Poznata nam je fraza ali i činjenica da je doručak najvažniji obrok u toku dana.
Međutim, postavlja se pitanje, kada smo toga postali svesni.
Doručak u 19. veku
Istoričari navode da ljudi sve do 19. veka, nisu preterano razmišljali o prvom obroku tokom dana.
Ipak, ukoliko doručak preskočimo, može nam se desiti nekoliko situacija. Jedna od njih je prejedanje tokom dana, zatim, manjak koncentracije ili bes usled gladi.
I onda kada su se ove “mudrosti” utemeljile u društvo, na cenu su stupila nova uverenja. Naime, pojavljuje se isprekidan post, koji održava teoriju da nije dobro konzumirati hranu oko 16 sati tokom dana, te se doručak odlaže za što kasnije.
Da li je isprekidan post zdrav kao i redovan doručak?
Istoričari napominju da je sve do 19. veka, doručak predstavljao ostatke od večere odnsno sve ono šo se “našlo na putu”.
Međutim, tokom industrijske revolucije, ljude je počela da zabrinjava činjenica da dugo stajanje ili sedenje može uticati na zdravlje, to jest da može dovesti do problema sa varenjem. Ubrzo se javila i teorija da obilan doručak rešava sve probleme.
Studija koja je sprovedena 1999. godine, pokazala je da osobe koje ne doručkuju do podneva budu iscrpljene i pokazuju mnogo lošije rezultate na testovima pamćenja.
Kasnije sprovedena slična studija, pokazala je da deca koja su mlađa od 13 godina i koja ne doručkuju, imaju lošije rezultate u školi u odnosu na svoje vršnjake koji redovno doručkuju.
Naučna studija koja je objavljena ove godine, pokazala je da bolje varenje imaju one osobe koje doručkuju ovsenu kašu s mlekom, takođe lakše sagorevaju i metabolišu ugljene hidrate od osoba koje preskaču doručak.
Kasniji doručak
Naravno, postoje i oni koji uživaju u kasnijem doručku, a istraživanja su pokazala da je i to sasvim u redu.
Problem kod odlaganja doručka može da se javi u vidu pada nivoa šećera i krvi.
Osobama, koje se pridržavaju isprekidanog posta, stručnjaci savetuju raniju večeru umesto kasnijeg doručka narednog dana.
Preskakanje doručka
Prema rezultatima sprovedene studije, osobe koje preskaču doručak možda sagore i više kalorija tokom dana od onih koji redovno doručkuju, međutim ne postoje indikacije da takva navika povećava zapaljenske procese u organizmu.
Zdrav doručak predstavlja kombinaciju proteina i zdravih masti.
Profesor dijetologije sa Univerziteta u Njujorku, Marion Nesle ističe da obrok ima najviše smisla onda kada smo gladni, odnosno da je važno slušati svoj organizam.
Glad ne može da se zavra kafom i tada se ozbiljno utiče na zdravlje organizma.
