Slatko, skoro likerasto vino iz dva vrenja, autohtona mešavina vina i bilja Fruške Gore, rođena u Sremskim Karlovcima, a služena na Bečkom Dvoru i na Titaniku. Šta ovo posebno piće čini tako posebnim, pitkim, mednim i zdravim – u malim količinama, naravno...

Vino iz Sremskih Karlovaca koje se služilo na Titaniku

Bermet je tradicionalno karlovačko slatko aromatizovano vino, originalnog i prepoznatljivog ukusa, najčešće sa 16 – 18 procenata alkohola. Pravi se od crvenog ili belog grožđa iz vinograda sa sunčanih padina Fruške Gore u koje se po vrenju i već napravljenom vinu, uz drugo vrenje dodaje preko dvadeset aromatičnih i lekovitih trava.

Specifične su varijacije vinarija i vinskih podruma koje proizvode Bermet, a mnogobrojne su u Sremu, ušuškane u obronke stena planine Fruške Gore i šume, do onih u starim sremskim selima uz kaldrmu, a najmnogobrojnije su u stepenastim ulicama Sremskih Karlovaca. Svaka vinarija daje Bermetu svoj pečat, od osnove i sorte vina do dodataka i mešavine aroma i trava.

Bermet se počeo proizvoditi u okviru 35 fruškogorskih srednjevekovnih manastira. Danas se od celog Sremskog vinogorja koncentracija najboljih čaša bermeta svela na Sremske Karlovce i Banoštor sa okolinom.  Sremski Karlovci su niz vekova smatrani Srpskom prestonicom vina odakle su se još u 15. veku vina izvozila za tržište Evrope, kažu ovo je jedna od kolevki vinogradarstva Evrope.

Bermet je autentično vino ovog kraja. Slatko-gorkog likerastog ukusa, češće rubin, a ređe bele boje.

Recept za bermet

Misterija tačnog recepta za izradu bermeta je tajna nekolicine porodica iz Sremskih Karlovaca, najčešće se pominju 27 vrsta biljaka od kojih se pri proizvodnji koriste koren koji daje umerenu gorčinu, cvet koji vinu donosi miris i plod koji nosi osvežavajući i slatkast ukus. Bermet se pravi tako što se u burad stavlja red grožđa, red aromatičnih travki i tako do vrha kada se naliva prošlogodišnjim vinom. Bure potom stoji zatvoreno tri meseca .

Služi se kao aromatično vino.

Misterija aromatičnih biljaka koje čine ovo likerasto vino takvim neobičnim, jakim, oporim i slatkim u isto vreme donekle može da se nagodi veštim jezikom somaliera – pelen, čemerika, slačica, cimet, narandžina kora, iđirot, su osnovni i prepoznatljivi u svakom, a kod pojedinih proizvođača u bermetu se oseti i ren, lišće dunje i višnje.

Pišući o receptima za proizvodnju vina Zaharije Orfelin spominje i da se receptura za izradu bermeta razlikuje od kuće do kuće. Zaharije daje recept koji se odomaćio sa raznim modifikacijama po Fruškoj Gori, a svaka porodica vinara daje svoj ton i autentičnost svog imena. Zbog razlika u proizvodnji bermet se u načelu deli na manastirski i bermet proizveden u privatnim vinarijama.

Autentični bermet trgovci su 30-ih godina prošlog veka izvozili u SAD, a služen je na ruskom, bečkom i engleskom dvoru.

Sa Vršačkih planina ovih dana stiže prelepa vest! Dva mladunca patuljastog orla (A. Pennata) novi su stanovnici ovog kraja i Vojvodine, u kojoj su se zadnji put gnezdili pre 100 godina.

Patuljasti orao (latinski Hieraaetus pennatus) srednje je velik orao iz porodice jastrebova ( latinski Acciptridae), gnezdi se na širem područiju južne Evrope, u severnoj Africi i delovima jugozapadne Azije.

Dužine je od 42 do 49 cm, a raspon krila mu je 110 do 135cm. Po obojenosti perja može biti svetla i tamna morfa. Voli da naseli očuvane komplekse šuma sa otvorenim terenima, ravnice i pobrđe, gnezda gradi na drveću.

Tipična je selica, zimu provodi u podsaharskoj Africi i južnoj Aziji. Glavna hrana su mu gušteri, drugi gmizavci i manji glodari pa naseljava predele gde je ovakav plen dostupan. Kao i većina ptica grabljivica problem ima sa nestankom staništa, trovanjem glodara, krađom jaja…

To je ono što bi trebalo da znamo za početak o novom – starom stanovniku Vojvodine koji je ove godine došao u paru i sada ima dva mladunca na vršačkim planinama.

Brigu o ovim životinjama kao i celom eko sistemu na Vršačkim planinama vode čuvari prirode PIO „Vršačke planine“ kojom upravlja JKP „ Drugi oktobar“ i oni to rade 365 dana u godini. Svakodnevno se sprovode sve mere zaštite. Saradnja sa stručnim institucijama je na najvišem nivou. Radi se i edukacija školaraca i stanovništva kao i posetioca vršačkih planina. Tako da ne moramo da brinemo, naši novi suzemljaci su maksimalno zaštićeni koliko je u moći to da uradi ljudski faktor.

„Ovo geografsko područje – Vršačke planine, Mali Rit i uopšte ovaj deo Banata je jako interesantan jer se praktično nalazi na tromeđi 3 velika regiona – jedno je panonska nizija, sa druge strane Dunava je Balkan, a istočno je karpatski region i svaki region za sebe ima biološke karakteristike koje se praktično ovde sučeljavaju i na ovom području mogu se naći specifičnosti sva tri regiona i zato je ovo područje jako interesantno jer je veoma bogato diverzitetom“, kaže Milivoje Vučanović, čuvar vršačkih planina.

U blizini peščare, poput prave oaze nalaze se prelepa plava jezera Bele Crkve, u ovom predelu možete uživati na plažama čak tri reke i četiri jezera ali i usput posetiti prelepi gradić Vršac, Deliblatsku peščaru, Mesiće i Grudvice, a tamo i te kako imate šta da vidite – ostaci života iz nekih davnih vremena u dodiru sa savremenim načinom života baš lepo i slikovito dočaravaju istoriju.

Mesto Bela Crkva nalazi se na samo 100 kilometara od Beograda, u Južnom Banatu, a odmah uz gradić su i kompleksi jezera tirkizne vode. Zovu ih Belocrkvanska jezera a ovaj kompleks čine: Glavno, Vračevgajsko, Šaransko jezero i tako zvano jezero Šljunkara. Sva jezera su nastala iskopavanjem šljunka pa je voda zeleno plave boje, a obale imaju šljunkovitu plažu, samo jedna plaža glavnog jezera je delimično asfaltirana ali su sva jezera plovna i podobna za kupanje. Voda ovih jezera zaista veoma podseća na morsku, kao i šljunkovite plaže. Na Glavnom jezeru postoji pored betonske i Dečija šljunkovita plaža, tuševi i leželjke, a organizovane su i sve propratne aktivnosti i zabave na vodi- jedrenje, ronjenje, pedaline. Sva jezera okružuju brojni restorani i barovi i hoteli, koji rade i do kasnih večernjih časova, baš poput morske rivijere. Vračevgajsko jezero je zanimljivo kako na malom ostrvcetu ima tri bungalova za smeštaj, poput tropske destinacije, a inače je poznato kao „kampersko“ jezero i ugošćava veliki broj entuzijasta u nameri kampovanja.  

Šljunkara je ustvari najveće jezero, ima jednu sređenu plažu sa tuševima i ležaljkama i mnogo prelepih uvalica za kupanje i uživanje.

Šaransko jezero je najdivlje, nije urbanizovano i pogodno je za ribolovce ali i one koji vole prirodu i potpuni mir.

Pored stajaće vode jezera, tu su i reke Karaš i Nera kao i kanal Dunav – Tisa – Dunav pa ukoliko boravite više dana na ovoj prelepoj turističkoj lokaciji, vredi i njih obići. Kao i prelepu Deliblatsku peščaru, a i grad Vršac sa veličanstvenom srednjevekovnom, dobro očuvanom vršačkom tvrđavom.