Arheolozi su u Boliviji otkrili grobnice stare više od 500 godina.

Naime, otkrivene grobnice daju uvid u interakciju različitih naroda, kao i u širenje carstva Inka.

Otkriveni artefakti i ljudski ostaci

Više stotina artefakta i ljudski ostaci otkriveni su u grobnicama.

Ostaci su pronađeni oko 20 kilometara od La Paza, a pripadaju više od 100 osoba iz autohtone civilizacije. Naime, oni su pokopani sa više od 30 posuda koje su Inke koristile u obredima sahranjivanja.

Carstvo Inka rođeno je u samom srcu andskih Kordiljera, sa središtem u današnjem Peruu.

Prema rečima ministarke kulture i turizma Bolivije, Vilme Alanoka, reč je o velikom otkriću bez presedana.

Izvor/Foto: nationalgeographic.rs

U potrazi za čistim izvorom energije, kineski naučnici uspeli su da konstruišu “veštačko Sunce”.

Veštačko Sunce, na nuklearni pogon, u stanju je da postigne temperaturu i do 100 miliona stepeni Celzijusa.

Veštačko Sunce

Temperatura u središtu ove “zvezde” iznosi 15 miliona stepeni.

Kako navode iz Instituta za fiziku plazme, u sklopu Akademije nauka Kine, stručnjaci testiraju napravu, u obliku prstena, kako bi redukovali proces u središtu zvezde, u kom nastaje ogromna energija.

Konstruisana naprava koristi nuklearnu fuziju za zagrejavanje prostora u ogromnom okruglom kućištu. Za samo uključenje, Institut mora da odvoji 15.000 dolara.
Ovaj ambiciozni projekat ima za cilj bolje shvatanje nuklearne fuzije kako bi se jednog dana iskoristila kao alternativa fuziji u nuklearnim centralama, iza koje ostaje radioaktivni otpad.

Nedavno je u Kini najavljena i izgradnja “veštačkog Meseca”, a reč je o satelitu koji će biti lansiran u orbitu i koji će zameniti uličnu rasvetu.

Objekt nazvan 1I/2017 U1 ili Oumuamua putovao je milionima godina pre nego što je stigao u Sunčev sistem.

Reč je o objektu koji je uočen teleskopom Evropske južne opservatorije, a koji je dug oko 400 metara i čija je dužina 10 puta veća od širine.

Strani objekat

Ovaj strani objekat sa druge zvezde putovao je kroz naš solarni sistem, pre više od godinu dana. Stručnjaci su debatovali o tome da li je reč o kometi ili o asteroidu.

Međutim, postavljeno je i pitanje, da li postoji mogućnost da je reč o vanzemaljskoj letelici.

Naučnici Šmul Bieli i Avi Loub iz Harvard-Smitsonian centra za astrofiziku sa Kembridža, istraživali su verodostojnost takvog scenarija, naglašavajući neke jedinstvenosti u objektu nazvanom Oumuamua.

Naime, studija je pokazala da je objekat prolazeći pored Sunca, delovao kao da dobija dodatno ubrzanje, ispuštajući gasne materije sa svoje površine. Prema mišljenju naučnika, malo je verovatno da je do ispuštanja gasnih materija došlo usled naglog ubrzanja. Oni smatraju da se ubrzanje može objasniti kao “pritisak solarnog zračenja”.

Ukoliko je od ubrzanja došlo usled pritiska, onda Oumuamua predstavlja neku novu vrstu tanke, međuzvezdane materije. Ali, s druge strane, ako je reč o objektu čija oprema nije operativna, ili je možda reč o sondi koja je namerno poslata blizu Zemlje od strane vanzemaljske civilizacije, trebalo bi joj oko 16.000 svetlosnih godina da dođe sa bilo koje zvezde.

Kako navode naučnici, objekat je trenutno prilično daleko od Zemlje, te ga je, nažalost, nemoguće proučavati dalje. Vrlo je verovatno da se nikad neće vratiti, pa stručnjaci neće biti u mogućnosti da testiraju dalje teorije.

Izvor: nationalgeographic.rs

Status planinskih gorila je promenjen.

Naime, Međunarodna unija za zaštitu prirode sa sedištem u Švajcarskoj, uvrstila je ovu vrstu, koja se nalazila na listi “ekstremno ugrožene vrste” na listu “ugrožene vrste”.

Ugrožene gorile

Prema rečima predsednice i naučnice Fondacije “Dajan Fosi”, Tare Stoinski, ceo svet se suočava sa nestajanjem životinjskih vrsta. Zbog toga se porast broja jedinki ove vrste, smatra uspehom.

Fondacija je dobila ime po američkoj zoološkinji Dajan Fosi, čiji je rad privukao pažnju međunarodne javnosti. Njeni memoari predstavljali su osnovu za film koji je snimljen 1988. godine, “Gorile u magli” sa Sigurni Viver u glavnoj ulozi.

Planinske gorile su se našle pred istrebljenjem, međutim njihov broj se polako povećava.

Direktorka Međunarodnog programa za zaštitu gorila, Ana Behm Masozera, istakla je da je zaštita ovih gorila poboljšana, obezbeđivanjem njihove životne sredine.

Rizik postoji i dalje, kako navode stručnjaci, jer je reč o dve male populacije koje su nastanjene u dva nacionalna parka.

Vlasti nekoliko država u kojima se nalaze planinske gorile podržale su dodatnu zaštitu granica nacionalnih parkova, a obezbeđena je i zdravstvena nega. Lov unutar ovih parkova nije dozvoljen.

Planinske gorile naseljavaju područja gustih i maglovitih šuma u oblasti vulkana u istočnoj Africi. Njihovo stanište su nacionalni parkovi koji obuhvataju delove Ugande, Ruande i Demokratske Republike Kongo.

Izvor: nationalgeographic.rs