Aloe vera je poznata pod nazivom „eliksir dugovečnosti“.

Aloe vera ili prava aloja biljka iz porodice ljiljana, jedna od četiri lekovitih iz ovog roda. U prirodi raste u suvim i toplim krajevima – sa preko 22 stepena tokom cele godine (Južna Amerika). Od aloje se najčešće koristi list, tj. gel iz lista dok se za samu koru veruje da je otrovna.

„Izuzetno gorka materija“ je značenje arapskog Aloeh, sirijskog Alwai ili hebrejskog Halal korena nastanka imena ove žbunaste biljke čija visina dostiže do metra. Otkrio je na Barbadosu botaničar Miler i uvrstio u listu lekovitog bilja. Ustanovljena je njena upotreba u lekovite svrhe još u 4 veku p.n.e.

Ova čaraobnica je fenomenalni izvor 240 hranljivih i lekovitih sastojaka– vitamina iz B grupe i folne kiseline, vitamina A, C i E, više od dvadeset minerala, među kojima i magnezijum, bakar, gvožđe, mangan, kalcijum, kalijum… potom u njen sastav ulaze i imunomodulatori – polisaharidi,antioksidansi, čak 8 esencijalnih aminokiselina od 20 aminokiselina i enzime.

Aloja je stoga jak imunostimulans, detoksikans i antioksidans, antimikortik, antivirotik i antibakterik (deluje protiv virusa, gnjivica i bakterija), deluje protivupalno, protiv bolova, reguliše status psihe, zateže kožu i sluzokožu, laksativ je ali i smanjuje nivo šećera u krvi.

Biljka deluje na nivou ishrane ćelije tkiva pa se koristi u vidanju rana i kod drugih kožnih promena,kod lečenja sluzokože želuca, čišćenja digestivnog trakta od štetnih materija.

Jak je antioksidans kod kancerogenih stanja i za ublažavanje simptoma posle hemoterapije i zračenja.

Nije ni čudo što je zovu lekom za sve.

Rituali predstavljaju one male stvari koje radimo za sebe u cilju boljitka. Rituali postoje koliko i ljudski rod. To su one male ili velike stvari koje radimo iznova i sa verom u neki poseban razlog ili energiju.

Rituali su dugo bili sveta stvar, a možemo ih i sad nazvati takvima jel zaista čine mala i velika čuda za naše telo i um na dnevnom nivou.

Ritualno je sa početka civilizacije bilo veliko i zastrašujuće. Ritualno su se dešavala žrtvovanja, slavlja, venčanja, krštenja, slične velike ali i male dnevne stvari kao što su ritualni plesovi, molitve, ponašanja u cilju boljitka, ulaganja nade i želje.

U današnjici kažemo da imamo svoje male rituale. Oni nam mnogo znače u uspostavljanju balansa uma i tela, sveopštem zdravlju, vitalnom telu i dobrom raspoloženju. Oni su naš vodič kroz dan, mesec, godinu.

Na dnevnom nivou najznačajniji su nam oni jutarnji i večernji rituali, potom i neki dnevni.

Ujutru na primer, nivo serotonina dižemo buđenjem sa osmehom, jutarnjom gimnastikom i vežbama disanja, potom čaša mlake vode sa limunovim sokom za bolji metabolizam pa zdrav doručak do deset sati. Potom bi bilo dobro da pozdravimo sunčeve zrake svojim licem i dobro oraganizujemo dan.

Najvažniji dnevni ritual je unošenje dovoljne količine pitke vode (oko 2l na dan) , blago izlaganje sunčevim zracima i afirmacije za bolje raspoloženje i jače samopouzdanje. 

Bitan ritual bi bio da izbegavamo kašnjenje te da svuda stižemo i pre vremena kako bi sačuvali svoje i tuđe živce i izbegli nepotrebnu žurbu i neprijatne situacije.

Večernji rituali su individualni, kao i oni jutarnji i dnevni, ali u cilju da umirimo telo, zaspimo na vreme ( do deset sati uveče kada um i telo optimalno mogu da postignu najkvalitetniji odmor), sa lepim i srećnim mislima i planovima za sutrašnji dan. Što manje tereta na umu i plećima i što praznijeg uma. Kažu da je dobar mali ritual zaspati sa mirisom lavande u nozdrvama u potpunoj tišini ukoliko uslovi to dozvoljavaju.

Privilegija je što imamo priliku da stvorimo sopstvene rituale i uživamo u njima.

Lepota obično i biva teško dostupna, a naročito ako se radi o prirodnoj lepoti – mora biti dobro skrivena od civilizacije i dodira ljudske ruke kako bi ostala izvorna, netaknuta, ne narušena.

Samo te prirodom zaštićene i ne tako lako dostupne lepote jesu ostale u prvobitnom obliku i očuvane. Još jedan primer za to je i vodopad Blederije.

Malo nas zna za ovo ušuškano parče raja. Do njega nije lako doći i do njega vodi samo off road staza. S’ toga zaboravite put kolima dalje od sela Reka nadomak Kladova i Brze Palanke. Od Kladova do Reke imate nekih 25 km asfaltiranog puta kojim možete proći i kroz celo selo, potom se asfalt gubi i dalje idete još 4 km zemljanim putem.

Ali sav taj put – vredi. Stižete do prelepe plave lagune.

Zemljište oko lagune i reke Blederije je veoma klizavo te poseban oprez ako je kišno vreme. Reka Blederija izvire na 109 m nadmorske visine i pleni neverovatnom lepotom, nizvodno od vodopada u nju se ulivaju Sokolovica i Suvaja, potom se spaja sa Ravnom rekom i sve do Dunava nastavlja kao Rečka reka.

Što se tiče vodopada debljina bigra na samom odseku je 5-10 metara, ima oblik potkovice a ispod njega teku i manji slapovi. Sa strane velikog vodopada ima i jedan manji koji tokom leta nestaje, najbogatiji je u proleće kad vode otapaju.

Ovuda prolazi i prečica Rimskog puta ka Dunavu dok Trajan nije probio put kroz kazane.

Postoji inicijativa da ovuda bude i prolaz Evropskog pešačkog puta E-4.

Svakako obiđite i pećinu sa vrelom Sokolovica na 2.5 km od vodopada.

Foto: b92.net

Kad kažete Kikinda asocijacija je prelepa šarena Vojvođanska jesen i poznata tikvijada „Dani ludaje“, Kikindski mamut ali i sove.

Od nedavno kikinđani slave i posebno poštivaju takorečeno najezdu sova koje su pri zimskoj migraciji odlučile da svrate u ovo mesto. Neobjašnjiv je razlog njihovog okupljanja baš ovde ali u zimskom periodu. Krošnje u ovom gradu dobijaju nove ukrase, načičkane oke prelepih sova.

Ovo je mirna ptica prelepa za videti.

Kikinđanski akademci koji se bave zaštitom životinja i održanjem balansa životne sredine su odlučili da dodatno edukuju stanovništvo i pripreme ih za obostrano ugodan život sa novim sezonskim saživotnicima. Eko-sistem Kikinde se širi za jednog zimskog gosta.

Sove ušare su najbolji saveznici poljoprivrednika. U Kikindi tokom cele godine ostaje 442 jedinke, a zimi ih je izbrojano i preko 700! Ova vrsta je veoma osetljiva te se svako nemarno ponašanje pokušava sprečiti. U centru grada postoji velika tabla – informator o ovoj vrsti sova.

Najveće stablo u samom centru grada broji čak 145 sova!  Kikinda je ubrzo postala atrakcija mnogih turista, zaljubljenika prirode, novinara i naučnika. 

Od 2012. godine, novembar mesec je u Kikindi proglašen mesecom sova i u tom periodu se održavaju razne manifestacije, seminari i konferencije na temu njihovog očuvanja i obožavanja.