Imuni sistem je naš štit, najvrednija stvar za naše zdravlje. To je oklop koji ne dozvoljava bolestima da se približe.

Postoji mnogo načina da ojačate imuni sistem, a jedan od najjednostavnijih je otkrila grupa naučnika sa Univerziteta iz Južne Kalifornije.

Najbolje od svega je to što se ne radi ni o čemu komplikovanom. Potrebno je samo poduža pauza između obroka.

Prema tvrdnji ovih naučnika, ukoliko ne jedete dva dana ništa, vaš imuni sistem će se u potpunosti regenerisati i pomoći će organizmu da se bori sa bolestima.

Stručnjaci smatraju da ovaj metod može veoma da pomogne onkološkim pacijentima i starijima.

Ako bolje razmislimo, ovaj metod se preporučuje milenijumima. Postoji i izreka koja kaže: ko ne posti u mladosti, postiće u starosti. Vernici svih religija poste onda kada žele da se pročiste. Tako da ovo otkriće američkih stručnjaka samo nadograđuje ono što savetuju različite religije.

Naučnici su proveravali efekte posta u kom ne jedete ništa dva dana, kako na ljudima, tako i na laboratorijskim miševima.

U oba slučaja, duži periodi gladovanja su uticali na znatno smanjenje belih krvnih zrnaca. Pored toga dolazi do umnožavanja matičnih ćelija i regeneracije celokupnog imunog sistema.

Dobra vest je i ta što organizam na ovaj način odbacije neefikasne komponente. Ako primenite ovo nakon što je vaš imuni sistem ozbiljno oslabljen, npr. starenjem ili hemioterapijom, periodi naizmeničnog posta mogu generisati nov imuni sistem.

Istraživanja su pokazala da se na ovaj način značajno smanjuje nivo hormona IGF-1, koji se dovodi u vezu sa starenjem, širenjem tumora i rizikom od kancera.

Jedna klinika je posmatrala efekte gladovanja od 72 sata na pacijente koji su na hemioterapiji i došlo se do zaključka da su oni bili zaštićeniji od toksičnosti tretmana.

Stručnjaci naglašavaju da su neophodna dalja ispitivanja i da odluku o postu donesete samo uz konsultaciju sa lekarom.

Za mnoge zdrave osobe, ova metoda je postala sve popularniji stil života, a pozitivni efekti su dokazani u praksi.

Ako ste mislili da je nutritivna dijeta samo još jedan novi metod za skidanje kilograma ili pak novi trend, varate se. Zapravo, jedan lekar je osmislio ovaj način ishrane da bi podstakao ljude ja jedu hranu što bogatiju nutrijentima.

Kod ove dijete, preporučena je konzumacija što prirodnijih namirnica, što manje prerađene hrane, hrane koja je bogata vitaminima, mineralima i fitonutrijentima neophodnim za jak imuni sistem.

Ovde se ne obraća pažnja samo na makronutrijente, nego i na sastojke koji imaju suštinski značaj za očuvanje zdravlja.

Šta podrazumeva nutritivna dijeta i koje namirnice promoviše?

Ova ishrana je bazirana na hrani biljnog porekla, pre svega povrću, semenkama i supernamirnicama.

Cilj je uneti u organizam što više antioksidanata, nutrijenata, minerala, vitamina i prirodnih sastojaka koji podstiču jačanje imuniteta.

Ako želiš i ti da uvedeš nutritivnu dijetu počni tako što ćeš polako iz ishrane izbaciti rafinisani šećer, proste ugljene hidrate i gazirana pića.

Ishranu baziraj na što više povrća i voća, ali i na prirodne dodatke kao što su spirulina, maka u prahu, matcha čaj itd. Uvedi u ishranu leblebije, sočivo, crveni i crni pasulj, koristeći raznovrne izvore proteina.

Recept za idealnu salatu koja vam obezbeđuje dovoljnu količinu nutrijenata:

  Potrebno je:

• Nekoliko pečuraka, koje su očišćene I iseckane;
• Nekoliko listova kelja, opranih I iseckanih na komadiće;
• Šaka usitnjenog kupusa;
• 2-3 mlada luka
• 2-3 kašike izrendane šargarepe
• Kašika semena šipka

Za dresing vam je potrebno:

• Dve kašike susama
• Kašika pirinčanog sirćeta
• Kašika limunovog soka
• Voda, da biste ublažili ukus

Način pripreme:

Stavite sve sastojke za dresing u blender i promešajte dok ne dobijete homogeni miks. Vodu treba dodati po ukusu.

Pečurke kratko prodinstati u tiganju, a zatim ih posoliti i pobiberiti po želji. 

Kelj preliti dresingom i ostaviti malo da odstoji, nakon čega ćete ovoj smesi dodati ostalo povrće i pečurke.

Prijatno!

Smatra se da osam od deset osoba u nekom trenutku života imaju afte ili druge povrede u usnoj duplji.

Najčešće se radi o površinskim čirevima, koji nestanu za par dana. Ali ima i onih povreda koje su nastale usled infekcije, koje su otporne i teže se leče. Objasnićemo vam kako da znate kada se radi o običnim aftama, a kada o onim koje zu izazvale infekcije i šta vam je činiti ako se susretnete sa sličnim problemom.  

Benigne afte

Afte su površinski čirevi koji se nalaze na unutrašnjoj strani obraza, usana, jeziku, nepcima, krajnicima. Ove ranice su okruglog ili ovalnog oblika, imaju crvenu konturu a u sredini su bele ili žute. Često su bolne, uzrokuju neprijatnost, peckanje i otežavaju hranjenje, a ponekad i govor. Oko 60% populacije često ima problem sa ovim nezaraznim ranama.

Ono što može uticati na pojavu afti je:

• Hrana koja iritira sluzokošu: orasi, fermentirani sirevi, jagode, čipsevi, krutoni, perece, topli napici
• Ortodoncijski aparati, proteze, krunice, slučajni ujedi jezika ili unutrašnje strane obraza
• Stres, umor
• Hormonske promene u pms-u
• Dehidratacija
• Loša oralna higijena

 Ove afte koje nisu nastale usled infekcije ili ozbiljnih bolesti, spontano zarastaju za 7 do 10 dana.

 Zarastanje afti možete ubrzati pomoću sledećih preparata:

• Lekova
• Vodice za ispiranje usta
• Čajevima od kamilice i timijana

Prevencija pojave afti:

• Vodite računa o oralnoj higijeni
• Hidrirajte se redovno
• Izbegavajte ljutu hranu i onu koja iritira sluznicu
• Koristite homeopatske suplemente za ojačanje imuniteta

Čirevi nastali usled infekcije

Najčešće infektivne bolesti koje se manifestuju kroz čireve u ustima i na usnama su kandidijaza i herpes.

Kandidijaza je gljivična infekcija uzrokovana gljivom Candida albicans, koja se inače nalazi u digestivnom tractu čoveka. Ukoliko dođe do pada imuniteta ili neke neravnoteže crevne flore, kandida se nekontrolisano razmnožava, izazivajući, između ostalog, čireve u ustima. Simptomi su različiti, ali najčešće se pojavi beli sloj na jeziku, bolne rane, uglovi usana pucaju ili se pojavi crvenilo, gubi se osećaj za ukus…

Herpes je virusna infekcija. Većina ljudi su nosioci nekog herpesnog virusa, ali se ne pojavljuju kod svih simptomi. Kada virus nije aktivan on ostaje u latentnoj fazi u nervnim ćelijama. Pojedini ljudi nemaju nikada simptome postojanja ovog virusa, dok se kod drugih često javljaju. Razlozi za to su pad imuniteta, povišena temperatura, stres, izloženost hladnoći ili vrućini, hirurške intervencije. Mogu se javiti plikovi na usnama, uglovima usana, u ustima I na krajnicima. Simptomi mogu trajati do tri nedelje.

 Potrebno je obratiti se lekaru u oba slučaja, pošto lečenje zavisi od vrste bolesti koja se javila. Čirevi koji se ne leče,koji se šire ili krvare mogu ukazivati na kancer.

Masti ulaze u strukturu svih ćelija i imaju veoma važnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema, ali se ne preporučuje da ih koristite u velikim količinama. 

Poznato je da utiču na absorpciju vitamina A, D, E I K. Imaju važnu energetsku ulogu, kao i ulogu u proizvodnji nekih hormona, ali ovo ne opravdava njihovo konzumiranje u velikim količinama. 

Internacionalne zdravstvene organizacije preporučuju da masti čine 30% naše ishrane. Od celokupnog unosa masti, dve trećine bi trebalo da budu nezasićene, od kojih je bitno uneti Omega 3 I Omega 6 nezasićene masne kiseline, dok zasićene masti ne bi trebale da premaše ostatak od jedne trećine.

Masti jačaju imuni sistem

Zasićene masti se preporučuju posebno kod prženja hrane, kad dolazi do pojave trans masti, koje su veoma štetne za organizam. Trans masti se generišu posebno ako za prženje koristite nezasićene masti, kao što je maslinovo ulje.

Lekari savetuju da ishrana i dece i odraslih treba da bude uravnotežena i da sadrži sve grupe nutrijenata (ugljene hidrate, proteine, masti). Paralelno, treba obratiti pažnju da budete fizički aktivni.

Masti su jako bitne za ishranu dece, pogotovu Omega 3 i Omega 6, koje igraju ulogu u  funkcionisanju i razvoju mozga, vida, rasta i drugim brojnim procesima. Kod dece se ne preporučuje isključivanje masti iz ishrane, čak i u slučaju gojaznosti, već treba povesti računa o količini unetih kalorija i vrsti nutrijenata, ali i o količini fizičke aktivnosti.

Kada su u pitanju odrasli, unos masti se može redukovati u slučaju gojaznosti ili kardiovaskilarnih problema, ali opet treba obratiti pažnju na kvalitet masti koje se unose.

Lekari napominju da ne treba ići do ekstrema i potpuno izbaciti masti da biste brzo smršali, zato što na taj način ozbiljno ugrožavate svoje zdravlje, nego je bolje biti strpljiv i malo redukovati unos masti.

Ono što je bitno napomenuti je da se i dobre masti, ukoliko se unose u velikim količinama pretvareju u one loše. S druge strane, ili loše masti treba da čine deo naše ishrane, ali u malim količinama. Poslednijih godina, dobrim mastima se smatraju nezasićene masti, a onim lošim trans i zasićene masti. Pokazalo se da trans masti mogu biti jako štetne i preporučuje se da ih unosimo u što manjim količinama.

Dobre masti su one biljnog porekla (orasi, kikiriki, bademi, pistaći, biljna ulja) i masne ribe (skuša i som).

Loše masti su one životinjskog porekla (svinjsko i ovčije meso, loj, mast, slanina) i treba ih konzumirati retko. Ove masti sadrže zasićene sasti, koje nisu tako loše po ljudski organizam ako se koriste u odgovarajućim količinama, ali i trans masti, za koje je dokazano da su povezane sa arterosklerozom.

Dan započnite sednvičom od integralnog hleba, na koji ćete staviti malo paradajza, maslinovog ulja, filet soma, zelenu salatu i malo limunovog soka. Za ručak pojedite parče pečenog mesa sa povrćem pripremljenim na pari ili ribu sa rižom. Za večeru napravite salatu od svežeg povrća, koju ćete preliti lanenim uljem, koje je bogato Omega 3 masnim kiselinama.

Između obroka, počastite se svežim sezonskim voćem, a ne zaboravite i na malu količinu orašastih plodova i semenki. Ne zaboravite samo da masnoće, bez obzira na to da li su dobro ili loše imaju 9kcal/g, tako da obratite pažnju kako na njihov kvalitet, tako i na količinu.

Kako navode lekari, prevelika konzumacija masti može uzrokovati povećanje holesterola i treiglicerida, što može uzrokovati infarkt.

Srčane bolesti su glavni razlog smrtnosti u svetu, a 80% njih bi se moglo sprečiti praktikovanjem zdravog stila života, koji pored izbalansirane ishrane podrazumeva i fizičku aktivnost.

Visoka temperatura je znak da organizam funkcioniše. Ona predstavlja znak da se organizam bori sa bolešću. Ako uzimate lekove pre nego što ona premaši 38,5 stepeni Celzijusa, snizićete temperaturu, ali ovi lekovi će uništiti antitela.

Najčešće kad ljudi izmere temperaturu koja tek što je premašila 37 stepeni Celzijusa, oni odmah posegnu za nekim lekom koji će je sniziti.

Mnogi se uspaniče kad izmere temperaturu višu od 38 stepeni i počnu agresivno da je snižavaju, ne znajući da je ustvari ona znak da naš imunitet radi punom parom.

Prema jednom istraživanju sprovedenom u Americi, 85% roditelja daje deci lekove pre nego što temperatura premaši 38,5 stepeni, a 68% im stavlja sirćetne obloge pre nego što temperatura poraste na 39,5 stepeni Celzijusa. Organizam, ipak, ima svoje prirodne metode za borbu sa temperaturom.

Visoka temperatura ne predstavlja bolest, već simptom postojanja virusne ili bakterijske infekcije. Kada se ovi mikroorganizmi, koji inače postoje u telu, namnože, imuni sistem se aktivira i organizam reaguje povećanjem temperature. Oslobađaju se leukociti da bi se iskorenili uljezi. Visoka temperatura brani organizam, tako da je ne treba snižavati ako ona nije premašila 38,5 stepeni Celzijusa.

 Zahvaljujući prirodnoj sposobnosti organizma da reguliše temperaturu, ona neće porasti do te mere da predstavlja opasnost. Veoma retko, ona premašuje 41 stepen Celzijusa. Kad temperatura premaši 42 stepena, postoji opasnost od konvulzija, posebno kod dece.

Ipak, konvulzije se javljaju samo ako temperatura skoči naglo i ne traju duže od pet minuta. Jedino ako ona premaši 42 stepena postoji opasnost od konvulzija koje mogu oštetiti mozak.

Kada se radi o jako maloj deci, najbolje bi bilo u slučaju povišene temperature, konsultovati se sa pedijatrom.

U slučaju temperature nešto iznad 38,5, preporučuje se paracetamol i to najviše 4 doze. Ako vrednosti nastave da se penju, zamenite paracetamol ipubrufenom, koji se koristi na 3-4 sata. Kod temperature iznad 40,5 veoma je efikasan metamizol.

Bitno je da znate da ukoliko snižavate temperaturu lekovima, to znači da produžujete lečenje infekcije, zato što lekovi uništavaju antitela koja se bore sa infekcijom.

Najbolje bi bilo držati temperaturu pod kontrolom odgovarajućom hidratacijom. Čak iaoko bolesnik ne oseća žeđ, ne treba prekidati hidrataciju, pošto će do momenta kad zažedne već dehidrirati. 

Još jedan savet roditeljima je da ne primoravaju decu da jedu. Najčešće, sa povećanjem temperature opada apetit, pa je bolje da ih terate da piju što više tečnosti nego da jedu.

Takođe, zabranjeno je konzumiranje šećera. Jedno istraživanje je pokazalo da svaka kašika šećera smanjuje broj antitela.