Svakom od nas se dešavalo da smo umorni i iscrpljeni bez određenog razloga. Da često menjamo raspoloženje ili da imamo nagli pad energije. U tom slučaju stručnjaci imaju određene savete za nas.

Hronični umor utiče na naše celokupno zdravlje, ali i na produktivnost. U nastavku saznajte kako da ga se rešite.

Hronični umor – kako ga se rešiti

Umor, promena raspoloženja i pad energije, glavni su simptomi hroničnog umora. Ukoliko i vi patite od njega, isprobajte savete stručnjaka.

• Valerijana je biljka koja utiče na smirenje i u otklanjanju umora. Možete piti čaj od ove biljke ili pak da je koristite u vidu ulja ili tableta.
• Avokado je prepun vitamina, minerala i zdravih masti koje će vašem telu dati energiju. Takođe sadrži i vlakna, koji održavaju nivo šećer au krvi i sprečavaju njegov nagli pad u toku dana.
• Lubenica je idealna namirnica kada je hidratacija u pitanju i definitivno nas može razbuditi.
• Bademi su bogati proteinima, vlaknima i mastima, kao i vitaminima grupe B. Sve ovo pomaže da se otkloni umor i da se podigne energija u organizmu.
• Kelj je sadrži sastojke koji pomažu da se kiseonik ravnomerni raspodeli u telu i tako otklanja umor.
• Polen je prirodna superhrana i povećava nivo energije.
• Banane su prirodno gorivo organizma. Uvrstite ovo voće za doručak i imaćete energije ceo dan.

Da li ste ikada pomisljali da se anksioznost i depresija mogu preneti na drugog čoveka? Prema poslednjim istraživanjima sve više ljudi misli da je to sasvim moguće! A da li je to tačno, pročitajte u daljem teksu.

Istraživanja su pokazala da veliki broj ljudi veruje da neka oboljenja, kao što je anoreksija, anksioznost, alkoholizam, pa čak i šizofrenija, mogu biti zarazne.

Odgovor na pitanje da li je ovo uistinu tako je komplikovan. Naime, sama bolest nije zarazna, ali neke emocije i te kako mogu biti prenosne.Na primer, ukoliko član porodice ili osoba s kojom provodimo mnogo vremena ima anksioznost i konstantno je pod stresom i zabrinuta je, velika je šansa da ćemo i mi početi tako da se ponašamo.

Emocije jesu zarazne, jer smo mi socijalna bića koja odgovaraju na impute naše okoline. Pored toga što prenosimo naša osećanja na druge (tugu, nervozu, depresiju, sreću…) mi imamo tendenciju i da oponašamo osobe s kojima provodimo puno vremena.

Ukoliko primetite da vama drage osobe pate od nekog duševnog oboljenja, reagujte. Razgovarajte s njom i posavetujte je da potraži stručnu pomoć. Mentalna oboljenja su opasna, a ukoliko se ne leče, mogu imati fatalne posledice!

Ovo je najobožavanija boginja starih Slovena koja donosi proleće, radost, cvetanje i izbavlja Slovene od nemilosrdne Morane. Čak bi joj narod i ritualno pomagao u borbi sa surovom zimskom vešticom tako što bi spaljivao njene lutke i dozivao Vesnu.

Vesna je prikazana kao lepa i nasmejana boginja sa kosom od cvetnih zvončića, grudima koje simbolizuju bujnost i plodnost koje donosi proleće, osmehom preko celog lica koji donosi veselje i prinove, venčićima, ogrlicom. Njenim danima se slave Mladenci, Vrbica i Cveti. 

Vesnu donose kukavice, koje i nisu tako dobar predznak u proleće ali i lastavice koje ako naprave gnjezdo nad pragom donose sreću porodici.

Njena boja je crvena a verovalo se i da ona donosi Sunce. Otuda i crveno jaje za čuvarkuću- sveštenici su verovali da suncem vlada vatra pa su je potpaljivali za okupljanja, vatra je nošenai u  domove da ogreje ognjišta i donese sklad i sreću. Vatru su simbolizovali crvenom bojom pa je taj simbol sreće i sklada koji čuva ognjište prenet na jaja i simboliku čuvarkuće.

Vesnu se verovalo da na krilima povetarca donosi strogi bog vazduha i vetra Stribog. Na nju je motrio i čuvao je i bog vitez i ratnik Gerovit.

Da je bila najobožavanija dokazuje i da je u pravoslavnih Srba i dalje najčešće ime Vesna. Ljudi su želeli da im ćerka bude vedra, zdrava, lepa i mirisna kao proleće te su simbolikom imena to i pokušavali da prizovu. 

Lutkicu boginje Vesne momci bi oblačili u travnate, mirisne suklnje i odnosili ih na ritualno mesto. Slovenke koje bi se dokopale mirisa polivale bi svoja lica, kose i garderobu u isto da mirišu kao Vesna.

Čuvene dodole su igrale u čast mnogih božanstava. Dodole koje su igrale za Vesnu bile su devojke koje bi oblačile samo suknje od trava i ako bi bilo dovoljno toplo njih bi narod polivao vodom. One bi prizivale kišu, plodnost tla i dobar rod.

Kako nam dolazi sve hladnije vreme, sve više ljudi se zali na umor, iscrpljenost i depresiju. Stručnjaci ovakvo stanje pripisuju nedostatku sunca i vitamina D.

Letargija, nezainteresovanost, pospanost, seta i manjak koncentracije glavni su simptomi  takozvanog jesenje bluza. U nastavku saznajte kako da, uz pomoć hrane, možete da umanjite simptome sezonske depresije.

Kakao utiče na poboljšanje našeg raspoloženja, pa se savetuje da, ukoliko patite od jesenje depresije, svakodnevno pojedete po jedno rebro crne čokolade.

Vitamin D je takođe neophodan za dobro raspoloženje. Pored sunčeve svetlosti, ovaj vitamin možete dobiti i iz mleka, ćumanaca, pečurki i ribe.

Omega 3 masne kiseline imaju brojne benefite po naše zdravlje, a tako utiču i na poboljšanje našeg raspoloženja. Ljudi sa većim nivoom ovih kiselina imaju manji rizik da iskuse simptome sepresije.

Koštunjičavo voće kao što su jagode, maline, borovnice i brusnice, umanjuju lučenje hormona stresa kortizola.

Limitirajte unos šečera. Šećer na duže staze smanjuje funkciju mozga i može samo da pogorša simptome depresije.

Folna kiselina se pokazala kao veoma učinkovita u podizanju raspoloženja. Naime, postoje neki naučni dokazi koji ukazuju na to da ona utiče na lučenje serotonina- hormona sreće.

Vitamin B-12 takođe može da nam poboljša raspoloženje. Njega ima u jajima, lososu, kozjem siru, jogurtu, mleku i žitaricama od celog zrna.

Ćuretina sadrži melatonin, hormon koji nas smiruje i opušta.

Banane sadrže triptofan, koji umiruje, a uz to, ovo voće prepuno je magnezijuma, koji se pokazao učinkovit kod uklanjanja anksioznosti i nesanice.

Naučnice koje su razvili takozvane „molekularne makaze“ ponele su najprestižniju svetsku naučnu nagradu.

Francuskinja Emanuel Šarpantje i amerikanka Dženifer Daudna ovogodišnje su dobitnice Nobelove nagrade za hemiju, a nagrađen je i njihov rad na razvoju metode modifikovanja genoma, što je tehnika poznata kao CRISPR, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka u sredu.

Ove dve naučnice su razvile takozvane „molekularne makaze“ koje mogu da modifikuju ljudske gene, što se smatra revolucionarnim prodorom. Nagrada im je dodeljena za razvoj „merode izmene gena“, sa alatkom „ponovo da se ispiše kodeks života“, saopštio je žiri u Stokholmu objavljujući dobitnike nagrada.

„Ova tehnologija, koja ima revolucionarni značaj za nauku, doprinosi novim teraoijama borbe protiv kancera. Sad je san o potpunom izlečenju naslednih bolesti vrlo blizu“ ocenili su iz Kraljevske naučne akademije Švedske.

Emanuel Šarpantje izjavila je da se nada da će nagrada okuražiti mlade devojke koje žele da se bave naukom:

„Nadam se da će ovo poslati pozitivnu poruku mladim devojkama koje bi želele da slede put nauke, i da će im pokazati da žene u nauci mogu takođe biti uticajne kroz istraživanje koje sprovode“, objavljeno je na zvaničnom Twitter nalogu Nobelove nagrade.

Šarpantje i Daudna su tek šesta i sedma žena koje su dobile Nobelovu nagradu za hemiju od 1901. godine do danas. Prestižna nagrada ide uz zlatnu medalju i novčanu nagradu od 10 miliona švedskih kruna, što je preko 1.1 milon dolara.

Šarpantje je rođena 1968. godine nedaleko od Pariza, u kome je , na današnjem univerzitetu Sorbona, završila studije biohemije, mikrobiologije i genetike. U svojoj doktorskoj tezi, istraživala je molekularne mehanizme koji su uključeni u rezistenciju na antibiotike. Od 2015. godine dirktorka je prestižnog Maks Plank instituta za infekcionu biologiju u Berlinu. Tri godine kasnije 2018. godine, osnovala je nezavisni istraživački institut. Maks Plankov departman za nauku o patogenima.

Daudna je rođena u Vašingtonu 1964. godine, a odrasla je na Havajima.Osnovne studije je završila na Pomona Koledžu, a  doktorirala je na Harvardu 1989. godine . Od 1997. godine je istraživač na medicinskom institutu Hauard Hjuz, a od 2018. godine viša istraživačica na Institutu Gladstoun. Ujedno je i profesor na Univerzitetu u Kaliforniji.