Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
Ljudi su izgubili optimizam zbog pandemije
Strah i panika su sada prisutniji nego ikad, pogotovu sada kada se virus širi ovakvom brzinom. Bojimo se šta će nam doneti sutrašnji dan, a negativne informacije doprinose povećanju straha i brige.
Svakome kroz glavu prolazi pitanje šta će biti sutra, tako da mnogi od nas osećaju do sada neviđen strah. Zato smo potražili mišljenje psihologa.
Kako tvrde psiholozi, činjenica da naučnici nemaju dovoljno informacija o ovom virusu i ne mogu da daju tačna predviđanja koja su bazirana na naučnim činjenicama, to što ne postoji lek koji bi zaustavio širenje virusa, povećava napetost, a u direktnom odnosu sa strahom od nepoznatog su potreba za izvesnošću i sigurnošću.
Postavljaju se pitanja: Šta je ustvari sigurnost? Da li je izvesnost stvarno izvesna? Obično preduzimamo mnoge mere da bismo sebi osigurali komfort, ali se malo njih pita da li ono što za mene predstavlja sigurnost, ustvari jeste sigurno na duže staze.
Na istom smo putu, pratimo rutinu zato što nam ovo pomaže da vizualizujemo sigurniju budućnost. Onda kada se osećamo sigurno, smatramo da znamo svoju budućnost… Ali budućnost je nesigurna, samo kroz činjenicu što je nepoznata. Budućnost postaje izvesna onda kada ona postaje sadašnjost. Budućnost je po svojoj prirodi nepredvidiva. To je život. On se sastoji od velike doze nepredvidljivog. Ponekad, dođu momenti kada postajemo svesniji činjenice da je budućnost neizvesna, ali je ta neizvesnost bila tu I ranije. Osećaj da nemate kontrolu je težak, ali to je ono sa čim treba da se pomirimo i živimo.
Psiholozi tvrde da neki ljudi lakše prihvataju neivesnost života, što ne znači da i oni nisu zabrinuti, ali drugi ljudi postaju opsesivno zabrinuti, i dolaze do stanja visoke netolerancije na neizvesnost.
Oni koji su skloni brizi, svaku misao pretvaraju u pitanje “šta ako?”, nakon čega usledi čitav niz negativnih scenarija.
Ako smo intolerantni na neizvesnost, pogrešno ćemo interpretirati određene događaje koji su svakako negativni, ali ćemo ih mi uveličati u svojoj glavi.
Istina o mlečnim proizvodima: Šta goji, a šta treba da izbegavamo?
Mlečni proizvodi predstavljaju širok spektar namirnica i jako je bitno da znamo koje od njih ne treba konzumirati ako ne želimo da taložimo masne naslage.
Ono što je bitno znati je da su sirevi i ostali mlečni proizvodi dve totalno različite kategorije namirnica.
Kad govorimo o mlečnim proizvodima, u zavisnosti od koncentracije nutrijenata, postoje tri različite kategorije:
- Mlečni proizvodi prve grupe su sveže mleko, kiselo mleko, kefir, jogurt, svež sir i ostali proizvodi koji sadrže ispod 10% masti i preko 80% vode. Ove namirnice se mogu koristiti u velikim količinama (100-250g dnevno).
- Sirevi koji sadrže 35-55% masti (mocarela, kačkavalj, topljeni sir). Preporučuje se da se ovi proizvodi koriste u malim količinama (25-50g), s vremena na vreme.
- Maslac i kajmak spadaju u kategoriju masti, čak iako se proizvode od mleka. One se koriste kao i ulja, 1-2 kašike kajmaka ili kockica maslaca dnevno.
Revolucionarni metod da ostavite pušenje za šest sati
Do pre dve godine, njena puća su gutala dnevno po tri kutije cigara. Nije postojala fotografija na kojoj nije bilo dima i nije mogla da zamisli šta bi radila sa rukama ako je na terasi, a ispred nje je pivo, a da ne drži cigaru u njima. Odustala je čak od putovanja u New York, zato što nije mogla da zamisli let od osam sati bez cigare.
Da joj je neko rekao da će nakon 11 godina intenzivnog pušenja, jednog jutra ustati kao strastveni pušač, a da će do kraja dana postati nepušač, smejala bi mu se u lice.
Dijana ima 29 godina. Prestala je da bude nikotinski rob jednog popodneva, nakon što je pročitala u jednom dahu knjigu Alena Kara, “Napokon nepušač”.
Tri dana nakon toga, došla je na ideju da oformi prvu kliniku Alen Kar u Rumuniji, po modelu na one iz inostranstva. Odustala je od profitabilnog posla u marketingu, dobila je sertifikat za terapeuta u Londonu i od početka godine se bavi odvikavanjem ljudi od pušenja.
Ovakve klinike postoje u preko 50 zemalja, a sve rade po metodu engleza Alena Kara, koji je otkrio metodu 1983, kada je pušio po 5 paklica dnevno.
Jedna sesija uključuje još dva susreta za one koji ne ostave cigarete iz prve, ali i podršku terapeuta 24 sata dnevno. Ako u naredna tri meseca ponovo počnete da pušite, dobijate pare nazad. Do sada joj niko nije tražio pare nazad. Inače, u svetu 50.000 ljudi godišnje ostavi pušenje, zahvaljujući ovim klinikama, a samo 10% traži pare nazad.
Ako i vama ne polazi za rukom da ostavite pušenje, ne morate odmah da se obratite nekom terapeutu za pomoć. Pokušajte da ostavite pušenje sami, a u tome vam može pomoći knjiga Alena Kara.
Kako podela na muške i ženske poslove utiče na rodne uloge?
U rodnom osvešćivanju gotovo da u praksi nema nekog većeg pomaka. Iako je druga decenija 21. veka, i dalje čujemo jasnu i glasnu podelu na „muške“ i „ženske“ poslove.
Ova rigidna podela počinje da se formira u porodici kod dece u najranijem uzrastu. Kreće se sa „simpatičnim“ i naivnim uverenjem da je čekić za batu, jer će on da popravlja po kući kada poraste, a šerpica za mamu, jer će ona da kuva ručak svojoj bebi.
Podela na muške i ženske poslove nastala je u davnoj istoriji, kada su žene bile u kući i brinule o deci i domu, dok su se muškarci bavili privređivanjem. Ova tradicija sačuvala se do današnjih dana, a najizrazitija je u manjim sredinama.
Bilo kako bilo, i dalje je čudno kada devojka želi da upiše vojnu akademiju, a kada mladić želi da profesionalno svira klavir. Zašto je to tako i kako utiče na formiranje ličnosti jednog deteta?
Izučavanje podele posla i rodnih uloga je postalo naročito aktuelno poslednjih decenija, kada je rodna uloga žene doživela intenzivne promene. Pojavom emancipacije, žene su otkrile potpuno drugi sveti, shvativši da ne postoji kruti oblik koji definitivno razdvaja jedan posao od drugog i da one, shodno svom interesovanju i obrazovanju mogu da budu i takstistkinje i da budu pilotkinje.
Važno je da to shvati cela porodica, jer od najranijeg uzrasta upravo oni formiraju svest o tome.
Kako to utiče na decu?
Rodna neravnopravnost utiče na to da dete u startu ne može da ostvari svoj pun potencijal, jer mu/joj je odmah rečeno šta može ili ne može. Kroz porodični model, obrazovanje, proces socijalizacije i vannastavne aktivnosti dete će proći značajne faze u kojima bi svi trebalo da obrate pažnju na pravila koja predstavljaju.
Na kraju, zapitajte se da li biste voleli da ćerka jednog dana dođe iz škole sa pitanjem da li je istina da ona ne može da trenira košarku, boks ili karate.
Namirnica koja snižava šećer u krvi i topi naslage sa stomaka
Čak iako ne postoji “magična namirnica” pomoću koje ćete skinuti kilograme sa abdomena, jedno istraživanje je pokazalo da ishrana bogata integralnim žitaricama utiče na skidanje naslaga u predelu struka.
Volonteri koji su jeli integralne žitarice pored nemasnog mesa, ribe, povrća i voća, su izgubili više kilograma u zoni abdomena, nego grupa koja je jela rafinisane žitarice.
Ishrana bogata integralnim žitaricama, bez obzira da li se radi o hlebu ili pastama, pomaže organizmu da efikasnije preradi glukozu, snižava šećer u krvi i smanjuje naslage sala. S druge strane, rafinisana hrana (kao što je beli hleb) naglo podižu šećer u krvi, olakšavajući taloženje masti.
Takođe, dokazano je da osobe koje jedu mononezasićene masti lako gube naslage u predelu abdomena. Takve namirnice su: avokado, orasi, semenke bundeve i suncokreta, masline, soja, crna čokolada, maslinovo ulje i repa.
Ciljane fizičke vežbe, među kojima i one za abdomen, nemaju nikakav efekat na naslage u predelu abdomena, dok su kardio vežbe mnogo bolje za tu svrhu. Džoging, aerobik ili brze šetnje brže smanjuju struk. U slučaju da vam ništa ne pomaže da skinete ove naslage, liposukcija može biti rešenje, ali je bitno znati da nakon ove intervencije, ako ne vodite računa o ishrani, može doći do akumuliranja masti u drugim zonama.
Intolerancija na neizvesnost
Psiholozi i psihoterapeuti se slažu da svi ljudi imaju potrebu za izvešnošću. Nažalost, traženje izvesnosti je besmisleno, pošto je neizvesnost deo života. Pošto je nemoguće da budemo 100% sigurni u bilo šta, traganje za izvesnošću će nas učiniti zabrinutima, doći ćemo do stanja generalizovane anksioznosti ili panike.
Na primer, ako ste odlučili da investirate novac u nešto, sedmično proveravanje fluktuacije cena akcija da biste se osigurali da nećete izgubiti novac, vam ne garantuje da nećete imati finansijske poteškoće. Isto tako, preporučljivo je da idemo na redovne zdravstvene preglede, ali čest odlazak kod lekara da biste na vreme otkrili neke zdravstvene probleme vam ne garantuje da ćete biti zdravi ceo život.
Istina je da razni faktori utiču na razvoj događaja, bez obzira na napor koji mi ulažemo kako bismo imali osećaj kontrole. Ukratko, pokušaji da povećamo izvesnost ustvari smanjuju našu toleranciju na neizvesnost i povećavaju našu zabrinutost. S druge strane, povećanje tolerancije na neizvesnost nam pomaže da se osećamo manje zabrinuto.
Kako se manifestuje intolerancija na neizvesnost?
Intolerancija na neizvesnost dolazi sa serijom ponašanja koji nam na kratko umiruju anksioznost. U kojim se od sledećih ponašanja vi pronalazite?
- Izbegavanje određenih aktivnosti zbog kojih se osećamo anksiozno. Na primer, izbegavamo da čitamo ili slušamo vesti o pandemiji;
- S druge strane, možemo opsesivno proveravati informacije na internetu, s nadom da ćemo naići na dobre vesti;
- Konsultovanje sa astrolozima ili vidovnjacima da bismo umirili strah od nepoznatog;
- Smirujete se preteranim optimizmom (sve će biti dobro…);
- Nalaženje izgovora da biste izbegli određene aktivnosti;
- Želja da sve uradite sami zato što se bojite da niko drugi neće biti dovoljno pažljiv;
- Preispituješ određene odluke zato što nisi siguran da su bile dobre.
Ako želite da pomognete sebi, predlažemo vam da pokušate da odgovorite na sledeća pitanja i da pritom budete potpuno iskreni sami sa sobom:
- Šta za mene znači ono što se trenutno dešava?
- Da li je moguće da sve bude izvesno u mom životu?
- Koje su prednosti toga da uvek imam kontrolu I sve bude izvesno? A koje su mane svega toga?
- Da li imam tendenciju da zamišljam negativne scenarije, samo zato što ne znam šta će se desiti?
- Kolika je verovatnoća da se desi ono čega se plašim? Da li je moguće živeti za rizikom da će se desiti nešto loše, čak iako je verovatnoća za to veoma mala?
Nikada ne bi ste pogodili sta sve može da utiče na obim struka!
Naučnici su dosli do saznanja da na obim našeg struka može da utiče spavanje sa upaljenim televizorom! Da, dobro ste čuli, a o čemu je tačno reč pročitajte u nastavku teksta.
Naučnici sa Nacionalnog instituta zdravlja analizirali su način života preko 43 hiljade žena između 35 i 74 godine, kako bi analizirali faktore rizika za oboljenje od raka dojke i drugih bolesti. Istraživanja su pokazala da one žene koje zaspe gledajući televizijski program, pa tako TV uređaj ostane da radi celu noć, imaju veći rizik da se ugoje. Tačnije, 17% žena koje su praktikovale ovu rutinu ugojile su se u proseku 5 kilograma za pet godina.
Zašto do ovoga dolazi? Naučnici spekulišu da telo ne luči dovoljno hormona sna melatonina jer veštačko svetlo sa TV uređaja remeti biološki ritam kod žena. “Nekvalitetan san je sam po sebi povezan s gojaznošću i dobijanjem viška kilograma”, zaključuju u studiji.
