U ovoj zemlji se vino proizvodi već 8.000 godina. Tamo su nastale amfore koje su sad toliko popularne u proizvodnji vina.

Gruzija, zemlja sa oko 525 autothonih sorta grožđa, kažu da odavde dolaze najlepša i najkvalitetnija vina na svetu. Ovo je zemlja u koju godišnje poseti dva puta više turista nego što sama ima stanovnika, da li je to zbog neverovatnih prirodnih lepota ili neverovatnih vina, ili je u pitanju idealna kombinacija?

Gruzija, zemlja izuzetnih prirodnih lepota, na zapadu je omeđana crnim morem, sa severa i severo- istoka Rusijom, sa juga Turskom i Jermenijom, a Azerbejdžanom na istoku. U ovoj zemlji prirodnih čuda se krije najdublja pećina na svetu, ovde je rođen Staljin, krase je mnoge tajanstvene građevine i gradovi a i neobično mesto gde lokalna rakija čača izvire iz šahat kule usred Batumi grada. Još jedna senzacija koja cveta u ovoj zemlji je turizam – od nedavno se Gruzija otvorila za turiste pa je njihov broj sad godišnje i do 6.5 milona, što je skoro dva puta više od broja stanovina ove države.

U ovoj prelepoj zemlji su se proizvodila prva vina na svetu! To je tradicija stara 8.000 godina. Semenke grožđa uz tragove fermentacije i posuda pronađeni su južno od Tbilisija a njihova starost je ocenjena na oko šest milenijuma pre nove ere, dok postoje očuvani kvevri ili amfore stari oko 2 700godina. Kvevri je metod proizvodnje vina ali i posuda od posebne gline u kojoj se vino rađa, zapremine je i do 3 000 čitara a mfora je manja, drugačija posuda obično je služila za transport  pa ima jednu ili dve ručke.

Danas se u Gruziji prepoznaje oko 525 autohtonih sorti grožđa i 1 100 registrovanih vinarija među kojima njih oko 300 izvozi vina. Proizvodi se između 150 i 200 miliona litara sa 50 000 hektara vinograda, dok je prosečna potrošnja po stanovniku 20 litara vina godišnje.

Zlatno vinsko doba Gruzije zapravo je trajalo od 10. do 13. veka, kad su se razvile brojne autohtone sorte i izgradile mnoge vinarije. Taj razvoj nije mogao da uništi ni dolazak mongola i njihova vladavina. Uvođenje evropskih vinskih tehnologija, boca pogotovo, kreće u prvim decenijama 19. veka, da bi 1870. godine bila zabeležena i prva penušava vina sa ovih prostora, a David Daraišvili je pokrenuo i prvu destilaciju konjaka u Tbilisiju 1888. godine.

Godine 2013. UNESCO stavlja kvevri  na listu kulturne baštine, a u novembru 2017. godine Gruzija biva proglašena „kolevkom vinske civilizacije“, čim je Rusija povukla embargo ovoj zemlji. Za najbolju vinsku regiju važi Kahetija, a njena tajna je u izuzetno povoljnoj  klimi i veoma raznolikom zemljištu. 

Ovo su nebeske pojave koje ćemo moći da posmatramo sa Zemlje u septembru. Evo kako će se svemir „poigrati“ sa nama, našim raspoloženjem ali i iznenađenjem čula vida i čime će nebeska tela ulepšati noćno zvezdano septembarsko nebo.

2. septembar – Pun Mesec
3. septembar – Konjukcija Meseca i Marsa
4. septembar – Venus zauzima najviši položaj na jutarnjem nebu. Magnnituda – 4.3, a visina iznad horizonta 38°
5. septembar – Mesec u poslednjoj četvrti
6. septembar – Neptun u opoziciji u sazvežđu Vodolija. Magnituda 7.8.  Zauzimaće visinu od 39° iznad južnog horizonta 39 minuta nakon ponoći.
7. septembar – Konjukcija Meseca i Venere
8. septembar – Mlad Mesec
9. septembar –  Kometa 88P/Howell dostiže najveću magnitudu od 8.6. Nalaziće se u sazvežđu Škorpija
10. septembar – Merkur zauzima najviši položaj na večernjem nebu. Magnituda 0, visina 7 stepeni.
11. septembar – Septembarski ekvinocilj. Početak jeseni i jesenja ravnodnevnica. Sunce na silaznoj putanji po ekliptici preseca nebeski ekvator u 15:30 i tada počinje jesen.
12. septembar – Mesec u prvoj četvrti
13. septembar – Konjukcija Meseca i Jupitera
14. septembar – Konjukcija Meseca i Saturna
15. septembar – Kometa 88P/Howell u perihelu u sazvežđu Škorpija. Udaljena od Sunca 1.36 AJ

Kratka objašnjenja:

– Konjukcija predstavlja bliski prividni položaj dva (ili više) nebeskih tela na nebu, kada se posmatra sa Zemlje.

– Elongacija je ugao između Sunca i planete ili nekog drugog nebeskog tela gledano sa Zemlje.

– Opozicija je položaj nebeskog tela u Sunčevom sistemu kada se ono nalazi sa suprotne strane Sunca u odnosu na Zemlju, odnosno Zemlja se nalazi između nebeskog tela i Sunca.

– Bliski susret je prividni susret nebeskih tela na malom delu neba

– Ekvinocilj (ravnodnevnica) je trenutak kada Sunce po svom kretanju po ekliptici preseče nebeski ekvator. Dešava se dva puta godišnje.

– Solsticij opisuje najviši i najniži položaj Sunca u odnosu na nebeski ekvator. Dešava se dva puta godišnje.

– Povoljan položaj za posmatranje je najviši položaj nekog nebeskog tela u trenutku kada preseca nebeski meridijan, odnosno kada to nebesko telo kulminira

– Nebeski meridijan je zamišljeni krug na nebeskoj sferi koji sadrži severni i južni nebeski pol, severnu i južnu tačku horizonta, zenit i nadir.

izvor: Svemir 

Menkar je narandžast džin udaljen od Zemlje 220 svetlosnih godina i ima dvostruko veću masu od Sunca.

Zvezdu Mankar su stari Grci videli kao nozdrvu strašnog čudovišta Ketosa koje nas posmatra sa neba. Tu morsku neman moćni Posejdon poslao je da pojede Andromedu, ali je od sigurne smrti spasao junak Persej. Menkar je nekada bio najsjajnija zvezda sazvežđa, ali je od 19. veka pala na drugo mesto. Na prvom je trenutno Deneb Kaitos, dok je promenljiva zvezda Mira, povremeno sjajnija od svih ostalih u sazvežđu.

Menkar je narandžasti džin, udaljen 220 svetlosnih godina od naše planete, sa dvostuko većom masom od Sunca. Međutim on je u potpuno drugoj fazi evolucije- iscrpeo je sve zalihe vodonika i helijuma iz svog jezgra i zato sad ima 89 puta veći prečnik od naše zvezde. Zbog tak velike fotosfere, emituje oko 1445 puta veću energiju od Sunčeveiako je njegova temperatura samo 3 521 stepen Celzijusa, dok je temperatura Sunca 5504 stepeni. Zbog toga Menkar, kao i sve hladnije zvezde, sija crvenkastim sjajem.

To je ujedno znak da će u nekom trenutku verovatno postati nestabilan i prdružiti se grupi promenljivih zvezda sličnih Miri. Ipak, Menkar će verovatno živeti još dugo jer je ovekovečen u kultnoj seriji „Zvezdane staze“. Možda ćere je prepoznati u epizodi Space Seed iz 1967. godine i drugom delu filma „Prokletstvo Kana“ iz 1982. godine gde je ta zvezda igrala ključnu ulogu.

izvor: Elementarijum

Tanganjika – danas poznata kao Tanzanija jedno je od najstarijih poznatih naseljenih mesta na zemlji, sa dokazima da su naši preci ovde živeli milionima godina. Pored toga što je svedok najstarijim ljudima na planeti, Tanjganika je relativno nedavno bila i svedok jednom posve neobičnom i jedinstvenom događaju- Epidemiji smeha.

Sve je počelo sasvim bezazleno- 30. januara 1962. godine, tri devojčice koje su išle u školu u malom selu Kashasha su se počele smejati, ništa neobično kako je gotovo nemoguće zamisliti školu bez dečijeg smeha….no u ovom slučaju, smeh je postao ozbiljan problem!

Smeh se toliko brzo širio školom da je zahvatio 95 od 159 učenika koji su se grčevito smejali bez ikakvog razloga. Kod neke dece smeh je trajao samo par sati, dok je kod druge trajao i do 16 dana! Zbog ovog neobičnog događaja, škola je zatvorena, a sva deca su se vratila u svoja okolna sela.

Ubrzo nakon toga epidemija se proširila i u susedna sela. U aprilu i maju se smejalo više od 200 dece. Do juna, epidemija se proširila na druge škole, te zarazila dodatnih 50 učenika. U julu su se zatvorile još dve škole, a epidemija nije stala sve dok nije zahvatila gotovo 1000 dece i zatvorila 14 škola- dok su nastavnici i odrasli samo nemo i bespomoćno posmatrali.

Uzrok ove epidemije smeha nije ni dan danas poznat. Čini se da su se deca počela smejati nasumice i potom se smeh širio poput virusa, nekontrolisano i bez prestanka. Prema istraživaču Kristijanu F. Hempelmanu, sela oko Kashasha su doživljavala povremene napade smeha više od godinu dana, čak i 18 meseci.

Hempelman veruje da su deca Tanganjike u to vreme bila pod ogromnim stresom- još daleko većim od tipičnog studentskog- i da je smeh bio nešto poput izuvnog ventila za oslobađanje od stresa. To je samo pretpostavka. Pravi uzrok je i dalje misterija, trenutno je jedino logično objašnjenje “masovna histerija“ ili „masovna psihoza“.

 Prema izveštajima, epidemija smeha je bila sve sem smešna. Decu je potpuno obuzela i onesposobila da učine bilo šta, izazvala je snažnu bol, nesvesticu, probleme sa disanjem, osip, kao i povremeno napade plakanja.

izvor: Pixelizam

Da li se istorija ponavlja? Socijalna distanca postojala je i mnogo pre pandemije korone, a potreba za vinom stara je skoro koliko i sam razuman čovek.

Crna smrt ili kuga je već jednom poharala svet tokom 17. veka. Svet a i tržište suočilo se sa istim poteškoćama poslovanja koje sad trpimo. Lokali i taverne su zatvorene ili rade ograničeno, javna okupljanja su ograničena te i pijace i marketi rade vrlo „stidljivo“ i sa pola kapaciteta, socijalna distanca je obavezna, sve je previše pa i za tako „klimav“ biznis plaćati porez državi ili najmiti posrednike u prodaji ili slično.

Reritet koji je donela crna kuga Italijanskoj vinskoj obali bili su takozvani „vinski prozori“. Vinarima je dozvoljeno da prodaju svoje vino „na crno“, bez oporezivanja, direktno iz svojih vinskih podruma, izbegavajući posrednike i to kroz prozor kako bi držali potrebnu socijalnu distancu. Prozori su bili veličine tek tolike da se kroz njih može proturiti čaša ili flaša. Ove prozore imala je svaka veća i manja vinarija, vinarski zamkovi i podrumi. Bili su veoma popularna alternativa za vreme haranja kuge Evropom. 

Vremenom su vinarije zatvarane, zamkovi pretvoreni u hotele, podrumi komercializovani i svedeni na distribuciju. Nekadašnja atrakcija „vinskih prozora“ tokom 19. veka izumire. Njihov izgled i svrhu dokusurila su oštećenja zgrada tokom II svetskog rata a i velike poplave 1966. godine.

Pandemija korone pokrenula je istoriju. Probudilo se „Udruženje vinskih prozora“( Buchette de vino) zaduženih za zaštitu prozora i negovanje tradicije, koje je izradil mapu postojećih prozora u Firenci i okolini i ponosno obavestila javnost da se vinski prozori, jedan za drugim opet počinju otvarati.

Trenutno ih na mapi ima oko 300.  No obnova je u toku i biće ih još, dosta njih je gadno urušeno naročito su stradali oni drveni i za njihovu obnovu treba vremena.

Eto nešto dobro u ovoj celoj panici koju je izazvala pandemija korone- Vinski portali ponovo rade! Sad su vešti trgovci u ponudu uveli i koktele i hranu te su napravili pravu praktičnu atrakciju i sinonim pandemijskog života u Italiji.

Eto kako je teško doba oživelo, otvorilo jednu lepu tradiciju, prozore.

Potukle su ga dominantne teorije Aristotela i Ptolomeja ali su ga poput feniksa oživeli Kepler i Njutn!

Magični Arisistarh bio je matematičar i astronom koji je živeo od 310. godine p.n.e. do 230. godine p.n.e. i smatra se utemeljiteljem astronomije.

Aristarh ili latinski Aristarchus, je prvo što vam isplovi na google pretraživaču ako ukucate „Sazvežđe Mali pas“ iako nema puno veze sa istim ali i te kao ima sa astronomijom, šta više jedan je od očeva modela realne predstave Sunčevog sistema. Iako u nejgovo vreme to nije mogao dokazati, već samo predpostaviti, izričito je argumentovao heliocentrični model Sunčevog sistema, koji u središtu predstavlja sunce, a ne Zemlju – kao su tad astronomi želeli da predpostavljaju. U ovome je bio pod uticajem Filolaja iz Krotona , ali je nasuprot njemu, centralnu vatru poistovetio sa suncem , osim što je ostale planete tačno i ispravno poređao u odnosu na Sunce. 

Tada je dominantna bila reč cenjenog Aristotela i Ptolomeja, to je bilo njihovo vreme i narod je želeo da veruje u njihove teorije geocentričnosti, delovale su realnije i ljudi su želeli da veruju da je Zemlja centar svega postojaćeg.  Stoga su teorije Aristarha surovo odbačene sve dok ih neko novo doba kojima je vladala druga logika nije vratila u opticaj. Aristrahova teorija heliocentričnosti oživljena je tek 1800 godina kasnije od strane Nikole Kopernika, a posle je razrađuje i širi Johan Kepler i Isak Njutn.

U njegovu čast, jedan Mesečev karakter je nazvan Aristarh, kao i asteroid 3999 Aristarh.

Veličanstveni hram Čoluli za koje se dugo mislilo da je brdo koje krije gusta džungla. Ovo je ustvari piramida najveće zapremine ikad napravljene.

Veruje se da je probijanjem konkvistadori Ernesta Kortesa u današnju Pueblu počelo masovno bezobzirno uništavanje istorijskih dobara naroda naseljenog na teritoriji koju su želeli da osvoje. Osim što je zabeležena pogibija 3000 ljudi za samo 3 sata – 1519. godine- što nam pokazuje razmere varvarstva konkvistadori, poharano je i više asteških piramida, a hramovi koji su ovde prema predanju postojali, jedan za svaki dan u godini, nestali su u požarima.

Sva sreća ogromni Čoluli je toliko gusto prekriven šumom da je sačuvan kao brdo na kome su doseljenici izgradili 365 hramova, malih crkvica- za svaki dan u godini, valjda kako bi se iskupili za varvarsko pustošenje predaka. Na samom vrhu je Crkva Gospe od zdravlja kao kruna ovog brda za koje nisu ni slutili da je velelepna mistična piramida. 

Drevna piramida Čoluli je ubeležena u Ginisovu knjigu rekorda kao piramida najveće zapremine koja iznos 4. 45 kubnih metara, visina joj doseže 55- 66 metara a širina 450 metara. Dakle niža je od Keopsove ali veće zapremine. 

Da je u pitanju piramida, a ne brdo ustanovljeno je tek 1910. godine pri gradnji bolnice. Sva sreća pa je ovo ogromno otkriće ostalo prećutano za vreme Kortesovih osvajanja kada je piramida već imala 1000 godina, najmanje. Prema predanjima ovu piramidu koju su izgradili džinovi, stanovnici tada drugog po veličini grada ove civilizacije, prekrili su zemljom da bi je sačuvali, no ipak je verovatnije da je piramida crvene cigle slučajno obrasla rastinjem i tako samu sebe sačuvala.