Početna Blog Strana 196

Salata koji čini čuda za digestivni trakt i snižava holesterol

Salata od svežeg povrća je ukusna, ali pre svega, zdrava. Sadrži malu količinu kalorija I ima mnogo pozitivnih učinaka na zdravlje, posebno u periodima kada smo unosili previše hrane I time preopteretili jetru. Umesto da nastavite da jedete tešku hranu, dajte šansu nekoj ukusnoj salati.

Kako se priprema salata od svežeg povrća

Potrebno vam je: šargarepa srednje veličine, manji celer, pola glavice belog I pola glavice crvenog kupusa.

Operite povrće, očistite šargarepu I celer, a kupus nasecite sitno. Zatim izrendajte šargarepu I celer. Pomešajte naseckano povrće, iscedite pola limuna I dodajte kašiku maslinovog ili kokosovog ulja. Soli I bibera dodajte po volji.

Salatu je idealno jesti ujutru na prazan stomak, ali I u drugim delovima dana. Prema rečima stručnjaka, ova salata nam pomaže u borbi protiv endotoksina, jednih od najštetnijih toksina za ljudski organizam. Endotoksini su štetni za jetru, koja je reaguje upalom na ove toksine.

Sveža šargarepa, zajedno sa kokosovim uljem, smanjuje nivo endotoksina,kao I nivo hormona stresa (estrogen) I povećava nivo hormona mladosti (progesteron, testosteron). Vlakna iz šargarepe imaju antibiotičko dejstvo, zbog čega šargarepa ne buđa u zemlji. Vlakna se ne vare, već čiste digestivni trakt, uništavajući štetne organizme. Jedna šargarepa dnevno eliminišetoksine I sprečava njihovu reabsorpciju. Sok od šargarepe ili izblendirana šargarepa nemaju isti efekat. Sok od šargarepe ima veliku količinu beta-karotena, što nepovoljno utiče na tiroidnu žlezdu. Kada se konzumiraju vlakna iz šargarepe, najveći deo beta-karotena se eliminiše.

Kokosovo ulje, takođe ima antibiotsko dejtvo, tako da u kombinaciji imaju jači efekat. Kokosovo ulje stimuliše I metabolizam.

So pomaže kod smanjenja nivoa hormona stresa, pogotovu ako se salata konzumira ujutru, onda kada u organizmu imamo visok nivo ovih hormona.Natrijum iz soli je veoma važan mineral za održavanje optimalnog nivoa hormona stresa I zato što stimuliše metabolizam.

Celer je dobar zbog svojih nutritivnih vrednosti. Može se koristiti u tečnom stanju, a čorba sa celerom se koristi kod urinarnih infekcija, kod reume, slabe fizičke kondicije ili za nervnu iscrpljenost. Koren I plod se koriste za lečenje anksioznosti I nervoze, za nedostatak apetita, umor, kašalj, a čisti I creva od glista.

Ne preporučuje se konzumacija velikih količina celera, pre svega trudnicama, osobama koje imaju problema sa bubrezima ili niskim krvnim pritiskom. Ni ostali ne treba da koriste prečesto ovo povrće, pošto može izazvati probavne smetnje.

Crveni kupus sadrži do osam puta više vitamina C od belog, čak više od narandži. Sadrži nekoliko puta više drugih vitamina od belog kupusa, a ono što je čini posebnom su pigmenti koji joj daju ljubičastu boju, a koji su dobri za jačanje imuniteta, štite od kancera I veoma su jak antioksidans.

Beli kupus snižava holesterol, a vlakna absorbuju višak holesterola I žučne kiseline. Kupus ima antiupalno dejstvo, zahvaljujući glutaminu, sastojku koji se nalaziu listovima I veoma je efkasan kod bolova u zglobovima I snižavanja temperature.

Mineral koji pomaže kod depresije bolje od lekova

Trenutno, od depresije, u svetu, boluje više od 350 miliona ljudi, odnosno 5% svetske populacije. Zbog toga se javila potreba za detaljnijim istraživanjima, da bi se našla prirodna alternativa klasičnim antidepresivima.

Antidepresivi čine čuda, ali idu u paketu sa hemijskim supstancama koje stvaraju zavisnost ili druge zdravstvene probleme, neke od njih ozbiljnije od depresije.

Neke od nuspojava antidepresiva mogu biti: gorušica, višak kilograma, insomnija, suvoća usta, zamagljen vid…

Dok neki antidepresivi nemaju nuspojave, drugi vuku za sobom čitav niz problema.

Naučnici su pronašli prirodnu alternativu. Čini se da je magnezijum čudesan mineral za kojim naš organizam čezne. Naučna istraživanja su pokazala da 248 mg magnezijuma dnevno može otkloniti simtome depresije.

Mnoge namirnice sadrže prirodan magnezijum. Neke od njih su: spanać, semenke bundeve, crna čokolada I bademi. Svaka od njih sadrži minimum 75 mg magnezijuma po porciji, odnosno, unoseći ove namirnice četiri puta dnevno, zadovoljili biste dnevne potrebe za ovim mineralom.

Pored lečenja depresije, magnezijum ima i druga pozitivna dejstva:

  • Pomaže u regulisanju telesne temperature I kod eliminacije toksina;
  • Reguliše krvni pritisak;
  • Usporava napredovanje osteoporoze;
  • Sprečava bolesti srca;
  • Pomaže kod dijabetesa;
  • Dobar je u borbi protiv depresije I anksioznosti;
  • Leči poremećaje spavanja;
  • Jača kosti;
  • Stvara proteine;
  • Utiče na gubitak kilograma;
  • Osigurava dobru perifernu cirkulaciju;
  • Leči astmu;
  • Sprečava moždani udar;

11 neočekivanih motiva zbog kojih si uvek gladan

Ako niste trudnica ili žena na početku menopauze, a jedete veoma često, treba da se zapitate koji su motivi zbog kojih se ne možete susdržati od nezdrave hrane. “Glad je fiziološka potreba za kalorijama, vodom i solju. Dijeta, hormoni i emocije su neki od faktora koji nam pokreću apetit”, ističe nutricionista Megi Mun. Ako ste preterano gladni, vaše fizičko i mentalno zdravlje može biti u opasnosti. Imuni sistem je oslabljen usred neredovnih ili prečestih obroka.

Evo nekih od uzroka zašto prečesto jedete:

Ne hidrirate se dovoljno.

Glad ponekad može biti maskirana žeđ. Čini vam se da ste gladni, ali ustvari, telo ima potrebu za tečnošću. Konfuzija se dešava u hipotalamusu, delu mozga koji kontroliše glad i žeđ. Možeš sprečiti ovu pojavu konstantnom hidratacijom. Umesto da pojedete kesu čipsa, probajte da popijete veliku čašu vode i sačekajte 15 minuta da vidite da li će vam se vratiti osećaj gladi.

Ne odmarate se dovoljno.

San je veoma bitan faktor za očuvanje zdravlja. Ako ne spavate dovoljno ili spavate loše, luče se dva hormona koja mogu uzrokovati probleme. Grelin – hormon zadužen za apetit raste, a leptin, koji je zadužen za osećaj sitosti, opada. Da biste regulisali apetit potrebno je da spavate između 7 I 8 sati dnevno.

Jedete previše ugljenih hidrata koji se absorbuju brzo.

Krofne, peciva i kolači su bogati nezdravim ugljenim hidratima, a nakon njih se i dalje osećamo gladno. Umesto njih, preporučljivo je jesti dosta vlakana (kikiriki, jabuke, pistaći).

Borite se sa stresom.

Problemi na poslu ili u međuljudskim odnosima uzrokuju stres. Ovo se često sreće i to je čest uzrok nezdrave ishrane. Stres utiče na porast adrenalina, usled čega dolazi do poremećenih vrednosti kortizola – hormona stresa.  Takođe, dolazi do smanjenja nivoa serotonina, a na posletku sve ovo utiče na osećaj gladi. Preporučuju se praktikovanje joge i slušanje umirujuće muzike, npr. ambientalne.

Pijete alkohol.

Čaša vina pre večere stimuliše apetit, čak iako niste gladni. Jedna studija je pokazala da osobe koje piju alkohol jedu kaloričniju hranu. Alkoholna pića dehidriraju organizam i uzrokuju osećaj gladi. Da biste izbegli ovo, počnite da jedete pre konzumiranja alkohola i konzumirajte naizmenično vodu i alkoholna pića.

Ne unosite dovoljno proteina

Čak iako zvuči čudno, ako u tanjiru imate više proteina i zdravih masnoća, uspećete dugoročno da zadovoljite osećaj gladi. Najbolji izvor proteina su: grčki jogurt, jaja, nemasno meso i integralne žitarice.

Ne unosite dovoljno masnoća.

Kao i proteini i nezasićene masnoće zadovoljavaju osećaj gladi. Osećaj sitosti je trajan i osetićete potrebu za jelom onda kad stvarno ogladnite. Namirnice bogate zdravim masnoćama su semenke, avokado, ulja i orasi.

Preskačete obroke.

Još jedan od motiva zbog kojih se ne hranite zdravo jeste preskakanje obroka. Ako vam je želudac prazan duži vremenski period, hormon zadužen za osećaj gladi, grelin, izmori metabolizam. Opšte pravilo je da nemate pauze između obroka duže od 4 do 5 sati.

Na osećaj gladi utiču fotografije i reklame sa ukusnom hranom.

Društvene mreže su natrpane receptima, slikama i klipovima na kojima se nalazi hrana. Reklame za picu koje se puštaju uveče i u toku noću prosto nas nagone da i mi poručimo jednu. U 2012, je objavljena studija po kojoj kada gledamo slike različite hrane dolazi do porasta grelina. Miris ima isti efekat. On stimuliše nesvesno lučenje pluvačke i automatski osećamo glad.

Gutate hranu.

Čak iako je stomak pun, ta informacija nije stigla do mozga I još uvek se ne osećamo siti. Pokušajte da jedete sporo, da uživate u svakom zalogaju I da se radujete zdravom i ukusnom obroku. Nakon što završite sa jelom, sačekajte 20 minuta, nakon čega nastupa osećaj sitosti.

Uzimate lekove.

Pojedini lekovi mogu uticati na to da jedemo više. Utvrđeno je da neki antidepresivi i kortikosteroidi utiču na pojačan apetit. Ako trenutno uzimate neki od ovih lekova i osećate glad i nakon normalnog obroka, razgovarajte sa lekarom da vam promeni terapiju.

Na današnji dan – 19. mart

Dogodilo se na današnji dan – 19.3.

Nastavi

Koje su to biljke, koje po preporuci NASE, čiste vazduh u kući?

NASA je izdvojila 18 kućnih biljaka koje najviše čiste zatvorene prostore.

Sledeće biljke čine čuda sa vazduhom u stanu, čisteći ga od organskih isparljivih jedinjenja koja mogu biti opasna, kao što su mikroskopski ostaci građevinskih materijala, pesticida ili boja.

Predstavljamo vam one koje je izdvojila i NASA:

  1. Phoenix roebelenii;
  2. Nephrolepis exaltata – kućna paprat;
  3. Nephrolepis obliterata;
  4. Clorophytum comosum – zeleni ljiljan;
  5. Aglaonema modestum;
  6. Chamaedorea seifrizii – Bambus palma;
  7. Ficus benjamina – Fikus Bendžamin;
  8. Epipremnum aureum – Đavolji bršljan;
  9. Anthurium andraeanum;
  10. Liriope spicata;
  11. Raphis excelsa – Damska palma;
  12. Gerbera jamesonii – Gerber;
  13. Dracaena fragrans „Massangeana“;
  14. Hedera helix – Bršljan;
  15. Sansevieria trifasciata „Laurentii“;
  16. Dracaena marginata;
  17. Spathiphyllum „Mauna Loa“;
  18. Crysanthemum morifolium – Hrizantema;

S obzirom na to da nam se narednih nedelja preporučuje boravak u kući, možda je pravo vreme da nabavite neke od ovih biljaka, koje će svakako poboljšati kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru.

Dva sastojka koja nutricionisti nikada ne konzumiraju

Ako pitate nutricioniste koje sastojke treba obavezno izbegavati, oni će vam bez izuzetka navesti dva „neprijatelja“ po zdravlje čoveka.

Uprkos opštem mišljenju, obrađena hrana nije nužno nezdrava za korisnike. Naravno, treba voditi računa da ne preteramo sa unosom šećera i soli, ali generalno, ako s vremena na vreme konzumirate neku obrađenu hranu, nije kraj sveta.

Ipak, postoje skriveni sastojci koji se ne mogu uočiti. Ako s pažnjom analizirate etikete nekog proizvoda i sa cele podugačke liste sastojaka prepoznate samo četvrtinu, jasno vam je koliko je sati.

Pojedini sastojci, čije ime zvuči kao da je hemijsko, su, u stvari, bezopasni. Ali ako pitate nutricioniste koji su najopasniji sastojci, oni će vam navesti dva: sirup od kukuruza bogat fruktozom i veštački zaslađivači.

Zašto nutricionisti izbegavaju ove sastojke

Više studija je pokazalo da sirup od kukuruza bogat fruktozom i veštački zaslađivači mogu uticati negativno na zdravlje.

Za razliku od drugih sastojaka koji su nepravedno stekli  negativan „ugled“ (tablete za kašalj, soja), sirup od kukuruza bogat fruktozom je dokazano štetan zaslađivač. „Dokazano je da uzrokuje insulinsku rezistenciju, što smanjuje kapacitet organizma da adekvatno kontroliše šećer u krvi“, navodi dijetetičar Gabriela Mek Gret.

Isto tako, veštačke zaslađivače kao što su saharin, aspartam i sukraloza, takođe treba izbegavati, naglašavaju specijalisti. „Neophodno je detaljno istraživanje, ali preliminarne studije pokazuju da veštački zaslađivači mogu uništiti crevne mikrobe, koji su od ključnog značaja za regulaciju imunog sistema, normalan metabolizam, mentalno zdravlje i drugo“, navode eksperti.

Kako izbeći ove sastojke

Uprkos činjenici da se nalaze u velikom broju namirnica, čak i u oni što slove za zdrave, nije nemoguće izbeći unos ovih sastojaka. „Kad kupujem upakovane proizvode, tražim one koji nemaju mnogo šećera i nisu zaslađene kukuruznim sirupom bogatim fruktozom ili veštačkim zaslađivačima, kao što su saharin, kalijum acelsulfam, aspartam, neotam ili sukraloza“, navodi jedan od ispitanika. 

Kukuruzni sirup bogat fruktozom se nalazi u gaziranim sokovima, konzervama, jogurtima sa aromom, džemovima, kikiriki puteru, hlebu, sosovima za salatu…

Hrana bogata D vitaminom – benefiti konzumiranja, ali i simptomi koji ukazuju na deficit ovog vitamina

Leto je period u kome organizam najlakše sintetiše vitamin D, zahvaljujući delovanju sunčevih zraka. Zato što vitamin D ima esencijalnu ulogu u strukturi i razvoju imunog sistema, u daljem tekstu ćemo navesti listu namirnica bogatih vitaminom D.

Unošenje vitamina D je esencijalno za dobro funkcionisanje organizma. U suprotnom, nedostatak ovog vitamina može prouzrokovati probleme sa kostima, mišićima, a može uticati i na opšte zdravstveno stanje. Ako je leti, samo izlaganje suncu dovoljno da se organizam snabde dovoljnom količinom vitamina D, u proleće, jesen i zimu je teže za organizam da absorbuje ovaj vitamin i zbog toga se preporučuje što češće konzumiranje namirnica bogatih vitaminom D.

Na sreću, postoji mnoštvo namirnica bogatih vitaminom D, koje se mogu konzumirati svakodnevno, nezavisno od sezone, a pozitivni rezultati su vidljivi za kratko vreme. 

Namirnice bogate vitaminom D:

  • Tuna – bogata je vitaminom D, ali i selenom;
  • Divlji losos;
  • Masna riba – haringa;
  • Pečurke – bogate vitaminima i mineralima;
  • Jaja – posebno žumanca, koja su bogata proteinima, vitaminima i mineralima;
  • Jogurt – prirodni probiotik;
  • Mlečni proizvodi;
  • Grašak;
  • Biljna mleka – sojino, bademovo, ovseno, pirinčano;
  • Školjke;
  • Sirevi;
  • Svinjsko meso;
  • Govedina;
  • Tofu;
  • Spanać,
  • Semenke;
  • Crna čokolada;
  • Narandža.

Prednosti korišćenja vitamina D

  • Jača imuni sistem – prevencija kod prehlade i gripa;
  • Pospešuje absorpciju kalcijuma;
  • Očuvanje zdravlja kože;
  • Prevencija različitih bolesti, kao što su: multipla skleroza i rahitis kod dece i odraslih;
  • Smanjuje rizik od raka dojke i debelog creva;
  • Štiti od pojave respiratornih infekcija.

Simptomi nedostatka vitamina D

  • Povećan umor – nedostatak sna;
  • Bol u leđima, kostima, mišićima, rukama, nogama …
  • Smanjenje gustine kostiju;
  • Slabost u mišićima;
  • Povišen krvni pritisak;
  • Depresija;
  • Autoimune bolesti;
  • Respiratorni problemi;
  • Gojaznost;
  • Opadanje kose.

Dnevna potreba za ovim vitaminom kod dece i adolescenata je 600 IJ dnevno; Odrasli do 70 godina – isto 600 IJ (internacionalnih jedinica); Stariji od 70 godina imaju potrebu za 800 IJ; trudnice i dojilje – 600 IJ.

Simptomi prekomernog unosa vitamina D

  • Gorušica;
  • Povraćanje;
  • Anoreksija;
  • Dijareja;
  • Povišen krvni pritisak;
  • Problemi sa čulom ukusa;
  • Suva usta;
  • Nervoza;
  • Ubrzanje procesa arteroskleroze;
  • Hiperkalcemija.

Uvrstite u svakodnevnu ishranu namirnice bogate vitaminom D, a opšte stanje organizma će vam se osetno poboljšati.

Najprljaviji deo kupatila – a nije wc šolja?

Da li vi sa jezom pogledate u nužnik javnog ve-cea? Niste jedini.

Istraživanje iz 2013. pokazalo je da se 64% Amerikanaca toliko gadi javnih wc-a da vodu puštaju nogom, dok 60% njih koristi wc papir kako bi otvorilo vrata.

Kasnija istraživanja su nam otkrivala koje to sve bakterije i virusi žive u našim kupatilima, ali kladimo se da niste znali ove zanimljivosti kada se radi o njima!

VE-CE ŠOLJA NIJE NAJPRLJAVIJA

Verovali ili ne, najprljavije mesto u kupatilu je držač ili čaša za četkice za zube! Istraživanje iz 2011. koje je sproveo NFS International pokazalo je da od ukupnog broja bakterija u ve-ceu, ve-ce šolja ima 27% buđi i kvasca, dok držač za četike 64%. Od ukupnog broja analiziranih držača njih 27%  imalo je koliformne bakterije (koje nisu patogene i zbog kojih ne treba da se brinemo), dok je 14% imalo stafilokoke.

Bakterije cvetaju u čaši za zube jer se radi o vlažnom i senovitom mestu, koje se ne čisti tako često.

KUPATILA SU RAJ ZA VIRUSE

Istraživanje ženskih i muških kupatila sa studentskog kampusa iz 2014. pokazalo je da se na daskama wc šolje, držačima za sapune i na podu oko wc šolje mogu naći prisustva stafilokoka, humani papiloma virus, herpes i ešerihija koli. Isto je otkriveno i u javnim toaletima. 

Dodatna istraživanja iz domaćinstava pokazala su iste rezultate. Klice ovih virusa potiču od ljudi jer smo prenosioci HPV-a i herpesa. Samo 15% bakterija iz ovog istraživanja su bile fekalnog porekla. Pored toga, bakterije fekalnog porekla ne mogu preživeti van našeg tela. Kada se radi o drugim bakterijama, stručnjaci napominju da su šanse da dobijemo neku bolest skoro ravne nuli,  s obzirom da ovo ne predstavlja nikakvu pretnju po naš razvijen imuni sistem.

KLICE SE MOGU PRENETI PO CELOM KUPATILU

Prve klice koje se ujutru pojave u toaletu jesu fekalne bakterije, koje potiču iz našeg stomaka. One se ne mogu preživeti na dasci ili samoj wc šolji. Međutim, klice se mogu preneti i na druge predmete.

 Svaki put kada pustite vodu, a niste spustili poklopac wc šolje, klice bakterija se mogu raspršiti u vazduh i sleteti na predmet koji je pogodan za njihov razvoj, a to su mračna i vlažna mesta. Zato je najprljaviji predmet u kupatilu držač za četkice za zube.

Odmah iza držača za četkice po procentu bakterija dolaze drške slavina. Od ukupnog broja testiranih slavina, 27% njih je imalo buđ i kvasac, dok je 9% njih imalo koliformne bakterije i stafilokoke.

ČAK I SUŠENJEM RUKU MOŽETE PRENETI BAKTERIJE

Istraživanja su pokazala da korišćenjem sušača dolazi do prenosa bakterija. Naime, sušači za ruke koji ispuštaju topao vazduh sakupljaju klica bakterija, i svaki put pri novom korišćenju, izbacuju te klice na sveže oprane ruke. Još gora situacija je sa sušačima koji ispuštaju vazduh pod pritiskom jer prenosi i do 60 puta više bakterija nego topli sušači, i čak 1.300 puta više bakterija nego ubrusi. Prema najnovijem istraživanju iz 2019. u javnim kupatilima se mogu naći bakterije koje su otporne barem na jedan antibiotik.

Iako sušači za ruke mnogo više prenose bakterija od papirnih ubrusa, to ne znači da su papirni ubrusi potpuno bezbedni. Ne može se potpuno eliminisati prenos bakterija.

DA LI TREBA BITI ZABRINUT?

Ono što je sigurno jeste da moramo prati ruke nakon svakog odlaska u wc, pogotovu pre spremanja ili degustiranja hrane, jer na taj način smanjuje mogućnost zaraze.

Stručnjaci uveravaju da nema mesta brizi kada se radi o bakterijama iz kupatila. Većina bakterija ne predstavljaju opasnost po naše zdravlje jer nisu mnogo različite od bakterija u ostatku našeg doma ili pak onih na površini naše kože.

Kako da se osećate psihicki bolje u ovim danima?

Većina ljudi danas ispoljava intoleranciju na neizvesnost. Bojimo se šta će nam doneti sutra, a briga i anksioznost se sve više povećavaju što više razmišljamo. Ova osećanja su pogotovu izražena danas kad je ceo svet zahvatila pandemija korona virusa.

Onda kada smo intolerantni na neizvesnost, naš um je fokusiran na budućnost. Najbolje rešenje za ovaj problem je ono što većina psihologa i lajfkoučeva preporučuje, a to je život u sadašnjosti. Koncentrišite se na sadašnjost i pokušajte polako da prihvatate svoja osećanja i strah od nepoznatog. 

Evo nekoliko tehnika da se osećamo bolje, da se rasteretimo i smanjimo svoju intoleranciju na neizvesnost:

Radio

Da bismo se koncentrisali na sadašnjost možemo zamisliti da sve što se odvija u našoj glavi liči na radio program, dok je jačina programa pojačana na maksimum. Informacije koje čujemo na radiju su ekstremno negativne i kao da ih neko izgovara vičući. Ovom vežbom nećete momentalno rešiti vaš problem. Vaše misli će još neko vreme imati tu moć da “viču” na vas, ali ćete vremenom naučiti da smanjite njihovu jačinu i način na koji se “emituju”.

Osvešćivanje čula

Cilj ove vežbe je da budemo skoncentrisani na sadašnjost da bismo uspeli da budemo u ravnoteži sami sa sobom i sa onim što nas okružuje. Posmatrajte pažljivo 5 stvari iz vaše okoline. Posmatrajte ih detaljno kako biste mogli da ih opišete kad zatvorite oči. Osetite 4 osećaja na koži (vetar, odeća, itd.). Slušajte tri različita zvuka i identifikujte ih. Osetite 2 mirisa i njih, takođe, identifikujte. Osetite jedan ukus. Izdvojte po pet minuta, dva puta dnevno za ovu vežbu. Za dve nedelje ćete uočiti poboljšanje kada je u pitanju zabrinutost i moći ćete lakše da se fokusirate na sadašnjost.

Dišite duboko!

Na ovaj način mozgu šaljete znake opuštenosti. Dok ste koncentrisani i kontrolišete disanje, pomažete telu i umu da se umiri i da usmeri pažnju na nešto drugo, a ne na brige i strahove. Zatvorite oči, udahnite i izdahnite polako. Vežbu radite u sedećem položaju. Udahnite duboko dok brojite do 4, kratko zadržite dah i potom izdahnite opet polako, brojeći do 4.

U ovim teškim vremenima pokušajte da živite u sadažnjosti i ne razmišljajte o budućnosti, ona je ionako nepredvidiva i najverovatnije bolja od one koju zamišljate u momentima kada strahujete i brinete.

Na današnji dan – 18. mart

Dogodilo se na današnji dan – 18.3.

Nastavi
1...195196197...851Strana 196 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Na današnji dan – 23. mart

Vremeplov 0
Dogodilo se na današnji dan - 23.3. 809. godine -...

Ove fizičke aktivnosti sagorevaju najviše kalorija

Zdravlje 0
Ukoliko je vaša novogodišnja odluka da se hranite zdravije,...

UNICEF-ova podrška Roditeljskoj liniji

Dešavanja 0
Roditeljska telefonska linija (0800 007 000) osnivana je u...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.