i, „posebno veštačke ukuse, zaslađivače, boje, emulgatore i druge aditive koji se koriste za imitaciju senzornih kvaliteta neprerađenih ili minimalno prerađenih namirnica i njihovih kulinarskih preparata, ili radi prikrivanja negativnih atributa konačnog proizvoda”.
Drugim rečima, proizvodima se manipuliše da bi nas zavarali, da bi sastojci izgledali ukusnije, da bili dugotrajniji, ili nekako bolji nego što zapravo jesu. Dok bi se pileća prsa na žaru računala kao minimalno obrađena ili možda prerađena ako uključite malo soli i ulja, gore spomenuti „biljni pileći roštilj“ je nesumnjivo ultraprerađen, sadrži preko 30 sastojaka, uključujući metilcelulozu, maltodekstrin i osušeni glukozni sirup.
Ultraprerađena hrana ne vara samo naše nepce, ona zbunjuje i naša tela, pokrećući hormone koji nas podstiču na prejedanje. Ipak, nekako je prehrambena industrija odlučna da nam prenese poruku da su veganski proizvodi suštinski zdravi. Čak je i reč vegan stavljena po strani, verovatno zato što ima konotaciju apstinencije i večere koja ima ukus đona cipele.
Ovih dana se sve vrti oko „biljaka“ i „biljnog“. Tesco je svoj veganski asortiman nazvao Plant Chef, M&S se odlučio za Plant Kitchen, Morrisons ima Plant Revolution, Waitroseov se zove PlantLife…
Ta divna reč „biljka“ asocira na dašak prirode, selo, zdravlje, svež vazduh, prirodno lišće. Asortiman Sainsburyjevog Plant Pioneersa čak ima i zeleni list koji viri iz logotipa, iako nema ničeg zelenog u vezi s dotičnim proizvodima.
Film koji prikazuje industrijalizovani proces proizvodnje teksturisanog biljnog proteina u veganskim kobasicama ili bačve u kojima se uzgaja limunska kiselina (regulator kiselosti u mnogim prerađenim namirnicama) bi podjednako uznemirio stomak poput prizora iz neke klanice. Ovi veganski proizvodi su sve samo ne zdrava hrana.
Ako su vam pileći grumenčići, štapići od morskih plodova ili jeftine kobasice omiljena stvar, onda je definitivno vredno posegnuti za lažnom slaninom ili govedinom koja to nije (bez namere za osuđivanjem). Mnogi od tih proizvoda su impresivno tačne kopije nezdrave hrane od mesa, što znači da nema jednog jedinog razloga da se životinja odgaja u skučenim uslovima, kada se od sojinog proteina može napraviti nerazlučiv proizvod. Međutim, nemojte imati iluziju da je ovo zdrava hrana. To je smeće.
Kada nas zdravstveni stručnjaci podstiču da jedemo više povrća, oni misle na pravo povrće, kupus, šargarepu i karfiol.
Dobri momci vegani
Naravno, veganska hrana ne mora da bude smeće (junk food). Tofu i njemu srodni proizvodi imaju dugu i časnu gastronomsku istoriju, tako da ih nemojte stavljati u grupu s ultraprerađenom brigadom; ubrajaju se u kategoriju prerađenih kao što su hleb, sir i domaća supa od povrća. Većina evropskih proizvođača, nabavlja soju u samoj Evropi, tako da nema ekoloških problema povezanih s uništavanjem prašuma, za razliku od neke uvezene „životinjske“ hrane na bazi soje.
Evo nekih alternativa bez životinjskih sastojaka koje treba uzeti u obzir:
Tofu: Zasnovan na sojinom mleku, koje se proizvodi mešanjem vode i mlevene soje. Dalje se pravi na sličan način kao i mlečni sir, koagulacijom mleka i ceđenjem surutke da bi se napravio svilenkasti, mekani i čvrsti tofu, a ne meki i tvrdi sir. Blag je, ali dobro upija ukuse poput soja sosa i đumbira. Tekstura je više kao sir nego meso.
Tempeh: Indonežanski specijalitet napravljen od sojinog pasulja koji je fermentisan kulturom gljiva koja povezuje pasulj u kolač. Ima žvakastu teksturu i zemljani, orašasti ukus koji nije za svakoga, ali je više „mesnat“ od tofua.
Sejtan: Izvor bezbrojnih veganskih „sotoninih“ kalambura, seitan se pravi od pšenice, a ne od soje. Efektivno, pšenično testo se pere da bi se uklonio skrob, ostavljajući masu skrobnih niti koje se stisnu zajedno; postoje tutorijali na mreži ako želite da isprobate kod kuće. Sa delikatno vlaknastom teksturom koja dobro upija ukuse, sejtan čini neverovatno ubedljivu zamenu za pileća prsa i ponekad je poznat kao lažna patka.
(Preterana) konzumacija meda može imati i loše strane
Med je prirodni zaslađivač koji proizvode pčele koristeći nektar cveća. Poznat je po svojim lekovitim svojstvima i sastavni je deo mnogih ajurvedskih tretmana. Čak se i današnja medicinska nauka slaže s potencijalnim prednostima meda. Dakle, njegove lekovite i hranljive karakteristike su opšte poznate, ali konzumacija meda može biti i rizična u nekim slučajevima.
Ova namirnica je puna esencijalnih hranljivih materija i pruža mnoge prednosti na planu zdravlja i kozmetike. Međutim, postoje i neki neželjeni efekti konzumiranja prevelike količine meda.
Neki od glavnih neželjenih efekata konzumiranja previše meda su sledeći:
Može izazvati probleme s varenjem
Konzumiranje sirovog meda poboljšava zdravlje našeg probavnog sistema, jer digestivni enzimi u njemu razgrađuju skrob, šećere i proteine iz hrane. Međutim, previše ovih digestivnih enzima može izazvati mučninu, povraćanje, grčeve u stomaku, glavobolju i začepljenost nosa.
Med poboljšava sposobnost našeg tela da apsorbuje hranljive materije kao što je kalcijum. Nemojte jesti previše meda jer visok sadržaj fruktoze u medu može smanjiti sposobnost našeg tela da apsorbuje hranljive materije iz hrane i da izazove probleme s varenjem kao što su zatvor, nadimanje i dijareja.
Med i dijabetes
Postoji nekoliko razloga zbog kojih dijabetičari često zamenjuju šećer medom smatrajući da im pomaže kod bolesti.
- Med i stoni šećer imaju glikemijski indeks 58 odnosno 65. Fruktoza, prirodni šećer u medu, ima nizak glikemijski indeks od 19.
- Zbog svog niskog glikemijskog indeksa, med sporo otpušta šećer u krvotok.
- Med sadrži oko 40 odsto fruktoze, najslađeg prirodnog ugljenog hidrata.
- Med je slađi u odnosu na konzumni šećer i može se dodati u hranu i piće u manjim količinama bez žrtvovanja slatkoće.
Međutim, postoji nekoliko stavki koje treba imati na umu:
- Jedite med umereno jer previše šećera (bez obzira na vrstu) može povećati rizik od gojaznosti, izazvati kardiovaskularne probleme, uzrokovati i pogoršati dijabetes, upalu i bolest masne jetre.
- Med konzumirajte u malim količinama jer je slađi od konzumnog šećera. To je lako zaboraviti i na kraju pojesti više meda nego što je potrebno.
- Med može biti u interakciji s lekovima za dijabetes koje vam je propisao lekar. Konsultujte se sa njim da biste bili sigurni da nema netolerancije na med i lekove.
Poremećaj gastrointestinalnog trakta
Prejedanje medom povećava nivo fruktoze u krvotoku. Previše fruktoze može ometati sposobnost našeg tankog creva da apsorbuje hranljive materije iz hrane i povećava rizik od nedostataka u ishrani. Med je blago kiseo sa pH u rasponu od 3,5 do 5,5. Prekomerna konzumacija kisele hrane tokom dužeg vremena može oštetiti gastrointestinalni trakt erodirajući sluznicu želuca, jednjaka i creva. Ograničite unos meda na 1-2 kašike dnevno da biste smanjili rizik. Izbegavajte med ako imate problema sa želucem kao što su probavne smetnje, bol u stomaku, nadimanje i peckanje itd.
Može izazvati gojenje
Previše meda može dovesti do povećanja telesne težine jer ima visoku kalorijsku vrednost od 304 kalorije na 100 grama. Fruktoza u medu podstiče veću potrošnju hrane i menja metabolizam lipida i ugljenih hidrata. Stimuliše sintezu i akumulaciju masti.
Nije pogodan za osobe s alergijama
Izbegavajte med ako ste alergični na polen, celer ili imate druge alergije povezane s aktivnostima pčela. Neke od alergijskih reakcija koje se mogu javiti su zapaljenje pluća, promena glasa, svrab, otežano gutanje i piskanje, koprivnjača, oticanje usta, grla ili kože.
Med i krvni pritisak
Antioksidansi u medu pomažu u snižavanju krvnog pritiska i regulišu hipertenziju. Hipertenzija je tihi ubica koji izaziva kardiovaskularne probleme i pogađa milione ljudi širom sveta. Međutim, konzumiranje previše meda može nenormalno da snizi krvni pritisak i može izazvati simptome kao što su vrtoglavica, mučnina, nesvestica, dehidracija, zamagljen vid i nedostatak koncentracije. Med može uticati na lekove za krvni pritisak koje je propisao lekar. Jedite med umereno i nakon konsultacije sa svojim lekarom da biste eliminisali rizik od intolerancije na hranu i lekove.
Povećava rizik od krvarenja
Med je prirodni antikoagulant koji smanjuje zgrušavanje krvi i povećava rizik od unutrašnjeg i spoljašnjeg krvarenja. Ljudi s poremećajima krvarenja i oni koji su na antikoagulansima treba da izbegavaju med jer može izazvati krvarenje i stvaranje modrica.
Erodira zubnu gleđ i uzrokuje karijes
Previše meda je loše za zube jer kiselina (glukonska kiselina) u njemu slabi naše zube erodirajući zubnu gleđ. Med može privući acidofilne bakterije i uzrokovati zubne šupljine i mrlje na zubima.
Povećan rizik od botulizma kod novorođenčadi
Med nije pogodan za bebe mlađe od 12 meseci jer može biti kontaminiran Clostridium botulinumom i može izazvati botulizam kod novorođenčadi. Botulizam kod novorođenčadi je bakterijska infekcija debelog creva beba koja izaziva simptome kao što su problemi pri hranjenju, slabost mišića, otežano disanje, otečenost, prekomerno slinjenje, spore ili nikakve reflekse i nefokusiran pogled. Međutim, starija deca nisu u opasnosti jer je njihov sistem za varenje zreo i mogu da se pobrinu za bakterije pre nego što nanesu štetu. Med se može jesti u umerenim količinama tokom trudnoće i dojenja, ali prvo se konsultujte sa svojim lekarom da biste bili sigurni da nema rizika od intolerancije na hranu i lekove.
Čudo tehnologije – avionski pneumatici
Avionske gume su dizajnirane tako da mogu da izdrže ekstremna opterećenja u kratkom vremenskom periodu.
Kako raste masa letelice, tako se povećava broj neophodnih točkova, jer se težina aviona mora ravnomernije rasporediti. Dezen gazećeg sloja na avionskim gumama je dizajniran tako da poboljšava stabilnost u slučajevima jakog bočnog vetra, da efikasno odvodi vodu da bi se sprečio takozvani „akvaplaning“, kao i radi boljeg kočenja.
Gume predviđene za avione takođe ulključuju topljive čepove, koji se nalaze na unutrašnjoj strani točkova i dizajnirani su tako da se tope na određenoj temperaturi. Gume se često pregrevaju u slučaju maksimalnog kočenja tokom prekinutog poletanja ili prinudnog sletanja, tako da ovi svojevrsni osigurači obezbeđuju bezbedniji režim kvara, koji sprečava eksploziju pneumatika kontrolisanim ispuštanjem vazduha, čime se minimizuje šteta na letelicama i objektima u okruženju.
Pritisak
Svaki od 12 glavnih pneumatika na Boeingu 777-300ER je naduvan na 15 bara, ima masu od 120 kilograma i prečnik od 134 centimetra. Menja se na svakih 300 ciklusa, dok se kočnice menjaju na svakih 2000 ciklusa. Svaka od ovih guma košta oko 5000 dolara.
Avionske gume generalno rade na visokim pritiscima, čak i više od 14 bara. Pneumatici na glavnom stajnom trapu Concordea su bili naduvani na 16 bara. a oni pozadi do 20,3 bara. Visok pritisak i opterećenje na gumama Concordea, bili su značajan faktoru u gubitku Air Franceovog leta 4590.
Testiranja avionskih pneumatika su pokazala da su u stanju da izdrže maksimalan pritisak od 55 bara pre pucanja. Tokom ispitivanja gume moraju biti napunjene vodom, kako bi se sprečilo da prostorija za tesiranje bude raznesena energijom koju bi oslobodio gas pod pritiskom.
Avionski pneumatici se obično naduvavaju azotom, kako bi se minimizovali širenje i kontrakcija usled ekstremnih promena temperature i pritiska tokom leta. Suvi azot se širi istom brzinom kao i drugi suvi atmosferski gasovi (vazduh sadrži oko 80 odsto azota), ali uobičajeni izvori komprimovanog vazduha mogu sadržati vlagu, što povećava brzinu ekspanzije s rastom temperature.
Zahtev da se inertni gas, kao što je azot, umesto vazduha koristi za naduvavanje avionskih guma određene transportne kategorije, podstakla su najmanje tri slučaja u kojima se kiseonik u gumama napunjenim vazduhom pomešao s isparljivim gasovima koje ispušta ekstremno pregrejana guma, što je dovodilo do ekplozije prilikom dostizanja temperature samozapaljenja.
Upotreba inertnog gasa za naduvavanje guma eliminiše mogućnost eksplozije.
Proizvođači
Industrijom proizvodnje avionskih guma dominiraju četiri firme oligopola koji kontroliše 85 odsto tržišnog udela.
Četiri glavna proizvođača u proizvodnji avionskih guma su Goodyear (SAD), Michelin (Francuska), Dunlop Aircraft Tires (Velika Britanija) i Bridgestone (Japan). Ove firme kontrolišu blizu 85 odsto svetskog tržišta, kao i najveći deo delatnosti reparacije. Dunlop je najmanji igrač među ovim gigantima, sa zaradom od 40 miliona funti (po izveštaju iz 2015.).
Postoji nekoliko drugih manjih firmi, posebno u Kini. Među njima se ističu Guilin Laniu Aircraft Tire Development Co., podružnica kompanije ChemChina, koja osnovana 1980., fabrika avionskih guma u Jinčuanu – Ningša u vlasništvu kompanije Giti Tire sa sedištem u Singapuru i Kingdao, Sentury Tire iz Šangdonga, koji proizvodi gume za Boeing 737.
Bivši proizvođač avionskih guma, Yokohama Rubber, proizvodio je je ovaj tip pneumatika od 1940., ali je prekinuo svoje poslovanje u ovom domenu posle 2009. Kompanija je odlučila da zatvori avionsku diviziju zbog nedovoljne prodaje, s prihodom od samo 800 miliona jena (oko 8 miliona američkih dolara).
Najfascinantnija svemirska otkrića u 21. veku do sada
Osvrt unazad na najveće trenutke u astronomiji poslednjih decenija.
Ako je iko pomislio da će doći do deflacije otkrića u oblasti astronomije, prevario se. Bilo je mnogo neverovatnih svemirskih i astronomskih otkrića u poslednjih dvadesetak godina: misija na Pluton, istraživanje prilično posebne komete, otkrića egzoplaneta koja su transformisala potragu za životom u kosmosu i još mnogo toga.
Evo našeg izbora nekih od najvećih otkrića i dostignuća koja su napravila revoluciju u našem razumevanju kosmosa i načina na koje možemo da ga proučavamo i istražujemo.
Gaia mapira Mlečni put
Astronomija ima svoje korene u mapiranju noćnog neba, a najnoviju i najbolju mapu obezbedila je svemirska letelica Gaia ESA. Gaia je lansirana 2013. i od tada je pomno beležila položaj i kretanje najbližih milijardu ili više zvezda, omogućavajući istraživačima da prate istoriju Mlečnog puta kao nikada ranije.
Eksplozija istraživanja egzoplaneta
Tokom proteklih nekoliko decenija odvijala se spora naučna revolucija, transformišući način na koji gledamo na univerzum. Zahvaljujući neverovatnoj preciznosti koju postižu instrumenti i na Zemlji i u svemiru, sada znamo da su egzoplanete uobičajene oko zvezda Mlečnog puta, a verovatno i širom vaseljene. Svemirski teleskop “Kepler”, napravljen u nadi da će otkriti samo nekoliko planeta, pružio je kosmičku blagodet koja je bila daleko iznad snova njegovih kreatora. Sada možemo gledati na noćno nebo kao prostor potencijalno ispunjen milionima svetova
A kakvi su to svetovi! Otkrivene su brojne vrste čudnih i divnih egzoplaneta, od “vrelih Jupitera”, toliko blizu njihovih matičnih zvezda da bukvalno ključaju, do onih koje izgledaju kao okeanski svetovi, pa od planeta nalik Tatuinu s dva sunca na nebu, do izgubljenih svetova koji lutaju između zvezda. Gotovo svaka vrsta planete koju možete zamisliti je pronađena. Iznenađujuće, najčešći tip planete, „superzemlja“, koja se može pozicionirati između našeg sveta i nečega poput Urana ili Neptuna, u smislu veličine čak i ne postoji u našem Sunčevom sistemu, a stara objašnjenja vezana za grupisanje naših stenovitih svetova blizu Sunca s gasnim divovima, možda više neće „držati vodu“.
Naravno, pronalaženje druge Zemlje dugo je bio san i naučnika i autora naučne fantastike. U zavisnosti od toga koliko ste izbirljivi, otkriće Keplera-186f 2014. godine, sveta veličine Zemlje u naseljivoj zoni druge zvezde, može biti trenutak kada se san ostvario. Ako Kepler-186f ima sličnu atmosferu i sastav kao naša Zemlja, onda bi verovatno predstavljao gostoljubiv dom za našu vrstu života.
Postoji mnogo drugih planeta koje tek treba da budu pronađene, a instrumenti i istraživanja na putu su da urade posao. Međutim, poslednje dve decenije će uvek biti period kada smo zaista shvatili koliko suseda ima naš Sunčev sistem.
“Kasini” špijunira vodene mlazeve iznad Enceladusa
Proleti svemirske letelice “Kasini” oko Saturnovog meseca Enceladusa, koji su počeli 2005. godine, transformisali su naš pogled na ovaj mali svet. Dok je prelazio preko južnog pola ovog prirodnog satelita, “Kasini” je leteo kroz fantastične vodoskoke, koji su ukazivali na postojanje okeana ispod njegove ledene površine. Ispostavilo se da su ove fontane izvor Saturnovog tankog E-prstena i, što je još važnije, čine ovaj prethodno opskurni svet možda najboljim mestom u Sunčevom sistemu za traženje života.
Sa sve većim dokazima o podzemnim okeanima na Jupiterovim mesecima Evropi i Ganimedu, a možda čak i na Plutonu, takva okruženja mogu biti mnogo prisutnija od stenovitih svetova poput naše Zemlje.
Fosfin na Veneri
Ovo bi mogao biti kontroverzan izbor, ali mu je svakako mesto na ovoj listi. Objavu o otkriću molekula fosfina visoko u atmosferi Venere, 2020. godine je obelodanila profesorka Džejn Grivs iz Univerzitetu u Kardifu, uz međunarodni tim astronoma.
Fosfin na Zemlji proizvodi isključivo živi svet, tako da je njegovo prisustvo moglo ukazivati na prisustvo života na lokaciji gde se to najmanje očekivalo. Rezultati tima iz Kardifa su naišli na kritike, ali kontroverzu će rešiti samo novi podaci, za koje se očekuje da će uskoro stići.
Metan na Marsu
Mars je bio meta više misija u poslednjih nekoliko decenija nego bilo koje drugo nebesko telo. Svaka od tih misija nam je pružila prilično koherentnu priču o prošlosti Crvene planete. Sada možemo biti sigurni da je to nekada bio vlažan svet, s okeanima i jezerima, i svim uslovima neophodnim za život. Ipak, pojavila su se nova pitanja, među kojima je glavni razlog zašto rover “Kjuriositi” povremeno detektuje metan, počevši od 2013. godine, ali koji nekim čudom nije otkriven iz orbite. Da li je to znak života bakterija koje proizvode metan ispod površine Marsa, kao rezultat geološkog procesa, instrumentalnog artefakta ili kontaminanta? To još uvek jednostavno ne znamo.
“Rozeta” istražuje kometu
Ova misija je posebna. Avanture letelice u poseti kometi 67P/Čurjumov–Gerasimenko izazvale su uzbuđenje od trenutka kada se ona probudila iz hibernacije 2014. i približila kometi u obliku patke, sve do njenog konačnog udara o površinu 2016. Naučnici se još uvek pitaju šta nam je to “Rozeta” rekla o misterioznom ledenom objektu koji je posetila.
“Nju Horajzons” leti pored Plutona
Po Dr Alanu Sternu, vođi tima koji je dizajnirao, izgradio i upravljao misijom “Nju Horajzons”, njeno izviđanje Plutona kompletiralo je američko istraživanje glavnih nebeskih tela Sunčevog sistema. Slike ove fascinantne i iznenađujuće složene površine, snimljene tokom njenog preleta 14. jula 2015. zaprepastile su i zadivile svet.
“Hablova” poslednja servisna misija
Nakon tragičnog gubitka spejs šatla “Kolumbija”, servisna misija 4 je prvobitno otkazana. Odlučnost i hrabrost su na kraju doveli do ponovnog razmatranja preduzimanja koraka, a misija servisiranja svemirskog teleskopa “Habl” je nastavljena u maju 2009. Ova misija rešila je velike probleme s dva instrumenta svemirskog teleskopa, popravila sisteme koji nikada nisu dizajnirani da se njima petlja u orbiti i instalirala novi hardver.
Brzi radio rafali
Kada su Dankan Lorimer i Dejvid Narkevič krenuli da traže pulsare u starim podacima iz arhive radioteleskopa “Parks” u Australiji 2007. godine, nisu znali da će doći do jednog od najuzbudljivijih otkrića poslednjih decenija. Pronašli su “Lorimerov rafal” zabeležen u “Parksovim” podacima 2001. godine, koji je postao prvi brzi radio rafal (FRB) koji je opisan.
Sada je poznato da ovi još uvek misteriozni događaji potiču iz udaljenih galaksija i da mogu biti rezultat sudara neutronskih zvezda, ili u nekim slučajevima rezultat interakcije takvog tela s masivnom zvezdom glavnog niza. S hiljadama zabeleženih FRB-ova, vreme će pokazati o čemu se zapravo radi.
Gravitacioni talasi
Spektakularan trijumf eksperimentalne fizike koji se zasniva na više od četiri decenije napornog rada, odnosi se na otkrivanje prvih gravitacionih talasa eksperimentom Laser Interferometer Gravitational-Wave opservatorije (LIGO) 2015. godine. koji je na novi test stavio teorije Alberta Ajnštajna, otvorivši novi pogled na univerzum i postavivši scenu za ono što će biti glavni deo priče o fizici 21. veka.
Mreškanje u prostor-vremenu koje je otkrio LIGO je sićušno, ali nam je donelo vesti o nekim od najnasilnijih i energetski najintenzivnijih procesa u univerzumu: sudaru dve crne rupe u dalekoj galaksiji, udaljenoj 1,3 milijarde svetlosnih godina.
Tamna materija u Bullet Clusteru
Nadali smo se da ćemo do sada imati neku ideju o tome od čega je napravljen univerzum. Ipak, bez ubedljivih eksperimentalnih dokaza koji bi podržali koji tip čestice je odgovoran za tamnu materiju, alternative (kao što je podešavanje teorije gravitacije) izgledaju privlačnije. Pa ipak, u poslednjih 16 i više godina, efekti tamne materije na kretanje zvezda i galaksija se jasnije vide.
Sredinom 2000-ih, astronomi su mapirali masu takozvanih Bullet Clustera i otkrili da je distribucija drugačija od onoga što bi se očekivalo u slučaju isključivo normalne materije, čak i kada koristite alternativnu teoriju gravitacije, pružajući dokaze da je tamna materija stvarna.
“Habl” tenzija
Takozvana “Habl tenzija” odražava neumoljivo neslaganje između brzine širenja univerzuma merene lokalno i one koja se zaključuje iz posmatranja ranog kosmosa. Da li je ovo vitalni trag koji nas vodi do nekih tehničkih detalja o tome kako se vrše zapažanja? To ne možemo znati za sada.
Porast broja privatnih svemirskih letova
Verovatno se sećate kako se probna raketa „Grashoper“ (prototip onoga što će postati Falcon 9), nežno podiže sa zemlje, uzdiže se ka nebu, a onda se, kao nijedna druga raketa pre toga, lagano spušta nazad na platformu.
Da li će ovaj zamah koji su pokrenuli milijarderi-entuzijasti dovesti do spuštanja troškova slanja ljudi i dobara u orbitu? Da li će na krilima ovih poduhvata ljudi stići do Meseca, Marsa ili čak dalje? Hoće li desetine hiljada satelita u niskoj Zemljinoj orbiti zauvek zamagliti naš pogled na noćno nebo? Sve ćemo to saznati u perspektivi.
Snimljena prva slika crne rupe
Prikaz senke crne rupe u srcu galaksije M87, snimljen uz pomoć teleskopa „Ivent Horajzon“ postala je trenutni klasik kada je predstavljena 2019. Proizvedena od strane globalne mreže radio-teleskopa, otkriva složenost događaja koji se dešavaju u regionu odmah iza horizonta događaja crne rupe.