Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
Savremenik dinosaurusa koji živi i danas
Kaže se da bi bube mogle opstati u bilo kojim uslovima, a naučnici su pronašli dokaz ove teze.
Dve vrste insekata, stare 99 miliona godina, su pronađene perfektno očuvane u ćilibaru, u Njanmaru. Ovo su i najstariji slični organizmi ikada pronađeni.
To su i jedine vrste iz tog perioda koje su bile adaptirane na život u pećini. Sigurno je to, da su u periodu krede, samo ove životinje bile adaptirane na takvu sredinu.
Praktično, živele su u vreme dinosaurusa, ali su one uspele da prežive.
Ove dve vrste su svetlije od današnjih, i mada pripadaju različitoj vrsti, u srodstvu su. Obe imaju male oči, krila, bleda tela, duge noge i antene. To su najstariji organizmi sa ovim karakteristikama, ikada pronađeni.
Pronađeni su i drugi organizmi koji su deo života provodili u pećinama, ali ne ceo, kao što je ovde slučaj. Generalno, radi se o životinjama koje su tražile privremeno sklonište.
Najstarije poznate slične životinje stare su “samo” 65 miliona godina.
Mada se verovalo da su bube živele u ovim uslovima i ranije, nisu postojali dokazi za to.
Godine u kojima žene imaju najveći rizik od infarkta
Muškarci oboljevaju ranije od srčanih oboljenja nego žene, zbog toga što žene štiti hormon estrogen. Ipak, kad dođe do menopauze i nivo ovog hormona opadne, preporučuje se poseta kardiologu. Za razliku od njih, muškarci treba da obave preventivni pregled kod kardiologa čim navrše četrdeset godina.
Do šezdesete godine, veći je broj muškaraca sa srčanim problemima, a nakon šezdesete, taj broj se izjednačava. Muškarcima se nakon četrdesete preporučuje poseta kardiologu na svakih 3-4 godine, a nakon šezdesete jednom godišnje. Žene treba da posete jednom kardiologa nakon što uđu u menopauzu, a nakon šezdesete, kao i muškarci, jednom godišnje.
Ako imate u porodici nekog ko je imao neku kardiovaskularnu bolest pre šezdesete, bilo bi dobro da uradite detaljnije preventivne preglede.
Simptomi infarkta kod žena
Kod muškaraca je najčešći simptom infarkta jak bol u grudima, što kod žena ne mora da bude slučaj. Evo najčešćih simptoma:
Bol u grudima ili nelagodnost. Bol u grudima je najčešći simptom infarkta, ali kod nekih žena se ne ispoljava. Žene mogu osetiti pritisak u grudima ili bol koji nije lokalizovan samo na levoj strani. Bol u rukama, leđima, grlu ili donjoj vilici su simptomi karakterističniji za žene nego za muškarce. Ako osetite netišičan bol u nekom delu tela iznad struka, treba se hitno javiti lekaru.
Bolovi u stomaku. Ponekad žene pripišu bol u želucu nekim drugim problemima, a u stvari to može bili simptom infarkta. Još jedan od simptoma može biti pritisak u predelu abdomena, gde imate osećaj kao da vam je nešto jako teško naslonjeno na stomak.
Problemi sa disanjem, mučnina ili vrtoglavica. Problemi sa disanjem, takođe mogu biti simptomi infarkta, posebno ako se ispoljavaju i drugi simptomi.
Znojenje. Žene koje su doživele infarkt, često su se obilno znojile (oblio ih je hladan znoj).
Ekstreman umor. Pojedine žene kad dožive infarkt, osećaju se ekstremno umorne, čak iako sede ili su u nekom laganom pokretu.
Depresija kod dece
Depresija je jedna od najrasprostranjenijih bolesti ovog veka, a Svetska Zdravstvena Organizacija upozorava da odprilike 264 miliona ljudi svih uzrasta ima ovaj problem.
Pored svega ovoga, malo je onih koji govore o tome da je sve više dece i adolescenata sa ovim problemom. Samo je u Sjedinjenim Američkim Državama, kod 1,9 miliona dece uzrasta od 3 do 17 godina, dijagnostifikovana depresija.
Simptomi depresije kod dece
Kako navode psiholozi, simptomi depresije kod dece mogu biti raznovrsni, ali ima nekoliko zajedničkih znakova koji ukazuju na postojanje ovog problema:
- Razdražljivost i bes se često ispoljavaju kod dece sa lakšim oblicima depresije, ali koji se mogu pogoršati porilično brzo ako se ne leče;
- Simptomi koji se manifestuju kroz fizičke bolove, najčešće u mišićima, permanentan osećaj nemira, stres kada se odvajaju od roditelja;
- Gubitak interesa za svakodnevne aktivnosti;
- Povlačenje iz društvenih aktivnosti koje su do tada voleli;
- Problemi sa koncentracijom;
- Bežanje od kuće ili razgovori o tome sa drugom decom;
- Razgovori o smrti ili samoubistvu;
- Pojačan ili smanjen apetit, nagle promene težine (posebno ako se radi o dodavanju kilograma);
- Komentari na društvenim mrežama koji ukazuju na gubitak nade ili samopouzdanja.
Naravno, simptomi se razlikuju od deteta do deteta, a u pojedinim slučajevima postoji mogućnost da se ne uoči ni jedan od ovih simptoma, pošto su današnja deca sve inteligentnija i znaju bolje kako da sakriju emocije nego što su to radile prethodne generacije.
Ranije generacije su plakale kada im se plakalo. Kada su bili ljuti, pokazivali su ljutnju, a dobra strana toga je što je ta ljutnja brzo prolazila. Današnja deca mogu držati u sebi ljutnju dugo vremena, a ovo im može dosta uticati na život: postaju sve razdražljivija, besna, agresivna i mogu doneti ishitrene odluke koje ih ponekad mogu dovesti u opasnost (konzumiranje droge, alkohola, misli i pokušaji samoubistva).
Kako možemo pomoći detetu da pobedi depresiju
Stručnjaci smatraju da roditelji treba da budu prvi koji će uočiti problematično ponašanje dece i da se obrate dečijim psiholozima za pomoć. Isto tako, da bi se ublažili simptomi depresije, roditeljima se savetuje da preduzmu sledeće korake:
- Postičite decu da izađu iz kuće i da budu u pokretu ( ne moraju se obavezno baviti sportom, dovoljna je i šetnja);
- Ako je lekar detetu preporučio neku farmakoterapiju, bitno je da roditelji vode računa da li dete pravilno i redovno uzima lekove;
- Razgovarajte sa detetom! Neka deca ne umeju da verbalizuju svoje emocije, pa je jako bitno imati strpljenja i slušati ono što govore;
- Promena načina ishrane. Ponekad, prevelik unos nezdrave hrane može imati negativne efekte kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje.
Kako što pre rešiti problem zatvora stolice?
Problem zatvora stolice zove se konstipacija, a ima je čak 80% ljudi! Podrazumeva otežano pražnjenje creva, kada je stolica tvrda i suva.
Kako rešiti ovaj problem i šta dešava sa crevima?
Prvi i najčešći problem je nedovoljno konzumiranje tečnosti, najviše vode, što neretko dovodi do dehidratacije.
Stres je okidač za gotovo sva neprijatna i bolna stanja koja nas zadese. Naravno, stres i stresne situacije bi trebalo da izbegavamo svi, ali u praksi je to retko izvodljivo. Stres tako utiče na nervni sistem, pa na gastrointestinalni sistem, što dovodi problema sa crevima.
Korišćenje analgetika – lekova za dugotrajne bolove, može, takođe, da poremeti rad creva.
Rad štitne žlezde i hronične bolesti mogu da budu jak okidač za konstipaciju. Ako često patite od zatvora, a eliminisali ste sve ostale uzroke, proverite da li vaša štitna žlezda radi normlano, jer je ponekad uzrok hipotiroidizam, a ukoliko je zatvor uporan i praćen bolom, obavezno posetite gastroenterologa – moguće je da se radi o sindromu nervoznih creva.
Verovali ili ne, i trudnoća može biti okidač za ovaj neprijatan problem, najčešće na početku.
Kako organizam vrlo brzo odgovara na sve nagle promene, moramo na kraju spomenuti prestanak vežbanja i putovanja kao dodatna dva uzroka nastanka zatvora stolice. Ukoliko je vaše telo naviklo na određen ritam, i odjednom ga prekinete, ovo bi mogao biti odgovor. Naravno, promena sredine, a najčešće klime, utiče na pojavu konstipacije.
Za lečenje konstipacije često se pribegava i masaži – akupresuri i šiacu masaži u predelu abdomena. Ukoliko se stručno radi, mišići creva će se aktivirati i početi da rade.
Na kraju, ako se ništa ne pokaže delotvornim, obavezno konsultujte svog lekara.
Kako je nastala skraćenica OK?
Upravo krajem ovog meseca, podsećamo da je prvi put baš tada zabeležena upotreba izraza OK kao skraćenice “all correct”, i to u novinama “Boston Morning Post” u rečenici “He… would have the “contribution box”, et ceteras, o.k. – all correct – and cause the corks to fly, like sparks, upward”.
Tadašnja moda diktirala je i modu skraćenica, što je dovelo do toga da za all correct ne bude skraćenica AC, već OK, i da se odomaći.
Međutim, postoji nekoliko teorija nastanka ovog, danas univerzalnog, izraza.
Sve teorije se slažu da je skraćenica nastala u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Kod nas, a i u većini evropskih zemalja koje su je preuzele u svom govoru, ovo je redovni i svakodnevno upotrebljavani anglicizam, koji označava da je sve u redu/tako je/ispravno je.
Postoji nekoliko teorija njenog nastanka.
Prva teorija upućuje na stari indijanski izraz okeh, sa značenjem: „tako je”, „to je tako”, koje se kasnije prenelo u američki govor.
Drugo objašnjenje vezuje se uz ime železničkog službenika, Obedija Kelija, koji je, navodno, uredan prijem poštanskih paketa potvrđivao inicijalima svog imena i prezimena – OK.
Jedna teorija vezana je za područje vojske, gde je navodno OK oznaka za “zero killed” (nula ubijenih).
Na kraju, još jedna teorija nadovezuje se na prethodnu: severnoameričkim vojnicima OK je služilo kao skraćenica za “known order”, tačnije za rutinsku proveru za određenu naredbu.
Jeste li vi čuli za neku teoriju?
Pišite nam u komentarima.
Čemu nas (ne)uči popularna psihologija?
Iako, generalno gledano, još uvek postoji doza podozrivosti prema savetima iz domena psihologije, kao o društvenoj nauci koja, navodno, ne daje konkretne savete i pomoć, čini se da je veća sumnja u ono što nas uči i u ono šta nam preporučuje u – popularnoj psihologiji.
Ukoliko pažljivo pogledate, gotovo svi saveti svode se na spoznavanje tajne sreće, na priču o tome da se ona nalazi u nama, pa i da je izlečenje u nama, takođe. Na osnovu toga, pravo je pitanje čemu nas, zaista, uči popularna psihologija?
Knjige samopomoći (“saveti za privlačenje sreće”) postale su deo osnovnog inventara knjižara, ali i YouTube scene, blogera, vlogera, potkastera i ostalih kreativno-originalnih zanimanja. Ovo je, međutim, globalni trend, koji je iz godine u godinu u usponu i kom šira javnost veruje.
Na osnovu čega biramo konzumeristički brend?
Stručna javnost štiva sa ovakvom tematikom svrstava u konuzmeristički brend, sa uopštenim idejama, pomoći, savetima koji se namenski i vrlo brzo “lepe” na čitaoca. Stvar poprima i komercijalni manir. Popularna psihologija danas uveliko i “sa velikim stilom” menja literaturu „za plažu“ i ljubavne romane, a menja ih zato što je ljudima to potrebno, jer traže – brzu pomoć.
Zašto verujemo da knjiga može da zameni stručnu pomoć?
S obzirom na to da stručna pomoć iziskuje vreme, novac i poverenje, a kako je stanje generalno obrnuto onome što čitaocu treba, on veruje stranicama knjige i autorima koji sebe neretko nazivaju sertifikovanim stručnjacima, lajf koučima, a imenom i prezimenom potpisuju se i neki psiholozi koji čvrsto zauzimaju svoj stav u pravcu ove tematike.
Poruke su uvek ohrabrujuće i nedvosmislene, zagovaraju pozitivna osećanja, “guraju u zapećak” sva ona loša, dok neprestano uveravaju da svi možemo da postanemo srećni.
Međutim, ukoliko je čitalac u određenom stadijimu depresije, recimo, trebalo bi podvući sledeće: knjige samopomoći nisu dovoljne.
Statistika koja ne greši
Pre 10 godina, oko 15% ljudi čitalo je priručnike u kojima su tražili razne savete o životu, sreći, zdravlju, karijeri i novcu. Tako je bilo i prethodnih decenija, a biće i u budućnosti. Tržište jasno definiše ponudu na osnovu potražnje, a ljubiteljima knjige i tradicionalne psihologije ostaju samo strpljenje i neophodna selekcija u biranju literature.
Post čini čuda, a evo zašto bi trebalo da ga preporučuju i lekari
Živimo u neizvesnim vremenima, koja nismo očekivali i za koja verovatno nismo mislili da se mogu dogoditi u ovo moderno doba.
Mnogi tvrde da planeta traži odmor i želi da prodiše, pošto su ljudi uradili sve što su mogli da bi je gušili. Šta to napada korona virus pa je uspeo da poseje strah i parališe čitavu planetu? Napada našu moć disanja, našu povezanost sa životom i sa onim što je božansko u nama.
A sada smo primorani da se suočimo sami sa sobom. Samoizolacija nas vraća nama samima. Šalje nas kući, našoj duši, a tamo se nalaze mnoga neotkrivena čuda, mnoge istine koje jedva čekaju da izađu na površinu.
Pokušajte da pretvorite samoizolaciju u potragu za smislom posta, posebno zato što je vreme Uskršnjeg Posta.
Post čisti organizam
Pojedina istraživanja su dokazala da je post dobar za prevenciju srčanih bolesti i dijabetesa. Osobe koje s vremena na vreme ne koriste masti životinjskog porekla, uspevaju da drže pod kontrolom krvni pritisak, da normalizuju holesterol, trigliceride i glikemiju.
Pojačana upotreba povrća i voća se vezuje za smanjenje oksidativnog stresa, poboljšanje imuniteta, metabolizma i usporavanje starenja.
Istraživači sa Teološkog Instituta iz Masačutersa smatraju da se ćelije mogu podmladiti ako gladujemo.
Tim istraživača je sproveo jedan eksperiment u kome su miševima uskratili hranu na 24 časa, nakon čega su uzeli uzorke ćelija, da bi ih proučavali. Oni su dokazali da je glad uzrokovala dupliranje umnožavanja matičnih ćelija.
Istraživači su takođe otkrili da izgladnjavanjem ćelija modifikujemo I metabolizam, tako da se za izvor energije ne koriste više ugljeni hidrati, nego masti.
Naučnici su došli do zaključka da glad obnavlja organizam I da nam umerenost u jelu poboljšava raspoloženje. Uskraćujući sebi pojedine namirnice i kombinujući to sa meditacijom ili postom, koristite nepogrešivu metodu da dostizanje dobrog psihološkog i duhovnog stanja.
Post pomaže da se duhovno oporavimo, ali i fizički. Povoljni utiji posta su i detoksifikacija, brži oporavak, blistava koža i hormoni koji usporavaju starenje.
Veoma je dobar za probavni sistem, zato što stimuliše metabolizam, smanjuje holesterol i apetit, regulišući tako težinu.
Dobar je za prevenciju epilepsije, artritisa, pankreatitisa, kancera i kardiovaskularnih problema.
U ovim trenucima, svima nam je potrebno da povedemo računa, kako o svom fizičkom zdravlju, tako i o svojoj psihi i duhovnom stanju.
Prestonica jednog majanskog kraljevstva slučajno otkrivena na farmi
Na farmi krava, na jugo-istoku Meksika je sasvim slučajno pronađena prestonica jednog majanskog kraljevstva.
Radi se o prestonici kraljevstva Sak Tz’I’ (Beli pas), pronađenoj gde se danas nalazi grad Čijapas.
Arheolozi su ostatke grada tražili preko 20 godina. Znali su da je postojao iz starih natpisa, ali nisu mogli da ga pronađu.
Sasvim slučajno, jedan student je ušao u priču sa lokalnim uličnim prodavcem i ovaj mu je rekao da je njegov prijatelj, koji poseduje farmu, pronašao neki stari natpis velikih dimenzija, za koji misli da je majanskog porekla.
Natpisi na tabli od 0,6 sa 1,2 metra govore o nekim božanstvima, preplićući mit i realnost. Na tabli se može videti kraljević obučen kao bog kiše, Yopaat, kako pleše i kako u jednoj ruci drži čekić, a u drugoj oružje iz tog perioda.
Bilo je potrebno 5 godina pregovora da bi se dobila dozvola za iskopavanja na ovoj farmi, a u junu 2018, internacionalna ekipa naučnika, iz Meksika, SAD i Kanade je započela sa istraživanjima.
Sak Tz’I’ je osnovan 750 godine pre n.e. i bio je naseljen hiljadu godina. Ovo nije bilo tako snažno kraljevstvo, a grad je skroman u odnosu na Čičen Icu.
Iskopavanjem je pronađen veći broj majanskih građevina, ostataka piramida, jedna palata itd. Ukupno je pronađeno 120 građevina i 56 spomenika. Veruje se da su razni predmeti nalaženi tokom godina i da se oni nalaze u privatnim kolekcijama.
Na lokalitetu se izdvaja impresivna piramida od 13,7 metara i više građevina koje su koristili sveštenici i plemstvo.
Naučnici planiraju da nastave sa istraživanjem ostataka.
Kako se razgovara o plati?
Pored toga što je razgovor za posao sam po sebi stresna situacija, priča o plati je dodatno stresna i škakljiva iz više razloga. Zato je neophodno znati na koji način i u kom momentu pristupiti ovoj temi.
Ispod su najbitniji saveti.
Plata ispunjava egzistencijalne potrebe, to je jasno, međutim neki poslodavci žele da vide strast i zainteresovanost za posao kao takav. Zato je važno da ne pitate prerano za platu, recimo odmah na prvom razgovoru, jer često postoji nekoliko krugova na kojima se još upoznajete i na kojima poslodavac testira vaše sposobnosti koje je voljan da plati.
O plati možete razgovarati onog momenta kada dobijete ponudu za posao od poslodavca – to je sigurno zeleno svetlo.
Kada intervjuer pita „koliku platu očekujete“, dobijate vrlo teško pitanje sa tačnim odgovorom 50:50. Šta to znači? Možete reći cifru koja će za drugu stranu premašiti očekivanja, a možete reći iznos koji je i niži od očekivanog, za šta ćete potceniti sebe i svoje sposobnosti. Za budućnost uspešne saradnje, važno je da obe strane budu zadovoljne, što znači da nije cilj da jedna strana odnese prevagu na uštrb druge.
Sledeće tri fraze u vezi sa platom će vam odmah doneti neuspeh na razgovoru – izbegavajte ih.
- „Koliko se ovo mesto u principu plaća“,
- „Aha, da, pa to ok zvuči“,
- „Ali, ja sam prilično fleksibilan/na povodom toga“.
Ako vam se na prvo čitanje čini da su ove fraze ok – grešite.
Pregovaranje o plati znači da prva cifra koja je ponuđena nije po pravilu i poslednja – o njoj se i dalje razgovara. Svako pitanje o plati ne bi trebalo da sadrži prostor u kom poslodavac može da ponudi manje, ali tako da ispadne da nećete dobiti neku veću cifru, na šta aludira upravo prva fraza.
Na kraju, svaka fleksibilnost (treća fraza) podrazumeva da ste voljni da prihvatite i manji iznos.