Australijski istraživači uočili misteriozne signale u svemiru.
Koristeći radioteleskope, naučnici su otkrili snažne talase – radioeksplozije.
Misteriozne poruke
Prema navodima stručnjaka, signali su udvostručeni, a reč je o najbližoj i najsjajnijoj brzoj eksploziji, koja je ikada otkrivena.
Talasi su uočeni 2007. godine, a ovog puta, njihov broj je duplo veći.
Profesor sa Tehnološkog univerziteta Swiburne, Rajan Šanon, objašnjava da je zahvaljujući novoj tehnologiji uspešno dokazano da radioeksplozije dolaze s druge strane univerzuma, a ne iz našeg galaktičkog susedstva.
Zabeleženo je 20 brzih eksplozija, samo u jednoj godini, dvostruko više nego 2007. godine.
Brze radijske eksplozije su česta pojava, ali se smatraju jednom od najmisterioznijih u svemiru. Ova neverovatna energija putuje milijardama godina, a ekvivalentna je količini koju Sunce proizvede za osamdeset godina. Ona traju svega nekoliko trenutaka i stižu iz još uvek, nepoznatog izvora. Zbog toga je veoma teško uhvatiti ih.
Kada je reč o nastanku i emitovanju, Harvardski naučnici smatraju da bi moglo da se radi o curenju iz ogromnih odašiljača sa svemirskih brodova. Međutim, pojedini stručnjaci veruju da je reč o porukama koje emituju inteligentna bića.
U brojnim teorijama, ističu se i teorije istraživača koje navode da je verovatno reč o slučajevima crne rupe ili čak sudaru gustih zvezda.
Cvekla u salati, sveža cvekla i sok od cvekle, često su zanemareni. Reč je o korenastom povrću, za koje mnogi kažu da ima ukus zemlje. Međutim, to nije tačno.
Cvekla ima odličan ukus, a boja koju daje raznim salatama je fantastična, dok su benefiti konzumiranja cvekle, po zdravlje mnogobrojni.
Benefiti cvekle
Naime, cvekla štiti unutrašnje organe, smanjuje hronične upale koji prouzrokuju rak, vaskularne bolesti i zakazivanje rada srca.
Sok od cvekle utiče na smanjenje krvnog pritiska u toku od nekoliko sati. Cvekla sadrži kiseonikov oksid, koji širi žile i pojačava protok krvi.
Rezultati sprovedenog istraživanja su pokazali da konzumiranje samo 50 grama soka od cvekle, može smanjiti povišen pritisak.
Takođe, istraživanja su pokazala da konzumacija soka od cvekle, pre vežbanja, može uticati na to da prosečna osoba, čak vežba 16 odsto duže. Prema rečima stručnjaka, cvekla pojačava izdržljivost i smanjuje postotak iskorišćenosti kiseonika.
Ovo korenasto povrće je odličan izvor betaina, nutrijenta koji štiti ćelije, proteine i enzime, kao i fitonutrijenata, koji štite od raka.
Cvekla sadrži sastojke koji su od velike važnosti za detoksikaciju organizma. Pored toga lišće cvekle sadrži veliku količinu gvožđa, cinka, vlakana, magnezijuma i drugih nutrijenata.
Pleme Džarava naseljava Andamanska ostrva u Indijskom okeanu, veruje se, već 55 hiljada godina.
Njihov dom se nalazi na putu mnogih putnika namernika, koji ih često tretiraju kao divlje životinje.
Ugroženi od strane bezobzirnih turista
Nomadsko pleme Džarava živi u grupama od 40, 50 osoba, a broji oko 400 pripadnika. Oni žive u čadama – njihov naziv za kuću. Bave se lovom, koristeći luk i strele love svinje, kornjače i ribu. Hrane se takođe, voćem, medom i divljim korenjem.
Lukove prave od drveća čoi, koje ne raste na području njihove teritorije, te često prelaze prilično dug put, sve do Baratang ostrva kako bi ga pronašli.
Pripadnici plemena, prvi put su izašli iz šuma tokom 1998. godine, kada su posetili obližnja sela.
Lokalne vlasti su devedesetih godina otkrile svoj dugoročni plan za smeštanje Džarava u dva sela sa ekonomijom zasnovanom na ribarstvu. Plan je čak opisivao i kakvu odeću ovo pleme treba da nosi.
Ovo je predstavljalo kobno rešenje po ostala plemena sa Andamskih ostrva.
Nakon snažne kampanje indijskih organizacija, plan za raseljavanje je obustavljen, a 2004. godine vlasti su najavile novu radikalnu odluku: Džarave će moći same da odlučuju o svojoj budućnosti, spoljni uticaj svešće se na minimum. Ovo je bio ogroman uspeh za međunarodnu i indijsku kampanju.
Problemi plemena
Dom Džarava nalazi se na putu brojnih turista, koji prolaze kroz njihovu teritoriju. Bahati turisti tretiraju pleme kao životinje iz safari parka.
Mnogi lovci i lokalni stanovnici ulaze u njihove šume i kradu im hranu, loveći životinje koje su plemenu potrebne kako bi preživelo.
Pleme je, takođe ranjivo i na spoljašne uticaje, odnosno bolesti, jer im je imunitet izuzetno slab.
Tokom, 1999. i 2006. godine, pleme je pretrpelo epidemiju malih boginja, koja je uništila mnoga plemena širom sveta, a glavni uzrok je kontakt sa strancima.
Žene Džarava plemena su zlostavljane od strane lovaca, doseljenika, vozača autobusa i drugih.
Poslanici sa ostrva vrše pritisak da se pleme integriše u indijsko društvo. Sudbina pokušavanja integrisanja drugih plemena služi kao primer šta može da se desi Džarava plemenu ako se ne priznaju njihova prava i ako sami ne donose odluke o svom životu.
Izgradnja puta kroz teritoriju plemena, predstavlja najveću pretnju. Kamionski put, čija je izgradnja započela sedamdesetih godina prošlog veka, podstiče i “ljudski safari”. Naime, prevoznici često prevoze turiste, u nadi da će sresti neke od pripadnika plemena.
Dolazi često i do pojava nelegalnog lova i ribolova, zatim sakupljanja hrane, koji predstavljaju ozbiljnu pretnju za opstanak ovog plemena.
U oktobru 2017. godine andamanske vlasti su otvorile dugo očekivani alternativni morski put do Baratang ostrva. Ovaj put je trebao da zaustavi “ljudski safari”. Ali uprkos naporu vlasti, “ljudski safari” duž puta i dalje cveta.
Mnogi lovci su uhapšeni tokom poslednjih godina, međutim nijedan nije osuđen, iako ovakav prestup donosi sedam godina zatvora.
Da vreme i klimatske promene utiču na nas, odnosno na raspoloženje, to smo shvatili. Ali kako?
Efekti globalnog zagrevanja prevazilaze fizičko okruženje, a naučnici tvrde da postoji veza između povećanja temperature i problema sa mentalnim zdravljem.
Kako vreme utiče na raspoloženje?
Naučnici objašnjavaju da tačan način na koji promene utiču nije jasan, međutim uticaj je siguran. Porast temperature na mesečnom nivou, utiče na mentalne probleme.
Prema sprovedenom istraživanju klimatskih promena, utvrđeno je da je temperatura na globalnom nivou porasla za jedan stepen Celzijusov od 1900. godine.
Tokom istraživanja obuhvaćeni su podaci Centra za nadzor i kontrolu bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama, koji uključuju i informacije o više od dva miliona ljudi. Podaci su kombinovani sa meteorološkim podacima između 2002. i 2012. godine.
Sprovedena anketa sadržala je samo jedno pitanje: “Kakav je bio status vašeg mentalnog zdravlja tokom proteklog perioda?”
Učesnici su u odgovor uključili sve što spada u nivo stresa, nervoze, emocionalnih problema i depresije. U pitanju su stanja koja nisu ekstremna koliko hospitalizacija ili pokušaj samoubistva, ali su svakako značajnija od svakodnevnih emocionalnih promena.
Istraživači su kombinovali odgovore sa meteorološkim podacima iz grada u kojima žive ispitanici. Podaci su obrađeni na tri načina.
Posmatrane su temperature i padavine tokom perioda od trideset dana, koje su potom upoređene sa mentalnim zdravljem. Zatim je tim analizirao izveštaje o dugoročnom zagrevanju i mentalnom zdravlju u pojedinačnim gradovima. Otkriveno je da je petogodišnje zagrevanje za samo jedan stepen Celzijusov povezano sa dva procentna poena povećanog prijavljivanja problema sa mentalnim zdravljem.
Na kraju istraživanja, naučnici su pregledali izveštaje o mentalnom zdavlju ljudi koji su pogođeni uraganom Katrina i uporedio ih sa izveštajima ljudi u mestima slične veličine koja nisu bila pogođena uraganom. Katrina je bila povezana sa porastom broja mentalnih zdravstvenih problema za 4 procentna poena.
Podaci istraživanja su pokazali da su na klimatske promene najosetljivije osobe sa nižim prihodima, žene i osbe sa postojećim problemima mentalnog zdravlja.
Da li dobro pamtite lica? Koliko puta vam se desilo da ugledate nepoznatu osobu i shvatite da vam je lik poznat?
Postavlja se pitanje, koliko lica zapravo možemo da zapamtimo i prepoznamo?
Lica
Istraživanja su pokazala da ljudi prepoznaju i do 5.000 lica!
Naučnici sa univerziteta u Jorku su, nakon sprovedenih istraživanja, ustanovili da ljudima sposobnost prepoznavanja omogućava procesuiranje na hiljade lica koje susrećemo svakodnevno.
Ljudi svakodnevno po licima prepoznaju prijatelje, kolege, familiju, komšije, javne ličnosti i mnoge druge.
Psiholog Rob Dženkins i njegove kolege, zatražili su od učesnika studije da popišu što je moguće više lica, koje poznaju iz svog okruženja. Nakon prve liste, sastavljena je i druga, na kojoj se našao popis lica koja učesnici prepoznaju, iako ne poznaju lično te osobe.
Na kraju je raspon u broju lica, kojih su učesnici uspeli da se prisete, bio veliki – od hiljadu do deset hiljada.
Prema rečima psihologa, prosečna osoba prepoznaje oko 5.000 lica.
Stručnjaci smatraju da bi ova brojka mogla predstavljati polazište za prvi ljudski facijalni vokabular, koji bi pomogao u razvoju softvera za prepoznavanje lica. Ovakvi softveri se koriste na aerodromima i pri istragama zločina. Rezultati sprovedenog istraživanja predstavljaju važan korak ka boljem razumevanju slučajeva zamene identiteta.
Mozak ima neograničene kapacitete za učenje reči i jezika, jedina ograničenja mogu biti učenje, praksa i motivacija. Raspon u broju lica koje su učesnici istraživanja uspeli da raspoznaju nadmašuje mogućnosti naših predaka, koji su poznavali jedva nekoliko desetina osoba u životu.
Dženkins objašnjava da još uvek ne postoji adekvatno objašnjenje kako smo razvili ovu sposobnost.
Unos vitamina C u organizam je od velike važnosti za zdravlje.
Kako je od velikog značaja za naš imuni sistem, u organizam se mora uneti potrebna količina ovog vitamina.
Prirodni vitamin C
Potrebno vam je citrusno voće – limun, pomorandža, limeta ili mandarina. Ogulite koru sa voćke i sušite je nekoliko dana. Voće naravno, pojedite.
Nakon tri dana, ukoliko kora puca pri savijanju, dovoljno je suva. Stavite je u blender ili je što sitnije izrendajte, kako biste dobili prah.
Dobjeni vitamin C u prahu možete dodavati u hranu, piće ili ga mešati sa medom. Najviše vitamina C koncentrisano je u samoj kori voćke.
Ukoliko konzumirate koru citrusnog voća u organizam ćete uneti mnogo više vitamina C, nego uzimanjem suplemenata. Svakodnevni unos napravljenog vitamina, zadovoljiće potrebnu dozu vitamina C.
Rok trajanja domaćeg vitamina u prahu je do tri meseca. Potrebno je čuvati ga na tamnom i suvom mestu.
Prema najnovijim istraživanjima, otkriveno je da se jugoistočni blok italijanskog vulkana kreće iznad zemlje i ispod mora.
Stručnjaci tvrde da ovi pokreti predstavljaju veći rizik od kolapsa nego što se ranije verovalo.
Opasna Etna
Naime, gravitacija povlači Etnu ka moru, to znači da postoji mogućnost da jednog dana bočni deo aktivnog vulkana doživi katastrofalni kolaps.
Ne postoje naznake da će se ovo neminovno dogoditi, međutim istraživanja su otkrila da se jugoistočni bok vulkana lagano kreće i ispod mora. Rizik je mnogo veći nego što su naučnici ranije verovali.
Smatralo se da je reč o pokretanju planina usled povećanje magme unutar vulkana. Međutim, proučavanjem morskog tla i njegovog kretanja otkriveno je nešto potpuno drugačije.
Prema rečima vođe tima istraživača, doktorke Morelije Urlaub iz Centra za istraživanje okeana GEOMAR Helmholt, objašnjenje verovatno leži u gravitacionom povlačenju sa ivice kontinenta, dok magma doprinosi celom procesu.
Autori istraživanja objašnjavaju da su se vulkanske bočne strane na Kanarskim ostrvima nekoliko puta rušile, ali da su joj prethodile, a ne sledile eksplozivne erupcije.
Naučnici predviđaju da će se gravitaciono klizanje verovatno nastaviti, što može izazvati mnogo veće promene od trenutnih. Poput Zelenoritskih ostrva i ove promene mogu izazvati cunami, ali mnogo bliži naseljenim delovima.
Arheolozi su došli do najvećeg otkrića u Egejskom i Sredozemnom moru, kada su pronašli 58 olupina brodova sa brojnim antikvitetima.
Olupine su pronađene u ostrvskom arhipelagu Furni na istoku Egejskog mora.
Potopljeni brodovi prepuni relikvija
Brodovi otkriveni u malom ostrvskom arhipelagu Furni uglavnom potiču iz grčkog, rimskog i vizantijskog perioda.
Podvodno istraživanje je započeto 2015. godine, a tada je međunarodni tim arheologa pronašao 25 olupina. Poslednji pronalazak je i 58 pronalazak po redu, a tim istraživača veruje da more krije još mnoge tajne.
Na olupinama je otkriveno više od 300 antikviteta, a najviše amfora. Prema rečima direktora ovog istraživačkog projekta, doktora Georga Kucuflakisa, amfor je u to doba najčešće korišćen za transport vina, ulja ili meda.
Istraživači veruju da je loše vreme najverovatnije objašnjenje zašto je toliki broj brodova potonuo u Furni. Naime, na tom području, tokom oluja su specifični jaki udari vetra, dok kamenite obale ne deluju prijateljski.
Mali ostrvski arhipelag Furni nalazi se u istočnom Egejskom moru, u trouglu između Patmosa, Samosa i Ikarije.
Jesen nam donosi kestenje, koje itekako treba uvrstiti u ishranu.
Naime, brojni su benefiti koje nam donosi konzumacija kestenja.
Zdravo kestenje
Miris i slatkast ukus su prepoznatljive karakteristike kestenja, koji ima široku primenu u kulinarstvu. Kestenje sadrži malu količinu masti, visok procenat skroba i vitamina C.
Zašto ga treba uvrstiti u ishranu?
Kestenje je bogato biljnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima, pa brzo izaziva sitost. Predstavlja idealnu kombinaciju kalcijuma, fosfora i magnezijuma, pa kao takav ima odličan uticaj na kosti i zube.
Sadrži minerale i vitamin B, pospešuje zdravlje nervnog sistema i sprečava neurološke promene.
Veoma je koristan u ishrani dijabetičara, usled spore apsorpcije ugljenih hidrata. Kestenje sadrži esencijalne amino kiseline.
Stručnjaci preporučuju brašno od kestenja, osobama sa celijakijom i onima koji su u velikoj meri osetljivi na gluten.
Odličan je u borbi protiv anemije i ima efekat kardio štita jer sadrži dobe masti i obezbeđuje dobru proporciju omega 3 i 6 masnih kiselina.
Preporučuju se osobama sa visokim krvnim pritiskom jer sadrže malo natrijuma i dosta kalijuma. Takođe, konzumacijom kestenja omogućavate dobar rad crevnog sistema i dobro stanje bakterijske flore.
Zdrava i pravilna ishrana uključuje i namirnice koje preventivno deluju na dijabetes tipa dva. Reč je o crvenom i belom luku, koji mogu pomoći pri regulaciji nivoa krvne glukoze.
Nutricionistkinja Džulijet Kelov i doktorka Sara Brever, nakon sprovedene studije, došle su do otkrića da konzumiranjem 100 grama crvenog luka, možete smanjiti šanse da obolite od dijabetesa tipa 2.
Naime, crveni luk je izvor kvercentina, koji je od velike važnosti za zdravlje srca i u velikoj meri reguliše nivo šećera u krvi.
