Zrno slatkog pasulja, skoro perfektne glatkoće i mekog jezgra, to je savršeni i omiljeni Američki slatkiš ili dželi bins kako ga popularno zovu. Nagađa se da je čist želatin, a u njemu u stvari nema ni trunke ovog sastojka.

Sedamdesetih je postao popularan kao slatkiš sa manje šećera od drugih i prirodnim aromama koje daju ukus i boju. Ronald Regan, koji je ovaj slatkiš obožavao se postarao da on bude prisutan čak i u svemiru.

Jelly beans – žele bombone

Mi ga zovemo žele bombone, a Amerikanci dželi bins. Izvorno i jeste američki slatkiš, gde je i dalje najviše prodavan i omiljen. Zanimljivo je da Evropljani najviše vole voćne verzije ovog slakog zrnevlja dok Amerikanci preferiraju ukus butera, kokica ili slatkog korena što dokazuje da nas i Ameriku razdvaja mnogo više od okeana. 

Kako Homer Simpson kaže – Tajna je u malim zalogajima. Tako je ovaj zrnasti slatkiš postao planetarno popularan što zbog svoje jednostavnosti ukusa i izgleda to i zbog praktičnosti svoje veličine i oblika. Zašto je ovaj slatkiš u obliku pasulja i dalje se ne zna, ali da je za njegovu popularnost posebno odgovoran jedan čovek to se zna.

Kako je nastao jelly beans?

Slatkiš je izumeo čovek koji je otvorio prvu poslastičarnicu u Americi pre 150 godina a dželi bins je proizveden u istoj čak sto godina kasnije.

Postao je popularan sedamdesetih kao slatkiš sa manje šećera a za njegovu finalnu globalnu raširenost odgovorno je obožavanje ovog slatkiša od strane Američkog predsednika Ronalda Regana. On ga je čak i 1983. godine poslao u svemir jel je bio siguran da u ovom savršenstvu zaslužuju da uživaju i astronauti. Dželi bins je bio jedno od njegovih zaštitnih znakova i uvek mu je stajala posuda ovih bobica na radnom stolu u beloj kući. Poklanjao bi svim gostima teglicu ovog slatkiša, to su bili i predsednici i kancelari drugih zemalja. Zbog Regana je izmišljena i njegov omiljen ukus- borovnica pa je tako mogao da kompletira boje američke zastave – trešnja, soda i borovnica. 

Za dželi bins važi da su prodavaniji što su šareniji i što više ukusa pakovanje sadrži. Ima ih u sto ukusa i više a počeli su da se proizvode u svega osam osnovnih. Sad se ide do krajnosti pa postoji ukus i piva, kapućina, tuti frutija i slično…

Za proizvodnju je potrebno od 7- 14 dana u zavisnosti od ukusa. Sjedinjene države godišnje proizvedu na milijone ovih bombona mekog jezgra. Kalifornija, blizina uvek sunčanog San Franciska, bajkovito područije na kakvom i zamišljamo da se nalazi fabrika slatkiša. Ovde se već 50 godina proizvode čuvene dželi bins bombone, ovo je centralna proizvodnja šarenih zrna. 

Osnovni sastojak su kukuruzni šećer, skrob i kukuruzni sirup, tome se dodaju booje i arome. Arome bi trebalo da su prirodne, kako su obećavali proizvođači sedamdesetih kad je počela proizvodnja zdravih slatkiša, masovno.Naravno arome su ipak poslovna tajna.

A kako dobijaju takvu glatkoću a opet meko jezgro i kako to da se ne lepe za šake? u čemu je tajna?

proces proizvodnje počinje od jezgra. Satojci se dugo mešaju u rezervoarima , dodaje se boja i aroma, proverava koinzistencija pa sipa u kalupe i čeka hlađenje da se nastavi sa pravljenjem hrskave kore.  Jedan dan se čeka na sušenje ove mase pa se bombončići nastavljaju mešati preliveni šećerom, opet se dodaje sirup sa aromama, potom opet šećer i tako više puta, obično 4- 5, i čitavo vreme se meša. Šećer u prahu je finiš. Ali to nije tajna ne lepljivosti- tajna je u pčelinjem vosku! njime se završno obrađuju bomboni i to im daje glatkoću, sjaj i ne lepljivost. Dželi bins greške se nazivaju one bombone koje su manje ili mnogo veće od većine i one se odvajaju i prodaju posebno. Greške se dešavaju zbog lepljenja manje ili više slojeva pri mešanju. No, isto su jestive.

Ove mašine izbacuju i milijon slatkih zrna po satu, a prošlih godina najprodavanija su ona sa ukusom čiz kejka.

Da li se od previše plesanja može umreti?

U slučaju Plesne epidemije iz 1518. godine ples je prvo delovao kao uzrok smrti plesača, potom kao neki vid hipnoze i osednutosti a potom se smatrao jedinim lekom te je i javno podržan. Da li ste čuli za jedan od najbizarnijih istorijskih događaja? Masovni ples u kome je učestvovalo više od 400 ljudi na ulicama jednog gradića Francuske i koji je trajao neprestalno više od mesec dana!

Isrtoričar John Waller, autor knjige „A time to Dance, A time to Die: The Extraordinary Story of the Dancing Plague of 1518“, proveo je dugo vremena istraživajući ovu misteriju.

„Nije upitno da li se ovaj događaj uopšte desio“, tvrdi Waller koji objašnjava da postoje istorijski zapisi koji dokumentuju brojne smrti uzrokovane plesom, „Vrlo je jasno da su „žrtve“ plesale. Ti ljudi nisu samo drhtali iako su bili ushićeni, njihove ruke i noge su se kretale kao da su namerno plesali“.

Kako je sve počelo?

Sredinom jula 1518. godine na ulicama Strazburga, grada na istoku Francuske koji je tada bio deo Rimskog carstva, jedna žena (navodno se zvala Frau Troffea) je izašla na ulicu i počela da pleše. S’početka ovo i nije bio tako čudan događaj, dok se stvari ubrzo nisu počele menjati. Žena je plesala danima, a posle sedam dan od početka njenog plesa, na ulici je plesalo oko 100 ljudi!

Epidemija plesa ili plesna kuga iz 1518. godine uskoro je postala jedan od najbizarnijih događaja za koje je čovečanstvo ikad čulo.

Mesec dana nakon početka plesa Frau Troffee, na ulicama je plesalo bez prestanka oko 400 ljudi! Mnogi su već počeli umirati, uglavnom od posledica srčanog udara, ali ni to nije zaustavilo ostatak rasplesane gomile. Vlasti su napokon odlučile da preduzmu nešto pa su konsultovale lokalnog lekara. On je isključio mogućnost astroloških i nadnaravnih uzroka i zaključio da je ova kuga „prirodna bolest“ koju je uzrokovala „vruća krv“. 

 Od prvog plesa razigrane žene prošlo je mesec dana, ljudi su umirali od posledica iscrpljenosti, srčanog i moždanog udara. Pre pokušaja lečenja, neki plesači su bili ukrcani u kočije i odvezeni do lokalnog svetilišta da mole za pomoć. Njihove molitve se nisu ostvarile.

Umesto da potpišu puštanje krvi (uobičajni medicinski tretman tog doba), vlasti su ohrabrile stanovnike da još više plešu, oslobađajući im dodatni prostor, a čak su za plesaće napravili i drvenu pozornicu. Verovalo se da je jedini lek- neprestalno plesanje, dan i noć, a vlasti su čak platile i muzičare kako bi se povećala učinkovitost leka.

Tek početko septembra je broj plesača počeo opadati. Ovo nije bio prvi put da ovakav bizaran događaj pogodi Evropu, ustvari, bilo je čak deset plesnih epidemija pre ove, samo što ni jedna nije dovoljno dobro dokumentovana kao ova iz Strazburga. Delo Hendrika Hondiusa pokazuje tri žene pogođene ovom kugom, rad se temelji na crtežu Peter Brueghela  koji  je navodno svedok epidemije plesa 1564. 

Šta je ustvari uzrokovalo epidemiju plesa?

Jedna od popularnih ideja je bila da su plesači progutali ergot, gljivicu koja raste na stabljikama raži, ili da su prosto jeli raženi hleb koji je mogao sadržati ovu gljivicu. Ova teorija ima rupe, jer ergot izaziva i halucinacije i obično prekida dotok krvi do ekstremiteta, čineći koordinisano kretanje – ples gotovo nemogućim.

Druga teorija kaže da su plesači bili članovi kulta hereze. O tome je isto malo verovatno, kako je dokumentovano da plesači zahvaćeni epidemijomm plesa ustvari nisu hteli plesati, te da su kad god su mogli, molili za pomoć. Takođe nije bilo naznaka da su ih vlasti lečile ili tretirale kao jeretike.

U svom delu John Waller tvrdi da je epidemija izbila zbog masovne psihogene bolesti, manifestacije masovne histerije koja se često dešava kao posledica ekstremnih psiholoških problema. Prema Walleru, jedan od uzročnika je bila glad uzrokovana hladnim zimama, toplim letima, mrazevima i ledenim kišama. Osim široko rasprostranjene gladi, uzroku su doprinele i velike boginje, sifilis, kao i generalna potlačenost ljudi.

Šta će se sve dešavati u svemiru tokom narednog meseca. Pojave koje će ukrasiti nebo iznad nas a većinu možete propratiti i golim okom ili teleskopom.

1. oktobar – Merkur u istočnoj elongaciji od 25°8′. Magnituda 0, ali će imati visinu manju od 7 stepeni iznad horizonta pa će biti teško posmatrati ga sa naših prostora.
1. oktobar – Pun Mesec
2. oktobar – Galaksija Andromeda (M31) u istoimenom sazvežđu zauzima povoljan položaj za posmatranje zajedno sa svoja dva pratioca – galaksije sateliti M32 i M110. 37 minuta nakon ponoći biće na visini od 86° iznad južnog horizonta. M31 se može videti golim okom, dok se M32 i M110 moraju posmatrati malim astronomskim teleskopima.
3. oktobar – Konjukcija Meseca i Marsa
6. oktobar – Mars u perigeju, odnosno najbliži Zemlji. Biće udaljen od Zemlje 0,41 AJ. Najbolje vreme za posmatranje. Magnituda -2,6
8. oktobar – Maksimum meteorske kiše Drakonida
10. oktobar – Mesec u poslednjoj četvrti
14. oktobar – Mars u opoziciji. 28 minuta nakon ponoći dostiže visinu od 50°, a vidljiv je tokom cele noći.
14. oktobar – Konjukcija Meseca i Venere
15. oktobar – Galaksija Trougao (M33) u istoimenom sazvežđu zauzima najviši položaj na nebu od 75° iznad južnog horizonta 38 minuta nakon ponoći. Galaksija ima magnitudu od 5,7 ali je preporučljivo imati dvogled.
16. oktobar – Mlad Mesec
21. oktobar – Maksimum meteorskog roja Orionida koji traje od 2. oktobra do 7. novembra. Ostaci Helejeve komete.
22. oktobar – Konjukcija Meseca i Jupitera
23. oktobar – Konjukcija Meseca i Saturna
23. oktobar – Mesec u prvoj četvrti
29. oktobar – Konjukcija Meseca i Marsa
31. oktobar – Uran u opoziciji i sazvežđu Ovan. Magnituda 5,7. Potreban dvogled.
31. oktobar – Pun Mesec

Da se podsetimo:

Konjukcija- predstavlja bliski prividni položaj dva (ili više) nebeskih tela na nebu, kada se posmatra sa Zemlje.

Elongacija- je ugao između Sunca i planete ili nekog drugog nebeskog tela gledano sa Zemlje.

Opozicija– je položaj nebeskog tela u Sunčevom sistemu kada se ono nalazi sa suprotne strane Sunce u odnosu na Zemlju, odnosno Zemlja se nalazi između nebeskog telea i Sunce.

Bliski susret- je prividni susret nebeskih tela na malom delu neba

Ekvinocilj (ravnodnevnica) je trenutak kada Sunce po svom kretanju po ekliptici preseče nebeski ekvator. Dešava se dva puta godišnje.

Solsticij opisuje najviši i najniži položaj Sunca u odnosu na nebeski ekvator. Dešava se dva puta godišnje.

Povoljan položaj za posmatranje je najviši položaj nekog nebeskog tela u trenutku kada preseca nebeski meridijan, odnosno kada to nebesko telo kulminira

Nebeski meridijan je zamišljeni krug na nebeskoj sferi koji sadrži severni i južni nebeski pol, severnu i južnu tačku horizonta, zenit i nadir.

izvor: Svemir

…nastavljamo uzbudljivu priču parfema putem svile i saznajemo kako se parfem i u kom obliku došunjao među Evropljane, u kom obliku i kako je najzad završio u staklenim bočicama i našim vitrinama.

Kinezi su u postelju stavljali mirisni prašak u vrećicama, palili su tamjan u sobama i često su se kupali u aromatičnim kupkama. U Kini je čak bio mirisan i novac – štampan na svili. Zanimljiv kineski običaj koji i danas postoji je da gost na prijemu dobija papirić natopljen mirisom jasmina, nećete pogoditi- on je tu da otkloni posledice neumerenog uživanja u alkoholu.

Rimljani – u početku postojana jednostavan, osvajački i disciplinovan narod, pod uticajem grćke i orijenta, počeli su da koriste parfeme, ali prilično bahato i neumereo- mirisali su sve što im dođe pod ruku. Mogle su se naći fontane koje prskaju mirisnu vodu, stavljali su ružie latice u krevete, sem što su parfimisali sebe, odeću i predmete – parfeme su nosile i njihove životinje! Poznati su bili po nošenju parfema i stavljali bi ih i po više puta dnevno.

Parfemska revolucija je nastala kao posledica arapske metode alkoholne destilacije, taj proces detaljno opisuju arapski alhemičari. Arapi su veliki poznavaoci začinskog i mirisnog bilja. Čak kuran mirise i podstiče na njihovu upotrebu, zarad religijskih elemenata ali i sopstvenog zadovoljstva.

Padom Rimskog carstva, dolazi vladavina hrišćanstva i zabranjuje se upotreba parfema zbog greha čulnog delovanja. Tek Krstaški ratovi vraćaju blagodet i zadovoljstvo parfema u Evropu.

Savremeni oblik, rastvor eteričnih ulja u rastvoru, javlja se krajem XVI veka. Bila je to slavna voda kraljice Mađarske – Elizabete. To je bila mirisna kompozicija cveta narandže, ruže, mente, melise, limuna i ruzmarina. Nekoliko vekova se na parfemskom tržištu održao parfem kraljice Elizabete.

Brz razvoj proizvodnje parfema nastaje u doba renesanse kada alhemiju zamenjuje hemija. Razvija se proces destilacije i ekstrakcije pa se diže i kvalitet mirisnih aroma. Prve mirisne bočice nastaju u Veneciji od duvanog stakla, kvalitetne i lepe postaju evropska senzacija. Italija postaje metropola mirisa. Žena koja seli ovu metropolu u Francusku bila je Katarina Mediči. Imala je ličnu kolekciju parfema ravnu sadašnjoj parfimeriji. Toskansko cveće Francuzi zamenjuju Provansnim  i tu nastaje zvanična kolevka parfemske industrije – Grasse. Hemijska sinteza pojednostavljuje proces i snižava cenu parfema. Parfeme počinju da vezuju za svoj brend nova era dizajnera, pa Koko Šanel izbacuje No.5, 1921. godine.  Taj miris započinje novu eru parfema.

Danas reč parfem ne koristi samo za skup, koncentrisani oblik, već možemo reći da postoje i blaži i jeftiniji oblici kolonjske vodice i dezodoransa, mirisnih sprejeva i raznih mirisnih preparata sa različitim procentima alkohola i eteričnih koncentrata. Parfem je danas deo higijene i garderobe, stil, uživanje, ali i supstanca koja nam izaziva i dalje posebne senzacije i može da nam promeni raspoloženje i popravi dan. Dobro je znati da naš partner, ukoliko upotrebljavamo stalno isti miris, taj miris posle tri meseca više ne oseća, čulo mirisa je lovačko i upozoravajuće, te sa vremena na vreme menjajte parfem.

Čovekov osećaj za aromatične, prijatne mirise traje skoro koliko i on sam. Naši preci su stojeći uz zapaljenu vatru spoznali da im sagorevanje nekih drva miriše lepše od drugih. Tako su palili vatre aromatičnih mirisa misleći da tako komuniciraju sa bogovima, kako nisu mogli da definišu senzaciju koju izaziva prijatan i opojan miris. Tako i sam naziv „parfumo“ potiče od latinskog izraza „per fumum“ – u prevodu „kroz dim“.

Prvi „mirisni zapisi“, opisi upotrebe na razne načine rafinisanih tvorevina, potiču još iz starog Egipta, Grčke, Kine, Rimskog carstva…

Egipćani 

Naravno sve potiče upravo od ove neverovatne civilizacije Starog Egipta. Kada je 1922. godine otkrivena grobnica faraona Tutankamona u njoj su nađene i činije sa pomadama, koje kad su otvorene, nećete verovati- iako stare 3000 godina, nisu izgubile svoj miris! 

Egipćani su parfme koristili u obliku pomada koje su mazali na kosu kako bi one polako otpuštale svoj miris i stvarale prijatan oblak miris oko nosača. Mirisi su bili jako važni i u sakralnim obredima, faraoni su za bogove žrtvovali tamjan, a u  balzamovanju mrtvih članova kraljevske porodice upotrebljavala se smirna- vrsta mirisne smole, koja potiče od različitih vrsta afričkih i arapskih biljaka. 

Zanimljivo je da je možda i prvi štrajk u istoriji povezan sa parfemom- oko 1330 godina pre nove ere, vojnici faraona su podigli štrajk zahtevajući od vladara aromatične pomade i balzame.

Grci su uzdigli parfeme na nivo svetinje, kao i sve. Oni su verovali da lep miris potiče od bogova, magičan je, mističan i takođe erotičan atribut. Grci koji su živeli u IV. veku p. n. e. mazali su svoja tela nakon kupanja u javnim kupalištima, aromatičnim uljima- i to svaki deo tela drugim mirisom. Ni jedna svečanost se nije mogla održati bez mazanja tela mirisom- bila je to vrsta rituala čišćenja.

Bliski istok otvarnjem „puta svile“ širi svetom svoju ljubav prema parfemima i mirišljavim supstancama. Amberis koji se stvara u probavnom sistemu velikih sisara, kitova, ima inače morski pas i fekalni miris, ali sušena nekoliko meseci daje toplu, čulnu notu- amber, parfemski sastojak za kojim su ljudi toliko poludeli da je bio cenjen zlatom ili robovima.

U nastavku teksta o parfemima saznaćete i kako su se drevni kinezi služili mirisnim notama ali i kako je dalje evolucirao parfem.

Došlo je vreme kada i fotografiju možemo da iznajmimo. Ukoliko trebate fotografiju za vaš mali ili veliki biznis, više ne morate da organizujete slikanje, plaćate fotografa, tražite manekene…jednostavno i vrlo lako možete na internetu, nekad i samo ukucavanjem pojmova na pretraživaču, doći do željene fotografije i iznajmiti je, te koristiti kao vašu reklamu.

Šta je stok fotografija

Ljudi koji se bave štock fotografijom objašnjavaju da nije reč o običnoj fotografiji. Radi se o tematskim fotografijama, fotograf mora da ima na umu svrhu i namenu fotografije već pri procesu osmišljavanja iste. Nije bitno da budete profesionalni fotograf ili da imate najlepše modele da bi vaša fotografija bila štok fotografija.

Stock fotografija je fenomen koji postoji nešto kraće od pola veka, napreduje sa internet erom, i veoma je aktuelna poslednje decenije. Postoje ljudi koji su zaradili milione baveći se ovim biznisom. Najpoznatiji stock fotograf, Yuri Acus sa sajtovima STUDIO1 i STUDIO2 ima najbolje razrađen stock biznis na svetu i procenjuje se da mu je doneo oko 50 miliona dolara!

Kako zaraditi od stok fotografija?

Kažu da se na prve prihode od početka odluke bavljenja ovim biznisom mora malo pričekati, prvo da vam neki od stock sajtova prihvati fotografiju, potom otvaranje posebnog on line banking naloga pa prebaciivanje novca u našu zemlju (samo to može da potraje par meseci), ali potom je to zarada koja “stalno kaplje“, pa se može desiti da i par godina pošto prestanete da se aktivno bavite deljenjem fotografija, već postojeće donose neki dolar.

Gde plasirati stok fotografije?

Ukoliko planirate da se oprobate u ovom poslu, ovo je put koji morate preći. Postoje sajtovi za stock fotografije na kojima možete pogledati iste a možete i aplicirati da kačite svoje fotografije. Svaki sajt ima drugu tarifu i uslove za iznajmljivanje i kačenje. Princip je uglavnom sličan- dobićete formulare za popunjavanje vaših podataka, verovatno će vam traiti sken pasoša za utvrđivanje identiteta, inače i za svako lice koje se pojavi na fotografiji morate slati identifikaciju.

U međuvremenu ćete moći da pročitate koji kvalitet fotografije je neophodan da bi je sajt prihvatio i objavio, kavo bi trabalo biti osvetljenje, koje tematike su uglavnom aktuelne i slično. Fotografije šaljete i ukoliko ih ne prihvate oni vam šalju detaljno objašnjenje zašto to nisu uradili, što je odlična praktična škola.

Ukoliko planirate da se oprobate kao „stocker“, imajte na umu da je ovo veoma ozbiljan i odgovoran posao i da sa sajtovima kojima nudite fotografije nema preteranih pošalica, oni vrlo ozbiljno i profesionalno rade svoj posao. I, da ukoliko šaljete svoje fotografije, oni traže opis čije će ključne reči kasnije pomoći pri traženju pojmova na pretraživaču, dobro pazite kako pišete opis i za šta može vaš radi biti upotrebljen, potražnja znači novac!

najpoznatiji sajtovi za stock: ISTOCK, DREAMSTIME, SHUTTERSTOCK

Pleme sa neobičnom mutacijom u kome svi domoroci imaju taman ten i svetle oči, nepresušna su inspiracija fotografa iz celog sveta!

Korčnoi Pasaribu iz Džakarte, geolog u rudiniku nikla, a fotograf po hobiju od septembra 2019. godine se bavi prikazivanjem ruralnog života u Indoneziji kroz kolaž fotografija i slika života domaćeg stanovništva. Posebni fokus umetnika su kultura i plemensko nasleđe stanovništva. 

Prostrani arhipelag Indonezije je inače veoma atraktivno područije neverovatnih kontrasta i što se tiče prirodnih raznolikosti ali i raznolikosti živih vrsta pa i ljudske populacije koja tamo živi u uglavnom plemenskim zajednicama u 350 podkultura i sa isto toliko govornih dijalekata. 

38-godišnji Pasaribu veruje da lica i oči govore najbolje o životu naroda, uslovima, staležu, patnji i sreći. Končoi komentariše da su mu posebna inspiracija plave oči. Ova boja očiju je umetnikov favorit, i komentariše ih kao jedinstvene i lepe. Znamo da su plave i svetle oči prava retkost u azijskog i afričkog stanovništva, tj. u crnaca, meleza i azijata koji uglavnom naseljavaju ovo područje.

Nestvarno lepe plave oči koje neverovatno dolaze do izražaja u kombinaciji sa tamnom kožom, i prava su senzacija kontrasta, umetnik Korčnoi je objektivom zabeležio i preneo svetu iz dubine ostrva Buton, slikavši domaće domorodačko stanovništvo sa retkom genetskom mutacijom. 

Buton sa svojih 2 7000 kolometara kvadratnih je jedno od većih ostrva indonezije, na njemu živi oko 450 000 ljudi, uglavnom u malim, izolovanim plemenima. Buton se nalazi u jugoistočnoj regiji Suarezi i naseljen je domorodačkim stanovništvom podeljenom u više malih plemena. Neki od malih plemena Butona imaju retki Vardenburgov sindrom, koji utiče na pigmentaciju, zbog čega ljudi sa ovim sindromom imaju depigmentisane, prodorno plave oči dok put ostaje izvorna, tj. nema gubitka melanina u koži. Ovaj sindrom je posebno redak kod grupacije rasa i narodnosti tamne puti, a kad imaju Varenburgov sindrom rađaju se i sa različitim bojama očiju. U pitanju je nasledna genetska mutacijaza koju se procenjuje da je u nekom obliku ima jedna od 42 000 osoba, nažalost ovaj sindrom dovodi neretko i do gubitka sluha.

Izumi koji na svu sreću nisu stekli svoju popularnost, bili su apsurdna zamisao i plod nečije mašte koji su igrom slučaja dobili oblika ali su odbačeni zbog ne upotrebljivosti, nelogičnosti…jednom rečju- bizarnosti, ovih naprava.

Pokrivač za lice

Izum koji je osmišljen kao modni detallj i zaštita od loših klimatskih uslova. Prilično velik i neobične geometrije. Damama i gospodi svakako nije bilo udobno sa ovim neporebnim detaljem koji je čuvao samo lice te upotreba nije zaživela.

Četka za vrat

Šašavi izum koji se na tržištu pojavio ’50-ih godina prošlog veka, svakako je jedan od najbizarnijih izuma istorije. Služio je za čišćenje dečijih vratova a radio bi tako što se detetu stavi okrugla četka poput ogrlice oko vrata i potom dok dete okreće glavu, četka čisti vrat! Dođe nam da se zapitamo jel prljavština na vratu bila toliki problem prošlog veka?

Dvostruka lula

Totalni apsurd, ali da, dvostruka lula je zaista postojala! I nikom nije jasno u koje svrhe. Jedan članak piše da je to bilo u svrhe sportskih tamičenja ali nikako nam nije jasno o kom se sportu ili disciplini moglo raditi.

Sun pod

Genijalni izum iz ’80-ih kao da je bio uvod u pronalazak solarijuma ili pak staklenog pekača. Služio je za brže tamnjenje na suncu, to je bila era popularizacije tamnog tena. Izum se mogao pohvaliti savršenom ventilacijom i postizanju dokazano boljim rezultatima sunčanja ali ipak nije zaživeo kako su se ljudi u njemu osećali kao pečenje u staklenoj posudi, no sad- u doba pandemije korone bi mogao biti dobro idejno rešenje za bezbedan boravak na plažama.

Porodični bicikli- ali sa ugrađenom šivaćom mašinom

Ovaj, najblaže rečeno, neobičan izum iz 1939. godine, ako ništa drugo, bar je promovisao jednakost polova koja je tad bila aktuelna tema. To je ogromni bicikli za rekreaciju, u kome je uključeno druženje cele porodice, te dok tata i sin voze bicikli na kome mama šije, a ćerka uživa, može da se uštedi vreme na svaki mogući način.

Tvorce ovih izuma nismo hteli da imenujemo kako njihove tvorevine nisu doživle uspeh i masovnu proizvodnju ali svakako možete da se dokopate njihovih imena ukoliko vas posebno zaintrigira neka od sprava.