DRAGA LJOČIĆ – Prva srpska lekarka

Rođena davne 1855. godine u Šapcu, studirala je medicinu u Cirihu gde je bila jedan od retkih ženskih studenta medicine. Bila je veliki feminista i borac za prava žena kako se i sama dugo borila za položaj koji joj pripada. Teško se zaposlila u državnoj službi i nikad nije imala jednaku platu muškoj. Morala je da počne kao bolničarka da bi je priznali kao lekara kako je tada bilo nezamislivo da je lekar žena. Iako je ova žena pokazala veliko rodoljublje učestvovajući kao bolničarka u srpsko- turskim , srpsko- bugarskom i balkanskom i Prvom svetskom ratu, nije pošteđena muškog prezira i mržnje što je pokušala da „prisvoji titulu koja po prirodi pripada muškom rodu“, smatrano je da jedna žena nije vična tom pozivu. Dr. Ljočić menja ovaj stav i istoriju medicine Srbije.

Bila je i veliki filantrop i borila se za prava i zaštitu dece posebno. Zalagala se za gradnju dečijih bolnica i pomagala ih.

Ova inpozantna žena živela je do 5. novembra 1926. godine.

MILEVA MARIĆ AJNŠTAJN – Matematičar i fizičar

Ovaj prkosni devojčurak iz Titela svojom upornošću i pameti napravio je revoluciju ne samo u granama naše nauke nego na svetskom istorijskom nivou. Kroz život je pratila mana iščešenog kuka po rođenju zbog kog je hrmljala ali koja je nikako nije omela i umanjila vrednost ove izuzetne žene u svakom smislu.

Rođena je 19. decembra 1875. godine u Vojvodini gde je i pohađala osnovnu školu (Ruma) pa žensku gimnaziju u Novom Sadu pa Mitrovici i potom srpsku kraljevsku školu u Šapcu, pa poslednji razred u Zagrebu. Menjanje škola se dešavalo sa praćenjem njenog talenta koji je školstvo u to vreme teško moglo da isprati. Konačno studije upisuje u Cirihu, prvo medicine pa potom se prebacuje u državnu politehničku školu, smer matematike i fizike kao jedina žena u grupi.

Milevi se tokomprvih godina školovanja dešava i ljubav sa Albertom Ajnštajnom, najmlađim i najčudnijim studentom u njenoj grupi. Školovanje nastavlja u Hajdelbergu gde nije zvanično upisana jel je to bilo nemoguće za žene sve do 1900. godine.

Veza sa Albertom je bila turbulentna, zbog ne prihvatanja njegovih roditelja kako Mileva nije jevrejka i starija je od njega 3 godine. Milevi ovo nije bila prva borba u kojoj je istrajala. 1902. godine rađa ćerku u Novom Sadu, krštenu Ljubicu, Lizerl. Mileva sad ima nezavršen fakultet i vanbračno dete. Devojčica sa dve godine oboleva od šarlaha i gubi joj se svaki trag. Mileva se pridružuje Albertu u Bernu.

Dobijaju sinove Alberta i Eduarda, Ajnštajn niže uspehe na poslu i naučnim projektima dok je Mileva kao vrat glavi u njihovojoj kući vodi domaćinstvo i pomaže mužu i kolegi u naučnim poduhvatima. Još jedna nepravda za ženu tog doba, koju je svestan njenog velikog doprinosa pokušao da ispravi Albert Ajnštajn kao tad već njen bivši partner. Obavezuje se da ukoliko dobije Nobelovu nagradu, za čuvenu Opštu teoriju relativnosti , ona će pripasti Milevi.

Ramzes III, čija je grobnica pronađena u Dolini kraljeva u Egiptu, takozvana grobnica K20, u potpunosti islikana hijeroglifima, ukrašena raskošna dvorana u kamenu, bio je poslednji egipatski vladajući faraon. Smrt poslednjeg faraona ostala je nedoumica ali kako nauka napreduje pretpostavke se pretvaraju u činjenice. 

Koliko u ovom momentu znamo o smrti poslednjeg faraona? Šta je prekinulo faraonsku tradiciju tako moćnu, dugu i bogatu vladavinu ovih obožavanih kraljeva Egipta?

Misterije njihovog života i smrti kriju piramide, a posle i dolina kraljeva sa grobnicama uklesanim u kamen i misterioznim tajnama mumifikacije, hijeroglifa, skrivenih sarkofaga i odaja.

Kralj Ramzes je vladao između 1187. i 1156. godine p.n.e., poznat je i kao „veliki bog“. Njegova grobnica i mumija pronađeni su među prvima u dolini kraljeva, naravno već opljačkani …ali i to je posebna tema. Usmerićemo se na misterioznu smrt ovog faraona. Prema samim pretpostavkama iz hijeroglifa, pisama i zapisa nađenih na različitim lokacijama smrt kralja je bila nasilna kako je posle njegove vladavine ugašena titula i loza faraona, on jeste imao naslednika, svog potomka koga je on imenovao ali on nije vladao sa titulom faraona.

Stare teorije zavere i predpostavke bile su da je kralj Ramzes III ubijen ujedom otrovnice, potom da je u pitanju fatalni otrov – po kojima su Egipćan bili poznati. Čitani su manje poznati hijeroglifi zidova njegove grobnice i ostalih nađenih predmeta vezanih za faraona na raznim mestima. 

Napretkom tehnologije mumije počinju da se skeniraju, a ne više otpakuju iz silnih tkanja koje je već odavno porozno te bez većih oštećenja naučnici mogu da primete neke detalje koje do sad nisu mogli i sklope kocke i delove istorije koji fale.

Tako je Ramzesova mumija skenirana i rezultati CT-a su pre par godina objavljeni u Britanskom medicinskom žurnalu, a oni su zapanjujući- na Ramzesovom vratu nađena je duboka posekotina što ukazuje da je ovaj faraon ubijen brutalnim prerezivanjem grkljana. Smrt je bila trenutna, prerezane su arterije i vene, a povrede vrata nakon smrti nisu postojale kako je mumija imala ogrlicu sve do 1886. godine i preko nje debeo sloj bitumena.

Kasnijim povezivanjem ovog vida ubistva i slika sa zidova grobnice ustanovljeni su i mogući krivci i scenario. Faraona je ubio jedan od sinova naslednika, a ubistvo je planirala i organizovala sa njim i njegova majka jedna od faraonovih žena.

Otkriveno je da je Pantavera, naslednik Ramzesa III proglašen krivim što ga je navelo na samoubistvo. Potom je to potvrdio i  pronalazak mumije u skromnoj ovčijoj koži, koja je genetski povezana sa Ramzesom III. Ovčija koža se smatrala „nečistom“ u procesu sahranjivanja te su mu verovatno time ukaljane kraljevske časti zbog zločina.

Nove tehnologije uvode nas u eru neverovatnih otkrića i pisnja nove istorije sklapanjem delića stare.

Sećate se kancelarija naših roditelja u javnim preduzećima punih prašnjavih fikusa i adama, kako smo im se samo smejali? Onda onih baka koje su sadile pregršt puzavica i muškatla po ulazima zgrade i to na svakom spratu te ih uredno zalivale i održavale? U savremenim kancelarijama možemo naći babuse od osmog marta koji su pustili korenje i bonsai jer se veruje da donosi prosperitet, pa i po koja palma koju je kolega doneo kao suvenir sa letovanja…

E sad sve to ima smisla, i smisao je naučno dokazan …a nije samo- „pa lepo mi je i zeleno“ ili „ sakriva taj ostećeni zid koji ne mogu da gledam“.

Unošenje biljke u kancelariju jedan je od najboljih načina da se smanji stres, poboljša raspoloženje i radna efikasnost, kao i da se podigne nivo energije i otpornosti na bolesti. Nije neophodno da napravimo džunglu od radnog prostora ili prostora u kome boravimo, dovoljno je tri boljke, tako kaže istraživanje koje je sproveo tim profesorke Margaret Berčet sa Tehnološkog univerziteta u Sidneju. 

U spomenutom istraživanju otkriveno je da sobno bilje može sniziti nivo toksina u vazduhu za čak 20 odsto, a druga istraživanja dodaju da može smanjiti umor, kašalj, upale grla i simptome prehlade za više od 30 odsto, kao i učestalost izostanka sa posla za čak 60 odsto. 

Naime, vazduh u zatvorenim prostorijama je 5-10 puta zagađeniji od vazduha na otvorenom prostoru, napolju. Kod osoba koje uglavnom borave u zatvorenom prostoru mogu se javiti zdravstveni problemi poput kašlja, teškoća sa disanjem, kao i problema sa cirkulacijiom.