Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
Zasto plačemo?
Svima nama se dešava kada smo pod stresom ili kada smo tuzni, kada nas nešto boli, kada raskinemo ili izgubimo voljenu osobu ili kada smo srećni da zaplačemo. Ali, da li ste se upitali zašto plačemo?
Stručnjaci navode da se hormoni stresa, poput kortizola luče onda kada smo tužni. Naime, oni uključuju neurotransmitere, koji mozgu šalju hemijsku poruku da pokrene fizičku reakciju. Ona se manifestuje kao tenzija u čeonom delu ili kroz suze.
Posledice plakanja
Plakanje nas emocionalno isprazni i često prouzrokuje užasne glavobolje.
Neurotransmiter acetilholin je odgovoran za suze. Njegov zadatak je da stimuliše lakrimalne žlezde koje se nalaze u kosti ispod obrve, koje stvaraju suze. Nakon što krenu suze, sluzokoža počinje da otiče, dolazi do protiska u sinusima, a mišići glave i vrata počinju da se grče.
Naučnicima još nije jasna veza između plakanja i glavobolje, međutim postoje teorije koje to solidno objašnjavaju.
Mnoge osobe nakon plakanja, osećaju jaku glavobolju. Ove, tenzione glavobolje izazivaju bol u celoj glavi, ali nisu ispraćene nagonom za povraćanjem ili osetljivošću na svetlost.
Dugo plakanje utiče na sinuse, pa nam zato curi nos, a zapušenost dovodi do nepodnošljivog pritiska u glavi.
Stručnjaci ističu da plakanje može izazvati migrenu, posebno kod osoba koje su im sklone.
Kada plačemo naše telo se oslobađa stresa, a to može biti varnica koja će izazvati intenzivan migrenozni bol. Često je praćen mučninom i osetljivošću na zvuk i svetlost.
U slučaju glavobolje, preporučuju se hladne ili tople obloge, u zavisnosti od toga šta vam više prija. Takođe, pomaže i masaža glave, vrata, ramena i leđa.
Ukoliko ništa od navedenog ne pomogne, koristite lekove protiv bolova.
Vitamin D i njegov značaj
Vitamin D ili sunčev vitamin ima veliki značaj na naše zdravlje. Pomaže jačanju kostiju i mišića i njegov nedostatak može da dovede do nevolja sa zdravljem. Stručnjaci sve više naglašavaju njegov značaj na naš organizam.
Značaj vitamina D
Vitamin D se stvara u koži prilikom sunčanja, dok se potrebe za dodatnim količinama vitamina D dobijaju iz hrane. Dobri izvori su: riblje ulje, morska riba, buter, jaja (žumance). Stručnjaci navode kako bi bilo idealno svakodnevno izlaganje suncu od 10 do 15 minuta u periodu od 11h do 13h bez zaštitnog faktora, jer prilikom sunčanja se stvara vitamin D u koži prirodnim putem.
Proocenjuje se da više od milijardu ljudi na svetu pati od nedostatka vitamina D. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje neraspoloženje, depresiju, umor, dovodi do slabljenja kostiju i pojačanog znojenja.
Uz sve ovo, manjak vitamina D negativno utiče na zdravlje mozga. Naučna istraživanja pokazala su da osobe koje pate od manjka ovog vitamina u organizmu imaju problema sa memorijom, koncentracijom i imaju loše rezultate na poslu. Uz sve to, nedavna istraživanja otkrila su da nedostatak vitamina D može da dovede i do šizofrenije.
Zbog svega ovoga, savet jeste da, ukoliko niste u mogućnosti da provodite vreme na sunčevoj svetlosti, naročito tokom radne nedelje, kada ste na poslu, konzumirate namirnice bogate ovim vitaminom. Najbolji izvor jeste prirodna sunčeva svetlost, a pored toga, njega ima i u namirnicama poput džigerice, jaja, mleka, bademovog mleka i soka od pomorandže.
Izbelite veš uz pomoć limuna!
Ukoliko imate utisak da vam veš nije dovoljno beo, predstavljamo vam prirodno rešenje za izbeljivanje veša, koje svi mi imamo kod kuće!
Naime, brojni izbeljivači mogu da oštete tkaninu, a nisu ni naročito pogodni po zdravlje, te mogu da izazovu alergije i osip po koži. Kako biste ovo sprečili, isprobajte prirodnu varijantu izbeljivača na bazi limunovog soka.
Limunska kiselina ima enzime koji reaguju sa flekama i uklanjaju ih, prirodnim putem. Uz to, tkanina ostaje cela i bela.
Pomešajte dve šolje limunovog soka sa šoljom soli. Natopite odeću u ovu tečnost, isperite i ostavite da se osuši na suncu. Fleke će nestati, a zatim, operite redovno u mašini.
Prvi znaci anksioznosti
Anksioznost je sve češća pojava, naročito među mladim ljudima. Manifestuje se kao osećaj unutrašnje napetosti ili nemira, preterana plašljivost i strepnja, razdražljivost, slaba koncentracija, pojačana osjetljivost na buku, poremećen san.
Kada se mladoj osobi desi ovako nešto, prva reakcija je najčešće prestravljenost. Anksioznost predstavlja broj jedan duševno oboljenje na svetu, a za njim, ide depresija, od koje pati sve veći broj ljudi.
Ova dva oboljenja nisu nimalo bezazlena i moraju se lečiti na vreme, a oporavak je dug i naporan. Pored simptoma koje svi dobro poznajemo kao što su panični napadi, prekomerno znojenje, promene raspoloženja i nesanica, postoji jedan očigledan simptom ovih oboljenja koji ne sme da se zanemari.
Naime, naučnici su pokazali da je pojava ekcema jedan od simptoma depresije i anksioznosti. Suvi, crveni pečati koji izazivaju svrab i koji se najčešće javljaju na vratu ili podlaktici mogu da ukazuju na pojavu ovih duševnih oboljenja.
Ukoliko se ovo dešava i vama, stručnjaci savetuju da izbegavate stres, koji može da bude okidač osipa.
Kada započeti dijetu?
Zima je prosla i nabacili smo koji kilogram viška. Međutim rešili smo da počnemo sa dijetom ali nismo odlučili kada je najbolje vreme za to. Nismo dovoljno odlučni ili motivisani. Krenemo pa stanemo i tako u krug. Predstavljamo vam u daljem tekstu najbolje vreme za započinjanje dijete!
Baš kao što ste i pretpostavili, idealan dan za započinjanje dijete upravo je ponedeljak, a evo i zašto.
Ma kako se umorno osećali ponedeljkom ujutro, prvi dan u nedelji nam osigurava svež start. Ovaj osećaj je posebno od koristi kada je započinjanje dijete u pitanju, pokazala su istraživanja.
Naime, određenim danima, takozvanim privremenim reperima, imamo drugačiji pogled na sami sebe. Postajemo više okrenuti onome što sledi. Tajna se krije u tome da ne isprobavamo plan do srede. Ako pak u tome ne uspemo, ne treba da čekamo sledeći ponedeljak, već da sledeći dan nastavimo gde smo stali.
Istraživanja su takođe pokazala da je veća verovatnoća da ispunimo i profesionalne ciljeve ako ih zadamo sebi upravo u ponedeljak. Dobra motivacija početkom nedelje guraće nas napred do kraja sedmice.
Najlekovitija biljka i prirodni antibiotik!
Žalfija, kadulja ili pitomi pelim predstavlja jednu od najlekovitijih biljaka na svetu. Zbog svoje lekovitosti je nazivaju i prirodni antibiotik. Žalfija je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Hiljadama godina unazad se koristi za razne upale a poznato je da je od sveg lekovitog bilja Karlo Veliki najviše cenio žalfiju. U narodnoj medicini koristi kao lek za upalne procese creva, želuca, jetre, bubrega, žuči i mokraćnih puteva.
Grci su ovu biljku koristili za lečenje mnogih bolesti, kao što su razna krvarenja, groznice, pojavu mokraćng kamenca, ali i u slučaju neredovnih menstruacija.
Žalfija je bogata eteričnim uljem, salviolom, salvenom, tionom, pinenom, taninom i drugim delotvornim i lekovitim materijama.
Ukoliko se unese u ishranu, pozitivno će uticati izlučivanje sluzi iz organa za disanje, ali na porast apetita. Deluje blagotvorno u borbi protiv upale creva, jetre, žuči i mokraćnih puteva.
Čaj od žalfije preporučuje se kod upale grla i ždrela, kao i kod upale krajnika.
Pozitivan uticaj ima i kod lečenja reumatizma i gihta, kao i kod niza neuroloških smetnji. Takođe, leči bolest koja prouzrokuje noćno znojenje, a otklanja i slabosti povezane s tom bolešću.
Stručnjaci preporučuju upotrebu žalfije u slučaju bolesti kičmene moždine, zatim kod oboljenj žlezda i grčeva.
Smrvljeno lišće žalfije upotrebljava se kako bi se smanjio otok i kao obloga kod ujeda insekta.
Žalfija se ne preporučuje osobama koje pate od visokog pritiska, dok se deci i trudnicam savetuje kontrolisana upotreba.
Najopasnija mesta na planeti
Koja su to najopasnija mesta na planeti Zemlji po ljude? Naša planeta krije mnoge opasnosti o kojima ne razmisljamo svakodnevno. Brojni zemljotresi, poplave, oluje, vulkanske erupcije predstavlaju veliku opasnost po nas. U daljem tekstu pročitajte najzanimljivije činjenice o našoj planeti koje niste znali:
Najopasniji moreuz je Saltstraumen u Norveškoj, stekao je ovu reputaciju zbog jake struje i kao takav predstavlja jedan od najmoćnijih svetskih vrtloga.
Zatim, jedno od opasnijih mesta za posetiti jesu “prolazna ostrva” na Maldivima. U pitanju su ostrva koja su podložna porastu nivoa mora. S promenom klime, povećava se i rizik od porasta vode, pogotovo u vreme cunamija i velikih oluja.
U Tihom okeanu dogodi se oko 71 procenat cunamija, a najopasniji cunami dogodio se 2004. godine. Oluja je tada pogodila obalu Sumatre u Indoneziji, a Indijski okean odneo je oko 280 hiljada života.
Poplava reke Jangcengjang u Kini, 1931. godine, odnela je milione ljudskih života.
Jezera koja se nalaze na području vuklanskih aktivnosti, nazivaju se “jezera ubice”. U pitanju su jezera Nious u Kamerunu i Kivu na granici Demokratske Republike Kongo u Ruande. Na područjima u kojima iz dna jezera izbija ugljen-dioksid, u toku erupcije vulkana, dolazi do eksplozije s dna jezera i do formiranja oblaka. Najveća eksplozija dogodila se 1980. godine, koja je odnela oko 1.700 ljudski života i oko 3.5oo životinja.
Pored gasova, tu su i vetrovi koji takođe mogu biti smrtonosni. Naime, najvetrovitije mesto na svetu je Rt Denison na Antarktiku, gde sezonske oluje izazivaju vetrove koji uništavaju naseljena područja. Najjače oluje stvaraju se oko toplih okeana, kada vetrovi jačaju promenom pritiska. U pitanju je pojava koja se naziva Koriolisov efekat, a usled njega nastaju uragani, tajfuni i cikloni. Ostrvo Haiti je najugroženije na Karibima, kada su ovi vetrovi u pitanju.
Pogledajte još: Erta Ale – vulkansko grotlo
Tektonska aktivnost utiče na sigurnost određenog područja. Pokretne ploče od kojih se sastoji Zemljina kora, u toku pomeranja mogu stvoriti potencijalnu energiju. U pitanju je enrgija koja nastaje između ploča, a zatim prolazi kroz pukotine i stvara seizmički talas, koji trese zemljinu površinu. Najugroženije mesto, ovom pojavom, na svetu jesu Filipini. Najveći i najsmrtonosniji zemljotres ikad, pogodio je Kinu i odneo preko 800 hiljada života, 1556. godine.
Gradovi u kojima su zemljotresi česta pojava su Los Anđeles i Tokio.
Do vulkanskih aktivnosti dolazi tektonskim pomeranjem. Od posledica vulkanskih erupcija stradalo je više od 200 hiljada ljudi u poslednjih 400 godina.
Afarska depresija u Etiopiji ima najveću vulkansku aktivnost na svetu. Prosečna, izmerena temperatura na ovom odručju iznosi oko 34.4 stepeni Celzijusovih. Stručnjaci navode da je Indonezija na samom vehu mesta u kojima postoji veliki rizik od vulkanskih aktivnosti.
Erupcija vulkana Tambora, na ostrvu Sumbava ubila je 70.000 ljudi, 1815. godine. Izazvala je i klimatske nepravilnosti, 1816. godine, koja je dovela do gladi i pojave raznih bolesti. Ova godina poznata je i kao “godina bez leta”.
Najpoznatije pećine na svetu
Pećine predstavljaju mnogo više od obične rupe u zemljištu. One su čuda prirode nastala oblikovanjem naslaga gipsa, magmatskih stena, kreča, soli i leda. U nekim pećinama se kriju reke ili čak džungle, dok u pojedinim veliki broj svetlećih larvi.
U nastavku teksta pročitajte zanimljivosti o najpoznatijim pećinama na svetu:
1. Najveća pećina na svetu nalazi se u Vijetnamu. Hang Son Dong je velika pećina koja sadrži sopstvenu reku i džunglu.
2. Krubera je najdublja pećina na svetu i nalazi se na Kavkazu. Duboka je 2000 metara.
3. Najduža podvodna pećina je pećina Orda, koja se nalazi se u Rusiji. Otkriveni su komadi gipsa veličine autobusa koji se odlamaju sa njenih zidova.
4. Ajsrizenvelt je najveća ledena pećina na svetu. Nalazi se u Austriji i zauzima ukupno 48 km površine.
5. Lasko pećine na jugozapadu Francuske bile su domovina najranije umetnosti paleolita. Stare su oko 17.300 godina.
6. Pećina Jeita Grotto u Libanu sadrži najveće stalaktite, čija visina doseže i do 8 metara.
7. Pećina Vaitomo na Novom Zelandu predstavlja dom velikom broju svetlećih larvi. Svetlost ovih insekata može biti toliko jaka da obasjavaju pećinu bez dodatne svetlosti.
8. Jedna od najvećih i najdubljih pećina na svetu je Xiaozhai Tiankeng, u Kini. Duboka duboka je 622m, a široka 626m.