Kada je francuski istraživač Erin Muo otkrio ovu neverovatnu građevinu 1858. godine, opijen zanosom i lepotom, uporno je poredio sa Solomonovim hramom i pisao kako je zasenila sve do sad otkrivene velelepnosti građevina stare Grčke i Rima. Tvorca građevine nazivao bi Mikelanđelom onog doba.

Daljim istraživanjem je otkriveno da je Angkor Vat ustvari nije zasebna građevina , već deo ogromnog kompleksa hramova i palata, nazvanog Angkor, koji su građeni od 800. do 1200. godine na površini od skoro 80 kvadratnih kilometara. Gradili su ih Kmeri, narod koji je na vrhuncu svoje moći živeo u današnjoj Kambodži, ali i na određenim delovima Tajlanda, Laosa, Burme i Vijetnama. Vladar Kmera imao je status boga- kralja, tako da je većina hramova pretstavljala palate njegovog kulta, nepristupačne običnom narodu. 

U hronologiji nastanka kompleksa Angkor najpre se pominje hram Baboun, piramidalna građevina sagrađena oko 1050. godine, koja je kasnije uključena u sklop kompleksa Angkor tom. Kompleks hrama Angkor vat nastao je tokom vladavine Surjavarmana Drugog (113- 1146) kao religiozno središte hinduističkih Kmera posvećeno bogu Višnu, koje je simbolizovalo centar univerzuma. Okružena četvorougaonim zidom dužine 1000m i širine 800 metara, ova zapanjujuća građevina ukrašena je sa pet tornjeva. U njenoj unutrašnjosti sagrađen je nepregledni splet hodnika i terasa sa velikim brojem skulptura, koje su krasile dom boga- kralja i hinduističkih bogova. Običnom narodu bila je dostupna samo najniža galerija, okićena slikama iz svetih predanja. 

Kompleks hrama Angkor Tom nastao je nekoliko decenija nakon Angkor Vata za vreme vladavine kralja Jajavarmana Sedmog (1181- 1220). Kako je kralj bio budista, to je „državni hram“ Bajon u okviru AngkorTom bio posvećen Budi. Angkor Tom je pored religijske uloge istovremeno predstavljao simbol kraljeve snage. U tu svrhu izgrađena su čak 52 četvorougaona tornja, ukrašena sa 2.5 metara visokim glavama okrenutim na sve četiri strane sveta.

Angkor je najveći kompleks hramova u Aziji, koji pored Angkor Vata  i Ankgor Toma obuhvata na stotine drugih hramova u prašumi Kambodže. Pretpostavlja se da je na vrhuncu svoje moći brojao više od milion stanovnika, te da je bio veći i od Rima. Kmeri su 1432. godine napustili ovaj grad hramova a objašnjenje za to je i dan danas nepoznato. Nagađase da je nestanak vode razlog odlaska stanovnika, opet se priča i da su bolesti kao i neplodna zemlja koja je prestala da rađa moguć razlog pustoši. Ovo je ostala još jedna od drevnih tajni. 

Najprestižnije priznanje za naučni rad iz polja fizike, ove godine dobila su tri naučnika koja su radila na razumevanju crnih rupa. To su fizičar Rodžer Penrouz, koji je teorijski pokazao kako se crne rupe mogu formirati u svemiru, astronom Rajnhard Gencel i Andrea Gez, koji su otkrili supermasivnu crnu rupu u središtu Mlečnog puta.

Crne rupe – da li ih sada bolje razumemo?

Nobelova nagrada iz fizike za 2020. godinu  pripada onima koji su nam pomogli da bolje razumemo univerzum i jedan od njegovih najegzotičnijih fenomena- crne rupe. Prvu polovinu nagrade od 10 miliona švedskih kruna ( oko milion evra), dobio je Rodžer Penrouz, jer je pokazao da opšta teorija relativnosti vodi do formiranja crnih rupa. Drugu polovinu dobili su Rajnhard Gencel i Andrea Gez za otkriće supermasivnog objekta, koji upravlja orbitama zvezda u svojoj okolini. 

Rođžer Penrouz, britanski fizičar sa univerziteta Oksford, koriistio je ingeniozna matematička sredstva kako bi dokazao da su crne rupe direktna posledica Ajnštajnove opšte teorije relativnosti, mada sam Ajnštajn nije verovao da one zaista postoje. Iako su mnogi fizičari predviđali kako bi crne rupe mogle da nestanu , problem je bio što većina teorijskih predviđanja nije mogla da se primeni u realnom prostor- vremenu. Rešenja su bila previše „idealizovana“.

Preokret se desio kad je 1965. godine, deset godina nakon Ajnštajnove smrti, započeo saradnju sa Stivenom Hokingom. Njih dvojica su zajedno radili na novim rešenjima Ajnštajnove nove teorije relativnosti, ponudivši novi pogled na fenomen gde gravitacija može da sabije ogromnu masu na sasvim mali prostor.U svom radu objavljenom 1965. godine, Penrouz je uspeo ne samo da pokaže kako cene rupe mogu da se formiraju u realnom svemiru, već i da ponudi detaljniji opis.

Penrouzov rad smatra se veoma važnim doprinosom Ajnštajnovoj teoriji relativnosti. 

Crne rupe su mesta gde svipoznati zakoni prirode prestaju da važe.One svojom gravitacijom privlače i zadržavaju sve što uđe u njih, pa i svetlost. 

Otkrivanje crnih rupa u centrima galaksija predstavlja jednako važan izazov. Rajnhald Gencel, nemački astronom sa Univerziteta  Kalifornija ( Berkli) i direktor „Maks Plankovog“ instituta za vanzemaljsku fiziku, i Andrea Gez- američka astronomkinja- Univerzitet Kalifornija (Los Anđeles), još od devedesetih godina prošlog veka, predvode nezavisna istraživanja sa svojim naučnim timovima. Cilj istraživanja je bio mapiranje izuzetno sjajnog radio-izvora – SgrA(strelac A) u središtu naše galaksije. Koristeći največe teleskope naučnici su uspeli da dopru do izvora, lociraju i prate, pri tome su razvili i posebne metode za to. Zanimljivo je da su se merenja jednog i drugog tima potpuno poklopila.

Naš astronom Samir Salim, profesor na Univerzitetu Indijana, SAD, je koautor naučnog rada i glavni saradnik rada iz 2008. godine kojim je Andrea Gaz postala poznata svetu, rad je o prirodi crne grupe kroz posmatranje orbite zvezda oko nje. Samir je diplomac matematičkog fakulteta u Beogradu i višegodišnji rukovodilac programa astronomije u istraživačkoj stanici Petnica.

Andrea Gaz je tek četvrta žena koja je dobila Nobela za fiziku, Nobelovu nagradu sa najmanje ženskih dobitnika.

Zdrav način ishrane, unos voća i povrća veoma povoljno utiče na naš organizam. U kombinaciji sa sportom ili određenim treningom još bolje i efikasnije utiče na naše zdravlje. Konkretno vožnja bicikla pojačava našu kondiciju, zdravlje i ima brojne benefite na naš organizam.

Pored toga što vožnja bicikla utiče na zdravlje našeg celog organizma, vožnja bicikla utiče i na bolje funkcionisanje našeg mozga. Naime, istraživači sa Univerziteta Ilinois otkrili su da 5% poboljšanja u kardiovaskularnom fitnesu dolazi upravo od vožnje bicikla. Osobe koje svakodnevno voze bicikl, najmanje pola sata, imale su za 15% bolje rezultate na mentalnim testovima.

Istraživanjem, došlo se do zaključka da biciklizam utiče na stvaranje novih moždanih ćelija u hipokampusu- delu mozga zaduženog za memoriju. Ovaj deo mozga, nakon 30. godine života, propada.

Uz to, budući da vožnja bicikla utiče na poboljšanje cirkulacije i dopremanja kiseonika u mozak, utiče na regeneraciju reveptora, te može da umanji rizik i od Alchajmerove bolesti.