Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
Benefiti aloe vere
Benefiti aloe vere su poznati odavnina. U narodu je aloa poznata i kao „eliksir dugovečnosti”. Pored brojnih pozitivnih dejstava na naš organizam, aloe vera pozitivno utiče i na rast naše kose.
Ovu tropsku biljku, u lečenju različitih oboljenja, koristili su ljudi još pre nove ere. Pored toga što čisti krv, jača imunitet i sprečava metastaziranje kancera, nedavno je dokazano da aloe vera utiče na brži rast kose.
Zbog nutrijenata koja sadrži, ova biljka sprečava opadanje kose, poboljšava kvalitet vlasi i ubrzava njen rast. U studiji Trihologičnog društva, pokazano je da su ispitanicima koji su koristili šampon od aloje, kosa rasla u proseku centimetar brže od onih koji je nisu upotrebljavali.
Sjajna vest za osmake: International School nagrađuje najbolje male maturante!
International School i ove godine nagrađuje najbolje učenike osmog razreda. Svi talentovani, uspešni i ambiciozni učenici koji su u prethodnoj školskoj godini ostvarili zapažene rezultate iz nauke, umetnosti ili sporta mogu do 30. juna da se prijave za neki od četiri programa podrške International Schoola.
Pozivamo vas da se prijavite za neki od podstreka International Schoola i ostvarite popust na školarinu od 10 do 100 posto. Ovo je jedinstvena prilika za sve učenike koji žele da budu deo uspešne generacije Kembridž školaraca.
Postani deo elite koja se izdvaja znanjem
Za svaki od vaših talenata osmišljen je poseban program podstreka kao nagrada za uspehe postignute na takmičenjima, konkursima i izložbama. International School ove godine nudi četiri različita programa podstreka za najbolje učenike različitih afiniteta. Prijavite se do 30. juna za podstrek koji najviše odgovara vašim sklonostima i postanite deo elite koja se izdvaja znanjem.
- Program „GENIUS MUNDI” – namenjen je talentovanim učenicima koji su postizali dobre rezultate na regionalnim, republičkim i/ili svetskim takmičenjima. Vaš trud i rad zaslužuju priznanje, a ovaj podstrek je prava nagrada za učenike koji su znanjem i zalaganjem došli do najviših nivoa domaćih i svetskih takmičenja.
- Program „ZDRAVKO” – ovaj podstrek je posebno osmišljen za učenike koji su ostvarili dobre rezultate u individualnom ili timskom sportu. Bez obzira na to da li je reč o tenisu, golfu, fudbalu, plivanju, hokeju, atletici, košarci ili nečem drugom, važno je da dobri rezultati budu nagrađeni.
- Program „UM-etnost” – namenjen je svima koji se osećaju kao umetničke duše i uživaju u pisanju, slikanju, glumi, sviranju ili komponovanju. Ukoliko želite da negujemo umetnički duh i pronalazite se u ovom opisu, obavezno se prijavite za podstrek „UM-etnost”.
- Program „VUKOVAC” – namenjen je svim odlikašima koji su osmi razred završili sa peticama iz svih predmeta. Učenici koji su marljivo radili u osnovnoj školi zaslužuju da za svoj rad i trud budu nagrađeni, pa je tako ovaj program prava prilika za sve vas!
Ko sve može da se prijavi za podstrek za najbolje?
Najmodernija Kembridž škola u regionu, u kojoj se nastava odvija isključivo na engleskom jeziku, godinama se od drugih obrazovnih ustanova izdvaja interdisciplinarnim, kreativnim pristupom učenju. Profesori kao posvećeni mentori i korišćenje najnovijih tehnologija, uz međunarodno priznate diplome ono su što International School čini stvarno drugačijom.
Svi osmaci koji ispunjavaju uslove konkursa International Schoola mogu da konkurišu za podstrek za najbolje, koji omogućava školovanje po posebnim uslovima. Učenici koje komisija izabere imaće priliku da svoje obrazovanje nastave u školi koja na idealan način kombinuje tehnološke inovacije i akademsku izvrsnost. Učenici International Schoola stiču veštine i znanja za 21. vek koji im otvaraju vrata prestižnih univerziteta širom sveta i zemlje.
Svi koji žele da konkurišu za bilo koji od ova četiri programa podsticaja mogu to učiniti OVDE, najkasnije do 30. juna.
International School – prestižna Kembridž škola za blistavu budućnost
Učenici International Schoola nastavu pohađaju prema akreditovanom programu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i prema akreditovanom Kembridž programu, u moderno opremljenim učionicama, kakvim mogu da se pohvale najbolje inostrane škole. Učenicima u procesu učenja pomažu interaktivne i edukativne aplikacije, dok im brojne vannastavne aktivnosti i sekcije pomažu da ispolje svoju kreativnu stranu, a poseban akcenat u International Schoolu stavljen je na znanja i veštine za 21. vek.
Roditelji sve informacije dobijaju preko specijalizovanog Portala za roditelje, a škola po potrebi organizuje i onlajn-nastavu, koja se ni po čemu ne razlikuje od predavanja u školi.
Ukoliko je i vaše dete uspešan, nagrađivan i talentovan mali maturant, ovo je odlična prilika da za svoj dosadašnji trud i rad dobije prigodnu nagradu. Prijavite se najkasnije do 30. juna i obezbedite svom detetu svetlu akademsku i profesionalnu budućnost.
Ledena pećina – Lednica
Tragom hajduka put planine Ožalj i njenih prirodnih lepota koju upotpunjuje i ovaj prirodni fenomen ledomata.
Pećinu krase večiti ledeni stubovi visine i do 6 metara održivi pomoću prirodnog sistema hlađenja nalik onom u rashladnim uređajima, hladan vazduh ulazi kroz donji otvor, a topao se istiskuje kroz drugi, gornji otvor.
Nalazi se u zaseoku Krnjača kod Priboja, na jugozapadu planine Ožalj, u predelu koji mestani zovu Čemerno gde počinje jabučko-babinska visoravan. U ovom predelu postoje mnoge jame stvorene radom podzemnih voda u planinskom lancu Dinara. U blizini nailazimo na mnoge pećine kao što su Goveđa, Mala ledena, Samarova, Hajdučka.
Pećina Lednica je posebno čudo prirode zbog svog savršenog sistema hlađenja velikog frižidera. Led iz ove pećine se vekovima izvozio za Prijepolje, Kotor, Dubrovnik, Sarjevo…sve dok poslove nije pomutio pronalazak frižidera.
Pećina je otkrivena slučajno davne 1850. godine kada je velikom agi Bajramoviću iz Pljevalja nestao konj. Po predanjima starih meštana on je zapretio da će celo selo pobiti ako se konj ne pojavi. Tako su meštani počeli da tumaraju i traže životinju i na jednom mestu po pognutoj travi ustanovili da je životinja skliznula niz mahovinu. Jedan od meštana se spustio u rupu i pronašao konja, a kao dokaz je doneo da li grivu da li glavu to ni oni ne zanju. Aga je potom stablima zatarabio i sakrio pećinu kako bi led koristio za svoj benefit.
Led se potom sekao sekirama, trpao u vreće i izvlačio uz pomoć konopa i čekrka- prepričavaju dalje meštani. Potrebe leda su u to vreme naročito leti bile takve da se prtilo i na gole konje do Pljevalja a do Dubrovnika pakovalo u slamu da bi stigla za pet dana tek trećina leda. Zarade i čast su bile sasvim pristojne i dobar deo stanovništva je živeo od leda sve do pojave frižidera.
Pećina je u spelološku kartu Srbije uvrštena tek 1983. godine i od tad još samo jednom istražena 2009. godine od strane spaleologa i naučne ekipe, kad su u pećini nađeni ljudski ostaci pa je slučaj predat policiji. Posle toga rađene su planinarske ekspedicije, no hladnoća je zastrašujuća i prilaz je opasan pa nije zaživela kao turistička atrakcija.
Foto: nationalgeographic.rs
Osobine inteligentnih ljudi
Određene osobine krase ljude sa visokim stepenom inteligencije. Sigurno ste primetili da su to osobine kao što su otvorenost uma – nemaju običaj da osuđuju druge ljude, nemaju predrasude i ne veruju stereotipima, lako se prilagođavaju određenim situacijama. Ako ste se ikada zapitali koje su to još neke osobine koje imaju visoko inteligentni ljudi, spremili smo vam u daljem tekstu.
Izražen smisao za humor – Jedna od najočiglednijih osobina koja je zajednička uglavnom svim osobama sa visokim stepenom inteligencije jeste i smisao za humor.
Samokontrola – Kao što im često nije potrebno društo da bi se zabavili i da im ne bi bilo dosadno, tako im nisu potrebne ni “stege” i ograničenja iz spoljnjeg sveta, jer je njihova samokontrola na visokom nivu.
Znaju šta ne znaju – Visoko inteligentni ljudi nemaju problem sa tim da priznaju da nešto ne znaju i tačno mogu da odrede šta je to.
Samoća i samostalnost – Visoko inteligentni ljudi nemaju problem ni sa tim da budu sami, čak i veoma uživaju u tome, često više nego da su u društvu više ljudi. Oni su takođe i veoma samostalni, pa im često ni za “razgovor” nije potrebna druga osoba.
Empatija – Ljudi koji imaju visok stepen inteligencije, u ovom slučaju emocionalne inteligencije, odlikuju se sposobnošću da saosećaju sa drugima jer su zainteresovani za razgovor sa drugim ljudima.
Stalna radoznalost – Činjenica da nešto ne znaju njih ne brine, ali im ne da mira. Upravo zato su oni uvek radoznali i uvek žele da saznaju nešto novo, nešto novo nauče, shvate, razumeju…
Preliminarni rezultati male mature – 2020
Objavljeni su preliminarni rezultati male mature za upis učenika u srednje škole. Rezultate male mature možete pogledati OVDE. Prijem i rešavanje žalbi učenika na rezultate završnog ispita u osnovnim školama vrši se danas do 16h.
Objavljivanje konačnih rezultata završnog ispita biće 28.06.2020. od 8 časova. Ostale upisne aktivnosti pogledajte na kalendaru za upis.
Istorija sladoleda
Da li ste ikad razmišljali od kad postoji i kako je nastao sladoled – jedna od omiljenih dečijih poslastica? Jedemo ga na štapiću u kornetu u „kuglama“, može biti čokoladni, mlečni, voćni…varijacije su različite i stalno nam dolaze nove forme i inovacije.
Kako je nastao sladoled?
Sladoled se razlikuje od zemlje do zemlje – pa je u Italiji poznat Gellato– malo jača i slađa forma, nordijci vole ledene sokove voća, a turci prave pravu zamrznutu ćetenu halvu, punu šećera i guste strukture.
Tradicija uživanja u sladoledu stara je više hiljada godina, prema istorijskim spisima od Kine do Mesopotamije i po celom starom svetu pa nadalje.
U Kini pre oko 4.000 godina ljudi su uživali u nekoj vrsti smrznutog sirupa. Vekovima kasnije na Persijskom dvoru pio se šerbe. Bilo je to oko 400. god p.n.e. Šerbe ili sorbe ili sirup su recepture i reči koje su potekle od ovog drevnog napitka koji se hladio snegom, služio hladan, a osnova mu je bila sirup od trešnje, dinje ili šipka.
Put sladoleda
Legenda kaže da je Aleksandar Veliki osvojivši Persiju 330. godine p.n.e. njega osvojilo persijsko hladno piće šerbe sa medom. Potom su hladno piće usvojili i stari Grci i Rimljani. Na dvoru cara Nerona u doba ranog Rimskog carstva poznati su bili banketi na kojima su se pili rashlađeni voćni sokovi snegom, a zaslađeni medom.
Konačno sredinom 1920-ih Marko Polo iz Kine donosi “Led sa ukusom” a neki recepti uključuju i mleko.
Glavni sastojci sladoleda
Ova sada tražena poslastica iziskuje da blizu sebe imate sneg ili led što je u to vreme bilo moguće samo na planinama i visokim vrhovima ili pećinama. Počinje trgovina ledom. Sa planina led i sneg donose meštani, pakuju ga u seno i slamu, potom osnivaju i „ledene kuće“ u kojima u mraku i debeloj izolaciji čuvaju led.
U 17. veku osnivaju se ledene komore za trgovinu ledom a u 18. veku gradovi imaju svoje „ledene kuće“ i prodavce leda od vrata do vrata. Država pokušava da reguliše legalnu prodaju leda. U Napulju su 1807. godine prijavljena 43 prodavca leda koji to smeju da obavljaju samo leti.
Potom sladoled dobija i mlečnu dimenziju, neki kažu sa dolaskom Marka Pola sa puta iz Kine drugi kažu da je to čist mit.
Kuvari koriste endometričku tehniku kako bi dodali pavlaku i mleko u ovu poslasticu- što znači da se mleko stavljalo u metalnu posudu oko koje je led i so izvlacio toplotu kako bi se masa stvrdnula.
Prvi dokaz ove tehnike datira iz 1550. godine traktat koji je objavio španski lekar sa prebivalitem u Rimu- Bals de Vilafranka. Magija se potom širi po Italiji da bi bila opisana u Magia naturalis 1558. godine od strane Napolitanca čije je ovo i delo- Đanbatista Dela Porta kao šerbe od vina dobijeno endometrijskom metodom.
Veruje se da su prvi sladoledi nastali u Itaiji u 17. veku potom se šireći ka Francuskoj pa Engleskoj. U početku su bili poslastica aristokratije, a sada omiljeni slatkiši šire populacije koji kod nas važe za jedne od prvih vesnika leta. „Ice- cream“ kao naziv za ovu poslasticu javlja se tek 1970-ih.