Volim je od štale do neba, od blata do pšenice, toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša, vršidbenu zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice, tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša… Kaže poznati vojvođanski boem i veliki pesnik Mika Antić u pesmi Vojvodina, jedna od mnogih koje opevavaju ovu predivnu ravnicu. Tako je lepo i istinski znao da voli ovu zemlju i ostavi divne tragove i putokaze kako je treba voleti.

Fenomen Vojvodine, njenih zelenih, žutih, zlatnih polja, šumaraka, salaša, konja, pitomih sela, vinograda, voćnjaka, lala i sosa, fraklića i kočija, hungarizama, Dunava…opevan i ispričan čarobnim rečima kakva Vojvodina i njeni žitelji i jesu.

Kad bi pravili mini putopis šta bi izdvojili kao obavezno za posetiti na putu kroz ravnicu?

NOVI SAD

Petrovaradinska tvrđava

Glavni grad i njegova znamenitost, tvrđava koja bdi nad ovim velikim univerzitetskim gradom koga ljubi Dunav. 

Gradnja ove tvrđave je trajala 88 godina do 1780. godine, a građena je za vreme vladavine austrijskih careva Leopolda I, Josifa I, Karla IV, Marije Terezije, a graditelji su bili sva ugledna imena austrijske carevine. Posebno je značajno i zanimljivo podzemlje sa 16 km dugim hodnicima, čije se razgledanje preporučuje uz stručne vodiče Muzeja grada Novog Sada. Tvrđava i njena okolina- stari grad petrovaradin su jedan veliki spomenik istorije u kome možete videti i doživeti stari duh Vojvodine.

Na Tvrđavi se nalazi muzej oružja, mnogi restorani i klubovi, galerije, luksuzni hotel kao i malo skriveni pony kutak ispod samog utvrđenja.

Novi Sad je poznat po tome što je domaćin velikog međunarodnog muzičkog festivala Exit.

SOMBOR 

Zgrada Bačko-Bodroške županije

Najpoznatija i važi za najlepšu Somborsku građevinu, karakteristična je po tome što u njoj ima soba koliko jedna godina ima dana. Poznata je i po brojnim umetničkim delima koja se čuvaju u njoj, kao što je recimo čuvena slika Ferenca Ajzenhuta “Bitka kod Sente”, naslikana na 28 m2 platna.

Današnji izgled duguje budimpeštanskom arhitetkti Đuli Partošu, koji je napravio projekat prema kome izvršena dogradnja i prepravka fasade, a izgradnjom novog krila zgrada je dobila zatvorenu kvadratnu osnovu sa centralnim atrijumom.

SREMSKA MITROVICA

Sirmium

Najpoznatije arheološko nalazište na tlu Vojvodine, i jedno od najbolje iskopavanih i očuvanih. Nalazi se u okviru grada Sremska Mitrovica, dok je Sirmium bio jedna od 4 prestonice Rimskog carstva, i stoga prava metropola u vreme IV veka. U tom periodu ovaj grad je imao sve odlike prestonice, poput foruma sa javnim zgradama, amfiteatar, hipodrom i carski dvor sa bazilikom.

Takođe, Sirmium je bio glavni grad prefekture Ilirik i provincije Panonija Sekunda. Ono što su arheološka iskopavanja pokazala jeste pre svega da je grad bio prostran, okružen bedemima i rovovima unutar kojih se nalazila carska palata. Danas je na ovom mestu arheološki muzej u kom se na licu mesta mogu videti brojni mozaici koji su prekrivali pod palate.

FRUŠKA GORA

Put vina

Vodi put Fruške Gore u Sremu, gde u jednom od preko 60 različitih vinskih podruma možete probati najrazličitija vina privatnih proizvođača. Popularna su bermet i ausbruh, veoma jaka i aromatična vina, i neoplanta, autentično aromatizovano vino koje se u ovom kraju može naći u podrumu u Čereviću.

Vinogradarstvo u Sremu je inače jedno od najastarijih u Evropi, i potiče iz vremena kad je prvi čokot zasadio rimski car Probus iz Sirmiuma. U ovom području, vinogradarska zemlja se nalazi na kosim terenima, platoima i obroncima Fruške Gore, a blagotvoran uticaj na njih ima i reka Dunav.

U sklopu traganja vinogradarskim putevima vredi obići i Sremske Karlovce– autentični stari gradski trg sa bogatom istorijom,partrijaršijom i mnogobrojnim vinskim podrumina te i muzej šibica i Stražilovo, prelepo izletište i grob slavnog pesnika Branka Radičevića.

Postoji još toliko mnogo predivnih krajolika, a i građavina i spomenika u Vojvodini ali ovoliko smo izdvojili samo da vam pokrenem maštu da istražujete dalje.

Ovo leto nam donosi tropske vrućine. Pregršt sunca, ugrejani beton, velika vlaga u vazduhu. Zbog svega toga teško dišemo, mrzovoljni smo, malo spavamo i ne znamo kako da se izborimo sa pregrejanim telom kako imamo utisak.

Stručnjaci savetuju da pijemo sto više pića koja nas rashlađuju svojim sastojcima, a ne temperaturom napitka.

Jako je bitno da telu ne dajemo dodatnog posla kojim se dogreva pa ga poštedimo suvišnog šećera. Bilo bi dobro da pijemo mlake čajeve koji su slični našoj telesnoj temperaturi kako bi je izjednačili. Rashladiti nas može menta, a voda se ne može zameniti ni jednom drugom tečnošću.

Krastavac takođe dobro hladi u kombinaciji sa limunom, a i dobar je saveznik lepe kože. 

Suncu se izlažite samo u jutarnjim satima i pri predvečerju.

Zračenja su velika i to stari našu kožu i može stvoriiti i opekotine ali i ozbiljnije probleme. Po ovakvim vrućinama velika je i verovatnoća sunčanica, te izbegavajte direktno sunce u podnevnim časovima, kao i zagušljive prostorije bez vazduha da biste se poštedeli toplotnog udara. Ukoliko dugo putujete u kolima dobro ih provetravajte ili upalite klimu.

Jedite laku hranu i puno povrća.

Organizam zagrevamo i varenjem hrane, a meso i teža hrana se mogu variti i po osam sati. Gledajte da ne upošljavate dodatno svoj organizam te ga time i ne dogrevate. Salate sa ribom ili belim mesom su idealna hrana ovih vrelih dana kako sa njima telo donosite dovoljno vitamina potrebnih za pravilnu funkciju, a ne opterećujete metabolizam

Alkohol dodatno zagreva telo.

Možda vam se čini idealno poiti hladno alkoholno piće ali imajte na umu da alkohol pri ulasku u organizam dodatno zagreva. Možda subjektivno hladi digestivni trakt i prija ali potom tera jetru na dodatni rad i pojačava brzinu frekvencije krvi što nas dodatno greje.

Ukoliko napravimo balans u našem umu i telu ovi vreli dani mogu biti pravo uživanje svih čula.

Veruje se da ovaj skriveni vodopad ispunjava želje i donosi sreću. Vodopad Skakavac visok je 7.5 metara i dobro skriven u planini Gučevo.

Legenda kaže da su se nekada davno zaljubljeni sastajali kod ovog vodopada kako bi im ljubav bila večna, brak srećan i dugotrajan. Staro mitsko verovanje kaže i da Drinske vile merkaju momke u šumi u kojoj je skriven ovaj dragulj.

Ko zna koliko je prošlo od kad je nastao ovaj dragulj ali se priroda čitavo ovo vreme potrudila da ga strogo čuva od ljudskih očiju, tek po koji Lozničanin koji dobro poznaje prirodu Gučeva zna gde se Skakavac nalazi.

Retko kad ćete ovde zateći nekoga, još jedan od razloga što su ovde parovi dolazili. Do samog vodopada ćete teško doći, staza nije uređena, pa se do njega stiže hodom i poskocima sa kamena na kamen uz reku Budimliju.

Ljubav nije laka, pa tako ni put do vodopada zaljubljenih, kao da se priroda postarala da nam objasni put ljubavi sa ciljem veličanstva kakvo je doživljaj ovih vodopada.

Meštani kažu da i dalje veruju da Skakavac donosi sreću, a kažu da je to jedno od atraktivnih mesta na kojem se prose devojke.

Ova lepota prirode smeštena je na samo 7 kilometara od centra Loznice i jedini je vodopad u tom kraju. Nalazi se na tromeđi sela Budimlija, Paskovac i Trbušnica. 

Ako ste avanturističkog duha, na vodopad se možete zaputiti peške – uz planinu, za komformiste- mnogo je jednostavnije automobilom. Put je uređen, asfaltiran i vodi kroz šumu, tek 50-ak min do samog Skakavca morate peške, zemljanim putem kroz šumu. Putokaza sad ima, do skora ni toga nije bilo. Zemljani put se pretvara u plitku recicu Budimliju i onda sa kamena na kamen idete dok ne čujete prve taktove šuma vode koja pada sa visine.  Sve i da ne čujete vodopad samo pratite rečicu ona vam je jedini put.

Kada stignete do prekrasnog prizora, stopite se sa prirodom i obuzme vas ritam vode i šume- pomislite želju.

Legenda kaže da kad odete sami do vodopada, ime onog koga volite samo isklizne kroz usne. Mit kaže da to vile stavljaju ime voljenog u usta. Šta god da je posetioci kažu da mesto budi poseban osećaj.

Ovom prelepom krajoliku priroda je podarila i bogat ekosistem, pa budimlijska šuma čuva mnogo zaštićenih vrsta ptica, životinja i biljaka. 

Što se tiče želja niko vam ne može garantovati dok ne odete i sami ne šapnete budimlijskim vilma šta želite.

U prethodnom tekstu o jezerima Fruške gore smo opisali neka od njih redom, čisto da vas zaintresujemo i obavestimo. Ovde sledi nastavak o prelepim stajaćim oazama u našem komšiluku koje morate posetiti.

Jezero Podvezirac

Ovo je mali skriveni dragulj u atarima Karlovaca. Ime je dobilo po brdu i bici koja se tu odigrala. Uranja u krajolik, osamljeno je i tokom suša liči na baru. Retki su posetioci kupači i pecaroši ali svakako je raj za oči.

Jezero Kapavica

Duboko u prelepoj šumi Fruške gore (ovde je najlepša, baš tu često možete sresti jelena ili lisicu), u blizini Vizića, nalazi se najmanje jezero ovog Nacionalnog parka. Nekada je služilo za navodnjavanje, a potom izletište, sad je napušteno i zaraslo. Okolo su napuštene vikendice i trska pa nije pogodno za plivanje i pecanje.

Jezero Vranjaš

Naslonjeno na selo Manđelos na lokaciji zanimljivoj arheolozima kako su ovde nađeni novčići iz rimskog doba. Akumulaciono jezero, a sad ribolovački raj. U blizini su istoimeni izvor i manastir Sveti Vasilije Ostroški dignut iznad izvora.

Jezero Borkovac

Udaljeno je nekoliko kilometara od centra Rume i veoma je popularno kupalište meštana ovog mesta. Prostire se na 42 hektara i dubine je oko 5 metara. Jezero je bilo akumulaciono napravljeno branom na istoimenom potoku, a sada ima uređenu plažu i akva kamp od četiri kućice. Idealno je za ribolov. 

Jezero Bingule

Između sela Erdevik i Bingule nalazi se ovo malo jezero. Jezero se puni vodom sa sliva i podzemnim vodama pa je u proleće voda kristalna. Kupači su retki. Nekada su ovde bile izgrađene vodenice- mlinovi, posle je služilo hmeljari koja je prestala sa radom ’90-ih. Nađe se tek po koji ribolovac.

Jezero Ljukovo

Duž sela Jarkovci, a kraj letnjikovca grofa Pajčevića sagrađenog početkom XX veka prostire se na 35 hektara, dužine dva kilometra a širine 300 metara. Jezero je ribolovačka atrakcija isto koliko i raj za kupače. Nastalo je 1977. godine akumulacijom potoka a pored je i dalje izvorište Jarkovac.

Čalmansko Jezero

To su tri jezerceta koja se pune iz Begovog izvora i podzemnih voda. Napravljena kao akumulaciona za potrebe voćnjaka, sad služe za napoj ovaca. Kupača i ribara i nema pa deluju kao rezervat prirode.

Ledinačko jezero

Nadomah Novog Sada u mestašcetu Ledinci leži pusto ovo prelepo tirkizno jezero- sada je privatna svojina a inače je nastalo od kopa kamenoloma Srebro 1999. godine. Odavde se izvozio trahir, stena vulkanskog porekla. jezero se punilo potokom Lukin svetac i Srebrni potok. Sa gustom šumom i kamenim obroncima stvara slapove pa ga zovu – zenica Fruške Gore. Voda je bogata mineralima, ima gustinu mora i dubine je i do 50 metara.

Na ovoj lepotici su snimljeni filmovi „Mi nismo anđeli 3“ i „Čarlston za Ognjenku“ kao i spot za pesmu „Nono bjela“

Put do jezera je kroz šumski šljunak kraj izvora Zvečani ali momentalno firma „Alas“ čije je jezero ne dozvoljava prolaz a i jezero je isušeno od 2009. godine radi sakupljanja rude.

Popovičko 

Još bliže Novom Sadu od Ledinačkog jezera, nalazi se između naselja Bocke i Ledinaca, ispod  vikend naselja Popovica. Smaragdne je boje a do njega se dolazi šumskim putem. Raj je za pecaroše.

Moharač

Na letnjem putu za Vizić svratite do prelepog ekosistema Moharač. Na oko 60 hektara, širine 300 metara i dužine 2.5 kilometara prostire se jezero nastalo iz potoka a sada bogato ribljim i ptičijim vrstama. Ima i kupača i kampera, doduše mnogo manje nego ribolovaca i zaljubljenika prirode. Ispod brane se nalazi i izvor Moharač na kom se možete osvežiti.

Beli Kamen ili Bešenovačko jezero

Kod sremskog Bešenova se nalazi tirkizni dragulj, najlepše jezero Fruške Gore. Nekadašnji je kop laporca, koji je u vlasništvu beočinske fabrike cementa. 

Plava voda i beli kamen vam daje utisak mediterana. Slabo je bogato ribom ali je veoma bogato mineralima i voda se satra lekovitom . Pri kopu je presečena glavna žila vode i sad s jezero i preko 50 metara dubine a okolni izvori su presušili.