Grad kao iz bajke, na putu kroz bajkovitu Toskanu, domovinu najboljih vina na svetu. Ovde se prepliću srednjevekovni romantizam i davna istorija pre naše ere, sve negovano i očuvano u vedrini duha Italije i njenog naroda. Mali grad, gde se svi znaju, cveta u izobilju vinograda, maslinjaka, pšeničnih polja i stočarstva, zaista oslikava Italiju u malom.

Sorano je mali gradić u Italiji u okrugu Groseto, u bajkovito lepoj regiji Toskana. Grad se prvi put spominje u III veku pre nove ere, kada je bio etruščanski grad pod uticajem u blizini naseljenog grada Sovane. Sorano ima svega nešto manje od 800 stranovnika.

Sorano je kao grad procvetao u najprosperitetnijem razdoblju etruščanskog doba. Grad je utemeljen na tvrđavi koja je smeštena na litici koju je kroz vekove oblikovala priroda, a koja je posle oplemenjena maštovitom renesansnom arhitekturom. 

Grad je okružen imponzantnim zidinama zbog kojih je bio jedan od najsigurnijih odbrambenih slojeva tadašnje grofovije Pitigliano. Sorano je pripadao plemićkoj porodici Aldobrandeschi, koja je dopustila da se Sorano razvija kao odbrambeno selo, utvrđujući ga bastionima. I danas jedan od njih štiti najstariji zaselak.

Aldobrandeschi su bili najmoćnija plemićka porodica južne Toskane više od četiri veka, nestajući 1312. godine kada je poslednji vladar i glava porodice umro bez muških naslednika, a njegova jedina kći Adelaida udala se za Romana di Gentile Orsinija.

Po celom gradu smenjuju se vinogradi i mediteransko grmlje, sa maslinjacima, beskrajnim poljima pšenice i pašnjacima punim ovaca.. Čitava teritorija je bogata riznica srednjevekovnih utvrđenja i zamkova poput Castello di Montorio, Rocca di Castell Ottieri i Castello di Montebuono.

Nezaboravno jedinstven po svojoj važnosti je i arheološki park Citta del Tufo, dom većine istorijskog , arheološkog i kulturološkog blaga ovog područija. Osim Crkve San Sebastjana ovde se možete diviti nekropolama drevnih Etrurščana.

Od četrdeset i četiri monarhije, od kojih je na čelu čak šesnaest, isti monarh – kraljica Elizabeta druga, mali deo njih je delimično apsolutistički i to su uglavnom monarhije Bliskog istoka, apsolutistička je samo Vatikan, a ostale monarhije su ustavne.

Već smo spomenuli uređenje i ko je na vlasti a ko čuva prestol u Belgiji i Holandiji pa i kako se bira kralj u jednoj manjoj monarhiji Afrike,  i sad nastavljamo da pričamo o velikim monarhijama sveta.

Kraljevina Norveška

Trenutni monarh je kralj Harald V (83) iz kraljevske kuće Šelezving- Holštajn- Sonderburg- Gliksberg, jednog od najstarijih vladarskih domova na svetu koji vuče korene od Haralda Lepokosog iz IX veka. Na presto je došao 17. januara 1991. godine, a sa kraljicom Sonjom ima dvoje dece, princezu Martu Luizu i prestolonaslednika Hokona. Norveška je unitarna ustavna monarhija sa parlamentarnim sistemom vlasti , u kojoj je kralj najvažnija osoba u državi, a premijer u vladi.

Vlast je podeljena na zakonodavni, izvršni i sudski ogranak, a monarh je zvanično predstavnik izvršne vlasti, iako su nakon uvođenja parlamentarnog sistema njegove dužnosti postale ceremonijalne- imenovanje i razrešavanje predsednika vlade i drugih ministara. Monarh je i vrhovni zapovednijk Norveških oružanih snaga i poglavar Norveške crkve, kao i zvanični predstavnik zemlje u inostranstvu. Ima pravo na suspenzivni veto na zakonske predloge usvojene u parlamentu, ali ukoliko parlamentarna većina ponovo usvoji zakon, kralj ga ne može sankcionisati.

Presto su do 1990. godine nasleđivali samo muški potomci a od te godine presto mogu da naslede i princeze. Iako je Marta Luiza starija od brata Hokona, novi zakon nije bio na snazi u vreme njihovog rođenja, pa je on rođenjem 1973. godine odmah postao naslednik.

Kraljevina Španija

Na čelu Španije je kralj Felipe VI (52) od Burbona i Grčke ili Filip VI, ana tron je došao 19. juna 2014. godine nakon abdikcije njegovog oca Huana Karlosa I, koji je španijom vladao 39 godina. Sa novinarkom Letisijom Ortiz dobio je dve ćerke Leonor (15), princezu od Austrije i naslednicu prestola, i Sofiju (13).

Španija je parlamentarna monarhija, sa naslednim monarhom i dvodomnom skupštinom. Izvršnu vlast ima Veće ministara na čelu sa premijerom, kog imenuje kralj, a izbor potvrđuje predsednićki dom. Monarh je poglavar države i njegova uloga je ceremonijalna.

Dok neki od ovih predmeta imaju taj “vintidž” prizvuk, tehnologija će prevazići mnoge aparate i tehnološke uređaje koje danas koristimo u našem domu.

Stručnjaci predviđaju da će se upravo ovi predmeti za jednu deceniju prestati koristiti. S čime ćemo se pozdraviti, saznajte u nastavku.

Ovi uređaji će nestati za 10 godina

Kablovska

Ispostavilo se da ljudi postaju sve manje zainteresovani za striming, a sve je više onih koji omiljeni sadržaj gledaju onlajn.

Budilnici

Klasični satovi i budilnici polako izumiru, a razume se, zamenili su ih mobilni telefoni, tableti i računari.

Kućni telefoni

Sve je manje onih koji koriste običan telefon, jer su mobilni telefoni praktičniji.

Stereo linije

Pojavom kompjutera, telefona i laptopova, stereo linije polako odlaze u zaborav. Isti je slučaj i sa DVD plejerima, kao i MP3 plejerima.

Albumi za slike

Sve je manje onih koji izrađuju fotografije i slažu ih u albume, a stručnjaci predviđaju da će ova navika u budućnosti u potpunosti nestati.

Prinčevi i princeze, kraljevi i kraljice i danas postoje. U nekim državama čak imaju i istu važnost, moć i odgovornost kao pre, a u nekim samo formalno zauzimaju tron, čuvajući tradiciju.

Rekli smo da na svetu postoje 44 države koje su monarhije od kojih njih šesnaest ima istu kraljicu – Elizabetu II. Takođe i da postoje monarhijska ustavna i apsolutistička uređenja ali i da potpuni apsolutizam monarhije danas više ne postojui osim u Vatikanu, ali postoji delimični apsolutizam u Arabiji, Kataru, Omanu i Bruneju. Ovo su neke od velikih monarhija današnjice.

Kraljevina Belgija

U ovoj državi monarh ima zvaničnu titulu kralja Belgijanaca, a trenutno je na tronu Filip (60) iz dinastije Saks- Koburg i Gota. Na presto je došao 21. jula 2013. godine, kada je njegov otac, Albert II abdicirao u njegovu korist. Belgija je savezna ustavna monarhija sa parlamentarnim sistemom, što znači da vlada i parlament imaju izvršnu vlast, dok je kralj u ovoj zemlji vrhovni poglavar vojske i religijski poglavar.

Do 1991. godine krunu su mogli naslediti samo muški potomci kralja Leopolda I, a od tada, zahvaljujući izmeni zakona, belgijsku krunu nasleđuje najstarije dete monarha bez obzira na pol, što znači da će na Filipovo mesto doći njegova ćerka Elizabet.

Kraljevina Holandija

Na čelu kraljevine Holandije trenutno je kralj Vilem – Aleksander (53) iz dinastije Oranje – Nasau, najstariji sin kraljice Beatriks od Holandije, koji je na tron došao nakon njene abdikcije, 30. aprila 2013. godine. Iz braka sa Maksimom Zoregijetom Čeruti ima tri ćerke, a presto će naslediti najstarija, Katarina – Amalija od Holandije (17).

Kao i u Belgiji, kralj u Holandiji je religijski i vojni poglavar, a državom upravlja vlada i parlament. Na osnovu izbora koji se održavaju svakih par gosina, imenuju se premijeri i ministri, a na predlog predsednika vlade ima pravo da raspusti parlament, raspiše nove izbore ili smeni ministre.

Međunarodna vazdušna luka Hamad jedini je međunarodni aerodrom u državi Katar.

Smešten je južno od glavnog grada Dohe, zamenio je bivšu međunarodnu vazdušnu luku Doha kao glavnu vazdušnu luku Katara. Nacionalni prevoznik Qatar Airways i svi ostali prevoznici službeno su se preselili u novu vazdušnu luku 27. maja 2014. godine.

Aerodrom je nazvan po prethodnom katarskom emiru Hamadu bin Khalifi Al Thaniju.

Standardni saveti kažu da je najbolje doći do aerodroma dva sata pre vremena polaska vašeg leta. Svako ko leti preko katarskog Hamad Internacional možda će to hteti udvostručiti ili čak utrostručiti. 

Ne zato što postoje dodatne poteškoće kroz sigurnost u ovom blistavom, modernom objektu. Zapravo ako se prijavite za njegovu šemu e- pasoša, proćićete za svega nekoliko minuta. 

To je zato što ćete to dodatno vreme putovanja želeti da provedete uživajući u verovatno najluksuznijoj vazdušnoj luci na planeti.

Aerodrom otvoren 2014. godine sa ambicijom da pretvori katarski zalivski grad Dohu u globalno vazduhoplovno središte koje opslužuje Qatar Airways, HIA sada godišnje više od 30 miliona putnika. 

Celo iskustvo kroz HIA aerodrom je veoma mirno i tiho, spokojno poput posete hramu. Ako dolazite van špica zaista pomislite da prvi kročite na ovo mesto, površine su uglađene i sjajne, zvukovi minimalni, jedino pozivi na molitvu – namaz preko razglasa, pet puta dnevno razbijaju tišinu.

Veza sa aerodromom je preko puteva za sad a od 2022. godine, kada je zakazano katarsko Svetsko prvenstvo u fudbalu, je obećana i železnička veza sa gradom.

Ova veličanstvena građevina je izgrađena na kopnu izvučenom iz mora. Vrtoglavo visokih plafona, krovnih prozora, palmi unutar, ukrašenih stubova sa džamijom pored u obliku plave kapljice vode, stapa se sa delom obale.

Na aerodromu se nalazi i mnoštvo umetničkih dela koje ćete verovatno videti samo ovde, pa je i poput muzeja. Jedno od tih dela je „Lamp Bear“ švajcarskog umetnika Ursa Fishera- to je divovski, nadrealan žuti medvedić koji sedi pod crnom lampom, koji se nalazi u glavnoj dvorani i užasno privlači pažnju. Trenutno se u ovoj vazdušnoj luci nalazi 20 umetničkih instalacije neverovatne vrednosti i upečatljivosti koja odvajaju ovaj aerodrom od svih drugih svetskih aerodroma.

Pored toga aerodrom sadrži mnoštvo radnji svetskih brendova, restorane raznih kuhinja, teretanu, futuristički voz koji vozi od terminala do terminala, u zajedničkom prostoru sedite na italijanskoj koži, bazen od 25 metara, terene za skvoš, golf, hidroterapiju i spa centar… a očekuje se i proširenje aerodroma i instalacije tropskog vrta i vodopada.

Da li znate da u Nevadi od 1986. godine jedna grupa entuzijasta svake godine u sred pustinje pali ogromnu statuu drvenog čoveka? Pre toga nedelju dana slavi, oblači se kako hoće, umetnošću naziva sve što poželi, ponaša se kako hoće i sve je to zajedno umetnost i prihvatljivo je. Nedelju dana u pustinji Nevade živi neki drugi svet…

Festival je nastao 1986. godine, prvi put je tada festival u pustinji Nevade, 161 kilometar severno od grada Renoa, održao Lari Harvej sa grupom prijatelja. Nazvali su događaj Burning Man jer je festival počeo kao letnji ritual paljenja logorske vatre.

Od tad se festival svake godine održava. „Burning man“ festival u pustinji važi za jedan od najvećih i najekstremnijih festivala na svetu. Svake godine okuplja preko 70 000 ljudi, bogataša, bitnih imena, slobodnih umetnika, mladih pa i porodica željnih zabave, ovde nije bitno ko ste i čime se bavite, svi su deo umetnosti i sve je umetnost. Karakterističan je i po tome što nema strogo organizovan program, gostovanja, plan…ovde se ponaša ko kako želi, izlaže ko šta želi i sve što odgovara većini pa i manjini je prihvatljivo. Rekli bi jedan totalni „javašluk“, ali moramo priznati veoma dobar test slobode i onog šta je većini zaista prihvatljivo te i tražnje i trendova. Ovde dolaze i tvorci poznatih brendova da vide „kako diše masa“ ali i da se zabave i dožive ovo jedinstveno iskustvo koje je svake godine isto ali i drugačije.

Festival inače označava kraj leta i posle nedelju dana ludovanja, koliko traje, završava se paljenjem velike statue čoveka od drveta i pruća.

Poznati gosti festivala tokom prethodnih godina bila su i zvučna imena iz sveta biznisa- Lari Pejdž iz Gugla, Džef Bezos iz Amazona i vlasnik fejsbuka Mark Zekerberg.

Čini se da ovaj festival postaje sve ekstremniji i popularniji iz godine u godninu. Na njemu možete videti veoma neobične skulpture, neobičnu ili oskudnu odeću, slušati popularnu muziku i zvezde iz sveta di džejinga, pevače, zabavljače, pa sve do čak kultova i sekti koje propagiraju i reklamiraju svoju percepciju sveta i života. Bukvalno sve je dozvoljeno i pravilo je da pravila nema. Svi su uključeni u jednu veliku neobičnu zajednicu nezavisnu od svega tih sedam dana. 

Cilj događaja je da se razvija kulturni etos koji je nastao sa ovog događaja.

Manifestacija je dosta kritikovana zbog povećane proizvodnje ugljen dioksida i zbog ostavljanja na hiljade flaša i plastičnog smeća.

Tokom festivala i posle društvene mreže su preplavljene slikama neobičnih odevnih kombinacija, dame koriste i ovaj festival da pokažu svoj stil i figuru na sasvim nesvakidašnji način, sve postaje šarenilo mašte, ali isto tako kruže i glasine o previše slobode koju dozvoljava ovaj festival pa tako i nekim nezakonitim aktivnostima koji se u daljini pustinje i peska Nevade dešavaju…

Da li ste se ikada zapitali zašto novine, vremenom, promene boju i postanu žute?

Ako ste ikada naišli na stare novine, sigurno ste primetili da je većina tih listova požutela. A da li ste se zapitali zašto se to dešava?

Papir se pravi od drveta, a drvo sadrži dve supstance- celulozu i lingin. Kada se molekuli boje koji se nalaze u linginu nađu u dodiru sa svetlošću i vazduhom, molekuli lingina postaju manje stabilni i upijaju veće količine sunčeve svetlosti. Zato, vremenom, listovi novina postaju žuti.

Razlog zašto novine žute, a na primer neke knjige ili sveske ne, krije se u samoj obradi papir. Novinski papir sadrži linin koji nije filtriran, jer je potrebno da obrada papira bude što jeftinija, uzevši u obzir količine papira potrebne za distribuciju dnevnih novina.