Ovim spektakularnim otkrićem grupa arheologa je otkrila jerusalimske sarkofage u kojima su sahranjene osobe sa Bliskog istoka.

Viminacijum opet iznenađuje- pronađena su čak tri bogato ukrašena rimska sarkofaga od olova, oni su retkost i misterija za nauku i svaki primerak se smatra senzacijonalnim otkrićem.

Jerusalimski sarkofazi u Srbiji

Pretpostavka arheologa je da su u njima sahranjene osobe poreklom sa Bliskog istoka, odakle je od polovine drugog veka u prestonicu provincije Gornje Mezije stigao veliki broj doseljenika.

Ukrasi u obliku kvadrata, deltoida, zrakasto ukrašenih linija sa strelicama i astagala su tipični geometrijski motivi koji su se razvijali u jerusalimskim radionicama i širili tokom drugog i trećeg veka širom rimskog carstva- za Novosti izjavljuje arheolog dr Bebina Milanović iz Naučnog centra Viminacijum- Sahrane pokojnika u sarkofazima od olova nisu bile praksa Rimljana.

U olovnim sarkofazima su uglavnom sahranjivana deca i žene. Pokojnici su nesumnjivo pripadali višem društvenom staležu, jer su porodice mogle da priušte kovčeg od metala. Sasvim je izvesno da su sahrane u sarkofazima od olova pripadale stanovnicima sa Bliskog istoka koji su kao vojnici, trgovci i zanatlije naseljavali ostale delove Carstva, naročito u 2. i 3. veku.

Ukrasi na sarkofazima u obliku deltoida u koji je upisan krst navode na pitanje da li je možda reč o onekoj ranohrišćanskoj sekti. Na olovnim kovčezima nema nijednog podatka o pokojnicima za razliku od kamenih sarkofaga, na kojima su ispisane prave biografije.

U sarkofazima pronađeni ovih dana u Viminacijumu bila su sahranjena deca uzrasta od osam meseci do desetak godina. Reljefni motivi na sarkofazima su identični onima koji se mogu videti na olovnim sarkofazima pronađenim u Siriji i Palestini!

Misteriozni natpisi

Najveća zagonetka za arheologe su savijeni, izuzetno tanki srebrni listići sa urezanim magijskim natpisima, koji će morati da se otvore posebnim metodama da bi tekst na njima mogao da se pročita. Slični magijski natpisi na armejskom, samo na zlatnim listićima, pronađeni su pre nekoliko godina takođe u deečijem grobu u Viminacijumu i izazvali su svetsku senzaciju.

Samo po sebi otkriće tri olovna sarkofaga je vanserijsko, a pravo je čudo da su dva od tri ostala neopljačkana – kaže arheolog Ilija Danković iz Naučnog centra Viminacijum – prvo smo pronašli kovčeg devojčice sahranjene sa raskošnim grobnim inventaro, što je neuobičajeno za Rimljane koji nisu imali običaj da zlato polažu u grobove, smatrali su da to rade samo prosti i varvari. Ipak postojao je izuzetak, prilikom gubitka kćeri koja nije doživela da se uda, deo miraza je polagan uz nju.Možda je upravo to ovde slučaj, jer su uz pokojnicu položene naušnice, dva zlatna prstena i jedinstven medaljon od zlatnog lima u obliku pelte, štita Amazonki, koji ima zaštitničku simboliku.

izvor: Viminacijum

Ljubavna priča ili mit? Postoji predanje da je rimskog cara upravo ljubav inspirisala da završi ovu velelepnu građevinu koja i danas mami svojom impozantnom lepotom. Znamo kako ljubav može da inspiriše, kažu ko još ne zna, saznaće, a da li je predanje o gradnji koloseuma  istina ili samo još jedan hvalospev o lepim pulskim ženama, procenite sami. Da li je upravo večna ljubav faktor koji je sačuvao ovaj koloseum i učinio ga jedinim očuvanim na svetu do dana današnjeg?

Jedan od najpoznatijih i najznačajnijih amfiteatara na svetu nalazi se u Istri, Amfiteatar u Puli ili Pulska Arena, koji po veličini zauzima 6. mesto među rimskim amfiteatrima na svetu te je jedini primerak čija su sva tri arhitektonska reda u potpunosti očuvana. Sama njegova gradnja se odvijala u nekoliko faza tokom prvog veka, no još uvek nije u potpunosit poznato zašto su Rimljani u Puli gradili ovi inpresivnu građevinu.

Gradnja amfiteatra započela je u vreme cara Avgusta, a jedna od legendi kaže kako je car Vespazijan, opijen ljubavlju, u čast svoje zanosne ljubavnice Antonije Cenide koja je živela u Puli, naložio da se dovrši gradnja velelepne Arene. Po predanju, Antonija je bila fatalna žena, pulska lepotica, koja ga je uspela nagovoriti da je njena lepota dostojna impozantne građevine.

Danas se pulska Arena ubraja među najlepše otvorne bioskope na svetu te je ponekad teško zamisliti da su se u njoj nekad održavale igre u kojim su se borili do smrti ljudi i životinje.

Zahvaljujući dubokoj ljubavi i jakim strastima cara Vespazijana, Amfiteatar u Puli zasluženo stoji rame uz rame Koloseumu u Rimu, Areni u Veroni, amfiteatrima u Pompejima, Nimesu i Arlesu u Francuskoj i El Džemu u Tunisu.

Zanimljivo je da su se otprilike u isto vreme gradili najpoznatiji amfiteatri u svetu, u Rimu i Puli, a kolika je važnost najpoznatije rimske znamenitosti najbolje pokazuje citat:„ Dok Koloseum stoji, stajaće i Rim, kad Koloseum padne, pašće i Rim, kad padne Rim, pašće i svet!“

Oni koji imaju priliku da provedu dane u pistinji posebno cene ove dragulje koji bude i održavaju život na mestima koje izgledaju nemoguće za to. Zamislite toliko sunca i peska da gubite svaku nadu da ćete ikad više videti zelenilo, zaboravljate ukus hrane i vode…počinjete da halucinirate i niste sigurni jel moguće da iz ništavila i peska niče na jednom malom ušuškanom prostoru, kompletan život. Oaze deluju kao čudo i fenomen prirode koja se igra sa nemogućim i iluzijama.

Taghit je jedna od najlepših oaza – gradova a nalazi se u pustinji Sahara, koja zauzima veći deo severne Afrike i takođe važi za najlepšu pustinju na svetu. Grad je osnvan pre 1000 godina i nalazi se na zapadu Alžira. Nalazi se na 95 kilometara od glavnog grada provincije Bešara.

Okružena ogromnim dinama – Grand Erg Occidental, među najvišim u Sahari i potokom (podzemni izvor) ili podzemnom rekom Oued Zausfana, deluje potpuno nestvarno. Obuhata površinu od 8.080 kilometrara kvadratnih.

U blizini grada se nalazi stena na kojoj su urezani crteži stari 10.000 godina, ta stena je deo kamenitog Djebel Barouna koji se prostiru sa zapadne strane grada, preko reke.

Ovo je područije pustinjske klime sa izuzetno toplim letima i hladnim zimama, te je malo padavina tokom godine. 

Taghit ima 6317 stanovnika prema popisu iz 2008. godine. Grad broji 1551 kuću od kojih je 913 naseljeno. Ima 5 osnovnih škola i 1300 učenika. Takođe ima sedam džamija i improvizaciju bolnice kao i privatnu apoteku.

Poljoprivreda je glavna delatnost ovog berberskog stanovništva, pa grad, tj. komuna ima oko 2 280 hektara obradive zemlje, od čega se 1432 hektara navodnjava. U opštini je zasađeno ukupno 137 450 datuljastih palmi pa su veliki proizvođači i izvoznici urmi ili datulja. Stanovništvo uzgaja i ovce, koze, kamile, goveda i piliće.

Turizam je takođe značajna delatnost. Grad ima jedan hotel sa tri zvezdice ali su popularni više jednodnevni izleti i obilazak neolitičkih gravura u okolini, peščane dine, plantaže palmi, stari kasar i zavia.

Grad je bio mesto bitke kod Taghita 1903. godine, u kojoj je 4000 Zianes Berbera opkolilo Francuze u gradu, kojih je bilo više od 10 po jednom berberu. Napadači su kasnije prisiljeni da se povuku.

Ovaj roj meteora je vidljiv na našem nebu posebno od 10. do 13. avgusta, kao i svake godine tada je aktivnost roja Perseide najača u okviru naše atmosfere.

Već smo najavili a i objasnili kako da gledate zvezdano nebo i čudo vatrometa meteora ovih večeri a i šta su „zvezde padalice“ te i kako se baš ovaj roj kreće i kako se inače vide i kreću rojevi ovih čestica u našoj atmosferi. To je dovoljno za nekog ko želi da uživa u svetlucavom spektaklu.

Za onog ko je malo radoznaliji i želi više informacija o samom roju, nazivu i istoriji Perseide i ljudke civilizacije – gde su se i kad prepoznali, ovo su detalji koji vas mogu uvesti u priču o Perseidi.

Perseida, roj meteora, pojavljuje se svake godine izmeđiu 17. jula i 24. avgusta u blizini naše planete, te u to doba sitne čestice meteorida ulaze u našu atmosferu, sagorevaju i prave praci vatromet u našim očima.

Ovo je jedan od najpoznatijih i najlepših nama znanih rojeva meteora.

Prvi pisani trag o njima potiče iz daleke 36. godine pre naše ere, kada je u Kini zabeleženo nekoliko stotina meteora u periodu od samo nekoliko sati. 

U periodu od VII do XI veka postoje nedvosmisleni pisani tragovi o ovom meteorskom roju iz Kine i Japana. 

Tokom XVIII i XIX veka astronomi su prikupljali dosta podataka o ovom roju, ucrtavali su njihove putanje i beležili sjaj i boju pojedinih meteora. Počinje ozbiljno intresovanje i opčinjenost fenomenom „zvezda padalica“ baš u avgustu mesecu, a i počinje era nauke kada se naučnici u svim poljima takmiče u znanju i otkrićima, tehnologija se razvija sa znanjem a i znanje kao nastavak raste i prepliće se sa njom.

„Izvor“ roja Perseida odredio je Vilijam Dening, na osnovu 2 500 tragova meteora zabeleženih između 1869. godine i 1898. godine. On izračunava da se „izvor“ roja nalazi u sazvežđu Persej , po čemu je i roj dobio ime.

U približno istom periodu utvrđeno je i da čestice koje stvaraju ovaj roj potiču od komete 109P/ Swift-Tuttle, otkrivene 1862. godine. Ova kometa, sa periodom od 135 godina, poslednji put je viđena 1992. godine.

S’ toga ukoliko želite nekod da šarmirate ovom pričom ili želite vašim pametnim mališanima da ispričate nešto malo više dok zajedno kampujete u obližnjem parku i posmatrate ovo čudo prirode- ovo je jako dobar početak…