Danas, 17. oktobra, obeležava se Svetski dan borbe protiv siromaštva.
Ujedinjene nacije su, 1987. godine, proglasile ovaj datum za Svetski dan borbe protiv siromaštva, u cilju podizanja svesti javnosti o potrebi iskorenjivanja siromaštva i bede u svim zemljama, a pogotovo u zemljama u razvoju.
Prema statističkim podacima Svetske banke, oko polovine svetske populacije, odnosno više od tri milijarde ljudi, živi sa 2,50 dolara dnevno, dok podaci UNICEF-a pokazuju mnogo gore rezultate. Naime, u svetu usled siromaštva, svaki dan umre oko 22.000 dece i mladih.
Najugroženije stanovništvo su mladi, deca, neobrazovani, nezaposleni i neaktivni nosioci domaćinstva.
Šta je materijalna uskraćenost?
U pitanju je nemogućnost pojedinca ili domaćinstva da, zbog nedostatka sredstava, priušti osnovna sredstva ili usluge, koja su tipična u određenom društvu u datom periodu.
Zamak Bran nalazi se na jednom brdu u Transilvaniji i predstavlja pravu turističku atrakciju.
Ova građevina poznata je pod nazivom “Drakulin zamak”.
Dom princa tame
“Drakulin zamak” karakterišu crveno-narandžasti krovovi i šiljate kule. Uzdiže se dramtično iznad krošnji drveća, a nalazi se na brdu, odnosno na planinskom prelazu između Transilvanije i Vlaške.
Smatra se da je ovaj zamak poslužio Bremu Stokeru kao inspiracija za čuveni roman “Drakula”, iako se njegovo ime ne pominje u romanu. Međutim, ne postoje zapisi da je Vlad Cepeš ikada nogom kročio na ovo područje, odnosno u zamak, kao ni autor poznatog dela, Stoker.
Ovaj podatak nije smetao turistima iz čitavog sveta da pohrle u Rumuniju i iskuse jezive trenutke iz Stokerovog romana.
Kako navodi lokalni istoričar Nikola Pepene, tokom šezdesetih godina prošlog veka, Rumunijom je vladala komunistička vlada koja je odlučila da bi bilo povoljno kada bi se pronašla mesta koja bi se povezala sa Vladom Cepešom. Nakon što su pregledani svi raspoloživi zamkovi, odlučeno je da je Bran idealan, odnosno da izgleda dovoljno gotski.
Možda ovaj gotski zamak tokom jesenje noći punog meseca deluje kao zamak princa tame, međutim tokom dana, on izgleda kao pravi dom dostojan jedne princeze.
Naime, od 1920. do 1938. godine to je i bio. U zamku je živela kraljica Rumunije, Marija od Edinburga.
Iza velikih odbrambenih zidova zamka prostire se pravi lavirint raskošnih soba, veliko dvorište sa balkonima, bunar, tajno stepenište i ogromna biblioteka.
Prema rečima istoričara Pepenea, posetioci dolaze da vide zamak kako bi iskusili delić starih vremena.
Po prvi put u istoriji, naučnici su uspeli da stvore miševe zahvaljujući matičnim ćelijama i manipulaciji gena dve ženke.
Naime, naučnici su sproveli istraživanje kako bi otkrili zbog čega je kod pojedinih vrsta teško proizvesti potomstvo od istopolnih roditelja.
Istopolni roditelji
Kineski naučnici su uspeli, uz manipulaciju dva ženska gena, da stvore zdrave miševe sposobne da na svet donesu potomke.
Ranije su uspeli da dobiju potomke miševa od dva oca, međutim mladunci su preživeli samo dva dana.
Prema rezultatima istraživanja, pojedine prepreke za reprodukciju je moguće savladati matičnim ćelijama i ciljanom manipulacijom gena.
Razmnožavanje za koje je potreban samo jedan roditelj karakteristično je za pojedine vodozemce i ribe. U pitanju je veliki izazov, učiniti slično sa sisarima, pa čak i sa odgovarajućom tehnologijom veštačke oplodnje.
Međutim, kako objašnjavaju naučnici sa Kineske akademije, kod sisara potomci koji nemaju genetski materijal i oca i majke, mogu se abnormalno razvijati ili čak uginuti kada se određeni gen, jednog roditelja, deaktivira tokom germinalne faze mehanizmom poznatijim kao genetski imprinting ili genetsko utiskivanje.
FOTO:www.upi.com
Kako bi stvorili miševe od dve majke, naučnici predvođeni stručnjakom Qi Zhouom, koristili su haploidne embrionalne matične ćelije koje su imale polovinu broja hromozoma i DNK samo jednog roditelja.
Tehikom manipulacije gena, naučnici su uspeli da izbrišu tri područja genoma iz haploida ESC-a koji je sadržao DNK ženke i ubrizgaju ga u jajašca druge mišice. Oni su proizveli devet živih miševa iz 210 embriona.
Miševi su stigli na svet u normalnom stanju, stasali do polne zrelosti i dobili potomstvo.
Kod slučaja sa očevima, postupak je bio dosta složeniji. Naučnici su upotrebili modifikovani haploid ESC-a, koji je sadržao isključivo DNK muškog roditelja i izbrisali su sedam područja genoma.
Manipulisani haploid ESC-a tada su ubrizgali zajedno sa spermom drugog mužjaka u jajašce koje je imalo svoje jezgro, ali je genetski materijal bio uklonjen. Embrioni koji su stvoreni u ovom postupku imali su samo DNK genom od dva mužijaka i ti embrioni su usađeni u surogat majku. Mladunci su prživeli samo 48 sati.
Stručnjaci se nadaju nastavku istraživanja i na drugim sisarima.
Kako naučnici navode, nema izgleda da se ova tehnika može primeniti na ljude.
Delikatna stvar poput lekova pored pravilne konzumacije, iziskuje i pravilno čuvanje.
Pored svakog leka nalazi se i uputstvo za njegovu upotrebu, odnosno čuvanje.
Odlaganje lekova
Od velike je važnosti čuvati lekove na pravilan način, kako bi se obezbedilo njihovo delovanje. Lekove treba čuvati na suvom mestu i na sobnoj temperaturi.
Odredite posebno mesto u kući samo za tu svrhu. Najbolje rešenje za to je fioka. Čuvajte sve lekove u jednoj fioci i uvek ćete znati gde da pronađete lek.
Vodite računa i redovno proveravajte da li je leku istekao rok trajanja. Stručnjaci navode da je pre upotrebe poželjno, u ruci malo zagrejati lek, ukoliko je hladan.
Pojedini lekovi zahtevaju čuvanje u frižideru i najbolje mesto za njihovo odlaganje je pregrada namenjena za čuvanje povrća.
Ukoliko se nalazite van kuće u periodu kada treba da popijete lek, stavite ga u torbu ili u spoljašni džep. Ako lek nije u originalnoj kutiji, spakujte ga čistu foliju ili u kutijicu.
Stručnjaci napominju da bi ono moglo dovesti i do promena u ceni i dostupnosti kafe, čokolade, vina i piva.
Porast cena kao posledica globalnog zagrevanja
Klimatske promene i porast temperature, dovode do sve dužeg perioda toplog vremena i suša, koji bi u budućnosti mogli dovesti do toga da pojedini proizvodi, i to oni u kojima većina uživa, postanu dosta skuplji i teže dostupni.
Naime, suša bi u budućnosti mogla naneti velike štete u proizvodnji ječma koji je ključan sastojak piva.
Prema proceni međunarodnog tima istraživača, gubici bi mogli iznositi oko 17 odsto prinosa. To znači da bi prosečna cena piva bila udvostručena, dok bi cena piva u državama gde je ono inače skupo, bila utrostručena.
Izveštaj o procenama objavljen je nekoliko dana nakon što su Ujedinjene nacije objavile koje su posledice opasnog nivoa klimatskih promena, uključujuću nestašicu vode i hrane, pa do pojave brojnih bolesti.
Naučnici su sproveli istraživanje o pivu, koje je urađeno, jednim delom, kako bi se na jasan način poslala poruka javnosti da klimatske promene štetno utiču na razne životne aspekte, odnosno, da utiču na svakodnevni život.
Prema rečima ekologa agrikulture Dejvida Lobela, naučnici odavno znaju da je ječam jedan od najosetljivijih useva na toplotu, međutim istraživanje je to povezalo sa nečim do čega je ljudima stalo, pa je tako izaraženo u ceni piva, kako bi jasnije objasnili ozbiljnost situacije.
Bolesni ste, temperatura skače, a vi se smrzavate? Iako potpuno nelogično, postoji odgovarajuće naučno objašnjenje za sve.
Naime, iako je reč o suprotnosti, u slučaju virusa, vrelina i hladnoća sarađuju.
Sudar suprotnosti
Kada temperatura skoči, organizam odgovara na razne načine. Groznica, u medicini prepoznatljiva kao pireksija i javlja se kao odgovor na gotovo sve.
Prouzrokuju je pirogneni, odnosno supstance koje dolaze s polja ili iznutra. Pirogeni putuju kroz sistem, do hipotalamusa, dela mozga koji je zadužen i za regulaciju telesne temperature. Nakon što stignu do njega, on dobija signal da uradi sve što treba kako bi podigao temperaturu tela. U tom trenutku dolazi do “zabune”.
Naime, iako temperatura tela skače, telo nastavlja da koristi mehanizme za stvaranje toplote. Dolazi do drhtavice, ježenja i skupljanja krvnih sudova. U isto vreme, ono vas upošljava, navodeći vašu svest da misli kako se smrzavate, kako biste uzeli dodatno ćebe i utoplili se.
Kada groznica krene da popušta, telo postaje svesno svoje prave temperature. Pirogeni nestaju i hipotalamus prestaje da dobija signal koji mu poručuje da telo treba zagrejati. Odjenom, telu više ne treba ceo ovaj proces i groznica staje. Tada počinje nekontrolisano znojenje, jer telo pokušava ubrzano da se ohladi.
Svetski dan zdrave hrane obeležava se 16. oktobra širom sveta.
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu – FAO, ustanovila je ovaj datum 1981. godine kao Svetski dan zdrave ishrane, u cilju podizanja svesti o stvaranju sveta bez gladnih.
Cilj obeležavanja ovog dana jeste informisanje najšire populacije o važnosti zdrave ishrane i pravilnih prehrambenih navika, kao i formiranje ispravnih stavova, posebno kod mladih i kod dece.
Poznata je činjenica da mentalno stanje utiče na apetit i na pojedine životne navike.
Međutim, stručnjaci su pokušali da otkriju kako prehrambene navike i loša ishrana utiču na sklonost ka mentalnim problemima.
Mediteranska ishrana kao lek
Prema rezultatima istraživanja, koje su sproveli naučnici londonskog Juniverziti koledža, otkriveno je da osobe koje uglavnom biraju mediteranski tip ishrane, imaju za 33 odsto niži rizik od pojave depresije.
Ishrana, koja je naziv dobila po tome što je konzumiraju stanovnici područja Sredozemlja, dosta je slična vegetarijanskoj ishrani, jer podrazumeva konzumiranje velike količine povrća, voća, maslinovog ulja, orašastih plodova i ribe.
Rezultati su takođe pokazali da tipovi ishrane koji sadrže veliku količinu zasićenih masti i šećera, mogu štetno uticati na mentalno zdravlje. Štetnost nastaje kao rezultat oksidativnog stresa, otpornosti na insulin, promena u protoku krvi i upala.
Kako objašnjavaju stručnjaci, hroniče upale utiču na mentalno zdravlje jer proinflamatorni molekuli dospevaju u mozak. Na taj način mogu uticati i na neurotransmitere koji su odgovorni za regulaciju raspoloženja.
Na ovakve upale i oksidativni stres, najbolje preventivno deluju voće, povrće, orašasti plodovi, vino… Reč je o namirnicama koje imaju protivupalna i antioksidativna svojstva.
Prema mišljenju stručnjaka sa Univerziteta u Glazgovu, savetuje se oprez, jer postojeći dokazi nisu dovoljni kako bi se moglo utvrditi da ishrana bogata biljakama preventivno deluje na depresiju.
Studija je utvrdila da osobe slabijeg mentalnog zdravlja jedu lošije, te je moguće da su iz tog razloga skloniji depresiji, a ne zbog same ishrane.
Simbol Londona, crvene telefonske govornice više nikom nisu potrebne.
Naime, korisnicima mobilnih telefona, kojih je sve više, ove govornice jednostavno nisu potrebne.
Simbol Londona
Crvene telefonske govornice, prvi put su predstavljene dvadesetih godina prošlog veka kako bi i najsiromašniji stanovnici Londona imali pristup telefonu. Međutim, postavlja se pitanje do kada će biti tako jer nažalost, crvene govornice danas, gotovo nikom nisu potrebne.
Zbog toga je veći broj ovih govornica, u prilično lošem stanju.
Grupa Londonaca, odlučila je da popravi i osposobi uništene govornice. Kako su govornice zaštitni znak grada, one ne smeju biti prljave i išarane, jer je to slika Londona koja obilazi svet.
Prema rečima Emili, devojke iz Londona koja je sa prijateljima odlučila da krene u akciju čišćenja, kada je ugledala govornicu u izuzetno lošem stanju, imala je osećaj kao da gleda u starijeg rođaka koji trpi bol.
Nažalost, akcija čišćenja ove grupe entuzijasta neće biti dovoljna da se govornice spasu, jer pored toga što svi imaju mobilne telefone, širom britanske prestonice predstavljeni su ulični telefoni sa pristupom internetu koji se lako koriste i koji su besplatni.
Neke od omiljenih starih govornica postavljene su za prodaju, dok su druge pretvorene u biblioteke ili ih iznajmljuju lokalne prodavnice.
Promene vremena, temperatura i hladnoća utiču na osobe koje imaju problema sa bolovima u zglobovima.
Kako bi što lakše prebrodili promenu, pored terapije, tegobe se mogu ublažiti vežbom i ishranom.
Lečenje bolnih zglobova
Zglobovima najviše prija toplota, pa se preporučuje utopljavanje. Najbolje je umotati zglobove vunenim zavojima.
Masiranje mišića oko obolelog zgloba, u velikoj meri olakšava i ublažava bol. Preporučljive su i vežbe za razgibavanje, a fizijatri će preporučiti odgovarajuću vežbu za svaki zglob.
Vežbe obuhvataju lagane pokrete koje je potrebno raditi nekoliko puta u toku dana.
Ne preporučuje se opterećivanje zglobova nošenjem teških stvari, dok ih u slučaju problema sa kičmom treba u potpunosti izbegavati.
