Težinu činjenice da je trenutno vanredno stanje umanjuje još jedna činjenica – da takvo stanje neće biti zauvek. I još jedna lepša – proleće je, a mi možemo da radimo i učimo od kuće. Kako ovo godišnje doba utiče na naše (školske i poslovne) radne navike?

Smene godišnjih doba definitivno utiču na naš ceolokupni organizam. Neki to osećaju kroz glavobolje, pritisak, a neko samo kroz pospanost. Moglo bi se reći da se priroda prilagođava nama, i mi njoj.

Kako je proleće krenulo, a poslove moramo da obavljamo od kuće koliko je to god moguće, da li možemo smenu godišnjeg doba da koristimo kao izgovor da se ulenjimo među sopstvenim zidovima i da teže ustajemo iz sopstvenog kreveta? 

Tokom zime, metabolizam je orijentisan na prevazilaženje loših vremenskih uslova, a kad nastupe sezonske promene, kao što su porast temperature i povećanje količine dnevne svetlosti, dolazi do hormonalnih i metaboličkih promena, što utiče i na naše raspoloženje.

Na proleće postajemo motivisaniji, jasnije vidimo ciljeve i izazove, a na proleće se naše ideje lakše pokreću kroz poslovni poduhvat. 

Sa druge strane, veliki broj učenika i studenata teže da se fokusiraju sa dolaskom lepšeg vremena, pa svoje obaveze tokom školske godine i semestra prolongiraju što više mogu, provodeći vreme van svojih domova.

Kako bismo potvrdili da od nepisanog pravila definitivno postoje izuzeci, navešćemo rezultate belgijske studije iz 2019. godine. Autori studije su utvrdili da moždane aktivnosti u vezi sa pažnjom doživljavaju vrhunac leti, a najgore su preko zime. Za razliku od toga, funkcije višeg reda (pothranjivanje, ažuriranje, upoređivanje) su najbolje u jesen, a najlošije u proleće.

Oni su pratili 28 zdravih ispitanika tokom dve godine.

Stručnjaci kažu da je odgovor na pitanje “zašto psi neke ljude vole, a neke ne”, mnogo opširniji nego što se mislilo. Naš izgled, glas i način na koji se odnosimo prema onima sa kojima smo u kontaktu su neki od faktora koji prave razliku.

Evo nekih stvari koje utiču na to kako će nas pas doživeti:

Lice – Onda kada kuče sretne neku novu osobu pored koje provede više vremena, ono analizira lice da bi prepoznalo određene emocije. Oni obraćaju više pažnje na levu stranu lica, kao da su svesni da se emocije bolje vide na ovoj strani. Za one koji ne znaju, zaista se na levoj strani lica bolje izražavaju emocije, zbog toga što desna strana ljudskog mozga oseća emocije mnogo snažnije nego leva, koja je “hladna”, logična i analitična, a desna strana mozga kontroliše mišiće leve strane lica, tako da se emocije bolje vide na ovoj strani.

Način na koji se ljudi odnose prema njima – Najbolji čovekov prijatelj je veoma pažljiv što se tiče ovoga. Tako da, ako želite da predvidite da li ćete se dopasti nekom psu ili ne, treba da znate da to zavisi od toga kako ćete se vi odnositi prema njemu, ali i prema njegovom vlasniku. Jedan eksperiment koji su sproveli Japanci je pokazao da su psi odbili da uzmu hranu od ljudi koji su prethodno odbili da pomognu njihovom vlasniku. Učesnici u eksperimentu koji su pružili pomoć vlasniku su kasnije iz prve uspeli da nahrane psa i da mu se približe.

Način na koji se vlasnik psa ponaša prema vama – Pokazalo se da pas procenjuje ljude na osnovu toga kako se njegov vlasnik ponaša prema psu. To znači da, ako se dopadate vlasniku, dopašćete se i psu. 

Govor tela –  Psi su u stanju da procene govor tela mnogo bolje nego ljudi. Ako vi generalno baš i ne volite pse, velike su šanse da će oni ovo uočiti, pa se ni vi njima nećete dopasti. S druge strane, ako volite pse, slobodno se ponašajte prirodno. Oni će osetiti ovo i uzvratiće vam na isti način.

Vaš ton – Možda ćete uspeti da približite psu ako se ponašate lepo prema njemu i vlasniku, ali postoji još nekoliko faktora koji utiču na to da li će vas pas voleti ili ne. Jedan od njih je ton vašeg glasa. Psi bolje od ljudi umeju da protumače nečije namere na osnovu tona, tako da ih ne možete slagati.

Miris je veoma bitan faktor – Istraživači su otkrili da se kod pasa aktivira onaj deo mozga zadužen za pozitivne emocije, onda kad osete miris nekog koga poznaju.

Himna o kojoj govorimo ne nalazi se ni u Srbiji, ni u regionu – kopamo dalje i pomeramo kamenčiće na globalnom nivou. Ovo je sjajna prilika da novije generacije čuju za nešto staro-novo, za nešto što je u muzici pomeralo granice i ostavilo sjajne poruke narednim generaciijama: grupa Pink Floyd i „Another Brick in the Wall“.

U okviru albuma „The Wall“ nastaje svojevrsno umetničko delo, i to „u dva puta“ – što bi se reklo: „Another Brick in the Wall“ (Part 1) i „Another Brick in the Wall“ (Part 2). 

Prva verzija odnosi se na imaginarnog mladog Pinka, koga je stvorio Rodžer Voters, a koji započinje gradnju “mentalnog zida” između sebe i sveta, distancirajući se od bolnog detinjstva i odrastanja bez oca pilota, koji je poginuo u Drugom svetskom ratu.

(…) “Daddy, what else did you leave for me?
Daddy, what d’ya leave behind for me?
All in all, it was just a brick in the wall (…)”.

Ceo album je u “formi zida” – distanciranja, promišljanja iza zidova, razbijanja zidova… Metafore su jasne.

Onda stiže nešto što će definitivno obeležiti muzičku istoriju: „Another Brick in the Wall“ (Part 2), kao protest protiv autoritativnog školskog sistema.

We don’t need no education
We don’t need no thought control
No dark sarcasm in the classroom
Teachers leave them kids alone

Ova, pokazaće se kasnije đačka, himna stacionirala se na prvo mesto britanske pop liste neposredno uoči Božića, vičući svima u lice da postoji borba protiv kontrole i uniformisanja dečijih misli, ideja i emocija u školskim učionicama. 

“Wrong, do it again! Wrong, do it again!”
“If you don’t eat yer meat, you can’t have any pudding
How can you have any pudding if you don’t eat yer meat?”
“You, yes, you behind the bike sheds, stand still, laddy”

Na kraju, pesma postoji i danas kao živo podsećanje da školski sistem ne sme da postoji kako bi pretvarao “ja” u “mi”, već da što kvalitetnije obrazuje i da neguje različitosti. 

Deca u Votersovom horu sanjaju pobunu. Da li se danas išta promenilo?

Veliki broj starijih igara danas se slabo igra, ili se ne igra uopšte. Međutim, postoje one najstarije za koje, najčešće, niko nije ni čuo. Znate li za neku od njih?

U zbirci Vuka Vrčevića pod nazivom “Srpske narodne igre koje se zabave radi po sastancima igraju”, objavljenoj 1868. godine, zapisane su mnoge igre kojima su se deca igrala u Srbiji. Zahvaljujući takvim zbirkama, mi danas imamo informacije o tome kako su deca decenijama ranije, pa i pre jednog veka, provodili svoje slobodno vreme.

Jedna od takvih zaboravljenih igara je “kuc-kuc”, koja se izvodila na otvorenom prostoru između momaka sa loptom od krpa. Način igranja i pravila podsećaju na današnji ragbi. 

Tu je i igra “boj topa” koja se igrala na velikim poljanama i pokošenim livadama, sa krpenjačom (manjom i starom loptom). U nekim elementima ove igre naziru se osnovni principi današnje odbojke.

Postojale su, zatim, igre “s konja na kobilu”, koja će se u našim selima igrati više od jednog veka, “čik čorbe”, “razbigrada”, “lopte” ili “šukanja”, “igne iplik”… Igra “s konja na magarca” u selima se igrala isto izrazito dugo. “Topuz grada” igrala se u Hercegovini, “šukalice/kaše” u Podrinju, igra “vrdanja uz duvar” bila je poznata u severozapadnoj Srbiji, i mnoge druge.

Sa pojavom lopte od gume i igara koje su se preko školskih programa učile i prenosile, kao što su između dve vatre, odbojka, fudbal, starije igre polako se zaboravljaju i nestaju.

Kojih igara se vi igrate?