Holandija je odlučila da građani ne moraju da nose maske.

Holandska vlada je saopštila da neće preporučiti građanima da nose zaštitne maske protiv širenja Covida-19 smatrajući da njihova efikasnost nije dokazana a ovaj način zaštite samim tim ne pouzdan.

Umesto toga, vlada će od građana tražiti da poštuju mere fizičke distance, pošto je broj obolelih u porastu ove nedelje, rekla je ministarka zdravlja Tamara van Ark.

„Zato što iz medicinske perspektive nije dokazana efikasnost maski, kabinet je odlučio da neće postojati obaveza nošenja medicinskih maski „rekla je ona posle analize izveštaja Instituta za javno zdravlje.

Ova odluka u suprotnosti je sa drugim evropskim zemljama koje su uvele obavezu nošenja maski u zatvorenom, pa i na otvorenom prostoru, prenosi Rojters.

Šef holandskoh Nacionalnog instituta za zdravlje rekao je da neke studije pokazuju da maske pomažu u uspostavljanju širenja virusa, ali da ta ustanova nije ubeđena da će pomoći tokom aktuele epidemije u Holandiji. On je rekao da bi nepravilno nošenje maski uz ne održavanje distance  povećalo rizik od prenošenja virusa.

izvor: Tanjug

Entoni Fauči, direktor američkog Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, najavio je da bi vakcine protiv kovida-19 mogle biti dostupne u oktobru, najkasnije novembru.

U razgovoru sa novinarima Faluči kaže da očekuje da lek protiv kovida bude odobren u oktobru, te da bude spreman za primenu mesec dana kasnije.

„Vakcina će biti spremna najverovatnije u novembru, ali postoji mogućnost da to bude i ranije“, dodaje Faluči.

Naši lekari očekuju da će vakcina biti u Srbiji tek u drugoj polovini sledeće godine, ukoliko se ostvari scenario koji najavljuje Faluči, i dodaju da ako zaista lek bude gotov u novembru to znači da je u vakcinu uloženo neuporedivo više novca i napora nego do sada.

Epidemiolog prof. dr. Branislav Tiodorović objasnio je da će virus nastaviti da kruži, te da moramo nastaviti da živimo sa njim do dovoljno ispitane vakcine koja će nam pružiti pouzdanu zaštitu.

„Virus je sa nama, a koliko dugo će to ostati, da li će to biti godinu dana ili nešto kraće, to još uvek ne možemo da tvrdimo. Vakcina tu igra veliku ulogu, ali sa tim ne treba žuriti jer zna se koliko je vremena potrebno da ona bude spremna za široku upotrebu“ – objasnio je nedavno profesor Tiodorović.

Dalje objašnjava da u Srbiji možemo očekivati vakcinu u drugoj polovine sledeće godine ukoliko sve bude po planu.

„Najsigurnije je kada učestvujete u monitoringu, u praćenju kako se ta vakcina proizvodi, kako idu faze, neki govore da su u trećoj fazi, neki da su završili, kako god, moramo biti obazrivi, što verujem da hoćemo. Vakcina će verovatno biti spremna za upotrebu već do kraja godine, a ja očekujem da ćemo moći da se vakcinišemo negde u drugoj polovini naredne godine“ – ocenio je nedavno epidemiolog Tiodorović.

Centar za promociju nauke od 3. do 7. avgusta organizuje virtuelni Dečiji naučni kamp (DNK), kao i svake i ove godine vlada veliko intresovanje za naučne avanture čije rezultate možete pogledati, uživo danas na Instagramu u 18 časova.

Virtuelni kamp je otvoren već  par dana – od 3. avgusta i u njemu učestvuju deca iz Srbije kao i nekolicina mališana iz inostranstva. Kamp je namenjen prvenstveno deci nizeg školskog uzrasta- od prvog razreda do osmog, a u njemu je inače dozvoljeno učešće mladima do 18 godina. Ukoliko niste stigli da se prijavite rezultate možete pratiti uživo na Instagramu, danas, 7. avgusta u 18 h.

Virtuelni format, osmišljen u uslovima pandemije, omogučio je da prvi put broj učesnika nije ograničen- na adresu centra za promociju nauke pristiglo je čak 377 prijava dece od 6 do 18 godina iz svih krajeva Srbije, ali i bosne i Hercegovine, Malte, Crne Gore, Beča….

Uslov za učešće na DNK je ljubav prema nauci i istraživanju, a od tehničkih uslova neophodan je uređaj sa pristupom internetu kao i društvenim mrežama i platformama koje se koriste tokom kampa (viber, Instagram, Zoom). Tema prvog virtuelnog DNK ovog leta je Nauka u komšiluku! Zadaci su podeljeni u tri tematske celine: Nebo iznad komšiluka, Ptice mog komšiluka, Biljke u mom komšiluku i Istorijat mog komšiluka. 

Učesnici svaki dan imaju priliku da se upuste u malu naučnu avanturu na različitu intresantnu temu, uče o svojoj okolini ali i edukuju druge učesnike o svojoj srredini pa sami postaju pravi mali predavači i turistički vodiči. Svaki od pet dana kampa počinje jutarnjim virtuelnim okupljanjem tokom kojih učesnici sa stručnjacima razgovaraju o temi i zadacima.  Učesnici potom dobijaju istraživački trag do zadatka, koji će voditi do iznenađenja, tj. novog otkrica o neposrednom okruženju u kom žive.

Svaki dan istraživački zadaci su upućivali decu u potragu za novim znanjima- u sopstvenom stanu, terasi ili obližnjem parku. Tokom potrage svi su aktivni na zajedničkom četu, razmenjuju ideje, traže odgovore na pitanja, dele snimke, fotografije, audio zapise prikupljenih podataka.

Učesnici se bave temama astronomije, analize dnevnog i noćnog neba, biologije i posmatranja ptica i pravljenje pojilca, kao i biljni svet okoline. Sve vreme deca beleže podatke i otkrivaju i beleže istoriju svog komšiluka, odlična prilika da se bolje istraži sopstvena okolina kroz DNK avanturu.

Danas, poslednjeg dana, petka, 7. avgusta u 18 časova, emitovaće se uživo program na Instagramu, tokom kojih će deca moći da se uključe video pozivom i zajednici naučnih entuzijasta na mrežama predstave svoja otkrića i zaključke.

Ukoliko ste ipak propustili ovaj kamp ovo je odlična ideja da kroz igru ozbiljno učite sa svojim detetom. 

izvor: elementarijum

Kon: postoji predlog da u odeljenjima bude po 15 učenika, a da školski časovi traju 30 do 35 minuta.

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je danas da povodom početka naredne školske godine postoji predlog da se nastava organizuje u školama tako što bi učenici od prvog do četvrtog razreda imali po četiri časa dnevno od 30 do 35 minuta, uz odmor između časova od po 20 minuta, sa sezinfekcijom.

Takođe je ideja da bude 15 učenika po odeljenju.

Kon je za RTS izjavio da će to biti generalni predlog za početak školske godine, a da će se najverovatnije ostviti školama da pokedinačno, u skladu sa mogućnostima i potrebama, organizuju nastavu.

„Nošenje maski je predlog, ne pominje se u ovom dopisu, to ima smisla kada se ide napolje“ , rekao je Kon i dodao da ako ima po 15 učenika u odeljenju to obezbeđuje distancu i nije potrebno nošenje maski u učionicama za vreme trajanjanastave.

Kon je rekao da svi pokazatelji ukazuju da se epidemija smiruje i da dolazi do smanjenja potencijala prenošenja korona virusa, kao i da je sve više kontrolnih pregleda koji pokazuju da se bolest završava i da se broj onih koji mogu da prenose virus smanjuje.

Prema njegovim rečima to potvrđuje i smanjenje broja onih koji su hospitalizovani u kovid bolnicama, i da sve ukazuje da se postupno izlazi iz vrlo nepovoljne i nestabilne situacije, ali da je daleko od toga da može da se kaže da se situacija stabilizuje, naročito u Beogradu i drugim većim gradovima.

„Jasno se uočava da je nakon uvođenja obaveznog nošenja maski, držanja distance, došlo prvo do zaravnjenja, a sad i do spuštanja krive“, rekao je Kon.

Dodaje da je „ virus neuporedivo više rasprostranjen nego u samom početku“, kao i da će za nedelju do deset dana videti da li otvaranje bazena i kupališta na Adi ima posledica, odnosno da li su se poštovale preporučene mere ili nisu.

Prema njegovim rečima, za razliku od prvog dela epidemije virusa, nakon čijeg su prvog pika zdravstvene ustanove izlazile iz kovid režima, ovog puta neće biti potpunog ukidanja bolnica koje su u kovid režimu, i u njima će ostati neka odeljenje samo za kovid pacijente.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ocenila je da je nemoguće u praksi primeniti kombinovani model nastave, koji se od 1. septembra najavljuje u osnovnim i srednjim školama, gde je potvrđeno da nastavni dan traje od 8 do 20 časova, uz tročasovne vremenske razmake.

Ministar Mladen Šarčević je izjavio da će nastavnici pre podne raditi u školi, a popodne online od kuće, sa učenicima koji su se opredelili za ovakav koncept učenja i ocenio da je „to itekako moguće“.

Ministar je izjavio da je spremno nekoliko modela nastave, u zavisnosti od preporuka Kriznog štaba. Prednost u nastavi uživo imaju mlađa deca, ali će roditelji odlučiti da li će decu slati u školu ili će pratiti online nastavu od kuće.

„Izgleda da je moguće i da se za 20 minuta, koliko je predviđenoza čišćenje i dezinfekciju školskih prostorija, očisti prostor od 450 kvadratnih metara, jer je prema sistematizaciji predviđeno da toliko kvadrata očisti jedna pomoćna radnica. Koliko god da su naše tetkice vredne, a vredne jesu, to je zaista nemoguće“, ukazala je unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Uz dvadesetominutne pauze za čišćenje i dezinfekciju vremenski nastavni dan bi, u ustanovama koje imaju jednosmenski rad, a takvih je u Srbiji 450, trajao do 20:20 časova, ukazuje USPRS. U školskim ustanovama sa dvosmenskim radom, preostalih 1310, ostaje treća smena „ili u prevodu, noćna nastava od jutra do sutra“ upoziorava USPRS.

Okolnosti pandemije nalažu da i u učionici ne sme biti više od 15 učenika, a u većini školskih ustanova odeljenja su brojnija, ističe USPRS i naglašava da ponuđena rešenja moraju biti realna i moguća.