O Miru kruže brojne legende, jedna od njih kaže da zvukovi koji putuju podzemnim tunelima predstavljaju vezu sa podzemljem..

Ovo je jedna od stvari za koju niste znali o najvećoj zemlji na svetu. Predstavlja dokaz koliko duboko i daleko ljubav prema dijamantima može da odvede čoveka. Dakle čuveni Mir ili Mirni je svetsko čudo koje je ljudskih ruku delo, to je rudnik dijamanata koji se nalazi u najslabije naseljenom delu Rusije na 8050 kilometara istočno od Moskve.

Divovska rupa široka je više od kilometra (1200 metara) i duboka 525 metara. Da nije rudnika, ne bi bilo ni grada kojem i duguje ime- Mirni. Nastao je pedesetih godina prošlog veka, nakon što je otkriveno da je Jakutija obećana zemlja dijamanata.

Ekspedicija na istok Sibira sa Jurijem Khabardinom na čelu ispostavila se kao jedna od najisplativijih u istoriji jer je otkrićem tragova kimberliteta koji ukazuje na tlo bogato dijamantima Sovjetski Savez postao dom najvrednijoj rupi na svetu.

Mirni je ubrzo privukao stanovništvo koje je u sibirsku hladnoću dovela želja za bogatstvom, a do šezdesetih je rudnik postao najveći u SSSR-u.

Godišnje se iz Mirnog izvlačilo dve tone dijamanata, bez obzira na temperature koje su se spuštale 40 stepeni ispod nule i tlo koje je smrzlo većinu godine, a leti se pretvara u močvaru. Tokom iskapanja mašine su nemilosrdno pucale.

Okvirno se procenjuje da je izvađeno dijamanata u vrednosti od oko 110 milijardi evra. Najveći pronađeni dijamant veličine je loptice za golf i vredi oko 2 milijona evra. Nakon II svetskog rata Rusiji je zarada od dijamanata pomogla da ponovo stane na noge.

Helikopteri se ne usuđuju leteti iznad ove rupe zbog razlika u temperaturi i upozorenja da bi ih mogla usisati, na svu sreću takvi slučajevi još nisu zabeleženi. Zbog neobičnih zvukova koji dopiru iz dubina rudnika nastaju brojne teorije o čemu se radi, a mnogi veruju da je rupa svojevrsna veza sa mračnim podzemljem.

Vlasnik Mira je ruska kompanija Alrosa, koja proizvodi oko četvrtine svetske količine dijamanata. Nakon zatvaranja zbog poplava rudnik i dalje delimično radi, iako ne kao u slavnim danima. Dijamanti se vade u mreži podzemnih tunela.

Duboko u tajlandsku prašumu ušuškane su krečnjačke stene, koje kupa mineralna bistra voda u kojoj se ogleda zelenilo bambusa, prelamaju se zraci sunca preko svetlih stena i probija se plavo nebo kao odraz tirkiza u ovoj nestvarnoj mešavini slapova…sve ovo nije priča o nekom mitskom raju nego o jednom od mnogih prirodnih lepota Tajlanda.

Nacionalni park Eravan se prostire na 550 kvadratnih kilometara šuma, krečnjačkih brda i brojnih potoka i reka prepunih manjih i većih slapova i prirodnih smaragdnih bazena. Ovaj raj je ustanovljen 1975. godine kao 12-i Nacionalni park Tajlanda, od tad se o ovom čudu prirodne lepote posebno vodi računa.

Erawan je i jedan od najpoznatijih nacionalnih parkova na Tajlandu, a njegova glavna atrakcija je istoimeni niz od sedam vodopada koji teku preko krečnjačkih terasa. Ime su dobili po troglavom belom slonu iz hindu mitologije, na kojeg navodno vodopadi i liče.

Ovo je poznata turistička destinacija na Tajlandu. U njemu se pored vodopada mogu videti i spektakularne pećine, kao i mnoštvo životinja – od tigrova, slonova, jelena i letećih veverica, pa sve do kraljevske kobre! Međutim načešći prizor su makakiji (majmuni), koji su posetiocima jako dobro poznati po svojim sitnim, nekad simpatičnim, nekad iritirajućim, lopovlucima. Često dolaze blizu vodopada dok se ljudi kupaju, veoma su smeli i velike su šaljivdžije ali i znatiželjci i grabljivci.

Posetioci ovog raja na zemlji mogu iznajmiti i bungalove u kojima može spavati od dve do osam osoba, ali je takođe dozvoljeno i da ponesetei rasklopite i vlastiti šator. Vodopadi su najveća atrakcija za vreme godišnjeg festivala Songkan (13- 15 april), kada se oko njih okupi veliki broj ljudi.

Spomenuli smo lečenje pijavicama, koje se i dan dans koristi u krugovima najbogatijih, lečenje elektrošokovima i lobotomijom, koje sva sreća sad možemo videti samo u horor filmovima, lečenje radioktivnim supstancama- radijumom, koje se desilo iz totalnog ljudskog neznanja a imalo je fatalne posledice.

Nastavljamo još bizarnije, ali ovakve metode su se zaista koristile i bile su normalni medicinski zahvati.

Lečenje mrtvim miševima

Mrtvi miševi su se korišćeni u medicinske svrhe još od doba drevnog Egipta, gde bi se mešali sa drugim sastojcima i koristili za ublažavanje zubobolje. Kasnije su u Engleskoj, za vreme Elizabete I lečene bradavice na taj način što su se mrtvi miševi sekli na pola i stavljali na mesta sa bradavicama.

Delovi mrtvih miševa su se takođe koristili za lečenje magarećeg kašlja, velikih i malih boginja, noćnog mokrenja…

Helioterapija (terapija svetlošću)

Lečenje tuberkuloze helioterapijom podrazumevalo je izlaganje bolesnika jakom izvoru svetlosti, najčešće jakoj lampi. Ovakva praksa bila je vezana za teoriju da će lapme simulirati sunce i tako povećati proizvodnju vitaina D, koji pomaže u borbi protiv infekcija.

Terapija svetlošću je i dalje uobičajan tretman za brojne bolesti, poput depresije dermatoloških oboljenja sezonskih afektivnih poremećaja…

Iako su vakcine potpuno potisnule helioterapiju tuberkuloze, njen izumitelj Nils Riberg Finsen je dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju 1903. godine.

Životinjski izmet kao lek

Životinjski izmet dugo se koristio za lečenje različitih bolestii za spravljanje mnogih lekova, čak do kasnog 19. veka. U viktorijansko doba postojao je lek za smanjenje bola u grlu koji je sadržao isušeni izmet psa, a drevni Egipćani su koristili izmet magarca, krave, psa, gazele ili muve u brojne medicinske svrhe. 

Ponekad su ove metode dovodile do trovanja, a nekad bi bakterija u izmetu zaista imala lekoviti efekat.

Vikinzima su se nazivali nomadski ratnici, osvajači, trgovci i moreplovci. Oni su zaista postojali, doduše nedavno je dokazano- istraživanjem kostura navodnih Vikinga, ne baš u mitskom obliku za koji znamo.

Šta sve znamo o vikinzima

Gorostasni osvajači, plave duge kose, šlemova sa rogovima, nordijske svetle puti i sportske građe koji su upadali u sela i palili ih. Zbog mnoštva legendi, priča, karikiranja, karakterizacije i kartunizacije, mi smo od malena upoznati sa ovim sinonimima za Vikinge. Nedavno je u magazinu Nacionalna Geografija bjavljeno istraživanje nekolicine kostura za koje se veruje da su bili Vikinzi i ustanovljeno je da većina njih čak i nije nordijskog porekla. Sem porekla hajde da razbijemo i druge zablude.

VIKINZI NISU NOSILI ŠLEMOVE SA ROGOVIMA

Ovim opisima verovatno možemo da zahvalimo slikarima iz XIX veka koji su bili inspirisani starogrčkim i rimskim opisima naroda sa severa. Kako piše History, opisi vikinga iz njihovog doba, a to je od kraja osmog do kraja jedanaestog veka, ne pominju rogove na šlemovima. Mnogo pre vikinga, šlemove sa rogovima nosili su staronordijski germanski sveštenice u svojim obredima.

HIGIJENA IM JE BILA VEOMA VAŽNA

Na osnovu arheoloških iskopina mesta na kojima su vikinzi obitavali, pronađeni su predmeti za održavanje higijene, brijanje i čišćenje ušiju, napravljeni od kostiju i rogovaživotinja. Osim toga otkriveno je da su se kupali jednom sedmično, mnogo češće od većine Evropljana tog doba.

VIŠE IM SE DOPADALO DA BUDU PLAVOKOSI

Prema istraživanju koje je objavio History, mnogi tamnoputi vikinzi su koristili jake sapune da bi posvetleli kosu i bradu. Veruje se da su ovim metodom ulepšavanja rešavali i problem vaši.

NAJVIŠE VREMENA SU PROVODILI OBRAĐUJUĆI ZEMLJU

Manje poznata činjenica je i da je polovina vikinških ratnika bila ženskog pola. Iako ih zamišljamo kao osvajače lutalice koji sa broda vrebaju teritoriju koju će sledeću napasti, tek neki od njih su ustvari bili pirati. Većina je živela miran život na malim imanjima, sejući raž, ječam i ovas, uz uzgoj stoke.

SAHRANJIVALI SU SVOJE MRTVE NA BRODOVIMA

Iako su puno vremena provodili na kopnu, vikinzi su ipak obožavali i cenili svoje brodove. Jedna od najvećih časti je bila sahrana na brodu. Oni najcenjeniji, nezavisno od pola, bili su sahranjeni na svojim brodovima, okruženi oružijem, čak i žrtvovanim robovima. Vikinzi su verovali da nakon smrti ulaze u veličanstveno kraljevstvo i da će im brodovi pomoći da brže i bolje dođu do konačnog odredišta.

Svaka struka ima svoje „male“ tajne velikih majstora. Tako i avijatičarska struka i tim stručnjaka koji se bavi održavanjem i pripremom aviona i održavanjem istog u letu i sposobnom za prevoz putnika.

Portal „Bright Side“ je pomoću malo pričljivijih članova letačkog tima i posade uspeo da napravi zanimljiv dnevnik letačkih „ispovesti“ i tajni.

Ne popravljaju se svi kvarovi odmah

Ovo ne podrazumeva da bi tim stručnjaka koji proverava avion pustio da isti poleti ukoliko je ugrožena bezbednost putnika. Ovo znači da se veći kvarovi koji onemogućavaju poletanje i bezbedno funkcionisanje letelice popravljaju odmah, a manji kvarovi, neznatna oštećenja, koja nisu relevantna za bezbedan let, ostaju da se poprave pri sletanju aviona – kako se ne bi gubilo vreme i remetio raspored gustog vazdušnog saobraćaja sa pomeranjem letova.

Zašto pilot i kopilot jedu uvek različitu hranu?

Pilot i kopilot tokom leta uzimaju uvek različit obrok. Razlog je jednostavan – predostrožnost od mogućeg trovanja hranom. Ovo ne praktikuju sve avio kompanije, ali je odlična iskustvena dosetka. Dakle ukoliko se pilot otruje hranom, kopilot ostaje zdrav.

Pravi razlog zabrane pušenja u avionu

Nećete verovati ali nije sigurnosne prirode! Zapravo, do pre dve decenije pušenje u avionima je bila najnormalnija pojava i nikako nije dovođena u pitanje sigurnost leta sa zapaljivošću usled cigareta i upaljača. Razlog je potpuno drugačiji i zapravo je ekonomske prirode – vazduh u avionu se konstantno filtrira a duvanski dim ubrzava proces i brže troši filtere i ostalu opremu.

„Molimo vas da ugasite svoje mobilne telefone“

Kako ne bi došlo do neznatnog ometanja signala, ali opet time možemo uskratiti posadu za važne informacije od dispečera. No, signalom koji emituju naši mobilni aparati ipak ne možemo izazvati velika ometanja i nesreće u vazduhu sva sreća. Kažu da se o ovo pravilo čak i piloti ogluše, ali nemojte da vas to hrabri, vi ipak ugasite vaš mobilni uređaj tokom leta, pravila ne postoje da se krše.

Zaposleni i njihove porodice plaćaju jeftinije svoje avio karte

Naravno da je to istina, svaka firma izlazi svojim zaposlenima u susret i to je sasvim fer i normalno. Često zaposleni tek plate takse a let im bude besplatan. Takođe dobijaju besplatne karte kao nagradu ili benefit zaposlenja.

Zaposleni nam otkrivaju kada je najbolje vreme za kupovinu karata!

Veruje se da je najpovoljnije kupiti avionsku kartu dosta ranije pre samog planiranog puta. To nije najtačnije. Najeftinije je kupovati karte utorkom, sredom i subotom, tada se nude po nešto povoljnijim cenama.

Lepa reč i gvozdena vrata otvara

Budite ljubazni prema osoblju. Stjuardese priznaju da više pažnje posvećuju ljubaznim i strpljivim putnicima. Histeriju i bezobrazluk lako mogu da kazne minimalnom komunikacijom i ignorisanjem posebnih zahteva.

Budućnost nam donosi i eko svesne dizajnere i uređaje koji će čistiti sve ono što smo svojim postojanjem zagadili i skladištiti da nas seti koliko u 1000 kubika vazduha možemo naći smoga.

Uz pomoć uspešne Kickstarterr kampanje, dizajner Daan Roosegaarde je krajem 2015. godine predstavio javnosti svoj projekat za koji se nada da bi u budućnosti mogao očistiti parkove i gradove od smoga i zagađenog vazduha.

Roosegaarde je napravio sedam metara visok eko toranj koji čisti 30 000 kubnih metara vazduha  po satu, te oko sebe stvara balon ultra čistog vazduha bez smoga.

Smog Free Tower koristi sličnu tehnologiju kao i filteri za pročišćavanje vazduha koji se koriste u zatvorenim prostorijama, ali je dodatno ojačan za upotrebu na otvorenom. Izrađen posebno za javne parkove, sedam metara visok modularni sistem je dizajniran ne samo da bude funkcionalan, već i da lepo izgleda. Opremljen je i led diodama koje ga osvetljavaju noću.

Ovaj gigantski usisivač vazduha troši otprilike isto električne energije kao i kućni bojler, a pri tome se napaja isključivo zelenom energijom.

Uređaj čisti vazduh tako što usisava smog na vrhu, a zatim ispušta čist vazduh kroz šest otvora ispod. Elektrode koje se u njemu nalaze otpuštaju pozitivne jone u vazduh, a za njih se kače i najsitnije čestice smoga. Zatim negativno nabijene elektrode privuku pozitivne jone u toranj, zajedno sa česticama prašine. Čestice prašine i smoga se zatim pohranjuju unutar tornja. Zahvaljujući ovoj tehnologiji, moguće je u potpunosti oćistiti vazduh od najsitnijih česticakoje prolaze kroz standardne sisteme za filtriranje u fabrikama, automobilima i ostalim zagađivačima vazduha.

Prikupljene čestice smoga i prašine se zatim kompresuju i pretvaraju u moderni nakit. Svaka kompresovana kocka smoga koja se koristi kao nakit sadrži filtrirani smog iz 1000 kubnika vazduha.Nakit se može kupiti na Kickstarter stranici Smog Free Tornja gde možete pratiti dalji razvoj projekta.

Novi praktičan i prilično jeftin uređaj za detektovanje nekih bolesti, bez biopsije i sličnih bockanja, uključuje najdragocenijeg insekta za svetu, pčelu. Neverovatna dosetljivot portugalske dizajnerke olakšaće dijagnostifikovanje i ranih faza mnogih oboljenja.

Na ovogodišnjoj holandskoj sednici dizajna u Eindhovenu (2013), portugalska dizajnerka Susana Soares je predstavila svoj uređaj, tačnije niz staklenih skulptura pomoću kojih pčele mogu detektovati kancer i druge bolesti u ljudskom dahu.

Poznate po svom izvanrednom mirisu, pčele mogu gotovo savršeno detektovati i razlikovati rezne molekule u vazduhu, a takođe mogu biti i istrenirane da prepoznaju određene mirise povezane sa bolestima kao što su rak pluća, kože i gušterače a i tuberkuloza.

„Pčele mogu biti obučene u roku od deset minuta“, objašnjava Soares. „trening se jednostavno sastoji od izlaganja pčela određenom mirisu, a zatim se nahrane otopinom vode i šećera , na taj način one povežu miris sa dobijanjem hrane.“

Uređaj se sastoji od dve komore. U manju komoru ljudi pljunu, a prethodno obučene pčele, koje se nalaze u većoj komori, pojure prema manjoj ako osete miris za koji su obučene da prepoznaju. Kada osoba pljune u uređaj, dah postaje vidljiv zbog kondenzacije.

Susana tvrdi da se pčele mogu istrenirati za detektovanje bolesti za samo 10 minuta, i to uz pomoć  bezuslovnog Pavlovog refleksa koji povezuje određene mirise sa nagradom, to jest, sa hranom, Susaninu teoriju su potvrdili i naučnici koji su utvrdili da neke pčele, kao što su medarnice (Apis mellifera), mogu tačno dijagnostifikovati rane faze određenih bolestijer je njihovo čulo mirisaposebno osetljivo na fermone iz apokrinih žljezdakoje sadrže podatke o zdravlju neke osobe.

Iako je tek predstavljen, uređaj je već pobudio intrese nekoliko dobrotvornih organizacija kako je jeftino sredstvo za otkrivanje ranih znakova bolesti u zemljama u razvoju.

Mašina koja se nalazi u gustim sovjetskim šumama i stvara munje, visine i do 150 metara i moćne kao sve elektrane u Rusiji zajedno! Odmah je vezuju za Teslu ali nema preterano veze sa stvaranjem električne energije ili energije uopšte. Ovo je mašina koja se koristi za testiranje materijala.

Iako izgleda kao deo seta nekog sci-fi filma, Marx generator, ponekad pogrešno tumačen kao Teslina zavojnica, izgrađen je od strane ruskog Instituta  za elektrotehniku 1970. godine, skriven u šumi u malenom gradicu Istre na 40 kilometara od Moskve. Uređaj ima samo jednu svrhu- stvaranje munja, a zatim usmeravanje istih na materijal kako bi se testirala njegova izolacija i otpornost na munje (posebno korisno kod aviona, vozova, automobila…)

Max Generator je apsolutno jedinstven-ništa na svetu nije poput njega , pre svega zbog svoje izuzetne sposobnosti napajanja. Na svom vrhuncu sposobnosti, kada se munja ispušta na izolovanu platformu, ova super mašina ima snagu jednaku svim proizvodnim postrojenjima u Rusiji- uključujući i termoelektrane, hidroelektrane, elektrane koje rade na principu snage vetra, nuklearne i solarne elektrane- zajedno! No, ovo traje samo oko 100 mikrosekundi.

Ova mašina za generisanje munja, još uvek bez konkurencije u svom kapacitetu pražnjenja, je sposobna da stvori 150 metara visoku veštačku munju, za koju se veruje da je ujedno i najveća na svetu. Ova munja se oslobađa na posebnoj (jako) izolovanoj platformi prepunoj senzora koji detektuju kako se testirani materijal ponaša kada ga pogodi munja.

Istraživački centar Istra je sproveo mnoge testove od sovjetskih vremena, a pošto je mašina jako skupa za korišćenje, u novije vreme se pali samo u posebnim prilikama. Poslednji put je korišćena za ispitivanje materijala ruskog aviona Sukhoi Superjet.

Zvanično, Marx generator se nikad nije koristio za uticaj na vremenske prilike, ali zato niko ne osporava da se koristio prilikom izrade /testiranja „oružja budućnosti“.

Mačku su pripitomili još drevni Egipćani koji su izuzetno cenili karakter ove samostalne, a mazne jedinstvene životinje izuzetne lepote, spretnosti, gracioznosti. Ona je bila ljubimac bogate klase, izuzetno je poštovana i slavljena poput božanstva. Početkom prošlog veka u Egiptu su pronađene hiljade mumija mačaka, ova bića su što se tiče Egipćana čak zavrednila da žive večno i zajedno sa bogatim vlasnicima doživljavala bi mumifikaciju kao šansu za povratak u život i nakon smrti.

Mačke su dakle vekovima navikle na život uz čoveka. Da, ostale su zauvek donekle nezavisne, svojeglave, tvrdoglave i pomalo divlje, ali često mazne, odane i privržene. Ovi ljubimci se i te kako mogu dresirati. Drugačije od psa, kakve i jesu ali njihovu pamet i sposobnost učenja i reagovanja na komande ne treba potcenjivati. One mogu sve da nauče, isto kao i pas samo na dosta drugačiji način.

Ignorisanje, ne kažnjavanje

Mačke vole vašu pažnju. Takođe vole i da se inate i nadmudruju, time pokazuju svoju moć i prevlast. S’toga oprezno sa kažnjavanjem, obično tipičnom kaznom ništa necete postići. Mačku ćete izgrditi, uplašiti, u momentu saterati u ćošak ali ona će već u drugi čas pomisliti da se izvukla i zaboraviti na svoj nestašluk, te ga verovatno i ponoviti već sledećom prilikom. Najbolji način da mačka shvati da je pogrešila jeste da je ignorišete, tj da još uskratite pažnju na koju je navikla. To znači da nema uobičajenog maženja ili igre. Mačka mora da oseti promenu u vašem ponašanju, da ste hladni i da time ne odobravate njen postupak.

Bitan je stav, mačka ne razaznaje izgovorene reči već tonalitet

Ma koliko voleli to mekano klupko, ono mora da zna ko je glavni. Mačke su hirovite i divlje, ići će dokle im dozvolite, morate ih zaustaviti i pokazati im šta ne sme a šta odobravate. Ako mačka pokuša da vas ogrebe, recimo pretera u igri, stisnite joj šapu. Tada govorite njen jezik i jako će vas dobro razumeti. Ako životinja skoči na sto a vi to ne želite da se ponovi, udarite o sto i odsečno recite „ne“- razumeće vaš stav i uplašiće se zvuka lupanja. 

Sistem nagrađivanja pre nego kažnjavanja

Pokušajte vašu macu više da hvalite za dobra dela nego da je kudite za nestašluke. Nagradite je poslasticom kada je dobra, mirna ili uradi nešto što ste joj naredili, time ćete kupiti njeno poverenje i pažnju.

Kao pomoćne metode u vaspitanju maćaka mogu da pomognu prskalice vode kojih se uglavnom groze i pribojavaju kad su i u samoj blizini životinje, potom duvanje u njušku- to ih posebno nervira, ako i sve to ne pomogne, mesta na koja ne želite mačka da ide prekrijte lepljivim materijama, selotejpom stikerima ili folijom- to ih izuzetno odbiija.