Većinu italijanskih trgova krase fontane. Italijani vole renesansu u čijoj istoriji na svojim očuvanim spomen ulicama i građevinama još žive i uživaju, a posebno vole fontane i statue. Umetnost i arhitektura su deo njihove kulture i tradicije i veoma je cene i hvale, pa su najčešće ove divne skulpture i predstavnice istorije nekih hvalospevnih i pobedonosnih naziva. Fontana srama je jedna od retkih ovako „sramnog“ imena, a evo i otkud ono potiče:
Fontana Petorija ili Petorska fontana, poznata i kao Fontana srama (Fontana della Vergogna) i to zbog obnaženih statua koje se nalaze na njoj. Nalazi se u italijanskom gradu Palermu na trgu Petorija. Fontana je delo toskanskog kipara Frančeska Kamiljanija i napravljena je u periodu od 1554-1555. godine kad je bila postavljena u vrtu palate Svetog Klementa u Firenci, u letnjoj rezidenciji don Pedra od Toleda, vice- kralja Napulja i Sicilije. Posle njegove smrti, njegov sin je fontanu prodao Senatu grada Palerma, koji je fontanu kupio da bi ukrasio glavni gradski trg – Piazza Petoria.
Fontana je originalno imala 48 raznih statua (obnaženih ljudi, nimfi i sirena) i sa obzirom na njenu monumentalnost, nije mogla da se smesti na postojeći trg, pa su neke zgrade morale da se sruše, a sama fontana prilagodi i tom je prilikom dobila još par novih delova.
Fontana je u obliku koncentričnih bazena u tri nivoa, sa statuama mitoloških bića, čudovišta, tritona, sirena i četiri reke palerma (Papireto, Oreto, Gabriele i Maredolče).
Za samu fontanu Đorđo Vazari, italijanski slikar, arhitekta i pisac koji je izradio Mikelanđelov grob, rekao je da je „najgluplja, ne samo u Palermu, već u celoj Italiji“.
Tokom vremena, fontana je postala simbol za korupciju gradskih vlasti u Palermu, a sam trg Petorija stekao je nadimak Trg srama (Piazza della Vergogna). Tako da fontanu najmanje gole statue čine sramotnom, ovde simbolika ima i drugu dimenziju.
Ukoliko ste ljubitelj horora na pravom ste mestu, a ukoliko pak niste, nakon ovog teksta, možda to i postanete!
Kada pomislimo na meditaciju i njene efekte na smirivanje, sigurno nam na pamet ne pada gledanje horor filmova. Mada, prema naučnicima možda bi i trebalo.
Naime, istraživanja su pokazala da se naš mozak smiruje tokom i nakon gledanja strašnih filmova. Ljudi u ovim trenucima isključe veći deo mozga zadužen za razmišljanje i žive u sadašnjem trenutku. Samim tim, analitična uloga mozga ne radi kako za vreme horor filma, tako i posle.
Stoga, ne brinemo toliko o problemima i um nam je mirniji, a samim tim i telo. Na mnogo načina, gledanje horor filmova slično je meditaciji, navode stručnjaci.
Većina nas ima posao koji zahteva višečasovno sedenje za kompjuterom koje, na duže staze, može da ima loše posledice po naše zdravlje.
Istraživanja su pokazala da samo višečasovno sedenje izaziva hemoroide, distrofiju kičme, malaksalost, glavobolju, probleme sa vidom, ali i atrofiranje mišića. Nepravilno sedenje ubrzava ova oboljenja.
5 načina da pravilno sedite za kompjuterom
Baš zato, veoma je važno da pravilno sedimo za kompjuterom. Takođe, savet je da pravite češće pauze. Na svakih sat vremena ustanite, protegnite se i prošetajte. Tako ćete ublažiti ove strašne posledice sedenja po zdravlje.
A kako pravilno sedeti za kompjuterom, saznaćete u videu u nastavku.
Ukoliko želite da sa svojom ekipom učestvujete na Brainfinity takmičenju, prijavite se OVDE, najkasnije do ponedeljka, 1. marta.
Kako izgleda Brainfinity takmičenje?
Takmičenje se sastoji iz nekoliko faza, pa tako učenici prvo rešavaju Brainfinity probleme online – sa bilo koje lokacije, posle čega ih finalno nadmetanje čeka u Beogradu.
Za Brainfinity takmičenje nije potrebna nikakva posebna priprema, a ni predznanje, ali se pokazalo da bolje rezultate pokazuju ekipe koje su se već sretale sa problemima koji su se ranije provlačili na takmičenju. Ako želite da i vaša ekipa provežba te zadatke i bude što spremnija za takmičenje, možete ih pronaći ovde.
Ekipe koje pobede na Brainfinity takmičenju, ali i njihove nastavnike-mentore, očekuju vredne nagrade.
Više o pravilima i propozicijama takmičenja pročitajte ovde.
Pogledajte kako je izgledalo prošlogodišnje Brainfinity finale.
Brainfinity pomera sve granice. Kada ne znaš odgovor – potraži ga na internetu
Jedna od suštinskih karakteristika Brainfinityja je mogućnost korišćenja savremene tehnologije tokom samog takmičenja, jer ovakav pristup nauku predstavlja u potpuno drugačijem svetlu, suprotnom od onog na koji nas je školovanje naviklo.
„Učenje deci najčešće stvara pritisak, umesto da ih zaintrigira da postignu više”, kaže prof. Ivan Anić, organizator takmičenja i autor mnogobrojnih problema koje učenici na ovom takmičenju rešavaju i dodaje: „Zato je interesovanje za Brainfinity tako veliko – ono deci omogućava da rešavaju realne probleme sa kojima će se kad-tad susresti, ali na način koji je njima veoma blizak.”
Probleme koje učenici rešavaju na takmičenju detaljno osmišljava žiri koji čine naši najeminentniji stručnjaci u obrazovanju, a od učenika se traži samo ovo: neograničena kreativnost, maštovitost, razmišljanje „out of the box”, međusobna saradnja i podrška i želja za ostvarenjem cilja
Zašto ovakav koncept takmičenja daje tako dobre rezultate?
Cilj Brainfinity takmičenja je da pomogne učenicima da samostalno i kreativno rešavaju različite probleme tako što će principe projektno orijentisane nastave i znanje iz škole primeniti u kontekstu koji je njima blizak.
Prema rečima nastavnice Sanje Ječmenice, čije ekipe aktivno učestvuju na takmičenju, ono što izdvaja Brainfinity je promovisanje STEAM predmeta (nauka, tehnologija, inženjerstvo, umetnost i matematika) i problemskog razmišljanja, svega onoga što pomaže učenicima da se kasnije snađu na tržištu rada.
Da bi takmičenje zaista ispunilo svoj cilj, pored nastavnika, mora zainteresovati i same učenike. Šta je to što se njima najviše dopada na Brainfinityju?
„Ovo takmičenje podstiče IT i korišćenje laptopova. To je prvo takmičenje gde se ništa nije učilo napamet”, kaže učenik Lav Milić, član prošlogodišnje pobedničke ekipe, a učenica Katarina Banjac dodaje: „U Brainfinityju moramo svi da radimo zajedno, jer ništa ne funkcioniše ako nismo ujedinjeni.”
Problem solving – jedna od najefikasnijih nastavnih metoda
Prema pisanju Svetskog ekonomskog foruma, problem solving je najvažnija veština 21. veka, a Brainfinity takmičenje je samo deo široke Brainfinity organizacije, koja se kroz svoj rad sa učenicima, nastavnicima, školama i kompanijama zalaže za reformu društva kroz razvoj problem solvinga kod dece i odraslih.
Razvijajući problem solving veštine, učenici na Brainfinityju postaju pravi detektivi i mali istraživači koji ujedinjuju znanje, snalažljivost i timski rad i kroz zabavu razvijaju kritičko mišljenje, bolju angažovanost, veću kreativnost i ključne PISA veštine za 21. vek.
Ne propustite priliku da se prijavite na ovo nesvakidašnje takmičenje
Pravo učešća na takmičenju Brainfinity 2021 imaju srednjoškolci i svi učenici od petog do osmog razreda osnovne škole iz celog sveta. Potrebno je samo da oforme svoju ekipu i prijave se na takmičenje. Timove mogu da čine učenici različitih razreda (pri čemu će se takmičiti u konkurenciji ekipa najstarijeg člana), a nastavnici mogu voditi neograničen broj ekipa na takmičenje.
Sisari, od kojih su nastali i ljudi, postoje na planeti oko 200 miliona godina i za razliku od dinosaurusa, preživeli su kataklizmu koja se desila pre oko 66 miliona godina.
Nekoliko ovih grupa sisara su vremenom nestali, da li prirodnim putem, ili posredstvom čoveka, ali neki od njih su i ostali.
Najstariji sisari koji i danas žive
Žirafe postoje na planeti oko 12 miliona godina, a danas, žive u savanama Afrike.
Okapi je jedna od najčudnijih životinja na svetu, a postoji već 18 miliona godina.
Na Himalajima, u zapadnom Nepalu i istočnoj Kini živi crvena panda, koja se na Zemlji pojavila pre oko 23 miliona godina!
Na Alpima živi “šrev oposum” koji je nastao pre neverovatnih 37, 2 miliona godina!
Najstariji sisar na planeti jeste kljunar. Ključna fiziološka razlika između kljunara i drugih sisara je to što kljunari (Monotreme znači jedan otvor na grčkom) imaju jedan otvor za reprodukciju, uriniranje i defekaciju, kao što je slučaj kod gmizavaca. Uz to imaju i kljun, što nije slučaj sa drugim sisarima. Kljunari su nastali pre oko 220 miliona godina! Nekada oni su bili mnogo veći, a jedan od fosila ukazuje da su rasli i do 1,5 metara.
Suv kašalj, bol u grlu, napadi kašlja koji traju minutima… samo su neki od simptoma prehlada i gripa. Evo kako da sprečite uporan kašalj.
Kašalj ima za cilj čišćenje respiratornog sistema, ali konstantni kašalj može biti neprijatan, bolan i može nas omesti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Najbolji način da ublažite kašalj jeste prirodnim putem, a evo i kako.
Prirodni lekovi protiv kašlja
Pomešajte dve kašike meda u toplu vodu ili biljni čaj i ispijajte u gutljajima. Med ima antibakterijska svojstva i ublažava bol u grlu, a oblaže i sluzokožu te sprečava nadražaje i kašalj.
Iseckajte oko 20 do 40 grama đumbira i potpopite u šolju tople vode. Ovaj napitak koristite svaki put kada krene napad kašlja. Đumbir se pokazao delotvornim u sprečavaju kašlja, bilo usled prehlada ili astme.
Veoma je važno ostati hidriran, pa ukoliko kašljete, pijte vode, tople napitke poput čajeva i limunade.
Kašiku morske soli promešajte u šolji tople vode i grgoćite. Isti efekat može da ima i čaj od žalfije.
Probiotici ne samo da će umanjiti kašalj već će i ojačati vaš imuni sistem. Ukoliko kašljete, pijte jogurt ili kefir.
Introvertnost je lična osobina koju karakteriše fokus na unutrašnja osećanja, umesto na spoljne izvore stimulacije.
Važno je napomenuti da introvertni ljudi nisu stidljivi, već da se samo razlikuju od ekstrovernih ljudi. U nastavku saznajte da li ste ili niste introvertni.
Znakovi koji ukazuju na introvertnu ličnost
Ukoliko se osećate umorno, nakon što ste ceo dan proveli među ljudima, znak je da ste introvertni. Ovakve osobe troše energiju u socijalnim situacijama, dok ekstrovetni pojedinci dobijaju energiju na ovaj način.
Introvertni ljudi uživaju u tome da se osame, da čitaju, gledaju seriju… Tako se napajaju energijom. To ne znači da nisu druželjubivi, samo vole da izdvoje vreme i za sebe.
Najveći mit kada su introvertne osobe u pitanju jeste da ne vole ljude. Oni imaju nekoliko bliskih prijatelja i ne prijaju im okupljanja gde ima mnogo ljudi.
Iako to nije tačno, ljudi vas često opisuju kao nepristupačne i tihe. Vama samo treba više vremena da se opustite i da započnete da pričate sa nekim.
Introvertni ljudi su veoma svesni sami sebe, jer preispituju svaki svoj korak, emocije, motiveč… Vole da istražuju sami sebe.
Najradije uče posmatranjem.
Više vole poslove gde su samostalni i ne vole toliko timski rad.
Prema najnovijim studijama, veliki broj ljudi veruje da se depresija i anksioznost mogu “preneti” s jedne na drugu osobu, kao gripa. Da li je to zaista tačno?
Istraživanja su pokazala da veliki broj ljudi veruje da neka oboljenja, kao što je anoreksija, anksioznost, alkoholizam, pa čak i šizofrenija, mogu biti zarazne.
Odgovor na pitanje da li je ovo uistinu tako je komplikovan. Naime, sama bolest nije zarazna, ali neke emocije i te kako mogu biti prenosne.Na primer, ukoliko član porodice ili osoba s kojom provodimo mnogo vremena ima anksioznost i konstantno je pod stresom i zabrinuta je, velika je šansa da ćemo i mi početi tako da se ponašamo.
Emocije jesu zarazne, jer smo mi socijalna bića koja odgovaraju na impute naše okoline. Pored toga što prenosimo naša osećanja na druge (tugu, nervozu, depresiju, sreću…) mi imamo tendenciju i da oponašamo osobe s kojima provodimo puno vremena.
Ukoliko primetite da vama drage osobe pate od nekog duševnog oboljenja, reagujte. Razgovarajte s njom i posavetujte je da potraži stručnu pomoć. Mentalna oboljenja su opasna, a ukoliko se ne leče, mogu imati fatalne posledice!
Ova hrabra žena je donela prvog Nobela za medicinu Kini. Pre toga u revolucionarnoj Kini nije smela ni javno da objavi rad zbog koga je rizikovala svoj život i kojim je spasila čovečanstvo od jedne od najvećih smrtonosnih zaraza- malarije.
Hrabra kineskinja Tu Juju tražeći lek protiv malarije podnela je neviđenu žrtvu- sama sebe je zarazila, i u neverovatnim uslovima je uspela da pronađe lek.
U Kini je tada bilo doba „kulturne revolucije“ pod Mao Ce Tungom, nju i njenog supruga, intelektualca, prognali su u neimenovanu zabit, a njihovu malu ćerku stavili su u vrtić za siročadu Pekingu. Napolju su besneli nemiri. Malarija je tada bila na vrhuncu, samo sredinom 20. veka odnela je milione života. Farmaceutkinja Juju se savetovala sa znalcima tradicionalne kineske medicine, saznavši za 640 preparata čije je delovanje istražila. Proverila je i delovanje još 2 000 preparata iz 380 kineskih biljaka.
Samo je jedan iz biljke latinskog naziva Artemisia annua, pokazao delovanje, ali ono je bilo neverovatno uspešno. Njegova primena bila je opisana u zapisima Ge Honga, lekara tradicionalne kineske medicine iz IV veka. Novi lek se pokazao čudesno delotvornim na miševima, a zatim i na majmunima. Tu Juju se zatim i sama namerno zarazila malarijom i primila je lek sa uspehom.
Prema latinskom nazivu biljke lek je nazvan artemisinin. Ipak, intelektualci nisu smeli da budu nagrađeni. Pa tako Juju iako je rizikovala svoj život, nije bila nagrađena. Stoga je njen rad objavljen anonimno u kineskom medicinskom žurnalu 1977. godine, a 1981. godine je skromno prezentovala rezultate na jednom sastanku Svetske zdravstvene organizacije. Vest o artemisininu, koji je nakon objavljivanja tog anonimnog rada testiiran i na zapadu, počela se širiti farmaceutskim svetom.
Arteminisin je ušao u masovnu primenu i počeo da spasava milione života na tri kontinenta. Za to vreme Tu Juju su vlasti dopustile da se vrati u Peking kod svoje porodice. Juju je najzad dobila Laskerovu nagradu, a 2015. godine, u svojoj 85-oj godini, donela je Kini prvu Nobelovu nagradu za medicinu. Ona je i dalje živa i sad joj je 90 godina koje je proslavila 30. decembra.
Bez njega ne bi smo imali periodni sistem elemenata. On je još jedan dokaz da upornost, želja i istrajnost vode ka ostvarenju naizgled nemogućih ciljeva.
Dmitrij Ivanovič Mendeljejev rođen je u Toboljsku u Rusiji, 8. februara 1834. godine. Deda mu je bio pop i vaspitan je u hrišćanskom duhu, a njegov sin svedoči da je kasnije prigrlio neku vrstu deizma i udaljio se od crkve. On je bio jedno od mnogobrojne dece svojih roditelja, pretpostavlja se da ih je bilo čak 17. Sa 13 godina je upisao gimnaziju u Toboljsku, a tad je i izgubio oca. Majka gubi u požaru fabriku koju je posedovala i oni postaju siromašni.
Kad mu je bilo petanest godina i bilo je već evidentno da je veoma talentovan i napredan učenik, majka je pokušavajući da mu prijušti bolje obrazovanje, lutala sa njim po čitavoj velikoj Rusiji. Pričalo se da su, sada siroti, Medeljejevi, prepešačili čak 1 600 kilometara kako bi tada mladi Dimitrij upisao Moskovski univerzitet. Tamo nije primljen i na kraju upisuje školu svog oca, Pedagoški univerzitet, koji završava već 1850. godine.
Sudbina je pokušala da bude tragična kada se Dimitrij razboleo od tuberkuloze odmah posle završenih studija, to ga primorava da se odseli na Krim 1855. godine, opet ni bolest ni loša sudbina nisu zaustavili mladog genijalca sa jasnim ciljem da zavši u obližnjem Simferopolju magistarsku tezu i postane magistar nauka.
Vrativši se u Sankt Petersburg izdaje svoju prvu knjigu o stetoskopu. Uporedo sa profesionalnom karaijerom i doktoratom – 1865. godine, Medeljev se ženi Feozovom Leševom, dobija ćerku Olju i sina Vladimira, potom razvodi- užasno se zaljubivši u Anu Popovu. Spominje se da je Anu zaprosio zapretivši joj da će se ubiti ukoliko ne pristane na brak s njim. Sa svojom velikom ljubavi Anom, dobija ćerku Ljubovu, sina Ivana i blizance.
Da nije bilo ovog genijalca ne bi smo imali prirodni sistem elemenata danas poznat i kao Mendeljejev sistem. Ovaj sistem je važna karika u Drugoj industrijskoj revoluciji. Još jedan od doprinosa ovog izuzetnog naučnika je što je odredio postotak alkohola u votki. On je došao do saznanja da je savršen postotak 38%, ali pošto su se u to doba alkoholna pića oporezivala po postotku alkohola u njima, radi lakšeg proračuna određen je standardni iznos od 40%. Vrhunac njegovog znanja i genijalnosti je u tome što je bio svestan da će razvojem nauke i tehnologije biti otkriven još neki elementi koji tada nisu postojali pa je ostavio prazne prostore gde je predvideo njihove osobine.
