Modna ikona 20. veka koju je čak „Times“ uvrstio u veličanstvenih 100 koji su promenili vek i jedini je dizajner koji se ubraja u ljude koji menjaju poredak.

Tvorac je male crne haljine, kako je celu operu htela da obuče u crno, čuvenog parfema, modela odela u kome su žene bile elegantne a spremne na pokret i cele jedne nove ere nošenja.

Koko Šanel je čuvena modna ikona, prema Tajms-u jedna od sto koja je promenila svet sa velikim razlogom- ona je ženama skinula korset i visoke punđe, skratila im kosu, garderobu prilagodila sportu i pokretu – poput muške, a time nije oduzela ženama eleganiciju.

Koko Šanel rođena je kao Gabriela Bonur Šanel u Francuskoj u Somiru 19. avgusta 1883. godine. Ona je kao drugo od petoro vanbračne dece, oca putnika- trgovca i bolešljive majke Žane, upisana čak i pod pogrešnim prezimenom pri rođenju – Šasnel, kako otac nije bio prisutan a majka suviše bolesna da potpiše dokument. Živeli su skromno u jednosobnom stanu, potom majka Žana umire od tuberkuloze u svojoj 32 godini kada je Gabriela imala samo 12. Otac je daje u katoličko sirotište u srednjoj Francuskoj. Tamo odrasta i uči za krojačicu. Sa osamnaest se seli u Mulen kako bi radila, a posle posla iz razonode peva u jednom kabare baru, tu je verovatno dobila nadimak „Koko“ po pesmama koje je najrađe izvodila. Ovde takođe upoznaje i svoju prvu ljubav –bivšeg oficira francuske konjice i bogatog naslednika tekstilne industrije Etjena Balzana. On je uvodi u svet bogatih, kao miljenica jedno vreme živi u njegovom dvorcu, obasipa je poklonima i skupim nakitom.

No Koko se ipak zaljubljuje u Etjenovog prijatelja Artura Edvarda „Boj“ Kapela, bogatog industrijalca. Vezu sa njim počinje 1908. godine i on finansira otvaranje njene prve dve radnje, veruje se da je i bočica „Šanel 5“ parfema njegov dizajn. Oni se zabavljaju deset godina ali on joj nikad nije bio veran, čak je oženio jednu aristokratkinju u toku njihove veze 1918.godine. Artur gine 21. decembra 1919. godine a na mestu nesreće Šanel mu je posigla spomenik.

Šanel u početku dizajnira šešire, prvo iz razonode potom izlaže u svom prvom butiku „Šanel moda“ u ulici 31 Kambon, kada jedan od istih prošetala Gabrijela Dorzijat- pozorišna glumica, Šanelino ime počinje da se šapuće i ona postaje hit! 

Koko Šanel otvara još jednu radnju u Dovilu i uvodi senzaciju u modu tog doba- materijale žersej i triko, od kojih je do tad rađen samo muški donji veš, uvodi u žensku modu. Ovi materijali osvajaju tada siromašno tržište kao jeftini i udobni. Ovde prodaje šešire, džempere, mornarske majce. Kako je i sama volela sport garderobu prilagođava lakom pokretu, espadrile i oprema mornara i jedriličara ulazi na vrata njene „skupe jednostavnosti“ kojoj teži. Njeni glavni modeli su i njena velika podrška, sestra Antoneta i tetka Adrijana. 

U Bijaricu otvara radnju 1915. godine, ovaj obalski grad je proglasio neutralanost u I Svetskom ratu, mesto je na Basijskoj obali i Šanelina radnja je sada epicentar bogate španske klijantele. 1916. Šanel upoznaje Dimitrija Pavloviča, ruskog plemića sa kojim stupa u vezu, preko njega dolazi do Bale Ruse– baletskog impresarija, koga je dugo finansirala i šila im kostime.

Šanel parfemi su nastali u saradnji sa Buržua modnom kućom, braće Verthajmer 1924. godine. Buržua finansira proizvodnju ali i uzima profit, Šanel je posle 20 godina provela u borbi za vraćanje brenda svog parfema. 1940. godine je posle suđenje vratila čak 25 milona dolara i time postala jedna od bogatijih žena sveta a Verthajmer je pristao i na suludost da pokriva sve njene troškove života do samog kraja istog.

Kažu da se ovoj moćnoj ženi čak i sam princ engleske udvarao, tada princ od Velsa Edvard VIII, a Šanel na to udvaranje nije odgovorila, kako je 1923. godine  1923. godine, u svojim četrdesetima, upoznala Vojvodu od Vestimera, Hju Ričard Artura Grosevenroma, poznatog kao „Bendor“. Romansa traje deset godina a on Šanel povrh svog luksuza kupuje i čuvenu „La pausa“ na francuskoj rivijeri. Imanje uređuju vrhunske arhitekte i dizajneri i sve seća na Šanelino odrastanje u katoličkom samostanu.

Na pitanje zašto se nije udala za vojvodu koga je toliko volela, odgovorila je : „ Ima nekoliko vojvodkinja od Vestimera, a samo je jedna Šanel“.

30-ih i 40-ih godina prošlog veka Šanel osvaja Holivud i dizajnira za potrebe filmova ali i osvaja privatnu klijantelu u društvu poznatih glumica, Greta Garbo i Marlen Ditrih sada nose isključivo Šanel. Holivud je smatrala kičem i naivom i to poglavlje brzo završava pa se vraća Francuskoj i kreira za poznata imena francuskog filma (Žan Reno).

Početak II Svetskog rata za Šanel znači povlačenje iz biznisa. Kako je otvoreno gajila prezir prema jevrejskom narodu odlučila je da je bolje da biznis zatvori i ostane po strani, tada posao gubi 4000 žena. Ona rat provodi u hotelu Ric a njen boravak plaća Baron Hans Ginter od Diklana.

Na scenu se vraća 1954. godine sa Šanel parfemom ali i inovacijom- Chanel torbicom, čiji je dizajn posvećen mestu na kom je Koko odrasla, katoličkom sirotištu i to se ogleda u detaljima poput bordo postave i lančanog kaiša, za torbicu je napravljen i posebni patent zatvaranja, kopča koja se uklapa u „CC“ znak Šanela.

Šanel je otišla u svom stilu “Znači ovako se umire“ u Ricu u Parizu sa punih 87 godina, 10. januara 1971. Sahranjena je u Švajcarskoj, gde je dugo posle rata boravila, sa belim cvećem posutim po sanduku (orhideje, kale i ljiljani) i tek par crvenih ruža. U prvom redu povorke su sedeli modeli. 

Kažu da je poslednje godine provela usamljena, pred smrt je spremala kolekciju, a u dubokoj starosti joj je jedini prijatelj bio jevrej, Verthajmer, čovek sa kojim se sudila 20 godina.

U maniru akcije ATIT –a koju podržava Google, wikipedija promoviše sadržaje kojima je potrebno širenje i dopuna, nova saznanja na temu tehnologije i informacije, akcija traje od 24. avgusta do 1. septembra, pa pomozite našoj online enciklopediji ako ste vični u nečemu

Aleksandar Dima prozvan otac zbog začetka takozvanog romana – feljtona. Danas je istaknut kao tema google pretraživača zbog akcije ATIT, akcije na temu tehnologije i informacije wikipedije, sedamnaeste po redu, u cilju dopunjavanja i pisnja članaka na temu tehnologije i informacije. 

Aleksandar Dima rođen je u Francuskoj u mestu Viler Kotre, 24. jula 1802. godine, a umro je u Dejepu 5. decembra 1870. godine. Bio je veliki francuski književnik  i začetnik fejtona, vida romanskog pisanja. Podjednako je bio vešt pisac pozorišnih dela i istorijskih romana. Njegovo najpoznatije delo, koje oslikava njegov neustrašivi i vedri duh, je „Tri musketara, i dan dnas poznat po zanimljivom zapletu, pustolovinama i šarmantnim i hrabrim junacima. Vedra priča o junaštvu i prijateljstvu. 

Uticaj Diminih istorijsko- avanturističkih romana osetio se gotovo u celoj evropskoj popularnoj literaturi . Što sam, što u saradnji sa drugim piscima, napisao je oko 300 romana i drama. Pozorište mu može večno biti zahvalno na prvoj istorijsko- romantičnoj drami- „Henrik III i njegov dvor“. 

Pa vi dopunite priču o ovom velikanu književnosti ukoliko znate nešto što mi ne znamo.

Ko je zapravo Crvenokosa boginja, neobična figura iz doba ranog neolita koja sad karsi stalnu postavku Narodnog muzeja u Beogradu?

Sada već davnog ranog leta 1965. godine desilo se veliko izlivanje Dunava iz njegovog korita, velike poplave. Bilo je bojazni da će veliki Dunav poplaviti veći deo Bačke i Srema. Preduzete su sve mere zaštite, pa se pored već postojeće brane kod sela Deronje počela praviti još jedna brana. Pri iskopavanju zemlje za branu otkrivene su neolitske grobnice, grnčarije, kućišta, selo. Dugi niz godina su entuzijasti i arheolozi na ovom mestu čitali istoriju staru i 80 vekova iz ostataka naroda koji je ovde živeo. Ovaj lokalitet je nazvan „Donja Banovina“. 1989. godine na ovom lokalitetu u jednoj jami pronađena je posebna figura- statua žene- mnogo veća (čak i šest puta) od do tada nađenih statua, prikaza ljudi iz tog neolitskog perioda.

Statua je bila polomljena ali su delovi ne oštećeni pa je bila pogodna za rekonstrukciju. Ona je po pronalasku ocenjena kao velika arheološka vrednost i čuvana je u sefu banke u Odžacima, dok je ostatak neolitske postavke nađen na ovom nalazištu bio izložen u Muzejskoj jedinici Odžaka, sastavu biblioteke „Branko Radičević“. Sve do momenta kada je renovirani Narodni muzej u Beogradu u planu ponovnog otvaranja za posetioce i planiranja neolitske postavke, počeo pregovore da čuva Crvenokosu boginju kao centar postavke. Najzad Crvenokosa boginja zauzima ekskluzivno mesto u Atrijumu muzeja osam dana 2019. godine i dobija posebnu svečanost u njeno ime na ponovnom otvaranju vrata muzeja posetiocima posle renoviranja Trga Republike.

Pokrštavanja figura, arheoloških dragulja nisu retka i daju im posebnu mistiku koja odiše periodom i lokaltetom iz kog potiču, daju im poseban šarm i odličan su marketinški odjek te zvučno intrigiraju i privlače širu javnost.

Počinje detaljno ispitivanje posebnosti kojom mami ovaj eksponat. Figura je pozamašne veličine spram onih koje su nađene a čine predstavu ljusi, iz tog perioda, s’toga se smatra da je reč o „ majci boginji“ pandamu čuvene grčke Gee. Dalje građa figure je atrakcija- ima izražene ženske atribute, što asocira na plodnost i opet je u skladu sa opisom rodne majke boginje, međuim figura ima izražen samo gluteus kad se gleda od nazad a veoma uska ramena i gornji deo i pognuta je uobličeno ka napred kao da se prsi- te se od nazad stiče utisak falusa.

Kosa boginje je najupečatljiviji detalj, ravna je, kviri lice poput marame i obojena je u crveno. Još se ispituje poreklo boje i sinonim kose boje vatre i to će nam reći nešto više o životu i verovanju ovih prostora pre više od 8 000 godina.

Leva noga je kraća mnogo od desne pa je moralo da se napravi postolje kako bi figurina stajala, za to se veruje da je kriva umetnikova ne stručnost ili aljkavost.

Veoma je naglašena brada i urezane su oči dok su usta izostavljena. I dalje se debatuje da li je figurina nama nepoznato božanstvo u šta bi voleli da verujemo ili prosto predstava žene tog doba. U svakom slučaju ono što znamo jeste da su narodi koji pripadaju davnoj istoriji na ovaj način pripovedali i da je bitno samo da naučimo da čitamo njihov jezik.