Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
Novo istraživanje otkriva vezu između Alchajmerove bolesti i cirkadijanog sata
Istraživanja pobuđuju nadu za nove terapije koje bi mogle pomoći u borbi protiv bolesti i simptoma.
Ljudi kod kojih se razvije Alchajmerova bolest mogu iskusiti poremećaje spavanja godinama pre nego što stanje zavlada, ali se ispostavljalo da je naučnicima poslovično bilo teško da utvrde da li jedno izaziva drugo ili je nešto složenije u pitanju.
Sada su istraživači u SAD bacili svetlo na ovu misteriju, u radu koji budi nadu u nove terapije i kako bi „dobra higijena sna“ mogla da pomogne u borbi protiv ove bolesti i njenih simptoma.
Nalazi pokazuju da 24-časovni cirkadijani sat ljudi kontroliše sposobnost mozga da očisti svojeglave proteine povezane sa Alchajmerovom bolešću. Ako su naučnici u pravu, studija bi objasnila, barem delimično, kako poremećaj cirkadijanog ritma i poremećaj spavanja mogu dovesti do pojave i progresije Alchajmerove bolesti, i kako bi sprečavanje takvog poremećaja moglo sprečiti to stanje.
„Cirkadijani poremećaji su u korelaciji sa Alchajmerovom dijagnozom i sugerisano je da bi poremećaji spavanja mogli biti rani znak upozorenja za Alchajmerovu bolest“, rekla je dr Dženifer Harli, koja je vodila istraživanje na Rensselaer Polytechnic institutu u Njujorku.
Alchajmerova bolest se javlja kada se izgube veze između nervnih ćelija u mozgu. Bolest je progresivna i povezana je s abnormalnim plakovima i spletom proteina koji se stalno gomilaju u mozgu. Bolest je najčešći uzrok demencije i pogađa sve veći broj ljudi, s tendencijom rasta.
Da bi mozak bio zdrav, mikroglijalne imune ćelije traže i uništavaju problematične proteine koji prete da se akumuliraju u mozgu. Jedna vrsta proteina na koju ciljaju ćelije naziva se beta amiloid, što je obeležje Alchajmerove bolesti.
Pišući u časopisu Plos Genetics, Harli i njen tim opisuju kako su pronašli dnevni ritam u mikroglijalnim ćelijama, koji je pokretao redovne talase čišćenja proteina. Kada su ćelije izgubile svoj cirkadijani ritam, rutina čišćenja je posustala.
„Poremećaj pravilnog vremena čišćenja beta amiloida mogao bi biti jedan od razloga zašto vidimo povećanje plakova koji se formiraju u mozgu tokom Alchajmerove bolesti”, rekla je Harli.
Dok poremećaji spavanja često nastaju pre Alchajmerove bolesti, Harli i mnogi drugi naučnici sumnjaju da postoji složena interakcija između njih. Ometanje sna i cirkadijanih ritmova omogućilo je nakupljanje beta amiloida, kaže Harli, ali je to zauzvrat oštetilo moždane ćelije koje su pokretale cirkadijani sat, uzrokujući dalje nakupljanje beta amiloida.
„Već neko vreme znamo da postoji ritam u uklanjanju beta amiloida u mozgu“, rekla je Harli. „Kako starimo, što je izraženije kod pacijenata sa Alchajmerom, ovaj ritam nestaje.
Ovaj gubitak može dovesti do povećanja beta amiloida u mozgu. Međutim, nalazi ukazuju na terapije koje bi potencijalno mogle smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti ili smanjiti ozbiljnost simptoma. Harli kaže da je možda moguće stimulisati sposobnost mozga da očisti beta amiloide jednostavnim intervencijama, kao što je izlaganje svetlosti, ili sofisticiranijim terapijama koje podstiču aktivnost imunih ćelija.
„Briga o našem snu ili cirkadijanim ritmovima, koji se ponekad naziva dobrom higijenom sna, može biti u stanju da smanji opterećenje beta amiloida tokom našeg životnog veka“, rekla je ona. „Smanjenje opterećenja amiloidom može značiti smanjenje simptoma Alchajmerove bolesti ili odlaganje početka ili progresije bolesti.
Koliko puta nedeljno treba vežbati i koliko treba da traju treninzi?
Održavanje fizičke aktivnosti ključno je da ostanete zdravi, a s obzirom da oko trećine ljudi ne vežba barem jednom nedeljno, prema dostupnim istraživanjima, možda ćete porazmisliti da bi možda trebalo da povećate nivo svoje aktivnosti.
Međutim, teško je znati koliko vežbi treba da radite da biste postigli svoje fitnes ciljeve, bilo da je to gubitak težine ili povećanje mase.
Tip treninga koji praktikujete zavisi od vaših sposobnosti, ciljeva, onoga što volite ili ne volite, dostupne opreme, povreda koje imate i koliko vremena imate na raspolaganju.
Iako ne postoji pristup koji bi odgovarao svima, postoje principi i smernice koje možete pratiti i primeniti u svom treningu kako biste osigurali da imate uravnotežen, efikasan, siguran i prijatan režim vežbanja.
Koliko dana u nedelji treba da trenirate?
Osim ako niste entuzijasta u fitnesu, verovatno želite da provedete što manje vremena u teretani da biste postigli svoje ciljeve u vezi sa zdravljem i kondicijom. Međutim, trening samo jednom ili dva puta nedeljno neće pružiti mnogo više od niskog nivoa kondicije.
Trebalo bi da trenirate najmanje tri puta nedeljno ako želite da postignete svoje zdravstvene i fitnes ciljeve u razumnom vremenskom periodu, i da u isto vreme ostanete u formi i zdravi.
Trening četiri ili pet puta nedeljno je idealan, ali većina ljudi smatra da je to neostvarivo zbog vremenskih ograničenja, pa je generalno najbolje ciljati na tri. Ovo izlaže vaše telo dovoljno velikom stimulusu tokom cele nedelje, što mu omogućava da se prilagodi, postane snažnije, vitkije i spremnije.
Koliko dugo treba da traju vaši treninzi?
Neki ljudi tvrde da efikasan i svrsishodan trening može da traje pola sata ako mudro koristite vreme, ali uvreženije je mišljenje stručnjaka, da ako želite da ostvarite pravi napredak, trebalo bi da vežbate 45 minuta do sat vremena.
Preporuka je da potrošite 10 minuta na zagrevanje i mobilizaciju tela, 30-40 minuta na trening s tegovima i 5-10 minuta na hlađenje i istezanje,
Uz to, polusatni treninzi mogu biti korisni za kondicione sesije ili intervalne treninge.
Možete li da trenirate s tegovima dva ili tri dana zaredom?
Takođe se preporučuje jednodnevni odmor između sesija ako redovno dižete tegove. Možete da trenirate dva dana zaredom, ali svakako pokušajte da izbegnete tri dana zaredom osim ako niste napredni dizač.
Ako ne date mišićima vremena da se oporave, preopteretićete zglobove i tetive koje bi mogle postati bolne, ili još gore, mogli biste sebi zadobiti povredu kao što je tendonitis.
Međutim, u redu je trenirati s tegovima uzastopnim danima ako svaki put trenirate različite delove tela. Među trenerima takođe vlada konsenzus da su vežbe za celo telo najbolje za opštu populaciju koja želi da izgubi masnoću i da poboljša svoju kondiciju.
Dobro izbalansiran režim vežbanja treba da uključuje mešavinu treninga s tegovima i kardiovaskularnog (aerobnog i anaerobnog) rada, ali ako nemate vremena za oba, fokusirajte se na dve do tri sesije s tegovima nedeljno.
Koliko je san važan?
Ukratko: veoma.
Za sve, a posebno za ljude koji redovno treniraju, spavanje od sedam do osam sati u proseku preko noći je od vitalnog značaja.
Proizvođači automobila masovno usvajaju lidar tehnologiju ali ne i Ilon Mask
Ilon Mask je skeptičan kada je reč o instalaciji lidar senzora u vozila, ali činjenica je da sve veći broj njegovih konkurenata tiho dodaje ovu tehnologiju svom proizvodnom portfoliju.
Za one koji su novi u ovoj temi, lidar, skraćenica za detekciju razdaljine uz pomoć svetlosti, je senzorska tehnologija koja šalje laserske impulse, a zatim meri vreme koje im je potrebno da se odbiju od objekta i vrate nazad. Dobijeni podaci se koriste da se izračuna koliko su stvari udaljene, kao i da se napravi trodimenzionalna mapa objekata u određenim oblastima.
Sposobnost lidara da mapira okolinu kao i da meri brzinu objekta čini ga dobrim komplementarnim senzorom u delimično ili potpuno autonomnim vozilima. Lidari su jedinstveni po tome što nude duge i široke vizuelne domete. Pad troškova i bum u snabdevanju podstiču obimnije usvajanje ove tehnologiie, a sada postoji preko 150 proizvođača lidara širom sveta, između ostalih, Velodine, Luminar i Innoviz.
Danas lidar obično koriste kompanije koje pokušavaju da izgrade usluge mobilnosti koristeći potpuno samovozeća vozila, kao što su Vaimo i Cruise. Na primer, Vaimo vozila koja rade u Kaliforniji i Arizoni, obično imaju pet lidarskih senzora koji pomažu u formiranju širokog vidnog polja.
Mask voli da ističe da ljudi nisu opremljeni lidarom pa i pored toga mogu da voze. On koristi ovu analogiju da bi odbranio pokušaj svoje kompanije da razvije softverske algoritme za autonomnu vožnju, zasnovanu na vidu. Međutim, ovo nije sprečilo delove industrije da preuzmu tehnologiju (čak je i Tesla možda isprobava).
Upotreba lidara se sada širi izvan specijalizovanih vozila i na uobičajenije bezbednosne funkcije kao što su pomoć pri održavanju vozne trake i automatsko kočenje u slučaju nužde. U industrijskom smislu ovo su napredni sistemi za pomoć vozaču, poznati po akronimu ADAS, i prilično su odvojeni od autonomnih vozila.
Prisustvo dodatnih senzora može pomoći u poboljšanju vremena reakcije i tačnosti, ali naravno postoje hardverski troškovi za njihovo dodavanje. Od januara, prema poslednjem broju BloombergNEF-a, 17 proizvođača automobila širom sveta najavilo je ukupno 21 model putničkih automobila opremljenih lidarom, bilo u proizvodnji ili uskoro.
Ovaj broj će se povećati kako se sistemi kao što je GM-ov Ultra Cruise baziran na lidaru budu dodavali određenim modelima. Neke automobilske kompanije dodaju lidar na svoja vozila čak i ako njihov trenutni softver ne koristi u potpunosti tu mogućnost. Ideja je da će buduće iteracije softvera za vožnju moći da koriste senzore bez potrebe za fizičkim nadogradnjama vozila.
Pojavljuje se i sve više partnerstava na ovom planu. Mercedes je u januaru najavio da radi s Luminarom i da planira da integriše tehnologiju u svoja nadolazeća serijska vozila. Luminar je najavio sličan ugovor sa Volvoom sredinom 2021. godine, a BMW se udružio s Innovizom za svoj budući iX model. Slično, GM je koristio Cepton iz Kalifornije kao dobavljača lidara.
Kao i kod mnogih priča o usvajanju tehnologije, Kina vodi u trci. Neverovatnih 70% trenutnih i dolazećih modela opremljenih lidarom u BNEF-ovom broju bili su kineskih marki. Ovde postoji i ugao posmatranja od strane električnih vozila. Naime, mnoge automobilske kompanije koje integrišu lidar u svoje serijske modele su takođe domaćih, kineskih brendova električnih vozila, iz grupa kao što su Nio, Xpeng i Li Auto.
Električna vozila su sada domen gde kupci dobijaju pristup najnovijoj tehnologiji bilo koje vrste, ne samo po pitanju pogonskog sistema. To pomaže da se stvori vetar u leđa za usvajanje, kako kinesko tržište električnih vozila prelazi fazu zavisnu od politike koja ga je karakterisala poslednjih godina.
Kako cena lidara i dalje opada a potrošači očekuju naprednije bezbednosne karakteristike kao standard, verovatno ćemo videti da sve više proizvođača automobila dodaje ovu tehnologiju u svoja vozila. Ovo će u početku podrazumevati premijum segment, ali bi na kraju trebalo da uključi i najpopularnije modele proizvođača automobila.
Kako je usavršen paket baterija kod Tesla Modela S Plaid
Paket baterija Tesle Modela S je prošao kroz temeljnu evoluciju.
Prva varijanta je bila sklona pregrevanju prilikom brzih sprinteva i nije tolerisala V2 nivo punjenja. Sve što je trebalo uraditi je modifikovati rashladne cevi na svakom modulu.
Ukupno je bilo 16 modula sa 7104 ćelije, što znači da jedan modul posedovao 444 ćelije, gde se sve hlade uz pomoć instalacije u vidu trake, koja se provlači kroz module. To je veliki broj ćelija u jednom prolazu, tako da nije čudo što se baterija pregrevala.
Kada je izašao P100D, u Tesli su rashladnu instalaciju podelili u dve. Takođe je neznatno povećan broj ćelija u paketu, ali je broj ćelija hlađenih u jednom prolazu smanjen gotovo dvostruko, 258 naspram prethodnih 444.
Sada, u Plaidu, vidimo drugačuju redukciju u broju hlađenih ćelija po cevi – 144. Kod Plaida je izvršen potpuni reinženjering, ne samo da bi baterija bila jednostavnija za proizvodnju, već u najvećoj meri iz razloga da se izbori s ogromnim povećanjem potrebe za izvlačenjem toplote. Tesla je smanjio broj modula u paketu sa 16 na 5. Setimo se dvostrukog svežnja modula napred u starom Modelu S. Njega više nema, a taj prostor sada zauzima elektronika.
Dakle, novi paket nije strukturalan kao što će biti kod novog Modela Y i Cybertrucka. Više podseća na dizajn kod prvobitnog Modela 3, s individualnim modulima koji čine jedan čvrst skup ćelija povezanih materijalom s karakteristikama smole i sposobnošću usporavanja požara.
Međutim, ne znamo da li Tesla koristi istu tehniku sklapanja kao što je slučaj kod Modela 3, gde su „redenici“ ćelija zalepljeni za cev, a zatim uklopljeni u modul. U kompaniji su u početku imali problem s funkcionisanjem sistema „redenika“, s visokom stopom odbacivanja.
Rashladna U-Flow instalacija u dva prolaza se pominje i u patentnoj aplikaciji „Integrisani sistem za skladištenje energije“ i poziva se na 3:30 u Ingeenirix YouTube videu „Tesla Model S Plaid Battery Torn Open“. Glikolna rashladna tečnost ide u rashladnu cev na vrhu, pravi uzdužni prolaz, okreće se i vraća na dno krozi istu rashladnu cev.
Način na koji se ovaj rashladni sistem kontroliše, baziran je na maksimalnoj temperaturi ćelije, ne prosečnoj. Ako je raspon od visoke do niske u ćelijama 7 stepeni s jednim prolazom, novi U-Flow aranžman izjednačava temperaturu, a maksimalna se smanjuje za 3,5 stepeni. Ovo omogućava više snage, pre nego se dostigne temperaturna granica tokom punjenja. Procenjeno povećanje iznosi približno 10 odsto.
Sa sistemom dvostrukog prolaza, svaka ćelija se rashlađuje iz oba smera. „Prva ćelija“ dobija najhladniji glikol na prvoj polovini i najtopliji na drugoj. Poslednja ćelija, pre okreta, dobija glikol srednje temperature na obe polovine. „Prosečan“ delta T, od ćelije do glikola, uzimajući u obzir oba prolaza, isti je za svaku ćeliju. Pod pretpostavkom da spoljašnja obloga ima dovoljnu provodljivost da „izjednači“ hlađenje unutar ćelije, neto efekat je da sve ćelije dobijaju istu količinu hlađenja, odnosno hlade se na istoj temperaturi.
Da biste zadržali istu brzina strujanja kroz vijugav tok, prepolovite protok i udvostručite delta T glikola od ulaza do izlaza. Dobijamo isti ukupni prenos toplote preko iste ukupne površine. Pumpa mora da generiše dvostruko veći pritisak i polovinu stope protoka po prolazu, tako da je drugačijih dimenzija.
Ovo takođe utiče na to kako je rashladni uređaj dizajniran – manji protok, veći delta T, što znači više serijskog protoka od ploče do ploče i manje paralelnog protoka. Ovo se obično radi s utisnutim unutrašnjim kanalima prolaza. Ne biste videli bilo kakvu promenu u spoljašnjem obliku ili veličini hladnjaka, koji hladi glikol koji prolazi kroz paket baterija i prenosi toplotu iz ćelija.
Rashladne ploče kod Ford Mustanga Mach-E modula imaju sličan obrazac s dva prolaza. Glikol ide gore duž jedne strane modula, dodirujući polovinu svake ćelije, zatim se savija i vraća duž druge strane modula, hladeći drugu polovinu svake ćelije.
Hyundaijeva ploča radi istu stvar, osim što umesto pojedinačnih ploča modula, to radi s jednom pločom, koristeći složeno izvlačenje jednog prolaza, da bi se došlo u kontakt s polovinom svake ćelije, a zatim se udvostručilo, slično kao što radimo s cevima za grejanje.
LG je pokušao isto da uradi s Chevrolet Boltom EV, ali je „zabrljao“ i postavio vijugave prolaze na pogrešan način, tako da su neke ćelije u svakom od modula dobijale sav hladan glikol, a druge vreo. Svaki model je u celini imao ravnomerno hlađenje, ali to morate da dobijete na nivou ćelije, ne na nivou modula.
Dakle, paket kod novog Modela S je „savršen cilindričan paket baterija“ sa stanovišta toplotnog menadžmenta. Maksimalna kontaktna površina između ćelije i glikol ploče po wH s niskim toplotnim otporom između ćelija i ploča, s protokom u dva prolaza obezbeđuje ujednačenu temperaturu hlađenja za svaku ćeliju. Na ovaj način se obezbeđuje maksimalna bezbedna brzina punjenja/pražnjenja i minimalne gradijente napona unutar ćelije.
Evropljani duguju svoju visinu azijskim nomadima a plavu boju očiju lovcima sakupljačima
Naučnici otkrivaju kako je drevno mešanje predaka oblikovalo naš današnji izgled.
Evropljani duguju svoje plave oči lovcima sakupljačima i anadolskim ratarima. Njihova visina se može pratiti sve do genetskih osobina stočara pontskih stepa, a većina evropske genetske strukture oblikovana je migracijama tokom poslednjih 10.000 godina
Današnji Evropljani duguju svoje plave oči lovcima sakupljačima, svoju visinu azijskim nomadima, a plavu kosu anadolskim neolitskim farmerima, sugeriše nova studija.
Naučnici su proučili kako je drevno mešanje predaka pomoglo u oblikovanju našeg fenotipa danas, uključujući i koje istorijske grupe su doprinele većoj ili nižoj stopi otkucaja srca, holesterolu i indeksu telesne mase (ITM).
Migracije
Većinu savremenog evropskog genetskog sastava oblikovale su migracije koje su se odigrale u poslednjih 10.000 godina, kada su se lokalni lovci sakupljači pomešali s pridošlim anadolskim farmerima s teritorije današnje Turske, odnosno s azijskim nomadima i stočarima pontskih stepa. Ovi potonji potiču iz današnjeg dela Bugarske, Rumunije, Moldavije, Ukrajine, Rusije i Kazahstana.
Evropski lovci sakupljači, anadolski farmeri, stepski stočari i sibirska populacija drevnih ljudi, bili su razdvojeni hiljadama godina i evoluirali su u različitim pravcima. Međutim, kada su se konačno spojili, njihov DNK, odnosno genomi, došli su u kontakt, tako da su se genetske varijante koje karakterišu svakog od njih pomešale, kaže studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta Tartu u Estoniji i Univerziteta u Torinu.
Smeđa kosa, plave oči, visina i mnoge druge osobine…
Osobine koje se uglavnom povezuju s evropskim lovcima-sakupljačima uključuju smeđu kosu, plave oči, veći broj otkucaja srca, niži holesterol i veći ITM. Oni koji su povezani sa anatolskim neolitskim farmerima uključuju plavu kosu, plave oči, niži broj otkucaja srca i niži indeks telesne mase.
Kada je u pitanju visina, istraživači su otkrili da Evropljani mogu da je zahvale stepskim stočarima, iako su njihovi geni krivi i za viši holesterol. Osobine koje se uglavnom povezuju sa sibirskom populacijom uključuju crnu kosu, zelene oči i veći broj otkucaja srca. To naravno ne znači da su svi lovci imali smeđu kosu i plave oči, da su svi anadolski farmeri imali plavu kosu, a da je svaki stepski stočar bio visok.
Osobine nisu bile apsolutno homogene u okviru izvesne populacije
Istraživači su naglasili da veze između osobine i datog porekla nisu pokazatelj da je ona preovlađivala u određenoj drevnoj populaciji ili je nije bilo u svim drugim grupama. Moraju se uzeti u obzir i životne sredine i druge evolucione sile, kažu naučnici.
Prethodne studije, koje su se oslanjale na informacije sadržane u drevnim genomima, otkrile su da su neke biološke osobine ovih izvornih populacija pomogle da se objasni poreklo visine, kao i pigmentacija kože, očiju ili kose. „U našoj studiji, umesto toga, pitali smo kako na fiziologiju i izgled savremenih Evropljana utiču ovi drevni otisci koji su još uvek ugrađeni u njihove genome“, rekao je dr Davide Marneto, s Instituta za genomiku Univerziteta u Tartuu i Univerziteta u Torinu, koji je vodio istraživanje.
Estonska populacija kao polazna tačka
„Za potrebe istraživanja koristili smo estonsku populaciju, koja takođe pokazuje neke genetske komponente česte kod današnje sibirske populacije, zbog bogatih podataka koje je obezbedila Estonska biobanka, gde smo mogli da pronađemo karakterizaciju genoma i osobina za više od 50.000 uzoraka.
„Posebno smo merili da li je određena osobina, na primer visok holesterol, povezana s nasleđivanjem više varijanti iz specifičnog porekla, tačno u onim DNK regionima koji utiču na nivoe holesterola. Naši rezultati pokazuju da su drevne populacije koje su formirale savremene Evropljane bile dovoljno diferencirane da svojim potpisom doprinesu fiziologiji i izgledu savremenih pojedinaca“, rekao je koautor studije, profesor Luka Pagani s Univerziteta u Padovi u Italiji.
Snažna stepska građa i visina
Primera radi, izgleda da je stepsko poreklo doprinelo snažnoj građi, u kombinaciji s visokim rastom i povećanim obimom kukova i struka. Istraživači su takođe otkrili značajne razlike u poreklu, odnosno dokaze za nedavnu prirodnu selekciju u pigmentaciji očiju i kose, unosu kofeina u telo, starosti pri prvoj pojavi menstruacije i obrascima spavanja.
Veći unos kofeina povezan je s evropskim lovcima-sakupljačima, a manji sa sibirskom populacijom, dok je starost pri prvoj menstruaciji bila niža kod Sibiraca i veća kod anadolskih farmera.
Stručnjaci su rekli da su svoje zaključke izveli oslanjajući se na određene delove genoma, dok su koristili ostatak genoma kao kontrolni.
„To znači da je pogrešno i u najboljem slučaju naivno koristiti bilo koju datu osobinu da se pogodi dominantno poreklo u nečijem genomu“, rekao je profesor Mait Metspalu, koautor studije. On je dodao da za biološki ishod nije važno samo koliko određenog porekla neko ima u svom genomu, već i kojim genima je ovo poreklo doprinelo, čak i za složene osobine kodirane brojnim genima.
I drugi faktori sem genetskih su bitni
Metspalu je takođe rekao da je iz istog razloga pojednostavljeno tumačiti obrasce osobina širom Evrope samo kao obilje jednog ili drugog porekla bez razmatranja faktora životne sredine i drugih evolucionih sila.
„Dalje, važno je napomenuti da veza koju smo napravili između date osobine i datog porekla ne implicira da je takva osobina bila dominantna u određenoj drevnoj populaciji ili da je nije bilo u svim drugim grupama“, dodao je on.
Istraživači su istakli da je njihov fokus na estonsku i na kraju evropsku populaciju bio zbog ogromne količine dostupnih podataka, za razliku od dramatično nedovoljne zastupljenosti drugih etničkih grupa u genetskim studijama.
„Apsolutno nema dokaza koji ukazuju na to da Evropa obuhvata veći genetski diverzitet i složenije nasleđe od drugih kontinenata: povećana pokrivenost uzoraka iz celog sveta je ključna za poboljšanje našeg razumevanja o tome kako je prošla ljudska istorija oblikovala varijabilnost osobina koju pokazuju savremeni pojedinci“, rekao je Marneto.
Vukovi koriste staze koje su napravili ljudi radi lakšeg dolaženja do plena
Zumirajte i istražite severne borealne šume zapadne Kanade na Google Earthu i videćete dugačke ravne linije kako prolaze kroz njih.
Ove linije su zapravo raskrčene staze kroz šumu, koje se koriste za izvlačenje resursa, putevi za potrebe šumarstva i pronalaženja podzemnih nalazišta nafte i gasa. Sada zamislite sebe kako ste suočeni sa zadatkom kretanja kroz ovaj pejzaž: da li ćete se probijati kroz gusto drveće i šiblje ili ćete izabrati da hodate raščišćenim stazama?
Poput ljudi, vukovi često biraju put najmanjeg otpora, krećući se sve brže i dalje stazama koje su ljudi stvorili kroz šumu. Veruje se da pojačano kretanje vukova igra važnu ulogu u opadanju broja ugroženih šumskih karibua, kultne vrste u Kanadi.
Kada se vukovi kreću dalje, češće nailaze na svoj plen, a karibue vukovi love brzinom koju ovi ne mogu da izdrže.
Manje teritorije
Međutim, sada smo takođe otkrili da je vukovima koji žive u područjima koja im olakšavaju kretanje potrebno manje životnog prostora.
Praćena su 142 vuka uz pomoć GPS ogrlice širom Britanske Kolumbije, Alberte i Saskačevana, na površini od preko 500.000 kvadratnih kilometara. Praćeni vukovi obuhvatali su područja s niskom do visokom gustinom plena (mereno korišćenjem metrike produktivnosti staništa, ili količine vegetacije za vrste poput losa), i imali su različit pristup stazama koje je stvorio čovek.
Vukovi koji žive u oblastima s velikom gustinom staza koje su stvorili ljudi, zauzimali su površinu otprilike 20 puta manju od vukova koji nisu raspolagali stazama, ali samo kada su živeli u područjima s niskom produktivnošću staništa. Komparativno, staze nisu promenile područje potrebno za vukove kada su živeli u oblastima s visokom produktivnošću staništa.
Razmislite o branju bobica. Ako je bobice teško pronaći, morate ići da tražite daleko da biste skupili dovoljno da napunite korpu. Ali ako vam nešto olakšava pronalaženje bobica, onda ne morate toliko da gledate okolo. Možete jednostavno zgrabiti sve one koje vidite blizu sebe. Prednost lakog pronalaženja bobica bila bi manje važna ako ih ima mnogo, jer možete preskočiti nekoliko a da to ne primetite. Ipak, to postaje važnije kada ih ima malo za početak, a svaka bobica se računa.
To je upravo ono što vidimo kod vukova: umesto da biraju da putuju nadaleko i naširoko, vukovi koji imaju pristup mnogim stazama ostaju blizu kuće i snalaze se s onim što im je na raspolaganju.
Prostor u kojem životinje provode svoj život naziva se stanište, u slučaju vukova – teritorija. Ako životinje imaju manje stanište, to znači da se više životinja može ugurati u dati prostor, povećavajući gustinu te vrste.
Dobro je dokumentovano da životinjama treba manje prostora kada postoji obilje hrane, a sada znamo da lakši pristup toj hrani takođe može smanjiti veličinu staništa. Otkriveno je da olakšavanje pristupa vukova njihovom plenu, kroz stvari kao što su očišćene staze kroz šumu, može smanjiti širinu njihovog domašaja, verovatno povećavajući regionalnu gustinu vukova.
Obnova staništa
Međutim, nameće se pitanje zašto je bitno koliko je velik domašaj vukova? Jedan od najvećih izazova očuvanja vrsta u Kanadi je šumski karibu. Ova vrsta jelena živi na velikim područjima, preklapajući se s mestima gde energetski i šumarski sektori aktivno vade prirodne resurse kao što su nafta, gas i drvo. Obnova i zaštita staništa identifikovani su kao ključni koraci potrebni za oporavak populacije u opadanju.
Uprkos postojećim naporima i politici, gubitak staništa karibua nastavlja da se ubrzava u većem delu zapadne Kanade. Obnova staništa je hitno potrebna, ali je skupa i dugotrajna. Za efikasno upravljanje populacijom karibua, neophodno je davanje prioriteta obnavljanju staništa u oblastima u kojima će karibuima to biti najkorisnije, i to što je pre moguće.
Obnova staništa ima dva glavna cilja: smanjiti efikasnost lova vukova ograničavanjem njihove upotrebe staza i usporavanjem njihovog kretanje kada ih koriste, i vratiti šumu u stanište karibua.
Ipak, sada imamo razloga da verujemo da usporavanje vukova takođe može da smanji njihovu gustinu u staništu, primoravajući pojedinačne jedinke da zauzmu više prostora i potiskuju druge, posebno u tresetišta niske produktivnosti.
Efikasna restauracija staništa biće važna za udaljavanje od drugih aktivnosti upravljanja populacijom vukova poput izlovljavanja, na duži rok. Ipak, još mnogo toga treba a se uradi. Postoje stotine hiljada kilometara ovih očišćenih staza koje treba obnoviti. Ova studija nas upućuje na davanje prioriteta oblastima sa niskom produktivnošću da bismo ranije videli najveće efekte.