Naučnici su dosli do saznanja da određeni mirisi utiču na nas i na naše raspoloženje. U daljem tekstu saznajte o kojim mirisima je reč.

U pitanju su miris vanile i miris lavande. Dokazano je da ovi mirisi uzrokuju određene reakcije u ljudskom telu i mogu nas učiniti pozitivnijim!

Prema američkoj studiji, miris vanile umanjuje osećaj nervoze i anksioznosti. Pacijentima, u Zdravstvenom centru, na odeljenju za kancer, davani su predmeti koji su mirisali na vanilu, a procenat onih koji su osećali anksioznost opao je za čak 63 odsto.

S druge strane, ulje lavande utiče na smanjenje simptoma depresije i često se koristi prilikom lečenja nesanice.

Tajna se krije u sastojcima ove dve biljke, koji stvaraju prijatne mirise. Ti mirisi utiču na nivo endorfina kod pojedinaca i čine ga opuštenijim i srećnijim.

Naučnici tvrde kako je u blizini našeg Sunčevog sistema primećena nova planeta, međutim astronomi nisu sigurni da li je u pitanju planeta ili je samo kandidat za ovu poziciju.

U blizini zvezde Proxima Centauri, crvenog patuljka koji se nalazi na 4,2 svetlosne godine od našeg Sunčevog sistema.

Ovo nebesko telo je kandidat za novu planetu. Proxima je poznata po tome da oko nje kruži jedna planeta veličina Zemlje, nazvana Proxima b.

Ovaj novi komšija bi mogao da bude Proxima c, ali zasad, astronomi nisu sigurni da li je u pitanju planeta, te je samo kandidat za ovu poziciju.

Proxima b oko Proxima Centauri kruži na udaljenosti koja omogućava postojanje vode na planeti, ali nije poznato da li bi planeta mogla da podržava život kao što to može Zemlja, budući da neki eksperti pretpostavljaju da je zračenje zvezde odavno eliminisalo atmosferu na ovoj planeti.

Sa druge strane, novoprimećena planeta se nalazi na 1,5 astronomskih jedinica (AU – jedna jedinica predstavlja udaljenost Zemlje od Sunca – oko 150 miliona kilometara) od Proxime Centauri, što znači da je verovatno veoma hladna, te se pretpostavlja da je temperatura na površini oko -234 stepeni Celzijusove skale. Takva udaljenost ukazuje na to da potencijalna planeta nije naseljiva, bar ne oblicima života na koje smo navikli.

Izvor: space.com

Većina ljudi pri prvom upoznavanju ima želju da ostavi što bolji utisak na drugu osobu. Nekima to polazi za rukom a neki i ne uspevaju baš najbolje da se snađu. Mi vam otkrivamo par trikova kako da se nekom dopadnete odmah pri upoznavanju:

Prvi utisak je veoma važan, kako u privatnom, tako i poslovnom svetu, a evo kako da ostavite dobar prvi utisak.

• Kopirajte osobu sa kojom razgovarate. Analizirajte ponašanje i ponavljajte facijalne eskpresije i gestikulaciju.
• Budite nasmejani i pozitivni.
• Provodite više vremena  u prisustvu osobe pred kojom želite da ostavite dobar utisak.
• Recite toj osobi neku tajnu. Tako ćete dati do znanja da imate u nju poverenja.
• Izbegavajte negativno komentarisanje drugih ljudi i radije dajte komplimente.
• Sprijateljite se sa prijateljima osobe koju želite da impresionirate.
• Ne preterujte sa komplimentima.
• S vremena na vreme ukažite na neku svoju manu, jer ćete tako pokazati i ranjivu stranu.
• Pažljivo slušajte šta pričaju i postavljajte pitanja.
• Budite duhoviti i šalite se.
• Budite srdačni i prijatni.

Roman “Robinzon Kruso” objavljen je 25. aprila 1719. godine. Naime roman je napisan po istinitom događaju škotskog brodolomnika koji je živeo nešto više od četiri godine na pacifičkom ostrvu. U nastavku teksta saznajte da li je to tačno i pročitajte neke od zanimljivih činjenica iz avanturističkog romana Robinzon Kruso.

“Robinzon Kruso” je već decenijama obavezna lektira u osnovnoj školi i najčuvenije je delo pisca Danijela Defoa.

Sigurno znate celu priču: fiktivna autobiografija glavnog lika, Robinzona Krusoa, koji je otišao na more gde je doživeo brodolom. Završava na jednom ostrvu, gde upoznaje kanibale, ali i Petka, najboljeg prijatelja. Na posletku, biva spašen.

A dali ste znali kako zvuči ceo naziv ovog romana? Naime, roman se zove “Život i čudne, iznenadne avanture Robinzona Krusoa, iz Jorka: Koji je živeo 28 godina sam na pustom oko obale Amerike, blizu velike reke Orinoko, završio je na obali usled brodoloma, gde su svi umrli sem njega. Na kraju su ga spasili pirati”.

Pored ovog čudnog i veoma opisnog naziva romana, da li ste znali da se Defo pravio da je roman istinita priča pri objavljivanju prvog izdanja? Na kraju se ispostavilo da nije.

Ovaj roman je jedan od najizdavanijih romana u istoriji književnosti.

Postoji veliki broj stari crtanih filmova koji se i dalje prikazuju i pamte, dok su neki zaboravljeni i ne predstavljaju interesantnu priču današnjim klincima. Međutim, Tom, Džeri i njihove dogodovštine ove godine proslavili su svoj 80. rođendan, a i dalje su – neodoljivi.

Smišljanje crtanog junaka i autentične priče uvek ima svoju prethodnu priču. Njihova je nastala iz pukog očaja, kada se studio MGM u to vreme borio za opstanak. Naime, konkurenti su već imali likove kao što su Miki Maus i Gica Prasić, pa im ova nije predstavljala neko „osveženje“.

Bil Hana i Džo Barbera su dobili težak zadatak. Barbera je rekao da mu se sviđa jednostavan koncept crtanog filma o mački i mišu, uz sukobe i jurnjavu, iako je to do tada bilo urađeno bezbroj puta. Tada su imali manje od 30 godina, a osmislili su svetsku priču za decu koja je univerzalna i toliko decenija kasnije. 

Pre značaja koji prepoznajemo danas, oni su izvukli MGM iz krize i dobili su nominaciju za Oskara. 

Zašto ih mališani obožavaju?

Priča o mačku Tomiju i mišu Džeriju, koji žive u istoj kući i stalno se nadmudruju, redovno se završavala tako što je Tom ostajao besan, a Džeri je uspevao da dođe do željenog cilja. Put do tog cilja pun je smešnih scena. 

Jeste li znali?

• Prva epizoda objavljena je 1940. godine,
• Njihova prva imena bila su Džasper i Džinks,
• Igrali su u preko 100 nastavaka,
• Animacija je ručno rađena,
• Progovorili su prvi put u muzičkom filmu 1992. godine, 
• Muziku za crtani film komponovao je Skot Bredli, a za Tomijev čuveni vrisak poput ljudskog zaslužan je Bil Hana.

Univerzalne poruke

Pobede i porazi mačke i miša su ono što, u stvari, čini svakodnevni život. Ishod svakog od njih važna je poruka deci da se uvek bore, uvek pokušaju, da budu uporni i da je stvarnost večita borba. 

Takođe, bez obzira na rivalstvo i razlike, sve životinje, što se automatski može preneti i na ljude, čine jedinstvenu sliku prirode u kojoj žive i koju dele, nekad uspešno, nekad manje.

Koristeći novu tehniku analize, grupa fizičara je otkrila protein vanzemaljskog porekla u jednom meteoritu koji je pao na Zemlju pre trideset godina.

Iako ovo ne predstavlja dokaz o postojanju vanzemaljskih bića, protein može biti esencijalna komponenta u nastanku oblika života.

Novi protein je dobio ime hemolitin i po strukturi je sličan zemaljskim proteinima. Pored toga, količina deuterijum-hidrogena u ovom proteinu se ne može naći u drugim oblicima života na Zemlji.

Naučnici smatraju da je struktura koju su identifikovali kao protein vanzemaljskog porekla, verovatno, nastala u proto-solarnom disku, pre 4,6 milijardi godina. Oni su ipak skrenuli pažnju da postoji verovatnoća da se ne radi o proteinu, nego o polimeru, delu neke šire klase molekula. 

Prema tvrdnjama stručnjaka, da bi se potvrdilo o čemu se radi potrebna su dodatna istraživanja.

Poslednjih godina, naučnici su, u meteoritima koji su pali na Zemlju, otkrili više elementata koji bi mogli da budu osnova nekih oblika života: cijanid – koji igra važnu ulogu u kreiranju molekula potrebnih za život, ribozu – koja je vrsta šećera, amino-kiseline, organska jedinjenja koja formiraju proteine.