Ljudi su skloni preterivanju, no novgodišnje „preterivanja“ neko smatra i prazničnim duhom. Tako se već godinama gradovi sveta takmiče u okićenosti, blještavilu i raskoši sa kojom dočekuju novogodišnje praznike, a najatraktivnija je takmičenje u veličini i visini Božićne jelke i broju lampica koje osvetljavaju ove divove.

Rekord u najvišem Božićnom drvu drži Šri Lanka još od 2016. godine sa svojim „drvcetom“ postavljenim u centru glavnog grada Kolumba koje je bilo visine 57 metara, koje je za dva metra prestiglo Božićno drvo Ginisovca iz 2015. godine iz kineske pokrajine Guangdžou.

Ovo drvce je obasjalo 600 000 lampica i ukrasio ga je Deda Mraz visok 6 metara sa sankama dužine 12 metara. Tako su ovo „drvce“ i kordinator postavljanja istog Mangali Gunasekeri zvanično ušli u Ginisovu knjigu rekorda. Doduše plan Gunasekera je bio drvo od 100 metara ali to na kraju nije bilo izvodljivo. 

Projekat je bio vredan  oko 200 000 dolara i u početku je naišao na otpor Katoličke Crkve koja je mislila da toliki novac može otići na neke humanije projekte. Kako je tadašnji premijer intervenisao, misleći da je ovaj projekat veoma važan za Šri Lanku, nadbiskup Kolomba je dao blagoslov i drvo je postavljeno. Drvo je naravno veštačko.

Još jedan rekord drži i najviše plutajuće Božićno drvo. Ono je visoko čak 85 metara i zaplovilo je vodama Rio De Ženeira u Brazilu za Božić još 2007. godine. Drvce je pušteno kao simbol tradicionalnog događaja u laguni Lagoa Rodrigo de Freitas, koji se održava svake godine.

Najveće Božićno drvce na svetu od lampica svake godine zasvetli na obroncima Monte Ingina, sa pogledom na srednjevekovni gradić Gubio u regiji Umbrija koja se nalazi u srednjoj Italiji. U znak obeležavanja zimske svečane sezone, prekrasni grad osvetljava svoje čarobno drvce sa više od 700 lampica.

U neko davno doba, kada je i čuvena Lenka živela, verovalo se da devojke mogu umreti od tuge, neuzvraćene ili nesrećne ljubavi. To da li su ove mlade duše zaista venule zbog ljubavnih jada i tela im se mlada gasila, to možemo samo da pretpostavljamo. Lenka je jedna od žrtava ovih surovih ljubavnih jada a poznata je jer su njeni opevani u pesmi njenog ljubljenog velikana.

Lenka Dunđerski

Lenki Dunđerski je pravo ime Jelena, a bila je ćerka imućnog trgovca Lazara Dunđerskog, porodica je inače bila što bi se reklo „viđena“ i bogata u onom a i ovom vremenu. Lenka je pored titule devojke iz dobre kuće, imućnosti i gospodstva, kažu i veoma lepih manira i ponašanja, nadasve obrazovana, bila i simbol lepote onog vremena.

Lenka je do svoje dvadeset i prve godine živela bezbrižno i zaštićeno, usmerena na obrazovanje i lepo ponašanje, oblikovana mlada dama tada je poput neke naše Trnove Ružice upoznala svoje vreteno. Sa svojih 21 upoznala je tada već proslavljenog pesnika Lazu Kostića. Lazi je tad već bilo 50 leta.

I Kostić se zagledao u mladu lepoticu pa se priča da joj je pri prvom susretu udelio komplimente na čak pet svetskih jezika. Mladu Lenku je opčinilo udvaranje ovog obrazovanog i iskusnog pesnika i u prvi mah se rodila obostrana ljubav.

Lenka i Laza su razmenili par pisama iz kojih zjapi pritajena strast i ljubav. Brzo su tu ljubav prozreli svi, pa i Lenkin otac. Brže bolje, kako svoju Lenku ne bi dao nekom toliko od nje starijem, gospodin Dunđerski, Kostiću predlaže brak sa jednom njemu prikladnijom ženom. Lazar Kostić nesamouveren pred Lenkinim godinama i lepotom, verujući duboko da je nije dostojan, ženi predloženu nevestu.

Prošla su dva meseca od Kostićeve svadbe i stigle su vesti o Lenkinoj iznenadnoj smrti. Lenka je umrla u Beču. Kažu ljudi da je njena porodica pričala da je mladu devojku odnela bolest, a da je ustvari Lenka venula i uvenula od tuge za Lazarom.

Laza skrhan smrću svoje krišom voljene Lenke odlazi u crkvu i moli za oproštaj, tu mu se javljaju i prvi stihovi danas jedne od najlepše pesme svih vremena, a 14 godina nakon Lenkine smrti i nastaje pesma “Santa Maria della Salute“.

Mistični hindu hramovi ostavljaju bez daha. Ne kaže se bez razloga „daleki istok“, sem što nam je kilometarski veoma udaljen ovaj deo sveta i misterija i daljina i u shvatanju i doživljaju života, religije i kulture…Baš zato je posebna privilegija i uspomena doživeti neki „drugačiji svet“.

 Nepal je zemlja između krova sveta- Himalaja, i vrelih indijskih ravnica. Zemlja je snežnih vrhova, mitskih jetija, tamo gde se u idealu mešaju hinduizam i budizam. Katmandu je glavni grad Nepala i veruje se da je nastao iz svetlosti lotosa te da ovde narod svih vera i narodnosti mora živeti u slozi. Ovaj grad uskih ulica nije se mnogo promenio vekovima a važi za jedan od najšarenijih na svetu, u svakom smislu.- i što se tiče boja koje se mešaju na ulicama i što se tiče naroda i narodnosti, veroispovesti i religije. Ovde zaista svi žive u miru. Grad je oaza hramova i svetilišta a fenomen je idealnog mešanja hinduizma i budizma na sasvim spontan i očaravajuće šarmantan način.

Hram Pašupinat jedan je od najvažnijih ali i najlepših hindu hramova i najvažnije je svetilište u Nepalu.U kompleksu postoje mnogobrojne statue, svetinje i hramovi posvećeni božanstvima. Hram posvećen Šivi postoji na ovom mestu od 879. godine nove ere, današnji hram je podigao kralj Bupatindra Mala 1697. godine. 

Pozlaćen krov, srebrna vrata i drvene rezbarije najfinijeg kvaliteta, krase konstrukciju pagode.

Hram Guhesvari  obnovljen 1653. godine, predstavlja žensku snagu . Posvećen je Satidevi, prvoj Šivinoj ženi, koja je dala svoj život u plamenu rituala njenog oca. Sadhu, sledbenici Šivinog načina života, mogu se videti pokriveni pepelom i lavljom kožom. Ukoliko turisti traže da ih fotografišu oni traže novac za to. U glavno dvorište Pašupatinata mogu ući samo oni hindu vere.

Ova godina nas je ostavila bez teksta pa tako i prvi put nije proglašena reč godine, iako svi dobro znamo koje su se reči ili reč najviše koristila. Bitno je za istoriju ali mi je radije više nikad ne bi spominjali.

Jezik jeste svojevrsno ogledalo u kome se reflektuju sve društvene promene. Godina 2020. je bila jedno jedinstveno iskustvo za sve tako za i leksinografe koji su mogli da dožive da u kratkom vremenskom periodu, globalno raste upotreba jedne reči .

Oxford Languages, odsek izdavačke kuće Oxford Univercity Press, koji se bavi objavljivaljem rečnika i proučavanjem jezika  ( izdavač je poznatog Oxford English Dictionary), svake godine osluškuje jezik i promene u njemu, i bira reč godine.

Izbor za reč godine prati promene u samom jeziku koje se održavaju na opšte raspoloženje i preokupaciju ljudi tokom čitave godine. U ovoj sumornoj i nepredvidivoj 2020. godini, reč godine prvi put nije izabrana. Stručnjaci iz Oxforda su se složili da je kriza koju proživljavamo uticala na jezik u toj meri da je nemoguće odabrati jednu reč koja bi obeležila čitavu godinu. Zbog toga su objavili poseban izveštaj – „Reči u godini bez presedana“ u kome su pobrojali sve ovogodišnje kandidate – reči koje imaju veze sa pandemijom.

Upotreba reči pandemija se tokom ove godine uvećala za više od 57000 puta. Na globalnom nivou dominirale su reči korona-virus i kovid- 19 (skraćenica od corona virus disease) – prva je od aprila postala jedna od najčešće korišćenih imenica u engleskom jeziku, a druga je već u maju preuzela primat (pre masovne upotrebe reći korona, najupotrebljivanija engleska reč bila je time – vreme).

U prethodnoj 2020. godini stručnjaci su iz meseca u mesec analizirali više od 8 milijardi reči koje se pojavljuju u online vestima. Tokom leta porasla je upotreba reči bush fires (požari niskog rastinja), nakon masovnih požara u Australiji, kao i izraz Black Lives Matter (Crni životi su bitni), nakon događaja u Americi i protesta koji su usledili. 

Kada je vokabular koji se odnosi na koronu u pitanju, pored reči koje označavaju sam virus, do marta ove godine u upotrebi su najviše bile reči kojima se označava društveni uticaj pandemije. Dakle- socijalno distanciranje, samoizolacija, izolacija, karantin, mere zaštite…Primećen je i značajan porast upotrebe mnogih specifičnih medicinskih termina i novih izraza kao što su WFH– work from home- rad od kuće u prevodu).

Hodočašća su iskustva koja će vam promeniti život i ako ne nađete neki viši smisao života, svakako ćete svet i život gladati drugim očma. Ona nisu namenjena samo religioznim ljudima već i onima koji žele neko drugačije, novo iskustvu ili samo vole da pešače. Ovo su najčešći putevi hodočašća.

Put za Santjago (Camino de Santiago), Španija

Ovo je sveti put koji vodi do mošti Svetog apostola Jakova, pa se naziva i putem Svetog Jakova. Dug je oko 780 kilometara i može se prepešačiti za nekih mesec dana. Kreće iz francuskog Sent Žan Pje de Porta, a završava se u španskom Santjago de Kompostelu. Francuski deo puta je pod zaštitom UNESCA od 1993. godine a ceo put je dobio titulu glavne ulice Evrope 1987. godine od Saveta Evrope. 

Drevna staza Kumano, Japan

Ovo je put kojim su hodali drevni japanski carevi još u X veku. Put vodi do tri sveta hrama, a usput se može videti i mnoštvo kapelica i čajdžinica. 

Kompletno hodočašće traje oko 6 nedelja ali vi ga možete skratiti na koliko želite. Cilj puta je na mestu gde su predivne terme i bazeni koji releksiraju umorne pešake.

Staza Kumano se prolazi kroz planine Ki, južno od Osake, i ne zovu ovaj venac bez veze „božanskim brdima“, kažu da je pogled sa ovih planina i na njima neverovatno lep. Staza je pod zaštitom UNESCA kao i Put za Santjago.

Inka staza, Maču Piču, Peru

Najbolje vreme za ovu posetu je između maja i septembra. Za ovu avanturu iako nije jako duga, morate najmiti profesionalne vodiče ili organizovati sve sa autorizovanom agencijom. Put je dug svega 43 kilometra ali je veoma strm i rizičan, te Peruanska vlada strogo nadgleda i kontroliše promet stazom. Dnevno je dozvoljen prolazak za 500 ljudi od kojih je 200 mesta slobodno za turiste, ostalo je rezervisano za kuvare, vodiče i nosače.

Kažu da su put napravile Inke u svrhu hodočašća da bi pripremili posetioce na Maču Piču. Oni koji su prošli ovu strazu svedoče da im je iskustvo promenilo život.