Početna Blog Strana 121

U Srbiji oko 2 odsto nepismenih

Uticaj populizma na obrazovanje

Pismenost se posmatra kao pravo, ali i obaveza svakog pojedinca. To pravo u Srbiji nije iskoristilo oko 14 odsto stanovništva. Tačnije, 850.000 odraslih ljudi, nema završenu osnovnu školu, istovremeno, diplomu stečenog srednjeg obrazovanja u našoj zemlji nema svaka peta osoba.

Podaci kažu da je u Srbiji 2,68 odsto stanovništva bez školske spreme, 11 odsto sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem, a 20,76 odsto sa osnovnim obrazovanjem, dok je nepismenih skoro dva odsto (1,96). Međutim, nadležni veruju da ima duplo više nepismenih, od ovog sa poslednjeg popisa.

Kriterijumi

Pismenost podrazumeva da osoba ume da pročita i napiše tekst iz svakodnevnog života. A, prema međunarodnim preporukama, pismenima se smatraju učenici osnovnih škola i viših rangova, kao i sva ona lica koja se u momentu popisivanja stanovništva ne školuju, ali su završila više od tri razreda osnovne škole.

Od popisa stanovništva u Srbiji 1931. godine prikupljaju se podaci o pismenosti kod osoba od 10 i više godina, dok se smanjenje broja nepismenih beleži na svakom popisu od 1953. godine. Na smanjivanje broja nepismenih značajno je uticala obaveza osnovnog obrazovanja.

Podaci RZS, najmanje nepismenih ima u Vojvodini – 28.000, a najviše u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji – oko 43.700. Nešto bolja situacija je u regionu Južne i Istočne Srbije, oko 43.500. Nadležni smatraju da „teritorijalni raspored nepismenog stanovništva” odgovara „nivou društveno-ekonomskog razvoja” određenog regiona u Srbiji. Razvijenije sredine imaju manji broj nepismenih, dok siromašne opštine beleže najveće udele.

Prednjače žene

Kada se govori o polnoj strukturi nepismenog stanovništva, rezultati popisa su pokazali da je nepismenost odlika ženskog stanovništva. Ovo je posledica većeg opismenjavanja muškaraca, ali i tradicionalnog shvatanja položaja žene u porodici i društvu, koji je u vezi i sa nivoom društveno-ekonomskog razvoja.

Slična situacija je u celom svetu, ali je kod nas to mnogo izraženije u odnosu na ostatak Evrope. U susedstvu, manje od jedan odsto nepismenih imaju Hrvatska, Bugarska, Rumunija i Slovenija, a globalno gledajući stopa pismenosti značajno je porasla u poslednja dva veka, pa je danas više od 85 odsto svetskog stanovništva starijeg od 15 godina pismeno.

Definicija pismenosti odraslih

Od 1964. godine razvija se novi pristup pismenosti i opismenjavanja pod nazivom funkcionalno opismenjavanje i pismenost. Osnovu ovakvog koncepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja. Prema definiciji Projekta Međunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se danas definiše kao:

1. Prozna pismenost – znanje i veštine koje omogućavaju razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova, uključujući različite publikacije, priče, pesme…

2. Dokumentaciona pismenost – znanje i veštine koje su neophodne da bi se locirale informacije koje se nalaze u različitim formularima – npr. prijava za posao, formulari za različita plaćanja, različiti redovi vožnje, mape, tabele, grafikoni i sl.

3. Kvantitativna pismenost – znanje i veštine koje su neophodne za primenu aritmetičkih operacija samih ili grupisanih brojeva koji su štampani u materijalima, kao na primer izveštaj o stanju na računu u banci, određivanje poreza na sopstveni prihod, određivanje iznosa kamate na pozajmicu i dr.

Propadaju tone najkvalitetnijeg kakaa

Ako se situacija ne popravi, čokolada bi mogla da postane luksuzna roba, retka i skupa kao kavijar. Poznavaoci prilika, tvrde da ćemo do 2050. godine ostati bez omiljenog slatkiša. Globalno tržište čokolade neprestano raste, do 2025. će biti duplo veće nego 2015. godine, kao i sama konzumacija, posebno zato što se zadnjih godina piše o benefitima čokolade.

Primera radi, 2013. godine je 70.000 tona više čokolade nego što je napravljeno. Vodeći proizvođači čokolade u Americi “Mars Inc” i “Bary Callebaut AG” izračunali su da će deficit čokolade rasti do dva miliona tona do 2030. godine.

Najviše čokolade pojede se u Švajcarskoj, više od osam kilograma po stanovniku godišnje. Proizvođači čokolade s optimizmom gledaju na Kinu i Indiju, koje svaka imaju po milijardu stanovnika.

Najbrže rastuće tržište i nestašica

Trenutno najbrže rastuće tržište čokolade je ono u Indiji, u roku pet godina potražnja je porasla za 50 posto. Kinezi su dugo bili među najmanjim potrošačima čokolade, najviše zbog političke situacije koja ih je odvajala od ostatka sveta. Oni pojedu manje od kilograma godišnje, što je desetak manjih čokolada. No, sada se stvari menjaju – Kinezi upoznaju kulturu kafe i uopšteno kuturu zapadnog sveta.

S druge strane, tone najfinijeg kakaa propadaju. Pre dve godine vodeći svetski proizvođači kakaa – Obala Slonovače i susedna Gana udružile su se kako bi primorale velike korporacije poput “Nestlea” i “Heršija” da plate više za njihove plodove, međutim, ovi pokušaji da kontrolišu cenu sirovine polako propadaju.

Kupci kakaa odbijaju da plate, plodovi se gomilaju u skladištima, a farmeri su toliko očajni da su neki iz protesta čak spavali ispred kancelarije regulatornog tela koje se bavi prodajom kakaa, zahtevajući hitnu akciju.

Obala Slonovače i Gana, na koje otpada gotovo 70 odsto svetskih zaliha, proširile su proizvodnju upravo u trenutku kada je pandemija virusa korona zaključala gradove od Pariza do Los Anđelesa. Nove okolnosti su značajno smanjile potražnju. Uzgajivači ne mogu da prodaju svoju sirovinu, a nemaju načina da je skladište.

Posrednici plaćaju manje od minimalne cene koju je vlada propisala, a Obala Slonovače je morala da ponudi ogromne popuste da bi se otarasila ovosezonskog roda. Prosečna zapadnoafrička uzgajivačka farma ne prelazi veličinu od 3,5 hektara i hrani šest do osam članova porodice. Zno znači, da više od polovine uzgajivača na Obali Slonovače živi ispod granice siromaštva.

Pandemija je smanjila proizvodnju i stvorila globalne viškove, pa se Obala Slonovače sada grčevito bori da proda i najkvalitetniji kakao na svetu. Nedavno je bila prinuđena da najfiniji kakao prodaje po ceni koja je smanjena za čak 150 funti (205 dolara) po toni.

Zanimljive činjenice u vezi sa čokoladom

1. Tokom Drugog svetskog rata, nacisti su u jednom trenutku planirali da pogube engleskog premijera Winstona Churchilla tako što bi podmetnuli eksploziv u crnu čokoladu koju je Winston praktikovao da jede u svojoj radnoj sobi.

2. Naučno ime drveta od kog dobijamo kakao masu, a koja je ključni sastojak čokolade, Theobroma cacao, u prevodu sa latinskog znači “hrana bogova”.

3. Skoro godinu dana je potrebno da bi drvo kakaa dalo dovoljno kakaa za proizvodnju 10 uobičajnih čokoladica od 60 grama.

4. Čokolada sadrži više od 600 različitih aroma, dok crno vino ima samo oko 200.

5. Veruje se da su Maje bile među prvim narodima koji su uzgajali kakao drveće i da su imali tu čast da prvi konzumiraju čokoladu.

6. Engleska reč za čokoladu “chocolate” je nastala od astetcke reči “xocoatl” koja se odnosila na biter, ljut napitak koji su Asteci dobijali od semenki kakaa.

7. Vladar Asteka, Montezuma II je pio više od 50 čaša čokolade svaki dan.

8. Prva čokoladna tabla je napravljena 1847. godine, a izradio ju je Josef Frija.

9. Najskuplja čokoladica na svetu je čokoladna tabla stara više od 100 godina. To je čokoladica Cadbury koju je kapetan Robert Scott nosio sa sobom na prvom ekspediciji koja je pošla na Antartik. Pre 20 godina je prodata na aukciji za 687 dolara.

10. U čokoladi se nalazi mali deo kofeina. U običnoj mlečnoj čokoladici od 60 grama nalazi se tek 10 miligrama kofeina, dok tamnija, crna čokolada sadrži daleko više kofeina. Jednako kao limenka Koka Kole.

Možda Vas interesuje i učinkovitost čokolade:

Šta čokolada radi našem telu?

329 kandidata za Nobelovu nagradu za mir

Johannes V. Jensens Nobel Prize winner medal from 1944 (Photo by: myLoupe/Universal Images Group via Getty Images)

Za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir do sada je prijavljeno 329 kandidata. Preciznije, preložena su 234 pojedinca i 95 organizacija.

Iako Nobelov komitet imena kandidata ne objavljuje, oni koji ih predlažu mogu da javno objave ime svog kandidata, pa se tako zna da su među njima ponovo Svetska zdravstvena organizacija, Savez za vakcine i Koalicija za inovacije tokom epidemije (Cepi).

Među kandidatima su ponovo i Donald Tramp, njegov zet Džared Kušner, prestolonaslednik UAE Muhabed bin Zajed el Nahjan, Greta Tunberg, Aleksej Navaljni, beloiruska opozicionarka Svetlana Tihanovska i mnogi drugi.

Kandidate za Nobelovu nagradu mogu da predlože članovi parlamenta i ministri svih zemalja, bivši laureati, univerzitetski profesori.

Svoj izbor Nobelov komitet za dodelu nagrade objaviće 8. oktobra 2021.

O nagradi

Inače, Nobelova nagrada za mir je priznanje za posebne zasluge na poljima spajanja naroda, razoružanja ili smanjenja svetskih ili regionalnih vojnih potencijala, političkog i drugog obrazovanja kao i održavanja mirovnih konferencija.

Ono što ovu nagradu izdvaja od drugih je i to što se Nobelova nagrada za mir može dodeliti učesnicima određenih mirovnih pregovora, iako oni nisu doveli do konačnog rešenja, odnosno do mirovnog ugovora. Zbog toga se pojedine dodele iz današnje perspektive dovode u pitanje. Neke od njih su na primer, 1973. godine Henriju Kisindžeru (SAD) i Le Duk Tou (Vijetnam) (odbio nagradu) za vijetnamski mirovni ugovor ili 1994. kada je za napore učinjene u pravcu mirovnog ugovora na Bliskom istoku, nagradu pored Šimona Pereza i Jicaka Rabina dobio i Jasir Arafat. Zanimljivo je i to što naknadno oduzimanje Nobelove nagrade za mir nije moguće.

Nagrada za mir, koja se dodeljuje u Oslu za razliku od ostalih Nobelovih nagrada koje se dodeljuju u Stokholmu.

Zbog svoje političke prirode, Nobelova nagrada za mir tokom većeg dela svoje istorije bila je predmet brojnih kontroverzi . Sve se češće mogu čuti kritike koje ukazuju na pogrešno i nepravedno dodeljivanje nagrade. Nažalost, Nobelova nagrada za mir postaje sve više politizirana te se dodeljuje za težnju, a ne za ostvarenje što je omogućilo da se ova, idejno plemenita nagrada, koristi u političke svrhe.

Dobitnici nagrada

2017. Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN) – „za rad na privlačenju pažnje na katastrofalne humanitarne posledice bilo kakve upotrebe nuklearnog oružja i za inovativne napore da se na osnovu ugovora postigne zabrana takvih oružja”

2018. Nadija Murad i Denis Makvege – „za njihove napore u cilju prestanka upotrebe seksualnog nasilja kao načina ratovanja u oružanim sukobima”

2019. Abij Ahmed Ali – „za njegov napor za postizanje mira i internacionalne saradnje, te preciznije za njegovu odlučnu inicijativu za rešavanje graničnog sukoba sa susednom Eritrejom”

2020. Svetski program za hranu – „za napore u borbi protiv gladi, za doprinos poboljšanju uslova za mir u područjima pogođenim sukobima i za delovanje kao pokretačka snaga u naporima da se spreči upotreba gladi kao oružja za rat i sukob”.

Što se tiče žena, lista izgleda ovako:

1905. – Bertha von Suttner
1931. – Jane Addams
1946. – Emily Greene Balch
1976. – Betty Williams
1976. – Mairead Corrigan
1979. – Majka Terezija iz Calcutte
1982. – Alva Myrdal
1991. – Aung San Suu Kyi
1992. – Rigoberta Menchú
1997. – Jody Williams
2003. – Širin Ebadi
2004. – Wangari Maathai

Zanimljivosti

1. Pojedina nagrada može se razdeliti na najviše tri dobitnika;
2. Do sada su M. Curie i L. Pauling primili po dve nagrade iz dva različita područja (M. Curie za fiziku i hemiju, a L. Pauling za hemiju i mir); 3. Malala Yousafzai je pakistanska učenica i aktivistkinja za prava dece i najmlađa je osoba dobitnica Nobelove nagrade za mir, koju je dobila 2014. godine u 16.-toj godina.
4. Najstariji dosadašnji dobitnik Nobelove nagrade bio je Leonid Hurwicz, koji je bio već u 91. godini kad je 2007. godine dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju.
5. Čak 14 Nobelovaca u vreme dodele nagrade bili su čelnici svojih država, a svima, osim jednome od njih, zajedničko je to što su dobili nagradu za mir. (Winston Churchill dobio je Nobelovu nagradu za književnost)
6. Samo 44 žene dobile su nagradu.
7. Zanimljivo je i da sedam dobitnika Nobelove nagrade ima i roditelje koji su takođe dobitnici iste nagrade.
8. Šest laureata odbilo je Nobelovu nagradu, ali su samo dvojica to učinili svojevoljno.

Porast prodaje audio – kaseta

Tvorac audio kasete i pionir CD tehnologije, Lu Otens, preminuo je u 94. godini u mestu Duizel u severnoj Holandiji.

Otens počeo je da radi za Filips 1952. godine, a osam godina kasnije postao je šef u toj kompaniji. U roku od godinu dana on i njegov tim su razvili prvi portabl snimač kaseta, koji je prodat u više od milion primeraka. Dve godine kasnije je modifikovao magnetofon i pretvorio ga u kasetu.

Mnogo godina kasnije, Otens je počeo da razvija CD tehnologiju za kompanije Soni i Filips i ona je prodata u više od 200 milijardi primeraka. U penziju je otišao 1986. godine, ali je sve vreme odbijao da preuzme zasluge za učešće u tehnološkoj evoluciji, koja je milijardama ljudi omogućila da slušaju muziku.

Besmrtnost trake

Iako se najveći deo muzike sluša na striming servisima, audio kasete imaju svoje mesto na tržištu. Prema podacima koje donosi British Phonographic Industry (BPI), u 2019. prodato 35.000 primeraka audio kaseta, što je gotovo duplo spram 18.000 primeraka prodatih u prvoj polovini 2018. Ali, prodaja kaseta konstantno raste već nekoliko poslednjih godina, što šef BPI-ja Džef Tejlor objašnjava „bezvremenom privlačnošću kolekcionarskih fizičkih formata”.

Kako piše NME, kompanija Official Charts Company je ovu pojavu opisala kao “neobični povratak pionira muzičkih formata”, uz dodatak da je prodaja kaseta porasla za 103 odsto u 2020. Oko 65.000 kaseta je kupljeno za prvih šest meseci 2020. godine, a na putu je da prestigne cifru od 100.000, koliko je prodato 2003. godine,
Najprodavanije kasete su iz pop žanra, pa su se tako među pet najpopularnijih našli Lejdi Gaga, Selena Gomez, Dua Lipa, 5 Seconds of Summer i The 1975.

O audio – kaseti

Audio-kaseta se sastoji od dve simetrične, zalepljene ili prišrafljene plastične površine sa jednakim razmakom za pokretljive koturove prebacivanja dugačke trake. Ram kasete je standardizovan po dužini od 10 cm, širini 6,5 cm i debljini od 2 centimetra. Magnetna traka audio-kasete je širine 3, 81 mm a debljina je od 11 do 27 mikrona. Traka se pušta brzinom od 4,76 cm / sekundi.

Istorijat

1878. Oberlin Smith (mašinski inženjer) razvija teoriju magnetnog snimanja nakon posete Edisonovoj laboratoriji.

1888. The Electric Vorld objavljuje Smith-ov „Neki mogući oblici fonografa“ 8. septembra.

1898. Valdemar Poulsen je otkrio princip magnetnog snimanja dok je radio kao mehaničar u kompaniji Copenhagen Telegraph (1894). 1898. patentirao je telegrafon, prvi uspešni uređaj za magnetno snimanje (USF patent 661,619)
Kada je Poulsenovom patentu istekao 1918, Nemačka je vodila napore na poboljšanju magnetnog snimanja. Između

1920. i 1945. godine razvijene su serije mašina koje koriste žicu i čeličnu traku (Nemačka, Velika Britanija i Japan).

1930. Allgemeine Elektrizitatsgesellschaft (AEG) u Berlinu je odlučio da razvije mašinu za magnetofon.

1935. BASF razvija prvu traku za AEG magnetofon: „Traka se sastojala od folije celuloznog acetata kao nosećeg materijala, presvučenog lakom oksida gvožđa (karbonil gvožđe: svetlosivo, metalno čisto gvožđe) kao magnetni pigment i celulozni acetat kao vezivo “.

1936. Prvo javno snimanje pomoću AEG magnetofona održano je 19. novembra.

1943 BASF je proizveo traku LG (g-Fe3O4 na plastičnoj podlozi)

1947. Bing Crosbi pristaje na audicijske kasetofone, a bio je veliki zagovornik snimanja na kasetu. Nije voleo da svoje radio emisije izvodi dva puta dnevno, jednom za istočnu obalu Sjedinjenih Država i ponovo nekoliko sati kasnije za zapadnu obalu. Smatrao je da bi mogao da nastupi samo jednom ako bi bio snimljen (i uređen da bi uklonio bloopere ili dodao različite oglašavače).

1953. BASF je lansirao svoju poznatu seriju kaseta LGS.

Luksuzna pića u zlatu i dijamantima

Boca konjaka iz 1777. godine prodata je za 40.500 funti, odnosno za oko 46.000 evra i tako je postala jedna od najskupljih na svetu.

Na sajtu za onlajn aukcije viskija navodise  da je konjak, destilovan u vreme Luja XVI, u blizini Konjaka, grada na jugozapadu Francuske po kojem je piće i dobilo naziv, bio je u kolekciji Žaka Ardija. Konjak je, kako je navedeno na sajtu, čuvan u hrastovim buradima više od 100 godina, potom u demižonu, odnosno staklenom balonu da bi 1936. bio flaširan.

Pet drugih boca konjaka od istog kolekcionara koje datiraju iz 1802, 1812, 1856, 1906. i 1914, takođe je prodato na ovoj aukciji za ukupno 49.600 funti, odnosno 56.500 evra.

Najskuplje pivo

Najskuplje pivo na svetu je u bliskoistočnoj državi Katar. U proseku, tamo pivo košta 11,26 dolara po boci. Ali, u Kataru ne plaća se samo flaša piva, već se mora nabaviti specijalna dozvola za njegovu kupovinu. Takođe, Katar je uveo stopostotni porez na uvoz alkohola uoči Svetskog prvenstva u fudbalu koje će biti održano 2022. godine, pa otuda i tako visoka cena flaše piva.

Portal Expensivity uporedio je cene piva u 58 zemalja upoređujući cene piva u supermarketima, kao i u hotelskim barovima, i izračunao srednju vrednost flaše piva od 330 mililitara po državama. Najjeftinije pivo piju stanovnici u Južnoj Africi – košta 1,68 američkih dolara po boci. Češka je, međutim, pobednik po najvišoj stopi potrošnje piva, budući da u proseku jedna osoba popije čak 468 flaša ovog pića godišnje. Država čiji građani potroše najviše novca na pivo je Nemačka, sa gotovo 2.000 dolara po osobi godišnje.

Najskuplja pića na svetu

1.Billionaire Votka – 3,7 miliona dolara

Najskuplje piće na svetu je Billionaire votka sa motom „Dobro je biti kralj“. U potpunosti je ručno proizvedena i proizvodi se na zahtev, a svaka boca koristi dobro čuvan ruski recept i pravi se u malim mikro-serijama kako bi se osigurala ekskluzivnost. Ogromna boca od pet litara prekrivena je sa približno 3.000 dijamanata i kristala Svarovski, a dizajnirao ju je Leon Verre.

2.Tequila Ley .925 – 3,5 miliona dolara

Ova tekila pravi se od čistih sokova plave agave, fermentiše i stari šest godina. Nalazi se u boci koja podseća na školjku, a ukrašena je belim zlatom, platinom i dijamantima. Poslednje izdanje prodato je po ovoj rekordnoj ceni 2006. godine.

3. Konjak Henri IV Dudognon Heritage Cognac Grande Champagne – 2 miliona dolara

Ovaj konjak, stario je skoro čitav jedan vek, što mu daje astronomsku cenu. Naravno, to nije jedini razlog. Ovo piće skupoceno je zahvaljujući razmetljivoj flaši u kojoj se nalazi – obložena je platinom i zlatom i ukrašena sa 6.500 dijamanata.

4. Votka Russo-Baltique – 1,35 miliona dolara
Boce ove votke su napravljene tako da izgledaju poput starih automobila, a svaki vrh boce napravljen je od 100% čistog zlata sa umetnutim dijamantima.

5. Diva votka – milion dolara

Trostruki proces filtracije daje ovoj votki ekstremno visoku cenu. Prvo se filtrira kroz led, zatim kroz ugalj nordijske breze, i na kraju kroz pesak i drago kamenje. Osim toga, šuplja centralna cev u boci je ispunjena Svarovski kristalima koje možete izvaditi i koristiti kako želite.

6. Brendi Mendis Coconut Brandy VS – milion dolara

Kokos uvek dobro ide uz pića, ali Mendis je stvorio brendi napravljen u potpunosti od kokosovog oraha. Svaka bočica je numerisana i potpisana od strane osnivača Kuće Mendis W.M Mendis.

7. Viski Macallan 63 godina u Lalique-u – 625.000 dolara

Macallan je poznat po proizvodnji visokokvalitetnog viskija, što u kombinaciji sa impresivnom bocom čini ovo piće toliko skupim. Svaka bočica napravljena je od čistog, ručno rezanog kristala i teška je 25 kilograma, bez pića.

8. Vino Romanee-Conti iz 1945. godine – 558.000 dolara

Romanee-Conti postao je kralj kolekcionarskih vina, a 1945. se smatra njegovom najcenjenijom berbom. Proizvedeno je samo 600 boca 1945. godine, što je takođe značajno jer je ovo bila poslednja godina pre nego što su zamenili svoje loze.

9. Šampanjac “Armand de Brignac Midas” – 265.000 dolara

Pakuje se u pozlaćeni bokal od čak 30 litara, a proslavili su ga reperi i sportske zvezde.

10. Viski “Dalmore 62” – 215.000 dolara

Ovo piće je pomalo misterija, jer niko zapravo ne zna odakle mu ime, niti postupak pravljenja ovog viskija koji ga čini toliko skupim. Poznato je da je napravljeno samo 12 boca ovog pića, što igra veliku ulogu u ceni. Zanimljivo je da je poslednja poznata boca koja je primećena u javnosti zapravo kupljena na aerodromu u Singapuru.

Pravilno sakupljanje lekovitog bilja

Odlazak u prirodu, u novonastalim okolnostima, gotovo je jedini zdravstveno bezbedan izlazak i aktivnost za porodicu. Uz neophodnih 10.000 koraka, koliko stručnjaci predlažu da treba da napravimo, šetnja šumom može biti dodatno zabavna, ako se sakupljaju i lekovite biljke.

Treba paziti koje su vrste zaštićene i njih izbegavati. Takođe, u prirodi postoje „dvojnici“ biljaka, te se preporučuje sakupljanje isključivo onih vrsta koje su nam poznate.

Kako brati i čuvati sakupljene biljke

Kod sakupljanja bilja važno je znati da postoje pravila, ako želimo da od njih izvučemo ono najbolje. Tako se lekovite biljke za čajeve beru kasno posle podne kada sunce više nije jako, a rosa još nije počela da se spušta. Važno je znati da se takvo bilje ne bere po kiši ili neposredno posle nje.

Sakupljaju se svi delovi biljaka, međutim, ako, recimo, koren nema neku veliku važnost ne treba ga vaditi, već ostaviti kako bi biljka nastavila svoj život. Ali, ako je koren biljke važan za pripremu biljnih napitaka, onda se on vadi u proleće ili jesen, jer tada sadrži najveću koncentraciju lekovitih sokova. Listovi se beru kada su skroz sazreli, ali ne i počeli da venu. Cvetove skidamo kada su skroz otvoreni, ali pažljivo birajući, jer čim promene boji postaju toksični. Cvet brati bez peteljke. Plod se skida kada je potpuno zreo, kao i seme. Kore se skidaju sa mladih stabala i grana u proleće kada su puni sokova. Cele biljke se beru kada počne cvat iste.

Ako se bere više biljaka istovremeno, ne treba ih mešati i stavljati u iste torbe, posebno ne u najlon kese. Prilikom sušenja biljaka vodite računa o nekoliko stvari: mestu, temperaturi i samom prostoru u kojem se odlažu biljke. Prostorija ne sme biti vlažna, memljiva ili u kojoj je ustajao vazduh, ona mora biti mračna, suva i prozračna. Osušeno bilje se isključivo čuva u papirnim ili platnenim kesama, staklenim ili keramičkim posudama, nikako u plastici bilo koje vrste.

KALENDAR BRANJA:

Januar: Imela.

Februar: Imela, borovi I pupoljci brezova, zubača i pirevina, maslačak, cvet podbela

Mart: Zubača, hrastova i druge kore, jagorčevina, kopriva, krušina, ljubičica, maslačak, pirevina, podbel, repušina, srčenjaka, pupoljci od topole, breze i drugog drveća, velika bedrenjika, vodopija, vrbova kora

April: Božur, dobričica, glog, gorka detelina, gorocvet, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plučnjak, podbel (cvet i list), repušina, rusa, rusomača, sasa, srčenjak, trn, velika badrenika

Maj: Božurov i bagremov cvet, bokvica, breza, buhač, bunika, đurđevak, divlji kesten, dobričica, glog, gorka detelina, gorocvet, islandski lišaj, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, kopriva mrtva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majčina dušica, matičnjak, milogled, medveđe grožđe, plučnjak, podbel, rastavić, rusa, virak, zova, žalfija

Juni: Beli slez, bokvica, borovnica, breza, brusnica, buhač, bunika, dan i noć, digitalis, divizma, dobričica, glog, gorka detelina, hajdučica, islandski lišaj, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, kantarijon, kičica, kopriva mrtva bela, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, nana, nar, neven, orah, pelin, plučnjak, rusomača, rutvica, rastavić, različak, crni slez, suručica, tatula, kamilica, turčinak, velebilje, virak, vranilovka, zova, žavornjak

Juli: Bokvica, borovnica, breza, brđanka, brusnica, bunika, divizma, divlja ruža, dupčac, hajdučka trava, islandski lišaj, jagoda, kadulja ili žalfija, kantarijon, kim, kokotac, kopriva, kopriva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, matičnjak, majoran, miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, podbel, rastavić, rosulja, beli I crni slez, sitnica, tatula, timijan, titrica, troskot, velebilje, trandavilje, turčinjak, vidac, virak, vranilovka, vratič, zova, žavornjak

Avgust: Bokvica, borovnica, brđanka, bunika, čemerika, crvotočina, divizma, hajdučica, hmelj, ivansko cvijeće, islandski lišaj, kantarijon, kim, kleka, kopriva, kupina, majoran, majčina dušica, mrazovac, miloduh, neven, pelen, petrovac, podbel, crni i beli slez, sitnica, smilje, smrduša, srcopuc, razgon, različak, rosulja, rutvica, tatula, trandavilje, troskot, velebilje, vidac, vratič, žavornjak

Septembar: Čemerika, crvotočina, digitalis vunasti, divizma, šipak, drenjine, hmelj, hrastova kora i žir, islandski lišaj, kleka, kokotac, rušima, lincura, morač, mrazovac, nana, nar, navala, neven, odoljen, oman, orah, oskoruša, pasulj, pelen, peršun, pirevina, repušina, sapunjača (crvena i bela), beli slez, sitnica, tatula, trava od srca, trandavilje, trnjine, velebilje, vratič, zečji trn, slatki koren, zubača, žutika

Oktobar: Angelika, brđanka, čemerika, dunja, glog, iđirot, jedić, kleka, kopriva, lincura, maslačak, morač, navala, odoljen, pasulj, peršun, repušina, sapunjača, selep, beli slez, tatula, trava od srdobolje, srčenjak, trnjine, zečji trn, slatki korijen, zova

Novembar: Gloginje, iđirot, kleka, maslačak, odoljen, zubača, repušina, trava od srdobolje, bundevino seme, zečji trn, zubača

Decembar: Imela

Jednostavno i lako do mlađeg izgleda

Dizajnerski potpis na garderobi ili dekorativnoj kozmetici nije garant za glamurozni i ne mora da doprinese mlađem izgledu.

Odećom iz manje popularnih butika ili sa polica high street trgovina može se doći do izgleda vrednog modne piste. U nastavku saveti kako da to i ostvarite.

Nositi odeću odgovarajuće veličine

Modni stručnjaci savetuju da se usluge krojača koriste, posebno kada telu kupca ne odgovara u potpunosti gotov odevni predmet. Ukoliko garderoba ne pristaje obliku tela, posebno ako je veća od realnog ličnog konfekcijskog broja, delovaće kao da ste nehajno nabacili na sebe odeću. Prevelikim komadima ponekad pomažu i jednostavni trikovi poput kaiša vezanog oko struka. Isto se odnosi i na uzanu odeću, koju bi u potpunosti trebalo izbegavati, jer prema rečima stručnjaka, preutegnutost nikada ne izgleda dobro.

Crna boja

Tamni komadi odeće, posebno u crnoj boji u većini slučajeva izgledaju puno bolje od sličnih komada u svetlijoj paleti, jer su manji nedostaci manje uočljivi.

Old

Obuća koja je iznošena, labava dugmad na džemperu ili fleke na farmericama nijednom stajlingu neće podariti skupoceni izgled. Pobrinite se da sve što nosite izgleda čisto i da je u dobrom stanju kako bi se izbegao jeftin izgled.

Upečatljiv nakit

Najjednostavnija kombinacija izgledaće skupocenije, ako je obogatite većem komadom nakita. Prsten, ogrlica ili narukvica izdvojiće se izgledom i dati posebnost odeći. Samo oprez pri odabiru i količini. Ovde važi pravilo da je manje uvek više. Što znači ne preterivati sa nakitom i ne mešati više od tri boje u garderobi.

Kvalitetan kaput

U zimskim mesecima jakne i kaputi prva su stvar koja upada u oči, a odabir kvalitetnog modela može učiniti potpuno nevažnim ono što je ispod njega.

Promenite detalje

Promenom detalja na torbi, sandalama ili jakni doprineće da omiljeni komadi dobiju novi život, a vi ćete biti srećniji promenom. U trendu su uvek detalji od drveta i kože, dok plastika nikada ne izgleda privlačno.

Peglanje

Nova ili već nošena odeća uvek mnogo bolje izgleda kada je ispeglana. Nabori na garderobi, em što ostavljaju utisak nemarnosti, mogu doprineti u celosti i da izgledate starije nego što jeste.

Negovan izgled

Odevne kombinacije izgledaće mnogo skuplje nego što jesu, ako ih upotpunite urednim noktima na rukama i nogama, negovanom kožom, sveže opranom kosom i neupadljivim mirisom.

Kožu treba hraniti i iznutra i spolja, jer jedino tako ona može zadržati svoju elastičnost, svežinu i sposobnost obnavljanja. Ovo su četiri namirnice koje doprinose svemu navedenom:

Losos

Pigment koji lososu daje specifičnu boju zove se astaksantin i predstavlja snažnog protivnika slobodnih radikala, koji doprinose starenju kože. Istraživanja su pokazala i da konzumacijom jedne porcije lososa svakih pet dana može se sprečiti razvijanje aktinske keratoze, ali i preventirati rak kože.

 Zeleno lisnato povrće

Povrće, poput kelja, blitve, španata i sl. sadrži karotenid lutein – biljni materijal, koji dokazano štiti od razvijanja makularne degeneracije oka, ali i štiti od negativnog UV zračenja. Najbolje ga je jesti termički obrađeno.

Paradajz

Crveni pigment ovog povrća, likopen, moćni je antioksidans koji štiti kožu od uticaja sunčevih zraka na kožu. Smatra se prirodnim mlekom za sunčanje s visokim faktorom. Apsorpcija likopena bolja je kad se konzumiraju prerađeni proizvodi od paradajza. Najbolji prirodni izvori likopena (paradajza): gusta čorba, kuvani sos ili kečap, kao i pasterizovani sok.

Agrumi

Vitamin C je predvodnik jačanja imunitete i borbe protiv prehlade i gripe, međutim on je omiljeni vitamin za zdravlje kože. Ključan je za stvaranje kolagena, osnova mlade i elastične kože, a koji se počinje razgrađivati u dvadesetim godinama života. Citrusi sadrže bioflavonoide, koji štite kožu od štetnog uticaja sunčevih zraka i pomažu u odumiranju ćelija. Citrusna voća je najbolje konzumirati ili sveža ili u kombinaciji sa vodom. Izbegavati da se troše sa toplim napicima, jer se lako razlažu i gube svojstva na višim teperaturama.

On – line maskenbali

Fizička udaljenost nije isto što i socijalna distanca, te u eri tehnologije, druženje može biti zabavno i ako se organizuje on – line. U skladu sa preporukama nadležnih, a vodeći računa o ličnom i javnom zdravlju, zabave mogu biti maštovite i „preko kamera“.

Nikada dosadni neće biti maskenbali. U tu svrhu za rođendane mogu se organizovati on-line/ video ćaskanja. Gostima se najavi tema kako bi mogli da istu zadovolje. U pripremi takvih žurki kompletna porodica može da se zabavi. Traženje odgovarajućih komada odeće, za posledicu može da ima i slaganje garderobe, ali i ushićenje kada se u ormarima pronađe ona zaboravljena.

Uređivanje doma, kako bi se dekorisao u skladu sa tematikom, može da navede ukućane da obave i velika prolećna raspremanja. Prema rečima profesora na Jejlu i socijalnog epidemiologa dr Nikolasa Kristakisa nakon pandemije počeće takozvani postpandemijski period, koji će biti vrlo nalik “ludim dvadesetim” prošlog veka.

Upotreba perlica i perja u terapeutske svrhe

Kako ne bismo čekali otvaranje klubova, stadiona i drugih objekata, stil 20. godina može se preneti na kostime i unutrašnjost stambenog prostora. Jednako zanimljiva tema može biti i Eurosong. Ta manifestacija traje od 1950. godine, a na internetu su dostupni mnogobrojni nastupi izvođača.

Uz podsećanje na tada aktuelne muzičke pravce, sigurno će nasmejati ljude koji budu u tom projektu učestvovali. A pri tom, svako može i svoj kratki film da napravi. Treći predlog je kantri zabava uz nezaobilazne kaubojske šešire i marame. Ovakva dešavanja su, najpre, terapeutska, jer uključuju muziku, ali i igranje uloga, koje se pokazalo, kroz različite studije, kao jedna od najboljih terapija u lečenju raznih mentalnih ili emocionalnih problema. Studija Univerzitetskog medicinskog centra Hamburg pokazala je da svako treće dete u Nemačkoj pati od anksioznosti, depresije povezane sa pandemijom ili pokazuje psihosomatske simptome.

Kod odraslih kao uzročnik psiholoških i emotivnih poremećaja navodi se neizvesnost, koja traje predugo. Svi stručnjaci se slažu da je neophodna socijalna interakcija, te je na ljudima da iznađu način da se društveno ne udalje od prijatelja i poznanika.

Lako i jednostavno do novih uspomena

Tako kućne on – line zabave mogu biti jednostavno, jeftino i efikasno rešenje. Prednosti ovakvih druženja su manje raspremanje nakon zabave, ali i poštovanje kućnog reda u kolektivnom stanovanju.

Za razliku od situacije u kojoj se našao ceo svet prošle godine i koja traje, video zabave su one koje možemo kontrolisati i kojima povećavamo socijalnu interakciju. Pandemija je svakako globalni i multidimenzionalni problem, koji nam je pojačao strah i uslovio ponašanje, koje je automatsko i često iracionalno.

Sa lepšim vremenom i višim spoljnim temperaturama, kako kažu stručnjaci, očekuje se i da depresija bude u padu. Uživajte u kreacijama sa porodicom i prijateljima. Podsetite se vremena koja su bila rasterećena pandemijom, omiljene muzike i šiz mode. Putujte kroz vreme i zabeležite događaj kako bi od svakog trenutka pravili uspomenu.

 

ANALIZE POKAZUJU: Sada je najbolji trenutak da započnete IT karijeru!

Programeri, ali i svi ostali zaposleni u IT sektoru, zvanično su najmanje osetili posledice epidemije koronavirusa. 

Ovo potvrđuje činjenica da čak 90% IT firmi nije otpustilo nijednog radnika tokom najgoreg dela pandemije, a domaća IT industrija zabeležila je rast i u 2020. godini. Istovremeno, našoj zemlji nedostaje najmanje 7.000 IT stručnjaka godišnje, a pozicije u ovom sektoru ostale su na vrhu najplaćenijih.

Drugim rečima, IT sektor u Srbiji postaje sve važniji: vrednost IT usluga konstantno raste, kao i broj zaposlenih, što je dovelo do veoma visokih plata IT stručnjaka, a oni koji se odluče da steknu odgovarajuću ekspertizu ne čekaju ni dana na posao u struci.

IT tržište u Srbiji je, uprkos pandemiji, nastavilo da raste, a izvoz IT usluga je samo u prvoj polovini 2020. godine dostigao čak 702,7 miliona evra, što pokazuje jak potencijal za budući rast. Prosečna plata po radniku u IT sektoru je i do nekoliko puta veća od prosečne plate u drugim sektorima, a mogućnost lakog zaposlenja, brojni benefiti i fleksibilno radno vreme samo su neki od razloga koji čine da u IT sektoru gotovo nema nezaposlenih.

Iako su odlična plata i zagarantovan posao već duže vreme glavne karakteristike pomenute oblasti, ove brojke otkrile su i nešto novo – sada je najbolji trenutak za ulazak u IT svet.

Najbrže rastuća oblast u potrazi za novim stručnjacima

Poslednja istraživanja su pokazala da je IT industrija u Srbiji isplivala kao jedina oblast u kojoj posledice pandemije nisu ostavile gotovo nikakve tragove i koja se širi neverovatnom brzinom. Takav trend doprineo je tome da tržištu nedostaju školovani stručnjaci u svim sektorima informacionih tehnologija, i to ne samo oni najiskusniji već i oni koji su na početku karijere.

Programeri, developeri mobilnih aplikacija, administratori mreža, IT menadžeri i dizajneri koji poseduju najsavremenije veštine ne samo da ne moraju da čekaju na posao već se nalaze na slatkim mukama. 

Za razliku od drugih zanimanja, njihov „problem” je odabir jednog, najboljeg radnog mesta iz brojne ponude. S obzirom na sve veći značaj koji u našim životima zauzimaju programi, mobilne aplikacije, web sajtovi i drugi proizvodi IT sektora, ova oblast će i u godinama koje slede sigurno biti idealno mesto za izgradnju profesionalne karijere.

Šta se traži na konkursima za IT poslove

Da biste postali deo IT sveta, neophodno je da steknete kvalitetno obrazovanje i dobro se pripremite za buduće zanimanje.

Pored revnosnog učenja, da biste započeli uspešnu IT karijeru, morate da steknete i dodatne poslovne veštine, kao i da svoje znanje umete da primenite u praksi. 

A odličan dokaz da imate upravo takve veštine je i posedovanje priznatih međunarodnih sertifikata velikih internacionalnih IT kompanija i organizacija kao što su Microsoft, Zend, Adobe, Oracle, Autodesk… Kombinacijom ovakvih znanja i sertifikata izdvojićete se iz konkurencije i biti za korak bliže novom poslu u odnosu na nju.

Za manje od godinu dana do potrebnih znanja

Ono što je najbolje od svega je to da do ovih najtraženijih veština današnjice nije teško doći. Naprotiv, do znanja koja su vam neophodna za pronalaženje prvog posla u oblasti IT-ja potrebno vam je svega nešto manje od godinu dana kvalitetnog školovanja.

Kao lider u edukaciji budućih IT stručnjaka u našem regionu izdvaja se ITAcademy. Strukturisan program koji ne traje duže od godinu dana, posvećeni predavači koji će vam biti podrška tokom učenja i rad na realnim projektima garancija su da ćete do posla doći već tokom školovanja ili veoma brzo po njegovom završetku. Uz to, šanse za uspeh su veće ako ih potražite u ovim oblastima: programiranje, administracija, dizajn i multimedija, 3D dizajn & CAD, IT poslovanje ili razvoj mobilnih aplikacija.

Ako izaberete kvalitetnu školu, možete dobiti i brojne pogodnosti koje znatno olakšavaju proces bržeg pronalaženja posla. Na primer, polaznici ITAcademy uz kompletno jednogodišnje školovanje koje mogu pratiti u učionicama ili online, dobijaju i besplatno usavršavanje engleskog i nemačkog jezika za rad u inostranstvu, mogućnost obavljanja stručne prakse odmah nakon školovanja, 100 besplatnih sati u IT hubovima, kao i vezu sa preko 300 regionalnih kompanija koje preko Centra za razvoj karijere tragaju za novim IT stručnjacima.

Ovo je pravi trenutak za sve koji žele da pronađu dobro plaćen IT posao!

Ako ste spremni da odvojite samo godinu dana i uložite u svoje znanje, vrata ka odlično plaćenom poslu u IT-ju su vam širom otvorena. Trenutak je bolji nego ikada pre!

Na ITAcademy je otvoren upis nove generacije polaznika po najpovoljnijim cenama, pa buduće IT stručnjake koji u ovom periodu odluče da započnu školovanje očekuje i značajna ušteda do čak 40%.

Da saznate kako najlakše možete pokrenuti svoju IT karijeru, posetite ovu stranicu.

(Požurite, jer ova specijalna ponuda važi samo za ograničen broj polaznika.)

Zanimljivosti o Karnaku – Luksor, Egipat

Egipat ne prestaje da nas iznenađuje bogatom i mističnom istorijom. Karnak se ne spominje tako često, a sabrano je delo staro-egipatskih vladara i najveće je drevno religiozno mesto ikad stvoreno. I ovde se postavlja misteriozno pitanje prenosa teškog materijala sa udaljenosti od 150 kilometara, koji bi i sad bio veoma teško izvodljiv kao i dizanja glavnih greda od 70 tona na stubove visine 21 metar.

Karnak je selo u Gornjem Egiptu, na desnnoj obali Nila, na oko svega 2.5 kilometara od Luksora. Po njemu je ime dobila severna polovina ruševina Tebe (drevnog „Nebeskog grada“ koji je postojao pre oko 3200 godina pre nove ere), koja predstavlja najveći ansambl hramova iz faraonskog doba Egipta. Hramovi Karnaka su deo Svetske baštine UNESC-a od 1979. godine.

Karnak se smatra najvećim drevnim religioznim mestom ikad napravljenim i predstavlja neverovatnu kombinaciju ostvarenja mnogih egipatskih vladara. Hram u Karnaku se zapravo sastoji od tri glavna hrama, manjeg zatvorenog hrama i nekoliko spoljnih hramova. Jedna od najpoznatijih struktura Karnaka je hipostil dvorana sa 134 masivna stuba organizovanih u 16 redova u Sali stubova, površine 5 000 metara kvadratnih. Od njih su 122 stuba visoka 10 metara, a ostalih 12 su visine 21 metar sa prečnikom od preko tri metra. Arhitravi (glavna greda) na vrhu stubova teški su čak 70 tona. Salu stubova su sagradili faraoni Seti I i Ramzes II. Hram ima čak 10 pilona- monumentalnih kapija, odvojenih palatama i dvoranama.

Kompleks hramova je uvećan i menjan mnogo puta i odražava promenljivu sreću Egipatskog carstva. Gradnja je počela u 16 veku pre nove ere  a oko 30 faraona je dalo doprinos izgradnji Karnaka i ostavilo svoj pečat u hramovima.Glavni deo hrama, Amonova sekcija, podignut je u doba osamnaeste dinastije (Novo kraljevstvo zajednički naziv ove dinastije).

kao i kod većine kamenih velelepnih građevina starog Egipta, kamen peščanik od koga su izgrađeni hramovi i stubovi Karnaka, dovlačen je iz velike daljine, čak 150 kilometara južnije iz kamenoloma Gebel Silisila.

Karnak je podeljen na tri zidinama odvojenih delova posvećenim različitim bogovima. centralni deo i najveći je posvećen vrhovnom bogu Amonu, jednino ovaj deo je otvoren za posetioce momentalno. Druga dva dela su posvećeni Amonovom sluzi Mutu i tebanskom bogu rata Mentuu.

Ti su još Atonov hram i hram Amenhotep IV (koji je srušen nakon njegove smrti).Nekoliko aleja sfingi, sa ljudskim ili ovnovskim glavama, spajaju Mutov i Amonov hram sa hramom u Luksoru.

1...120121122...851Strana 121 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Radno mesto – Bravar (limar) – Novi Sad

Novi Sad 0
"Argus inženjering" DOO iz Novog Sada raspisuje konkurs za...

Pronalazak ličnog stila u moru trendova

Moda 0
Moda je industrija koja opstaje na trendovima. Ljubitelji mode...

Otkriven genetski faktor rizika oboljevanja od bipolarnog poremećaja

Magazin 0
Glavni tretman za bipolarni poremećaj, litijum, odobren je pre...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.