“Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu!” Sveta Marina u hrišćanstvu slavljena kao Ognjena Marija smatra se sestrom Svetog Ilije Gromovnika koji se slavi 2. avgusta.

Dan kad “gori nebo i zemlja” i kad baš ništa ne treba raditi, niti se kupati u velikim vodama, kako je zaista velik broj utapanja kroz vekove zabeležen baš na ovaj dan.

Kroz tradiciju Sveta Marija je predstavljena kao sestra Svetog Ilije koji se slavi 2. avgusta. Prema predanju ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaneo i gromovima uništio svet. Ali i Marija žari i pali, kažnjava ognjem, po čemu je i prozvana Ognjena. 

Marija je rođena u doba Dioklecijana, sa 12 godina ona se zavetovala da se neće udavati i zato je otac izbacuje iz kuće, tada prima hrišćansku veru i počinju njene muke. U nju se zaljubljujecarski namesnik po menu Olimpije, Marija ga odbija i on naređuje njeno mučenje. Devojka ne salomljivog duha biva pogubljena sa svojih 16 godina.

Danas se ništa ne valja raditi, ni u kući niti polju, u narodu je poznata zabrana “ni konac u iglu udenuti” te ako se ovo ne ispoštuje veruje se da će svetiteljka da se uvredi pa će poslati vatru i gromove. Odakle i izreka “Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu!”.

Ruka ove Svetiteljke nalazi se u svetogorskom manastiru Vatopedu, a neke njene čudotvorne i svete mošti se čuvaju u manastiru Svete Marine u Albaniji na planini Longa iznad Ohridskog jezera. Njih poštivaju i posećuju i hrišćeni i muslimani.

U istočnom i zapadnom slikarstvu svetiteljka se predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često kućama u plamenu iza nje. U nekim krajevima se veruje da šta god da se počne na ovaj dan ne valja prekidati, a tako ni vatru koja počne ne valja gasiti.

Grmljavina na ovaj praznik je loš znak, prema verovanju, može da znači da je pred nama teška i sušna godina, a prema nekim predanjima grmljavina ukazuje na bolest i siromaštvo.

Običaj da se ne rade nikakvi poslovi, kako kod kuće tako i u polju , kako je ovo dan kad “gori nebo i zemlja” zbog velike vrućine.

Posebno se napominje u verovanju da se na ovaj dan ne valja kupati u “velikim vodama”, nekim čudom zaista su brojna utapanja na ovaj dan.

Gvozdena kapija Dunava, neverovatna klisura čuda prirode, Dunava, sad je svrstana i u jedan od 15 priznatih geoparkova sveta.

Ovaj prelepi geopark obuhvata veliko Đerdapsko jezero, kao i živopisnu dolinu reke Dunav, manja jezera i vodopade, rečice, reke, potoke, rezervat je nekih od zaštićenih vrsta životinja i biljaka i krasi je i dubok fenomen ljudske istorije u oličiju tvrđave i isklesanih prilika u ogromnom kamenu.

Geopark Đerdap obuhvata područje od 1330 kilometara kvadratnih izuzetnih lokaliteta i fenomena geološkog karaktera.

Odlukom izvršnog saveta Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), od 10 Juna ove godine, područije Đerdapa je upisano na listu UNESCO Global Geoparks i proglašeno je prvim geoparkom na područiju Srbije, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Izvršni savet UNESC-a je na poslednjem zasedanju i potvrdio odluku svrštavanja geoparka Đerdap u jedan od 15 svetskih geoparkova.

„Proglašenje područija Đerdapske klisure i njenog zaleđa – delova planinskih masiva Kučaj i Miroč, za prvo područije u Srbiji koje je upisano na listu UNESCO Globalna mreža geoparkova, rezultat je višegodišnjeg rada i angažovanja državnih organa i stručnjaka“ ocenjuje se u saopštenju medija.

Još sredinom 2014. godine Ministarstvo zaštite životne sredine  je pokrenulo inicijativu za uspostavljanje geoparkova u Srbiji svesno naših prirodnih bogatstava i podstaknuto naučnim činjenicama koje su naučni timovi decenijama prinosili sa terena i laboratorija.

Povodom toga formiran je Radni tim za uspostavljanje geoparka Đerdap krajem 2015. godine. Ovaj tim je u skladu sa Operativnim uputstvom UNESCO Global Gepark Network uradio Aplikacioni dosije, koji je preko nacionalne komisije za sardnju sa UNESCO dostavljen Sekreterijatu UNESCO Global Geoparks.

Geopark Đerdap uspostavljen je na osnovu Sporazuma o saradnji između Ministarstva zaštite životne sredine, Zavoda za zaštitu prirode Srbije,JP „Nacionalni park Đerdap“ i opština Golubac, Majdanpek, Kladovo i Negotin, kojim je predviđeno da JP „NP Đerdap“ bude nosilac aktivnosti geoparka.

Foto: geohikingdjerdap.rs

Toliko je spominjan i prilično prisutan i dostupan da smo ga olako shvatili. Najviše ga ima u citrusima ali i biljkama sa našeg podneblja kao što su šipak i paprika.

Kažu da sportisti treba da pojedu šest narandži na dan da bi uneli dovoljno ovog moćnog obnavljača organizma i izvora energije i snage.

Za ljude koji nisu izloženi ekstremnim naporima dovoljan je koji kumhvat ili limun na devnom nivou ili suplementski unos u nekih 500 do 1000 jedinica dnevno.

Sa C vitaminom ne možemo preterati. On je hidrosolubilan, što znači da se rastvara u vodi i da se izbacuje putem bubrega i mokraće iz organizma. Zove se i askorbinska kiselina i veoma je teško uneti u organizam u obliku koju telo u potpunosti usvaja, lakše je uneti pomoćna sredstva koja vezuju ovaj vitamin ili ga sadrže u nekim količinama.

Zovu ga eliksir mladosti, životni booster, vitamin života. Odgovoran je za jako puno procesa u organizmu i procesa na ćelijskom nivou, pomaže život i obnovu ćelije, a time i oraganizma. Poznato je i da odlično sintetiše kolagen, odgovoran za tonus kože i organizma, hidrataciju, gipkast. U kompletu ova dva sastojka čine već više od pola posla u revitalizaciji tela i uma.

Poznato nam je da C vitamin momentalno vraća energiju, da je odličan imunizator i antioksidanas i da se od nedavno široko koristi i u kozmetičke svrhe, dobro revitalizuje, osvežava i otklanja pigmentne mrlje i neujednačenosti kože, sitne bore, sa kolagenom udružen popravlja tonus kože.

Koristi se i kao konzervans u prehranbenoj industriji.

Veoma bitna osobina ovog vitamina je i vezivanje gvožđa pa je nezaobilazan suplement pri davanju preparata kod deficita ovog minerala koji je često pratilac anemija, slabih krvnih slika i gubitka krvi.

Pušači obavezno moraju da ga unose. Ukoliko pak vi osetite zamor, krvarenje desnih, suvu, grubu kožu, imate krvarenje iz nosa i skloni ste čestim infekcijama možada je vreme da pojačate unos ovog vitamina. Maligna i kardiovaskularna oboljenja iziskuju visoke koncentracije vitamina C.

„Zaista kreativni ljudi su retki, čini se da su mnogi od njih neurotičarai“, zaključak je jednog od istraživanja koje je objavio nedavno časopis Nacional Geographic.

Najpoznatiji je slučaj Vinsenta Van Goga koji je uprkos svojim brojnim duševnim problemima ostavio čitavu istoriju na platnu. On nije jedini genijalac koji je u isto vreme bolovao od duševnih poremećeja. Čarls Darvin je patio od težeg oblika digestivnih problema i mučnina kao posledica stresa od paničnog poremećaja. Vinston Čerčil je imao depresivne epizode koje je zvao „crnim psom“. Isak Njutn je definisao univerzalni zakon gravitacije, pravio inovativne teleskope, radio na komplikovanim matematičkim teorijama, uprkos teškoj depresiji i jednom težem nervnom slomu. Ovo su samo neki od primera genijalaca sa težim duševnim oboljenjima. 

Možemo ustanoviti da nema kreativnosti i velikih pronalazaka bez izgubljene tone živaca, ali da li je stanje uma, duševno stanje ovih genijalaca bilo uslovljeno stilom života ili je ono prethodilo i samo nametnulo stil života?

Istraživanje kojim se bavi grupa engleskih naučnika, a koje su objavili u Nacionalnoj Geografiji, otkriva možda najzanimljiviju teoriju do sada- da su kreativnost i neuroticizam jedna strana istog novčića.

Pitate se kako? Na čemu je zasnovana ova teorija sem na pukoj pretpostavci?

Neuroticizam je sklonost osobe da doživljava negativna osećanja i paničnu uznemirenost, impulsivno reaguje, bude napeta, nesigurna, depresivna ili ljuta. Ovakve osobe i najčešće pate od duševnih oboljenja te su profesije koje iziskuju „reakciju hladne glave“ u kritičnim situacijama nepogodne za njih, ali umetnost i istraživački rad je obično njihova „sigurna luka“, mesto gde su izolovani i zaštićeni, sigurni i bez odgovornosti.

Profesor Adam Perkins sa kraljevskog univerziteta u Londonu, posvetio je niz godina istraživanju u polju veze kreativnosti i neuroticizma i kao rezultat na jednom od predavanja je izneo zanimljivu činjenicu da je kod ljudi koji imaju pretežno negativne misli zabeležena značajna moždana aktivnost u medijalnom prefrontalnom korteksu, čak i kad bi ti ljudi samo mirno ležali i odmarali pri snimalju- taj centar je odgovoran za procenjivanje toga kakva pretnja ugrožava pojedinca.

Ovi ljudi imaju neku vrstu unutrašnjeg generatora za pretnje u glavama– zaključuje Perkins, to su ljudi kojima neprekidno pojačano rade određeni delovi mozga odgovorni za paniku a taj sistem aktivira i preosetljivost amigdala, grupe jezgra u dorzomedijalnom delu mozga koje su zadužene za osećaj straha i anksioznosti. U želji da se oslobode „crnih misli“ neurotičari se okreću poslovima koji okupiraju mozak, rešavanju analitičkih problema koji bi ih okupirali kao oslobolđenje od misli koje ih opsedaju i more. Naučnici veruju da je ovo veza genijalnosti, kreativnosti i neuroticizama.

Možda ste ovo prelepo zdanje male opštine uz obalu Dunava posetili na nekoj od ekskurzija, čuli ste nešto ali Karlovaca nikad dosta, čak i ako živite u blizini ovog mesta teško da ćete u jednom životu otkriti sve lepote i misterije ovog miksa vekova, religije i vinske kulture na obroncima Fruške gore.

Šta obavezno posetiti u Sremskim Karlovcima

Sam centar, sedite iznad kamenog pločnika okruženi Patrijaršijom, Pravoslavnim sabornim hramom svetog oca Nikolaja, najstarijom Karlovačkom Gimnazijom i gledate u staru rimsku fontanu Četiri lava.

Ovde je sniman naš divni film o srećnoj generaciji prošlog veka, odrastanju i ljubavi u jednoj bezbrižnoj zemlji – Lajanje na zvezde, i da ovde je nebo toliko vedro i blizu da uvek možete lajati na iste… Fruška Gora je toliko blizu da osetite njene obromke, a već dve ulice od centra dolazite do prve šume nacionalnog parka izletišta Stražilovo koje je i grob našeg velikana Branka Radičevića. Nemojte da vas zbune putokazi, zaista možete posetiti vinarije i vinske podrume veoma cenjenih i poznatih vina i to u svakoj drugoj kući. Karlovci čak imaju i muzej šibica.

Čuveno vino koje se pilo na Titaniku- Bermet, potiče iz Karlovaca. To je dugovekovna diskrecija monarha koja se od nedavno i masovno proizvodi, dezertno vino, u osnovi crveno vino još jednog vrenja sa dodatkom preko dvadeset aromatičnih biljaka i začina. Upozorenje, imate posla sa jakim alkoholnim protivnikom te je preporuka guštati ga kao liker. Verovalo se da je i medikament.

Setimo se da je ovo mesto bilo kljiučna figura razvoja obrazovanja i kulture za vreme austro-ugarske vladavine i da je jedno vreme bila sremska granica i centar odluka ovog perioda.

Foto: feelserbia.com

Taraš je mesto gde žive rode – Gde svaka druga kuća na krovu ili dimnjaku ima gnezdo ove neobične ptice. Gde su ljudi naučili da žive sa rodama i rode sa njima.

Taraš je mali zaseok na samo 45 kilometara od Novog Sada i još manje (22km) udaljeno od Zrenjanina. Malo mesto koje ima šta da ponudi i turistima, srce Vojvodine, zagrljaj Tise, ravničarsko vino i lalinsku hranu.

Pitate se kako su turisti u velikom broju zalutali baš u ovo seoce? Nije u pitanju blizina grada ni posebnost vina niti kuhinje kao ni obale Tise koja je svuda jednako lepa…u pitanju su rode kojih ovde ima skoro koliko i stanovnika u letnjem periodu.

Ovo selo proglašeno je Evropskim selom roda 2015. godine, a njega gnezdi od 25 do 40 parova ovih klepetuša. Meštani kažu da su rode oduvek letovale u Tarašu, a intenzivno ih prate članovi Udruženja „Taraške rode“ osam godina. Atrakcija koja kupi kadrove lokalnih televizija je mužijak Prvoje, on stiže u selo roda najmanje osam godina od kad ga redovno prate, možda i duže, i to od 1. do 10. marta najkasnije, posle njega se očekuje i njegova ženka Mara.

Sa početka deljenja sela sa ljudima rode su se gnezdile čak i po dvorištima, gde god bi bilo slame i dimnjacima a sad su prešle mahom na bandere ali ostalo je po koje gnezdo i na dimnjaku i krovu kuća.

Te godine kada je Taraš proglašen selom roda leto je brojalo 40 parova, dok je prošlo leto brojalo najmanje – 26 parova. Misli se da na njihov dolazak u mnogome utiče migracioni put iz Afrike.

Taraš 13. marta slavi manifestacijom „Doček roda“ radosni dolazak ovih ptica, dok je udruženje za zadatak sebi postavilo edukaciju stanovnika, naročito najmlađih u cilju očuvanja gnezda i hranilišta roda, vlažne livade Rogozare koja je jedno od glavnih izvora hrane.

Ovako tarašani skladno i srećno žive sa svojim neobičnim kljunastim afrikancima.

Pred nama su novi topli dani u kojima manjak odeće bolje pokazuje našu figuru. Za dijete je možda i kasno, a gladovanje može biti opasno u kombinacijji sa letnjom žegom i visokim temperaturama.

Najbitnije je da unosimo dovoljno vode.

Koji to lako dostupni začini mogu da nam budu saveznici u sagorevanju telesnih masti i kako?

Crvena paprika

Crvena pikantna paprika sadrži kapsaicin koji će ugrejati vaše telo time pospešiti metabolizam i sagoreti masti. Pomaže i u kontroli želje za apetitom i želje za slanim, slatkim ili masnim.

Beli luk

veoma moćana antiinflamatorna i baktericidni zacinska biljka takađe je dobar saveznik u otapanju masti tako što uneta u želudac izaziva slanje reakcija mozgu da je želudac pun. Veoma je dobra kod prevencije kardiovaskularnih oboljenja i tegoba, razređuje krv i sprečava stvaranje ugruška. Poznat je momentalan učinak snižavanja pritiska.

Ljute namirnice kao što su kurkuma, đumbir, čili, cimet su višestruko blagotvorni u ovim letnjim danima. Oni ubrzavaju metabolizam, čiste krvne sudove ali i imaju jako antibakterijsko i antivirusno dejstvo. To su bukvalno prirodni čistači organizma.

Chia semenke

Ubrzavaju metabolizam, smanjuju apetit i podstiču rad glukagona- hormona suprotnog dejstva od insulina i najbolji je sagorevač masti. Pored toga obiluju omega 3 masnim kiselinama, vlaknima i proteinima.