Početna Blog Strana 22

Redovno vežbanje u srednjim godinama sprečava gubitak pamćenja u starosti

Želite da sačuvate uspomene u starosti? Vežbajte tri puta nedeljno u 50-im i 60-im godinama, kažu naučnici.

Stručnjaci iz Univerziteta u Pitsburgu pregledali su 3.000 odraslih osoba starosti od 55 do 85 godina, uvidevši da vežbanje tri puta nedeljno tokom četiri meseca dovodi do boljeg zadržavanja pamćenja, kod ispitanika.

Održavanje aktivnosti u 50-im i 60-im godinama može biti ključno za sprečavanje gubitka pamćenja, sugeriše studija.

Naučnici su posmatrali 3.000 odraslih osoba srednjih godina i identifikovali snažnu vezu između nivoa vežbanja i njihove sposobnosti da pamte ključne životne događaje. Ljudi koji se bave aerobnim vežbama, poput vožnje bicikla, hodanja ili džogiranja tri puta nedeljno, imaju bolje pamćenje, pokazali su rezultati.

Vežbanje podstiče dotok krvi u mozak, sprečavajući odumiranje neurona kako ljudi stare, i na taj način čuvajući sećanja. Nalazi, objavljeni u časopisu Communications Medicine, proizašli su iz analize 36 studija.

Akademici Univerziteta u Pitsburgu kažu da pojedinačni radovi često ne mogu da otkriju trendove jer mogu biti suviše malog obima. Međutim, kada se njihovi rezultati i rezultati postojećih studija objedine, jasne povezanosti postaju očigledne.

Vodeća autorka, Sara Agdžajan je rekla: „Otkrili smo da je došlo do većeg poboljšanja pamćenja među onima koji imaju između 55 i 68 godina u poređenju s onima koji imaju 69 do 85 godina, tako da je bolje intervenisati ranije.

Iz naše studije, čini se da je vežbanje oko tri puta nedeljno najmanje četiri meseca, onoliko koliko vam je potrebno da biste iskoristili prednosti u epizodnom pamćenju.

Implikacije po javno zdravlje su jasne: vežbanje je pristupačan način na koji starije osobe mogu da spreče pad pamćenja, koristeći na taj način sebi, svojim negovateljima i zdravstvenom sistemu uopšte.

„Potreban vam je samo par dobrih cipela za hodanje, i možete izaći i učiniti nešto dobro za sebe.“

Rezultati su takođe sugerisali da se nivoi vežbanja moraju održavati najmanje četiri meseca da bi ljudi imali bilo kakvu korist.

Naučnici su posmatrali aerobne vežbe, koje uključuju hodanje, trčanje, vožnju bicikla ili plivanje.

Oni nisu uključivali anaerobne vežbe kao što su joga ili korišćenje teretane, mada i ti vidovi vežbanja takođe mogu poboljšati pamćenje.

Učesnici su uglavnom bili ženskog pola (66 odsto), a proučavani su između 1985. i 2021.

Samo odrasli bez kognitivnih oštećenja, primetili su poboljšanja u pamćenju. To nije bio slučaj s onima koji su već doživeli blagi pad pamćenja.

Ipak, istraživači su konstatovali da bi to moglo biti zbog toga što se ne pridržavaju planova vežbi dovoljno temeljno, ili zbog razlika u načinu na koji je sam pad definisan između studija.

Prethodna istraživanja su takođe pokazala da redovno vežbanje može sprečiti gubitak pamćenja.

Koliko vam je vežbanja potrebno?

Da bi ostali zdravi, odrasli od 19 do 64 godine treba da se trude da budu aktivni svakodnevno i treba da rade:

  • najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti kao što je vožnja bicikla ili brzo hodanje svake nedelje i
  • vežbe snage 2 ili više dana u nedelji koje uključuju sve glavne mišićne grupe i delove tela (noge, kukovi, leđa, stomak, grudi, ramena i ruke)

Ili:

  • 75 minuta energične aerobne aktivnosti kao što su trčanje ili igra tenisa za samce svake nedelje i
  • vežbe snage 2 ili više dana u nedelji koje uključuju sve glavne mišićne grupe i delove tela (noge, kukovi, leđa, stomak, grudi, ramena i ruke)

Ili:

  • mešavina umerene i intenzivne aerobne aktivnosti svake nedelje – na primer, 2 x 30-minutna trčanja plus 30 minuta brzog hodanja, što odgovara 150 minuta umerene aerobne aktivnosti i
  • vežbe snage 2 ili više dana u nedelji koje uključuju sve glavne mišićne grupe i delove tela (noge, kukovi, leđa, stomak, grudi, ramena i ruke)

Pravilo koje treba znati je da 1 minut intenzivne aktivnosti pruža iste zdravstvene koristi kao 2 minuta umerene aktivnosti.

Jedan od načina da uradite preporučenih 150 minuta nedeljne fizičke aktivnosti je da radite 30 minuta 5 dana svake nedelje.

Svi odrasli takođe treba da prekinu duge periode sedenja uz laganu aktivnost.

Kako da svoj travnjak „vratite u život“ na vreme i pripremite ga za toplije mesece?

Travnjak zimi često miruje, što znači da se rast usporava i košenje prestaje. Proleće je tu, samo što nije, tako da je vreme za neke savete i sugestije kako da oživite travnjake.

Nega travnjaka je izuzetno važna tokom cele godine, posebno u prolećnim mesecima. Kako pripremiti travnjake za toplije dane?

Uglavnom, ništa ne brinite ako vaš travnjak ne izgleda reprezentativno u ovo doba godine. On u međuvremenu „zaspi“ tokom hladnih meseci, a ni kiše mu ne donesu ništa posebno dobro, posebno ako se po njemu gazi dok je zemlja natopljena vodom.

Na prvom mestu, uzmite grabulje u ruke, neke lagane i zgodne, ali pre svega radite nežno. Ova praksa se zove „prozračivanje“ travnjaka i pomaže da ga vratite u život i pripremite za proleće.

Nežno grabuljanje doprinosi stimulaciji rasta, a takođe pomaže da se rešite neželjenih stvari koje se tu nalaze i sprečavaju da svetlost dopre do trave.

Prozračivanje travnjaka može poboljšati upijanje vode i pomoći u sprečavanju stvaranja barica.

Travnjaci koji pate od čestog pešačkog saobraćaja imaće najviše koristi od prozračivanja.

Za one kod kojih se mahovina pojavljuje na travi, savetuje se korišćenje namenskog sredstva koje može da reši taj problem.

Osim što se bavljenja mahovinom, baštovani bi trebalo da paze i na gljivične mrlje.

Ponekad, hranilica za travnjak može da ispravi problem. Čim počnemo da dobijamo malo sunčeve svetlosti, travnjak će ponovo početi da raste i dobije na intenzitetu boje. Još jedan mali savet je koristiti malo đubriva, a ovo doba godina je idealno za to.

Ako ga sada ili u nekoliko narednih nedelja lagano pospemo po travnjaku, primetićemo da će biti najzeleniji u čitavom komšiluku kada dođu proleće i leto. Dakle, s radom treba početi već sada, jer će to napraviti razliku kasnije tokom godine. Uglavnom, nema šta da se izgubi.

Travnjak se prolećnim đubrivom može tretirati jednom između februara i aprila, kada trava ponovo počinje da raste. Hranjenje travnjaka takođe može sprečiti stvaranje korova i mahovine, a đubrivo treba nanositi kada je zemlja vlažna ili kada se očekuje kiša.

Međutim, važno je znati da proizvodnja đubriva zahteva trošenje poprilične količine energije, tako da je savet da koristite minimum  potreban za održavanje travnjaka, jer je tako najbolje za životnu sredinu.

Nikako nemojte hodati po travi kada je previše mokra, jer se na taj način ona najlakše oštećuje. Sačekajte da se nivo vode spusti i da se po njoj može hodati bez ostavljanja mokrih otisaka.

Broj stanica za punjenje električnih automobila ne prati ubrzan rast njihove prodaje

Industrija automobila u Ujedinjenom Kraljevstvu apelovala je na kreiranje nadzornog organa koji bi obraćao pažnju na sistem punjenja električnih automobila i dostupnost punjača.

Rast prodaje električnih vozila nadmašuje uvođenje novih stanica za punjenje, saopštilo je Društvo proizvođača i trgovaca motora (SMMT).

Shodno tome, rečeno je da je potreban regulator za praćenje tržišta. Vlada je saopštila da ulaže 1,3 milijarde funti za proširenje mreže za punjenje.

Tokom decenije između 2011. i 2021. broj punjača u Velikoj Britaniji skočio je sa oko 1.500 na više od 48.000, prema industrijskim podacima.

Međutim, između 2019. i 2021. godine broj električnih automobila u saobraćaju se povećavao mnogo brže nego što su se stanice za punjenje postavljale.

Štaviše, njihovo uvođenje je bilo neravnomerno, išlo je brže na jugu Engleske nego na severu, saopštilo je ovo industrijsko telo.

SMMT je pozvao vladu da uspostavi novi regulatorni organ pod nazivom „Ofcharge“ – kancelariju koja će nadgledati tržište.

Javna mesta za punjenje „i dalje su ključna za poverenje potrošača i na njih se i dalje oslanjaju mnoge komercijalne flote, kao i trećina britanskih domaćinstava koja nemaju predviđeni parking van ulice“, dodaje SMMT.

Prodaja električnih automobila raste

Električna vozila se vide kao način da se smanji emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte iz transportnog sektora, koji je postao segment s najvišom emisijom u Velikoj Britaniji 2016.

Međutim, iako postoji veliko interesovanje za električne automobile, to se još uvek nije adekvatno pretočilo u vozila na putu.

U 2020., broj baterijskih električnih automobila na putevima porastao je za 114% na rekordnih nešto manje od 200.000, dok je broj „plug-in“ hibrida skočio 35% na nešto manje od 240.000.

Takođe je došlo do naglog porasta interesovanja za polovne električne automobile.

Međutim, električni automobili ostaju mali deo automobila na putevima u Velikoj Britaniji, čineći samo 1,3% od ukupnog broja.

Preduzeća su prednjačila u kupovini voznog parka, ali automobilska industrija gura da potrošači kupuju i električne automobile.

Međutim, mnogi ljudi brinu o izvesnim stvarima vezanim za električne automobile, a dva glavna su troškovi kupovine automobila i da li ima dovoljno punjača, uključujući i one neophodne za duža putovanja, kažu u automobilskoj industriji.

Prošlog leta poslanici su takođe izrazili zabrinutost zbog troškova javnog punjenja, rekavši da je to daleko skuplje od punjenja automobila kod kuće. Od tada su cene energije skočile.

Cene punjenja električnih automobila „moraju biti fer“, smatraju političari.

Majk Hejvs, izvršni direktor SMMT-a, pozvao je na „jasne mete“ i veću podršku vlade za uvođenje tačaka naplate.

Portparol Odeljenja za transport rekao je da vlada obezbeđuje više od 1,3 milijarde funti „kako bi podržala kontinuirano postavljanje punjača u kućama, preduzećima i na stambenim ulicama širom Ujedinjenog Kraljevstva, ujednačavajući naše odredbe o tačkama punjenja, istovremeno podržavajući primenu brzog punjenja na auto-putevima i glavnim putevima A u Engleskoj“.

Vlada će uskoro objaviti svoj plan infrastrukture za električna vozila, rekao je portparol, dodajući: „Nastavljamo da radimo s lokalnim vlastima kako bismo osigurali da su angažovani u tranziciji i ohrabrujemo ih da iskoriste šemu punjenja u stambenim četvrtima, za koju je prošle godine izdvojeno 20 miliona funti za postavljanje javnih punjača u stambenim zonama.”

Na današnji dan – 18. februar

Dogodilo se na današnji dan – 18.2.

Nastavi

Kako je Zemlja dobila svoju vodu?

Mesečevo kamenje sugeriše da je možda bila ovde sve vreme.

Voda koju Zemlja poseduje možda je bila ovde od samog formiranja planete, što znači da nije isporučena kasnije u sudarima s ledenim kometama, otkriva nova studija.

Istraživanje je analiziralo Mesečeve stene koje je na Zemlju doneo program Apolo, što bi moglo da rasvetli najranije dane naše planete. Iako je više od 70% Zemljine površine prekriveno vodom, naša planeta je u stvari relativno siromašna ovom za život neophodnom tečnošću, kao i drugim isparljivim molekulima u poređenju s većinom drugih nebeskih tela u Sunčevom sistemu, kaže glavni autor studije Lars Borg, planetarni naučnik u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor.

Naučnici su dugo raspravljali o tome kako je Zemlja došla do vode koju poseduje. Preovladavaju dva glavna scenarija, i oba uključuju drevne kosmičke udare, od kojih je najozloglašeniji doveo do sudara proto-Zemlje sa stenom veličine Marsa nazvanom Teja, koja je pomogla da se rodi Mesec, rekao je Borg.

U prvom scenariju, „Zemlja je rođena suva i nasledila je svoju vodu dodavanjem materijala iz tela bogatih njom, kao što su komete i primitivni meteoriti“, rekao je Borg. „U drugom scenariju, Zemlja se formirala s obiljem isparljivih elemenata, koji su slični prosečnom Sunčevom sistemu, ali većinu njih je izgubila tokom džinovskog udara koji je formirao Mesec.

Da bi pomogli u rešavanju ove misterije, naučnici su analizirali kamenje s Meseca prikupljeno tokom misija Apolo. Istraživači su se fokusirali na nivoe rubidijuma-87, koji je isparljiv i radioaktivan, i stroncijuma-87, stabilnog proizvoda njegovog radioaktivnog raspada.

Istraživači su otkrili da su nivoi stroncijuma-87 bili relativno niski u lunarnim planinskim stenama koje su kristalisale pre oko 4,35 milijardi godina, što sugeriše da su nivoi rubidijuma-87 i drugih isparljivih materija bili na sličan način niski na Zemlji i na Mesecu kada su se formirali. Međutim, taj zaključak je u suprotnosti s obe glavne teorije o tome kako je Zemlja dobila vodu.

„Naš rad sugeriše da su se Zemlja i Mesec formirali s približno istim količinama isparljivih elemenata kao i danas“, rekao je Borg. „To ne znači da komete i meteoriti nisu dodavali vodu Zemlji, već jednostavno da je većina vode nasleđena od materijala od kojih su nastali Zemlja i Mesec.

Ovi nalazi sugerišu da su i Teja i proto-Zemlja bili krajnje osiromašeni isparljivim jedinjenjima pre masivnog sudara. Ovo zauzvrat nagoveštava da su oba tela nastala u unutrašnjem Sunčevom sistemu relativno kasno u njegovoj istoriji, nakon pre 4,45 milijardi godina, kada je toplota mladog Sunca spržila mnoge isparljive supstance iz ovih tela, rekli su istraživači.

Ova otkrića mogu takođe pomoći da se objasne druge misterije u vezi sa poreklom Zemlje i Meseca. „Ovo uključuje objašnjenje zbunjujućeg zapažanja da Zemlja i Mesec imaju slične izotopske sastave kiseonika, hroma i titanijuma, kada većina modela formacije predviđa da bi trebalo da budu različite”, rekao je Borg.

U budućnosti, ova nova otkrića mogu pomoći istraživačima da bolje modeliraju džinovski uticaj koji je pomogao u stvaranju Zemlje i Meseca. Na primer, saznanje da i Teja i proto-Zemlja potiču iz unutrašnjeg Sunčevog sistema „može postaviti neka dodatna ograničenja na relativne brzine ovih tela“, rekao je Borg.

Koji su najveći udarni krateri na Zemlji?

Tokom svog postojanja od 4,5 milijardi godina, u Zemlju su udarile na stotine velikih asteroida, bombardujući njenu površinu.

Najmanje 190 od ovih sudara ostavilo je kolosalne ožiljke koji su i danas vidljivi. Međutim, ne može svaki svemirski kamen koji uđe u atmosferu naše planete dospeti do tla. Dakle, šta je potrebno da asteroid napravi udubljenje na Zemlji i koji poznati udari su ostavili najveće kratere?

Većina svemirskih stena koje upadaju u Zemljinu atmosferu uopšte nisu džinovske. One su veoma male – oko metar u prečniku, prema NASA-i. To je dobro za Zemljane, jer svaka svemirska stena prečnika manjeg od 25 metara obično neće proći kroz Zemljinu atmosferu, izvestila je NASA.

Superbrzina kamenja koje dolazi iz svemira, putem trenja zagreva gasove u atmosferi, koji sagorevaju kamen (koji tehnički postaje meteor kada se sretne sa atmosferom). U većini slučajeva, bilo koji ostatak svemirskog kamena koji prođe kroz atmosferu prouzrokovaće malu ili nikakvu štetu ako dospe do Zemlje.

„Atmosfera nas štiti od ovog uticaja“, bar u većini slučajeva, rekao je Pol Čodas, direktor NASA-inog Centra za proučavanje objekata blizu Zemlje u Laboratoriji za mlazni pogon (JPL) u Pasadeni, Kalifornija, za Live Science.

Na primer, meteor širok 17 metara eksplodirao je iznad Čeljabinska u Rusiji 2013. godine, stvarajući udarni talas koji je razbio prozore i izazvao povrede stanovništva. Međutim, nije napravio krater, jer meteor nije uspeo da aterira.

Veći deo se rastvorio u prašinu i sitne meteorite na svom putu, rekao je Gerhard Drolshagen, fizičar koji je specijalizovan za objekte blizu Zemlje na Univerzitetu Oldenburg u Nemačkoj i bivši direktor Savetodavne grupe Ujedinjenih nacija za planiranje svemirskih misija. Meteorit širok 1,5 metara koji je završio na dnu obližnjeg jezera, kao i neki manji fragmenti, bili su sve što je ostalo, prema izveštaju sa 45. konferencije o lunarnoj i planetarnoj nauci 2014. godine.

Međutim, 190 poznatih udarnih kratera na površini Zemlje dokazuju da su neki veći asteroidi uspeli da dođu do površine naše planete, iako su bili daleko ređi. Od onih koji su izvršili kopneno sletanje, većina je završila u Severnoj Americi (32%), zatim u Evropi (22%) i Rusiji i Aziji (16%), prema Bazi podataka o uticaju na Zemlju.

Od poznatih udarnih kratera, 44 imaju prečnik od 20 kilometara ili više. Evo šta znamo o tri najveća koja su pogodila Zemlju, bilo da se radi o kopnu ili vodi:

  1. Najveći udarni krater na Zemlji, Vredefort u Južnoj Africi, širok je 160 kilometara i verovatno je nastao pre oko 2 milijarde godina, prema NASA-i. Krater je u velikoj meri erodirao, ali na osnovu onoga što je ostalo od oboda, naučnici su procenili da je asteroid koji je tamo udario imao prečnik od 10 do 15 kilometara, rekao je Čodas. „To je veće od onog koji je ubio dinosauruse, ali je udario mnogo pre postojanja dinosaurusa. Da bismo dobili uvid u ovu problematiku, „očekuje se da ako je objekat koji udari u Zemlju veći od 1 kilometra, to može imati uticaj na globalnom planu“, rekao je Drolshagen. „Dakle, asteroid koji je napravio krater Vredefort bio je katastrofalan udarac, verovatno jednak onom koji je ubio dinosauruse, rekao je Čodas. „Takav udar bi verovatno izazvao požare širom sveta, a ogromna količina prašine bi bila bačena u atmosferu“ menjajući klimu mesecima ili godinama, rekao je on.
  2. Krater Čiksulub na meksičkom poluostrvu Jukatan je slične veličine, širok 180 kilometara, ali mnogo mlađi. Stvorio ga je asteroid širok 12 kilometara, koji je udario Zemlju pre 66 miliona godina. Iako je krater sada delimično na kopnu, u vreme udara Jukatan je bio pod plitkim morem. Sudar je doveo do izumiranja 75% vrsta na planeti, uključujući neptičje dinosauruse o čemu smo već pisali. Udar je izazvao „rasprskavanje“ kamenja i krhotina u svemir. Po povratku na Zemlju, plameni ostaci su verovatno zapalili veći deo planete, rekao je Čodas. Ovakav udar je takođe stvorio oblak prašine koji je godinama obavijao Zemlju, blokirajući sunčevu svetlost i ometajući lanac ishrane. Neptičji dinosaurusi koji su preživeli početni udar, verovatno su izumrli usled gladi, rekao je Čodas.
  3. Basen Sadberi u Ontariju, Kanada, zauzima treće mesto po veličini i, kao i Vredefort, jedan je od najstarijih poznatih udarnih kratera na Zemlji. Studija iz 2014. objavljena u časopisu Terra Nova, sugeriše da u ovom slučaju možda nije bio asteroid taj koji je napravio basen, već džinovska kometa ili stenovita mešavina asteroidnih delova i leda. Negde između 9,5 i 14,5 kilometara u prečniku, ovaj svemirski objekat je udario u Zemlju pre oko 1,8 milijardi godina.

Sada je zbog erozije krater gotovo neprepoznatljiv, a tamo se sada nalazi cvetajuća industrija rudarstva nikla i gvožđa. „Ono što oni zaista iskopavaju su ostaci asteroida“, rekao je Čodas.

Od 44 najveća kratera na Zemlji koja su nastala usled udara svemirskih stena, 39 udara dogodilo se pre više od 10 miliona godina. Usamljeni krater Kara-Kul u Tadžikistanu formiran  je pre manje od 5 miliona godina.

„Mnogi veliki krateri su zaista stari, jer je u ranim danima Sunčevog sistema letelo mnogo više krhotina i udari su se dešavali mnogo češće“, rekao je Čodas. „Vidite mesec prekriven kraterima, Zemlja bi izgledala isto da nije okeana i erozija. Dakle, verovatno je bilo mnogo više udara asteroida, pa čak i većih o kojima nemamo evidenciju, rekao je on.“

Na današnji dan – 17. februar

Dogodilo se na današnji dan – 17.2.

Nastavi

Vodonične gorivne ćelije ili baterije, pitanje je sad?

Šta je vozilo pogonjeno vodoničnim gorivnim ćelijama? U čemu se ono suštinski distancira od baterijski pogonjenih automobila, koji u današnje vreme doživljavaju neverovatnu ekspanziju?

Gorivne ćelije i same zapravo predstavljaju neku vrstu baterija, s tim što one mogu spolja da se dopunjuju gorivom (otuda naziv „gorivne“ ćelije), za razliku od baterija koje se koriste u automobilima poput Teslinih.

Proces stvaranja električne energije je sledeći: uskladišteni vodonik i kiseonik putem elektrolize kreriraju električnu energiju, što kao nusprodukt ima – vodu.

Zvanično poznata pod skraćenicom „FCEV“, ova vozila zapravo poseduju „izduv“, ali kroz te cevi izlazi vodena para. Naravno, rezervoari po potrebi moraju da se dopune, ali ne benzinom ili dizelom, već vodonikom. U zavisnosti od zapremine rezervoara varira i domet, što je prednost u odnosu na baterijske modele.

Konvencionalni elektromobili (BEV), ono su što najčešće podrazumevamo kao vozila na čisto električni pogon. Najpoznatiji modeli tog tipa su Nissan Leaf, Audi e-tron, BMW i3, VW ID modeli Teslini primerci…

Ovi automobili su pogonjeni energijom iz baterija, koja se skladišti na sličan način kao što to radimo s mobilnim telefonima, laptopovima ili tabletima, s tom razlikom što električni automobili mahom poseduju sisteme rekuperacije energije, sposobne da donekle dopune baterije tokom kočenja ili usporavanja, pretvarajući toplotnu energiju u električnu.

Ipak, i njima je potrebno punjenje nakon izvesnog broja pređenih kilometara. Ta vrednost poprilično varira, recimo između nekih 150 pa do 500 kilometara u proseku. Naravno, veća baterija podrazumeva širu autonomiju, ali se penali plaćaju u vidu veće mase vozila.

Tu dolazimo do jedne od najvećih mana kada je o klasičnim električnim automobilima reč. Što veća baterija, to je potrebno više vremena da se ona napuni, što čak može da traje 12 časova. Rešenje dolazi u vidu stanica za brzo punjenje, koje obezbeđuju da se za nekih pola sata osigura prevaljivanje distance od oko 150 kilometara.

S trenutnom tehnologijom baterija, ovo je možda i najveća mana elektromobila u odnosu na njihove konvencionalne benzinske ili dizel pandane, čije rezervoare možemo napuniti za par minuta. Potencijalno, automobili pogonjeni vodoničnim gorivnim ćelijama mogu biti rešenje, tako što će pokupiti ono najbolje iz oba sveta.

Automobili na gorivne ćelije su još uvek relativna nepoznanica

Razvoj automobila na vodonik ne prati rast baterijskih elektromobila, koji su doživeli pravi „bum“ na planu popularnosti. Ipak, to ne umanjuje prednosti koje vodonik ima u odnosu na baterije, posebno što se manje mase tiče. Naime, vodonične gorivne ćelije su mnogo lakše od masivnih baterija, a rezervoari s vodonikom mogu da se napune brzo, poput onih konvencionalnih, tako da nema gubljenja vremena.

Za i protiv

Činjenica je da se sve veći broj ljudi, posebno u razvijenom svetu, odlučuje za kupovinu električnih automobila. Međutim, pri donošenju te odluke neophodno je prethodno razmotriti četiri ključna činioca. Na prvom mestu to je autonomija kretanja, odnosno broj kilometara koji automobil može da pređe jednim punjenjem. Zatim, tu su performanse. Električni automobili su generalno dinamičniji od konvencionalnih konkurenata zbog istovremene dostupnosti maksimalnog obrtnog momenta, što ih čini sjajnim za gradsku eksploataciju. Međutim, na auto-putu, gde se razvijaju visoke brzine, baterije se ubrzano prazne, tako da EV nisu idealni (još uvek) za ovaj vid upotrebe. Tu su i mogućnosti vezane za punjenje. Ukoliko tu gde živite infrastruktura nije dovoljno razvijena, sve će morati da se svede na kućnu režiju. Na kraju tu je cena. Elektromobili su skuplji, ali treba imati u vidu da brojne države daju subvencije i olakšice za njihovu kupovinu.

Dakle, kada je o autonomiji reč, automobili na gorivne ćelije su bolja solucija u odnosu na baterijske. S druge strane, po pitanju performansi, cena i dostupnosti infrastrukture, za sada ovi potonji pobeđuju.

U suštini, ono što ne ide trenutno u prilog automobilima na gorivne ćelije je ograničenost opcija, a razvoj odgovarajuće infrastrukture je skup u poređenju s ekspanzijom stanica za punjenje baterijski pogonjenih vozila. Pored toga, baterije možete puniti i kod kuće, što je nemoguće uraditi s nekim FCEV modelom.

Da bi automobili na gorivne ćelije bili u potpunosti ekološki podobni, vodonik koji koriste mora da dolazi isključivo iz obnovljivih izvora energije, što trenutno nije slučaj. Ono što je neophodno ostvariti je da se višak električne energije iz solarnih farmi i vetroparkova iskoristi za proizvodnju vodonika. Trenutno, taj udeo je minimalan da bi širenje prisustva automobila na gorivne ćelije bio ekološki i ekonomski opravdano.

Vodonične gorivne ćelije koštaju „papreno“, a pitanje koje se nameće (trenutno) je gde ćete puniti rezervoar vodonikom? Dakle, problem proizvodnje i skladištenja vodonika mora biti rešen, a iz vida nikako ne treba izgubiti da je vodonik ekstremno zapaljiv gas.

Ono što je takođe neophodno je da se platina i skupi materijali u gorivnim ćelijama zamene jeftinijim i dostupnijim alternativama, na čemu se trenutno radi. Što se tiče tehnologije proizvodnje i skladištenja, ona je značajno uznapredovala, jer da li ste ikada čuli da je neko vodonično postrojenje otišlo u vazduh?

Cene

Konvencionalni baterijski elektromobili su značajno jeftiniji od FCEV modela, a i redovni troškovi vezani za njih su niži. Doduše, kada su u pitanju nove tehnologije, neophodno je da dođe do obima neophodnog za smanjenje troškova, samo što je realno pitanje kada će do toga doći po pitanju vodonika?

Kada je reč o tehnologiji baterija, troškovi vezani za njih se smanjuju 19 odsto sa svakim udvostručenjem obima proizvodnje.

Ko stavlja karte na vodonični pogon?

Toyota, Honda i Hyundai već sada imaju automobile pogonjene vodonikom na tržištu, a Evropa „stidljivo“ hvata priključak. Međutim, to je daleko od dovoljnog da bi se na bilo koji način ugrozili baterijski pandani.

Na koncu, sve se svodi na dva glavna činioca, dokazanu skalabilnost, što podrazumeva smanjenje troškova vezanih za tehnologiju baterija i nerazvijenu infrastrukturu za automobile s gorivnim ćelijama. Samim tim, za očekivati je da baterijski pogonjena vozila dominiraju u decenijama koje su pred nama.

Postoje pretpostavke kako bi tehnologija gorivnih ćelija mogla da zauzme veći deo tržišnog kolača. To se odnosi na povećanje proizvodnje vodonika putem elektrolize, s imperativom da cene električne energije budu izuzetno niske usled spomenutog viška iz obnovljivih izvora. Međutim, s trenutnom tehnologijom čitava zamisao je veoma neefikasna, jer iziskuje približno tri puta više energije za proces proizvodnje vodonika, nego što je krajnja vrednost proizvedenog gasa.

Baterije (ni)su idealno rešenje

To naravno ne znači da su baterije idealna solucija. Mnogo je tu ekoloških i etičkih začkoljica. To se pre svega odnosi na neodrživu eksploataciju litijum-jonskih baterija u električnim automobilima. U kratkoročnom smislu, da, baterijski pogonjeni automobili su realnija solucija, u dugoročnom, uz imperativ da se reše brojne, prilično ozbiljne prepreke, vodonik odnosi pobedu. On je mnogo pogodniji za teška i radna vozila. Ipak, treba imati u vidu da se i tehnologija baterija razvija, da već imamo rešenja u vidu čvrstih jedinica koje mogu da se pune i prazne brže i imaju veću energetsku gustinu od litijum-jonskih baterija.

Industrija baterija ima i svoju mračnu stranu, jer se procenjuje da 40.000 dece radi u rudnicima kobalta u Demokratskoj Republici Kongo, gde masovono oboljevaju i umiru.

Na kraju, kakav zaključak izvesti? Razvijen svet okreće glavu od tuđih muka i nesreća, ekocida u „dalekim zemljama“, ukoliko će mu to doneti kvalitetniji život, bolji komfor i čistiji vazduh. Baterije ne predstavljaju krajenje ekološki podobno rešenje, tu dileme nema, dok je eksploatacija vodonika za masovnih transport još uvek na dugačkom štapu.

Dokle god profit bude ispred opšte dobrobiti, teško da ćemo dobiti idealnu soluciju po ovom pitanju.

Nova vrsta grabljivog dinosaurusa “bez ruku” pronađena u Argentini

Možda nije imao ruke, ali daleko od toga da je bio bezopasan. Zastrašujući dinosaurus koji je tumarao prostranstvima današnje Argentine pre 70 miliona godina, mogao je da obori ogroman plen svojim masivnim čeljustima, uprkos tome što su mu prednji udovi bili manji nego kod tiranosaurus reksa.

Nova vrsta, nazvana Guemesia ochoai, pronađena je u Argentini, a istraživači veruju da je u pitanju vrsta abelisaurusa, dinosaurusa s kratkim prednjim udovima, koji se oslanjao na svoju moćnu glavu i čeljusti da bi savladao plen.

Neobičan dionosaurus

Bezruki dinosaurus možda ne zvuči previše zastrašujuće, ali nova vrsta koja je lutala Argentinom pre 70 miliona godina je verovatno bila vešt predator.

Fosilizovane ostatke nove vrste, nazvane Guemesia ochoai, otkrili su u Argentini istraživači iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu.

Njihova analiza sugeriše da je Geumesia ochoai bila vrsta abelisaurusa, klade dinosaurusa sa sićušnim prednjim udovima. Ovi reptili su morali da se oslanjaju iskljčio na svoje moćne glave i čeljusti.

Profesor Anjali Gosvami, vođa istraživanja u Muzeju i koautor studije, rekao je: „Ovaj novi dinosaurus je prilično neobičan za svoju vrstu.

Ima nekoliko ključnih karakteristika koje sugerišu da je to nova vrsta, pružajući važne nove informacije o delu sveta o kojem ne znamo mnogo.“

Stanovnici Gondvane

Abelisauridae su bile upečatljiva porodica dinosaurusa teropoda, u proseku dugačkih 5 do 9 metera, koji su lutali uglavnom po Patagoniji i drugim oblastima drevnog južnog superkontinenta Gondvane.

Gondvana je danas priznata kao Afrika, Južna Amerika, Australija, Antarktik, Indijski potkontinent i Arapsko poluostrvo.

Dok su abelisauridi po opštem izgledu ličili na tiranosaurus reksa sa sitnim zdepastim rukama, imali su neobično kratke, duboke lobanje, koje su često imale grebene, izbočine i rogove.

Prethodna istraživanja sugerišu da su se abelisauridi hranili velikim dinosaurusima kao što su titanosaurusi, uprkos tome što su imali male ruke koje su bile „efikasno beskorisne“.

Umesto toga, ovi dinosaurusi su se oslanjali na svoje moćne glave i čeljusti da bi uhvatili plen koji ih ne bi ni slutio šta mu se sprema.

Fosili Abelisaurida su ranije pronađeni u stenama širom Afrike, Južne Amerike, Indije i Evrope, s 35 vrsta koje su već opisane iz Argentine.

Međutim, dok je većina od ovih 35 vrsta iz Patagonije, na jugu Argentine, nova vrsta je otkrivena u formaciji Los Blankitos u oblasti Amblajo, na severu Argentine.

„Dinosaurusi koji žive u ovom regionu bili su prilično drugačiji od onih u drugim delovima Argentine, podržavajući ideju o različitim provincijama u doba krede u Južnoj Americi“, rekao je profesor Gosvami.

Mada je većina abelisaurida imala „relativno malo kućište mozga“, utvrđeno je da je lobanja Guemesia ochoai 70 odsto manja od njenih rođaka.

Istraživačima nije jasno da li je to zato što je novi primerak bio mladunac ili su svi pripadnici vrste imali male lobanje.

Utvrđeno je da prednji deo lobanje sadrži nizove malih rupa koje su možda pomogle životinji da se hladi, s krvlju upumpanom u tanku kožu na prednjem delu glave kako bi se oslobodila toplote.

U međuvremenu, za razliku od drugih vrsta abelisaurida, otkriveno je da ovoj novoj vrsti nedostaju rogovi.

Prema timu, ovo sugeriše da je nova vrsta bila ili blizu dna porodičnog stabla, ili blisko povezana s precima grupe.

Tim se sada nada da će otkriti više primeraka Guemesia ochoai i njenih rođaka, kako bi razumeli više o životu u drevnoj Argentini.

Istraživanje se nastavlja

Profesor Gosvami je dodao: „Razumevanje ogromnih globalnih događaja kao što je masovno izumiranje zahteva globalne skupove podataka, ali postoji mnogo delova sveta koji nisu detaljno proučavani, kao i tone fosila koje tek treba da se otkriju.

„Ostavili smo neke uzbudljive fosile u zemlji na našem poslednjem putovanju, ne znajući da će proći godine pre nego što možemo da se vratimo na naša polja.

„Sada se nadamo da neće proći još mnogo vremena pre nego što završimo a njihovim iskopavanjem i otkrijemo još mnogo vrsta iz ove jedinstvene faune.“

Firma Ilona Maska negira optužbe o okrutnosti prema životinjama

Neuralink, firma koju je osnovao šef Tesle, Ilon Mask, koja nastoji da razvije uređaj koji će moći da poveže naše mozgove s računarima, odbacila je optužbe vezane za okrutno postupanje prema životinjama.

U žalbi podnetoj prošle nedelje Američkom ministarstvu poljoprivrede, navodi se okrutno postupanje prema makaki majmunima, koji se koriste za testiranje tehnologije.

U internom blogu, Neuralink je rekao da radi sa životinjama na „najhumaniji i najetičniji mogući način“.

Kompanija se nada da će kasnije ove godine započeti ispitivanje uređaja na ljudima.

U dotičnom blogu, objavljenom kao odgovor na nedavne kritike, Neuralink naglašava svoju posvećenost dobrobiti životinja: „Naša centralna misija je da osmislimo program brige o životinjama koji stavlja prioritet na potrebe životinja, a ne na tipičnu strategiju vezanu isključivo za dobrobit ljudi.

„Upotreba svake životinje je opsežno planirana i smatra se da će uravnotežiti naučna otkrića s etičkim korišćenjem životinja u eksperimentima“, navodi se.

Napadi i traume

Na početku istraživanja, Neuralink se udružio sa Dejvisovim nacionalnim istraživačkim centrom za primate, koji je deo Univerziteta u Kaliforniji, ali je 2020. godine izgradio sopstveni vivarijum za smeštaj majmuna, s navedenom namerom da „poboljša“ trenutne standarde.

Žalbu je prošle nedelje podneo Komitet lekara za odgovornu medicinu protiv UC Davisa, a odnosi se na „invazivne i smrtonosne eksperimente na mozgu sprovedene na 23 majmuna“.

U njemu se tvrdi: „Većini životinja su uklonjeni delovi lobanje da bi im se u mozak ugradile elektrode.

Takođe se navodi da su makaki majmuni korišćeni u eksperimentu bili sami u kavezima, da su pretrpeli „traume lica“ i da su imali napade i lokalne infekcije na mestu implantata.

Neki su eutanazirani pre nego što su korišćeni u eksperimentima, tvrdi se u izveštaju.

Komitet je saopštio da je informacije dobio na 600 stranica dokumenata objavljenih nakon što je prošle godine podneo tužbu za javnu evidenciju.

Sada je podneo drugu pravnu tužbu kako bi primorao univerzitet da objavi video zapise i fotografije majmuna.

Hirurška komplikacija

U svom pobijanju tvrdnji, Neuralink je priznao da su dve životinje ubijene „na planirane krajnje datume, kako bi se prikupili važni histološki podaci“.

Još šest majmuna je eutanazirano na osnovu lekarskog saveta veterinarskog tima u UC Davisu, navodi se u saopštenju.

„Ovi razlozi su podrazumevali jednu hiruršku komplikaciju koja je uključivala upotrebu proizvoda koji je odobrila FDA, BioGlue, kvar jednog uređaja i četiri sumnjive infekcije povezane s uređajem“, navodi se.

„Dok su objekti i briga u UC Davisu ispunili i nastavljaju da ispunjavaju standarde propisane federalnim zakonima, apsolutno smo želeli da poboljšamo ove standarde dok smo prebacivali životinje u naše unutrašnje objekte.

U 2020., ova firma je otvorila vivarijum od 560 kvadratnih metara, u kojem se nalaze farmske životinje i rezus makakiji. Na blogu je objavila slike objekta, prikazujući igračke, hranu i ono što je nazvala „uređajima za obogaćivanje“, kako bi se omogućilo životinjama da se hrane.

Neuralink je osnovan 2016. godine i privatno ga finansira Mask.

Uređaj na kojem firma radi sastoji se od male sonde sastavljene od hiljada elektroda pričvršćenih za fleksibilne niti, tanje od ljudske kose, koje mogu pratiti aktivnost neurona.

U početku se nadalo da se bilo koji uspešan uređaj može koristiti za pomoć pacijentima s teškim neurološkim stanjima, ali Mask takođe predviđa budućnost „nadljudske spoznaje“.

Do sada je firma uspešno implantirala mikročipove u mozak svinje po imenu Gertruda i majmuna po imenu Pejdžer.

1...212223...851Strana 22 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Radno mesto – Bravar (limar) – Novi Sad

Novi Sad 0
"Argus inženjering" DOO iz Novog Sada raspisuje konkurs za...

Marketing asitent – Beograd

Beograd 0
Rok za konkurisanje: 27.08.2016. Mesto: Beograd Kontakt: [email protected] Hidroponika d.o.o. je ekskluzivni uvoznik...

Nemojte bacati lale nakon što uvenu u bašti!

Kako da... 0
Šta da radimo s lalama nakon što su procvetale? ...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.