Postoji tvrdnja da se jedino Kineski zid može videti iz svemira, međutim u daljem tekstu pročitajte da li je to zaista tako.

Kineski zid dugačak je 8.851 kilometar i nalazi se na krajnjem istoku Kine. Sagrađen je u 18. veku i predstavlja najveću ljudsku tvorevinu.

Ovoj tvorevini divi se ceo svet, ali retko ko zna gde se tačno završava zid. Tvorevina dugačka 8.851 kilometar, završava “glavom starog zmaja”, na prolazu Šanhai, jedinom mestu gde se Kineski zid susreće s morem.

Sa Instituta “Konfučije” navode da zid kao građevina, oblikom podseća na zmaja, koji uranja glavu u more.

Međutim da li se jedino Kineski zid može videti iz svemira?

Naime, ova tvrdnja je u potpunosti netačna. Astronauti navode da, ukoliko se otisnete na putovanje u svemir i udaljite se od zemlje čak nekoliko hiljada kilometara, ne možete da vidite ništa što su ljudi sagradili. Znači, ne samo da ne možete da vidite Kineski zid, već nijednu ljudsku tvorevinu.

Mnoge fotografije planete Zemlje iz svemira otkrivaju nam isključivo kuglu prošaranu belim oblacima, plavetnilom vodenih površina, pa čak i zelenilo vegetacije.

Koliko često vam se dešava da ne možete odmah da zaspete iako ste veoma umorni i pospani? Postoje brojni saveti kako da se rešimo nesanice koje nam daju strčnjaci – da promenimo način ishrane i da se hranimo zdravije, da budemo aktivniji – da više vežbamo i šetamo, ali mi vam otkrivamo jedan način koji možete jednostavno da primenite!

Osobe koje pate od povremene ili stalne nesanice znaju kroz kakve muke prolaze, dok se okreću i prevrću po krevetu bezuspešno pokušavajući da zaspe. Ukoliko i vi imate ovaj proble, isprobajte metod stručnjaka pomoću kojeg ćete zaspati za manje od 60 sekundi.

Naime, u pitanju je “4-7-8” metod i jednako je jednostavan kako i zvuči. Prvo, zauzmite udoban položaj u krevetu. Zatim, dišite duboko kroz nos 4 sekunde, držite dah 7 sekundi i onda polako ispuštajte vazduh kroz usta 8 sekundi. Ponavljajte ovo dok ne zaspite.

Harvardski stručnjaci kažu da je ovaj metod efikasan, jer pored toga što umiruje telo, usporava srčani ritam, uklanja i stres i anksioznost. Usporavanje srčanog ritma deluje kao prirodni sedativ na telo i um, stoga isprobajte ovaj metod.

U poslednjih nekoliko godina, avokado se sve više koristi u našoj ishrani. Dodaje se u razna jela, čorbe i soseve. Avokado je voće puno vitamina i minerala i veoma je mastan, ali te masti su i veoma zdrave.

U nastavku teksta pročitajte za čega se sve zdrav avokado:

-Studije su otkrile da nezasićene masti uklanjaju rizik od srčanih oboljenja, a avokado je prepun ovih masti.

-Masti u avokadu usporavaju varenje šećera, što dovodi nivo šećera u telu u balans, a uz to, vlakna iz avokada pomažu u borbi sa otpornošću na insulin.

-Budući da je avokado bogat sterolima- sastpjcima koji blokiraju absorpciju holesterola u krv, ova voćka je idealna za snižavanje istog u krvi. Uz to, avokado je prepun vitamina E, magnezijuma, vitamina C, cinka i folne kiseline, ali i kalijuma, i to mnogo više od banana.

-Pored toga što avokado stabilizuje nivo šećera u krvi, ono poboljšava i varenje, zahvaljujući vlaknima koji održavaju balans bakterija u želucu i crevima.

-Zdrave monozasićene masti pomažu telu da bolje absorbuje antikancerogene antioksidante kao što je beta-karoten. Stoga, avokado je idealna antikancerogena namirnica – smanjuje rizik od kancera.

-Neke navike nege kose mogu samo da je oštete, ali maska od avokada jača vlasi, jer ih hrani proteinima. Izgnječite meso jednog avokada, dodajte kašiku maslinovog ili jojobinog ulja i nanesite na kosu i skalp. Umotajte u peškir ili plastičnu kesu i ostavite masku da deluje 30 minuta, a zatim isperite.

-Masne kiseline su krucijalne u održavaju zdravlja centarlnog nervnog sistema, ali i reproduktivnog sistema. Stoga, avokado je idealan kada je poboljšanje rada mozga u pitanju, kao i jačanje kognitivnih funkcija.

U Ruskom carstvu, crnci nisu bili ni robovi ni diskriminisani. Šta više, uniforma Mavara na carskom dvoru bila je jedna od najraskošnijih uniformi za vreme svih careva.

U Rusiji nije bilo crnačkih, ali ni drugih robova. Viša klasa je potrebu za radom pronašla u sistemu koji se zvao kmetstvo (kmetovi su imali svoje imanje i bili su podanici zakona). Prvi crnci u Rusiji imali su drugu ulogu – ljudi su ih gledali kao neko čudo, zanimljivost i nešto egzotično iz dalekih zemalja.

Na slici Jutro streljačkog pogubljenja slikara Vasilija Surikova, iza mladog cara Petra nalazi se crvena tapacirana kočija, a u njoj žensko lice: jedna od žena sa dvora je došla sa Petrom na pogubljenje. Na mestu vozača kočije mogu se videti dvojica crnih sluga sa plavim perima na turbanima.

Može li neko od njih dvojice biti Abram Hanibal, poznatiji kao čukun-deda velikog pesnika Aleksandra Puškina? Malo verovatno. I da je Hanibala doveo Petar iz Evrope 1698, ili da je pak poslat kao poklon 1705, nikada nije bio član pratnje ruskih princeza. Znači li ovo da su crnci kao sluge bili normalna stvar krajem 17. veka? Oh da, a imena prvih crnih sluga cara Petra iz mladih dana dok je živeo u Moskvi spominje istoričar Ivan Zabelin. Zvali su se Tomos, Sek i Abram. Nažalost, ovo je sve što znamo o njima.

Bio je crn kao noć

Kao pratnja evropskih kraljeva, crnci su se prvi put pojavili tokom Krstaških ratova. Isti posao radili su i u Rusiji. Ima dokaza koji govore da su određeni Mavari živeli u konacima sestre Marte, majke prvog Romanova cara Mihaila Fjodoroviča. U ženskim delovima palate, crnci su imali iste sudbinu kao patuljci, jurodivi ljudi ili lutajući hodočasnici –   bili su predmet divljenja ali i zabave, jer su se žene dosađivale provodeći čitave živote zaključane u svojim odajama.

Carevi su takođe koristili Mavare za zabavu. Prema navodima istoričara Ivana Zabelina, Mihailo Fjodorovič je imao Mavare Murata i Davida Saltanova koji su živeli na njegovom dvoru, koje je oblačio u raskošnu odeću. Mavari cara Mihajla su stigli u Rusiju kao jahači slonova (orijentalni vladari su voleli da šalju slonove kao poklon Rusiji). Prema spisima, 1625. ili 1626. Mavar pod imenom Čan Ivraimov je „zabavljao“ cara, pokazujući mu trikove koje je radio sa slonom.

Jedna crnkinja je živela na dvoru Mihailove supruge, carice Jevdokije, a njihov sin, Alekej Mihailovič, imao je Mavara pod imenom Savelj, koga je dao na učenje ruskog jezika, a kasnije i na usavršavanje čitanja, pisanja i pevanja svetih tekstova na ruskom, što je uspeo za samo godinu dana (u to vreme, ruski jezik je bio mnogo teži nego što je danas). No ipak, čak i u 17. veku, Mavare su obrazovali više iz zabave. Tek je sin Alekseja Mihailoviča, Petar veliki, Mavarima i drugim nacionalnostima, dao realne šanse da se usavršavaju i napreduju.

Ako je u nečemu Abram Hanibal bio prvi od crnaca u Rusiji, to je njegova karijera. Pre 1714, bio je dvorska luda, ali car Petar je ubrzo primetio njegove prave sposobnosti. Počeo mu je poveravati razne zadatke, da bi ga posle dao na učenje inženjerstva u Francuskoj. U poznim godinama, Hanibal je predavao rusku matematiku i inženjerstvo, a za vreme vladavine carice Jelisavete I Petrovne, bio je glavni ruski inženjer. 

Hanibal je bez sumnje bio izvanredna osoba. Krajem života postao je general i otac ogromne vojske, a takođe je bio prvi čovek u Rusiji koji je počeo uzgajati krompir na svom imanju.

Mavari sa Carskog dvora

Do sredine 18. veka, bilo je više crnaca na znatnim pozicijama na dvoru: Katarina I je imala šest Mavara (obično bi je pratili do i od kočije); na dvoru Ane Jovanovne bilo ih je četiri; dok je za vreme Jelisavete I Petrovne bilo kurira, ložača i muzičara crnaca. Za vreme njene omiljene razonode, lova, uvek bi je pratili.

Za vreme Katarine II, kada je broj Mavara dostigao 24, ustanovljena je posebna titula: Mavar Carske palate. U početku su nosioce ovog imena zvali Arapima, iako je bilo malo verovatno da je uopšte bilo etničkih Arapa među njima. Za ovu poziciju birali su visoke i muškarce sa što tamnijom kožom. Prilikom ulaska u službu, morali su prihvatiti hrišćanstvo (bilo je dopušteno birati pravoslavlje ili katoličanstvo).

Mavari su obitavali i na carskim imanjima kada bi vladar putovao, kako bi im otvarali vrata prilikom zvaničnih ceremonija. Mavari Carske palate imali su najraskošniju uniformu na dvoru. Prema prof. Igoru Ziminu „krajem 19. veka, pod Aleksandrom III, njihova uniforma bila je najskuplja uniforma svih podanika i koštala je državnu kasu 543 rublje“. Samo su uniforme osobe koje je bila zadužena za sve sluge (408 rubalja) i Kozaka (čuvara) Njegovog veličanstva (418 rubalja) bile najbliže ceni Mavara. Poređenja radi, odeća prosečnog čoveka je koštala 10-15 rubalja. Plata Mavara Carske palate bila je između 600 (mlađi Mavar) i 800 rubalja (stariji Mavar) godišnje.

Stariji i mlađi su označavali samo poziciju unutar istog reda. U 19. veku crnačka deca – mali Arapi – nisu više zadržavana na dvoru; za služenje na dvoru su unajmljivali odrase Mavare. Kada je Džon Kvinsi Adams stigao u Sankt Peterburg oktobra 1809. kao ambasador SAD, na Carskoj palati prvi put su se pojavili američki crnci. Među njima je bio i Neron Prins, jedan od osnivača Afričke masonske lože u Americi. Njegova žena Nensi Prins je došla sa njim. Porodica crnca koji je radio kao Mavar Carske palate živela je pristojno, a čak su imali i sluge.

Nensi je ostavila mali opis njene posete Rusiji. Prisustvovala je mnogim proslavama i festivalima na carskoj palati, videla je i veliku poplavu Sankt Peterburga 1824. kao i Dekabrističku pobunu iz 1825. Iznenadila je mnoge Ruse time što je odbijala da pleše na zabavama, smatrajući da je to greh za hrišćanina. I pored mnogih ubeđenja, Nensi nije odustala od svoje odluke. Godine 1833. vratila se za Ameriku, jer joj je peterburgska klima bila prehladna. Tri godine kasnije sledio ju je i muž, služivši u Ruskom carstvu više od 20 godina.

Nargila Njegovog velčanstva

Mavari iz zimskog dvora su obično bili na dužnosti u arapskoj dvorani. Njihova dnevna rutina nije bila teška – na povremenim ceremonijama morali su otvarati vrata. Ponekada su ispraćali dvorske goste do carevih odaja.

Tokom vlade Alesandra II, dobili su još jednu stalnu obavezu – da pripremaju nargilu za cara. Aleksandar je imao problema sa varenjem, a pušenje nargile pomagalo mu je sa njegovom slabošću. No, i pored problema, car je uživao u pušenju, pa je dodatno cenio umeće Mavara kojim su mu spremali duvan.

Poznata obaveza Mavara bila je da stavljaju poklone ispod božićne jelke u zimskom dvorcu. Oni su obično glumili bilbijske kraljeve sa istoka, Trojicu mudraca.

Početkom 20. veka izdaci na Mavare su skresani, pa ih je ostalo samo četvorica u trajnoj službi. Potomci Mavara Carske palate, koji su se često ženili Ruskinjama, danas žive u Sankt Peterburgu.