Ovo zadovoljstvo će vas koštati 50 eura, a samo ga morate unapred naručiti jel ga nemaju u frižideru. Neum je poznat kao jedino mesto u Evropi gde bez drakonske kazne, slobodno, možete uživati u prstacima.

Retka i kako poznavaoci tvrde – veoma ukusna školjka, nalazi se na menijima svih viđenijih restorana i hotela u Neumu. Cena nije naivna, kilogram košta oko 100 maraka a porcija najmanje 30 km, ali trošak se kažu isplati, kako u ovom specijalitetu nigde drugde u Evropi ne možete uživati.

Izlov ili „branje“ ove retke vrste školjki je u svim drugim zemljama starog kontinenta zabranjen, sem u BIH. Istina jeste da ove školjke možete naručiti i u drugim primorskim zemljama ali nelegalno, samo ih kuhinja neumskih restorana može reklamirati na sav glas i bez tajni. Prstace možete dobiti čak i po drugim gradovima Bosne, ali nisu sveži kao uz more i kažu da nije taj doživljaj.

Ekolozi osuđuju pomamu za ovim školjkama kao štetu prirodi i ovu vrstu hedonizma nazivaju snobizmom. Čak apelom na hrvatskim portalima pozivaju na ekološku svest i da Evropa nije bez razloga zabranila lov ove školjke.

Za prikupljanje prstaca neophodno je razbijanje kamene obale, kako oni rastu zavučeni duboko u stene čime se štite od prirodnih neprijatelja. U ovim stenama žive i druge brojne vrste biljaka i životinja koje se razbijanjem staništa ugrožavaju. Uništavanje ekosistema i strukture obale stvara se velik problem opstanka vrsta koje je nastanjuju.

Prstaci rastu izuzetno sporo, najmanje deset godina im treba za rast od jednog centimetra, što znači da oni koji se nađu na tanjiru imaju oko sto godina.

Ova ilegalna trgovina i lov nisu suzbijeni, pa ni u Hrvatskoj, gde se pored velikih kazni ilegalni lovci kažnjavaju i zatvorom. Ali sasvim je neobično da neumska obala daje dovoljnu količinu prstaca za toliku potražnju i ponudu te se veruje da se oni love i na obalama Hrvatske. 

Još jedno od čuda prirode je reka Drežanka u južnoj Bosni koju sa svojim padom od 17 posto na visokoj nadmorskoj visini ipak okružuje mediteranska klima!

Reka Drežanka nastaje u naselju Lisičine, spajanjem Mošćenuše i Laloša, teče prema zapadu koroz naselje Lisičine, gde prima pritoku Jaševac i zajedno stvaraju predivne vodopade, dalje se nadovezuje dolina reke koja je uska i gusto naseljena, potom kod Poglavice prima mnoge pritoke u obliku potoka, dalje nizvodno Drežanka avulira korito prima još pritoka i najzad se uliva u Salakovačko jezero odnosno Neretvu.

Duga je ukupno 21 kilometar od kojih je 7 kilometara prelepog kanjona poznatih po mrestu pastrmki i „bosanskom kavijaru“. Slivno područije reke se nalazi između dva Hercegovačka diva – Čvrsnice na 2.226 metara nadmorske visine i Čabulje sa 1776 nadmorske visine na jugu, te je prosečan pad ove bistre lepotice čak 17 posto. Ime reke potiče od same regije – Drećnice. Deo je endemskog ekosistema masiva Dinarskih Alpa koji čine mnoge retke vrste životinja i biljaka.

Ovaj raj se nalazi u našem samom komšiluku a neverovatan je spoj mediterana u maloj mikroklimi i planina. U samom kanjonu bujaju smokve, kivi, vinova loza, citrusi i zaista u ovom mikrosistemu vlada klima mediterana iako je ušuškana reskom planinskom klimom.

Oblast je poznata i po brojnim istorijskim spomenicima koji datiraju iz doba Ilira i vremena Kraljevine Bosne. Narod ovih krajeva od drevnih vremena je poznat po vrhunskim veštinama lova i jednoj posebno zanimljivoj veštini- dresiranju sokolova za lov.

Meštani strpljivo čekaju da se ova lepota i fenomen svrsta u UNESCO listu prirodnih vrednosti i spomenika a vi ga posetite dok još nije postalo globalno popularno i dok ga nije otkrio ceo svet.

Nova otkrića u iskopinama ostataka čuvene Pompeje menjaju istoriju čitavog sleda događaja. Naime, prema najnovijim otkrićima Pompeja nije nestala 24. avgusta već 24. oktobra, već je vulkan sravnio ovu drevnu civilizaciju u kasnu jesen, a ne kasno leto.

Na ostacima „okamenjenog grada“, Pompeje koja je zaleđena erupcijom Vezuva davne 79. godine naše ere, neumorno godinama rade timovi istraživača, kako je ove neiscrpni izvor istorije u svoj svojoj tragediji i pokretu, verodostojan film svakodnevnog života prethodnih civilizacija. 

Pompeja je antički grad koji se nalazi na Apeninskom poluostrvu u Italiji, jugoistočno od Napulja. Taj je grad osnovan u 6. veku pre nove ere i civilizacija je koja je trajala oko 700 godina, a koju su nastanjivali Rimljani, Grci, Samniti i Etrurci. Pompeja je kolonizovana od Rimljana 80-ih godina pre nove ere, a konačno je uništena u trodnevnoj erupciji vulkana Vezuva zajedno sa gradovima Herkulaneumom i Stabijom. Erupcija je trajala tri dana, Vezuv je izbaivao kamenje koje je rušilo građavine, lavu a po proceni- 10 000 stanovina je ubio otrovni, vreli gas pomešan sa pepelom. Erupcija je bila ogromno iznenađenje za žitelje pa ih je zatekla nespremne u pokretu svakodnevnih obaveza i tako okamenila jedan ceo momenat istorije. Te godine bunari Pompeje su presušili, mnogobrojni potresi i cunami na kraju su upozoravali, ali stanovnici su bili ubeđeni da je Vezuv mrtav vulkan. 

Tek u 18. veku, ispod ogromnog sloja pepela otkriven je zapanjujući sačuvani antički grad, sa pozorištima, domaćinstvima, trgovima, pijacama, ulicama… čitavim životom, sada u kamenu. Tačnije prvo je otkriven Herkulum 1738. godine, a potom i Pompeja 1748. godine, iako se za lokalitet znalo iz spisa još od 1599. godine.

Dugo se 24. avgust slavio u čast stradanja čitave jedne civilizacije, drevne Pompeje, međutim najnovija istraživanja šire sliku i donose nove činjenice, nova saznanja i istine. Naime, da je Pompeja stradala baš 24. avgusta 79. godine zaključeno je iz natpisa urezanog u zid jedne od kuća, tj. na ulazni fasadni zid ispred jednih vrata. verovalo se da je u neko uspeo da zabeleži sa namerom trenutak užasa. 

Međutim, raznih natpisa, urezanih u kamene zidove i fasade, baš kao i danas, bilo je svuda. Po karakteru i prevodu nekih, kao što je „zečica“ i slične podrugljivke pretpostavlja se da su i tad deca- bila samo deca. Nove tehnologije donose i nove odgovore. Tehnološki naprednim tehnikama istražen je urezan datum „24. avgust“ i ustanovljeno je da se on morao tu naći bar nedelju dana pre erupcije i zatrpavanja, po dubini ureza i sleganju pepela. Znači ovaj natpis nema tako presudno značenje.

Pompeja je pod budnim okom istraživača vekovima. Sve je pretumbano bar sto puta ali uvek se nešto novo i može otkriti u ovom kompleksnom antičkom gradu. Najnovija istraživanja šire uvid na domaćiinstva i zatečene trpeze. Erupcija je počela oko podne, gusti dim u obliku šišarke je pomračio sunce i napravio noć od dana, ali trpeze su bile spremne za ručavanje. Neobično je da su ognjišta bila upaljena i bez zgotovljene hrane u nekim domaćinstvima, što ukazuje da je vatra bila upaljena u cilju grejanja i ukazuje na hladnije, jesenje vreme. Dalje, na samim trpezama se mogu naći voća kasne jeseni, čije berbe su baš u oktobru- kao što su jabuke. 

Prema ovim saznanjima pre par dana, tim arheologa koji se bavio temom iskopina Pompeje, je objavio u saopštenju za medije da se danom kada je Pompeja uništena od sad smatra 24. oktobar 79. godine. 

Dunavski peščani sprud nazvan Rajsko ostrvo nadomah Novog Sada, kraj obale Sremskih Karlovaca, jedna je najlepših „divljih“ plaža dunavskog toka.

Neki će ga prepoznati i ponazivu dunavski Maldivi ili Majmunsko ostrvo, kažu jedno je sigurno – ko tamo jednom ode poželi i da ostane.

Ušuškano je između Dunavca i Kopačkog rita pa će vas prvo pozdraviti labudovi, čaplje i druge ptice.

Sam peščani sprud koji je sad ostrvo je nastao pre 14 godina. Od tada sve više ljudi ovde prepoznaje svoj komad raja. Neretko ljubitelje ove oaze zovu i Robinzonima, isti kažu zato što beže od betona na drugoj strani koji gledaju maksimalno da izbegnu a sve što im teba je tu- plaža, ležaljke, Dunav, Sunce, hlad i mir. Kamp koji postoji na ostrvu se baš po ovim ljubiteljima prirode zove „Rombizon park“.

Dosta ljudi iz okoline ovde dolazi čamcima i brodićima a postoji i organizovan prevoz iz Karlovaca za one koji nemaju luksuz svog plovila. Ljudi ove ostaju i čitav dan a neki i kampuju danima.

Plaža je peščana i obala je veoma plitka, može da se hoda i do 30 metara ka pučini, što je idealno za decu i starije. 

Ostrvo se polako razvija kako su ga otkrili i  posećuju ga i mnogi turisti- ima i improvizovani moblijar: klupe, stolove, roštilj, mreže za odbojku, kao i sto za bilijar. Strance čak više fascinira ovo čudo Dunava nego nas koji smo na ovim obalama odrasli.

Ostrvo zaista jeste prikaz raja i pruža nam na dlanu ogromno bogatstvo i lepotu prirode u punom sjaju i jeku doline Dunava. Treba ipak imati na umu da je ovo divlja plaža gde nema spasilaca niti hitne službe, sami odgovarate za svoju bezbednost tokom kupanja i boravka, a Rombinzoni mole da kao ulaznicu ponesete ljubaznost, dobro raspoloženje i svest o odgovornosti prema očuvanju prirode.