Početna Blog Strana 115

Aprililili…. Međunarodni dan šale

Prvi dan aprila meseca poznat je i kao Međunarodni dan šale, za kada je jedino dozvoljeno saopštavati lažne novosti, a zarad smeha i smešnih situacija. Danas jedan deo sveta smišlja kako da nadmudri drugi koji će se truditi da iste smicalice izbegne.

Kako je i kada tačno 1. april izabran za svetski dan šale nije jasno utvrđeno. Prema nekim zapisima, ovaj “narodni praznik” pojavio se krajem srednjeg veka u Evropi kao “Dan svih luda”. Pojedini istraživači smatrau da praznovanje ima veze sa žiteljima starog Rima, jer su upravo oni bili poznati po dobroj zabavi i bahanalijama. Međutim, postoje i oni koji veruju da se taj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, jer, navodno, onom ko je nasamaren kažu da je dobio “aprilsku ribu”.

Stanovnici Velike Britanije su ubeđeni da je dan šale preuzet sa Istoka i nazivaju ga “Danom svih glupaka”. U Finskoj i Švajcarskoj 1.april povezuju sa prolećnim učenjem dece o privrednim radovima, dok se u holandskom gradu Ajndhovenu održava tradicija nasamarivanja prema kojoj se novine takmiče koja je imati “ekskluzivnije” vesti.

Za razliku od ostatka Evrope, Nemci prvi dan april smatraju danom kada se “lako osete nesrećnim” i to osećanje povezuju za nasamarivanjem. Takođe, to taj lični doživljaj izdaje (nasamarenosti) vezuju za predanje po kojem se 1. aprila rodio apostol Juda, izdajnik Isusa Hrista. Specifični su građani Bavarske, posebno u okolini Vestervalda, jer se tamo 1. april “proslavlja” 1. maja.

Smeh kao lek

Kaže se da je smeh najjeftinija terapija, kao i da leči mnoge fizičke i mentalne bolesti, a to su potvrdile i mnoge studije.

Komikoterapija je lečenje smehom, ali i proučava na koji način smeh i pozitivne emocije utiču na zdravlje. Zahvaljujući istraživanjima zaključeno je da smeh zbližava ljudi, ali i pomaže u borbi protiv stresa. Veruje se da je začetnik komikoterapije i lečenja smehom bio američki lekar-klovn Hanter Pač Adams. On je u lečenju zasmejavao pacijente, jer je njegov stav je bio da doktor treba da brine o ljudima, a ne samo o bolestima.

Nešto kasnije u Americi osnovana su i udruženja doktora-klovnova, kako bi se komikoterapija priznala kao zvaničan metod lečenja. Lekari – klovnovi su se proširili i po Evropi, tačnije sve je više doktora koji ulaze u slična udruženja i koriste se komikoterapijom.  Za sada su prisutni u Italiji, Hrvatskoj, Španiji…

Istraživanja, merilendskog univerziteta, pokazuju da petnaestak minuta smeha veoma pozitivno utiče na krvne sudove i nivo holesterola. Drugim studijama dokazano je da se prilikom smeha aktiviraju mišići lica, grla i grudnog koša, a kada je smeh gromoglasan, uključuju se gotovo svi mišići tela. Zaključeno je da ako se u toku dana smejemo stotinak puta, postižemo isti efekat kao posle 15 minuta aktivnog vežbanja.

pročitajte još i o epidemiji smeha u Tanganjiki 1962. godine

Ukratko, smeh pomaže u lečenju:

  • stresa i povećane napetosti
  • depresije i usamljenosti
  • bolesti srca i krvnih sudova
  • kod smanjenog imuniteta
  • povišenog krvnog pritiska
  • bakterijske i virusne infekcije
  • nekih vrsta karcinoma
  • dijabetesa

Pokazalo se da smeh najpozitivnije utiče na bolesnu decu, ali pozitivno deluje i na zdravstveno osoblje kao rodbinu bolesnika, što se smtra vrlo važnim, posebno kod teških oboljenja.

Prvoaprliske šale

Jedna od najzapamćenijih šala bila je na BBC 1957. godine, kada je u emisiji “Panorama” prikazana je reportaža o porodici iz Ticina (Švicarska) koja uzgaja stabla na kojima rastu špageti. Nakon što je prikazano kako žena bere špagete s drveta, gledaoci su nakon emisije zvali i pisali redakciji, želeći da saznaju gde se može kupiti sadnica špageti-stabla.

Američki “Burger king” je 1998. godine objavio reklamu za hamburger koji je napravljen za levoruke ljude. Reklama je snimljena tako da korisnici, levoruki, dok jedu iz “izuma” sadržaj curi s desne strane.

Davne 1962. godine televizori u boji su bili prava retkost, te je švedska nacionalna televizija to iskoristila i svojim gledaocima plasirala informaciju kako da se dođe do kolor tv aparata. Oni su svojim gledaocima objasnili da svoje crno – bele prijemnike mogu da pretvore onih u boji, ako preko aparata navuku par najlon čarapa.

A, 1966. godine, američka kompanija brze hrane “Taco bell” objavila je da će od američke vlade kupiti „Zvono slobode” (čuveni „Liberty bell”). I da će ga nakon toga preimenovati u “Taco liberty bell”. Zbog ove informacije više stotina ljudi je protestvovalo

Britanski astronom Patrik Mur objavio je 1. aprila 1976. da će položaj planeta privremeno u potpunosti smanjiti Zemljinu gravitaciju, te ćei ljudi jedno vreme moći da lebde. Redakciju radio stanice koja je prenela tu informaciju, pozvalo je stotinjak ljudi kako bi javili da je eksperiment uspeo!

Mnogi korejski i kineski sajtovi objavili su 1. aprila 2003. Godine, navodnu vest CNN, po kojoj je ubijen vlasnik „Microsofta” Bil Gejts. Rezultat šale je bio ukupni pad akcija na korejskoj berzi za 1,5 odsto.

Za razliku od ovih šala, Iran je 1979. godine proglasio 1. april Danom Republike, međutim do danas mnogi ne veruju da je to stvarni praznik.

Upis prvaka za školsku 2021/2022 godinu

Young children walking to school

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da upis dece u prvi razred osnovne škole za školsku 2021/2022. godinu počinje sutra, u četvrtak, 1. aprila 2021.

Roditelji i ove godine mogu elektronskim putem da zakažu termin za upis i testiranje deteta u prvi razred osnovne škole, pokretanjem usluge eZakazivanje na Portalu eUprava, koja je dostupna od 22. marta. Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete Branko Ružić izjavio je da roditelji više ne moraju da donose dokumentaciju za upis, već da ta dokumenta pribavlja škola elektronskim putem.

Kako je saopšteno, na taj način ministarstvo će uštedeti su roditeljima vreme i novac, pružajući im potrebnu podršku u tom važnom trenutku. Prema podacima, već prve nedelje roditelji su zakazali termin za oko 14 odsto budućih prvaka.

Dovoljno je da roditelj elektronski zakaže termin, dovede dete u zakazanom terminu i da kod sebe ima samo ličnu kartu. Sva potrebna dokumenta škola pribavlja elektronskim putem – izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o prebivalištu, uverenje o pohađanju pripremnog predškolskog programa i potvrdu o obavljenom lekarskom pregledu, odnosno lekarsko uverenje. Ukoliko je pregled obavljen kod privatnog lekara, potrebno je da roditelj to uverenje donese u školu.

pročitajte još i koliko novca se odvaja za prvake?

U prvi razred upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina. U školskoj 2021/22. godini, upis u prvi razred obavezan je za svu decu rođenu od 1. marta 2014. do 28. februara 2015. godine.

Razgovor sa detetom u školi obavlja psiholog, odnosno pedagog škole na maternjem jeziku deteta, primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 66.864 dece stasalo je za upis u prvi razred osnovne škole u 2021/2022. godini, a zvanični podaci RZS-a o obuhvatu dece biće dostupni krajem aprila 2021. godine.

Upis učenika traje do 31. maja, s tim škole mogu da vrše upis i posle tog datuma.

Ukoliko roditelj ima dodatna pitanja u vezi sa zakazivanjem termina, može se obratiti kontakt centru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na 011/73-505-57 od 8.00 do 15.00 časova.

Šta su kućni toksini?

Svakodnevno koristimo proizvode koji sadrže opasne hemikalije vrlo štetne po zdravlje čoveka. Međutim,  i živimo u uslovima koji mogu da nam oslabe imuni sistem. Preciznije, toksini sa kojima smo svaki dan u kontaktu mogu da izazovu alergijske reakcije čime se slabi imunitet, te se lakše oboljeva od prehlada i gripa.

S druge strane, toksine je ne moguće izbeći, jer smo okruženi njima. Podacima američke organizacije “Ekološka radna grupa”, kažu da ljudi koriste više od 80.000 hemikalija čija bezbednost nije testirana.

Od toksina nisu oslobođeni ni Eskimi, ali ni novorođenčad. Istraživači pokreta “Greenpeace” su proučavali uzorke krvi iz pupčanih vrpca beba rođenih u Americi. Zaključak je da preko pupčane vrpce majke na svoje bebe prenose toksine, kao i da je sa majki na bebe preneto oko 287 vrsta otrova, uključujući i živu.

Što su toksini?

Toksini su, prema najširoj definiciji, hemijske tvorevine biljnog ili životinjskog porekla koje štete ljudskom zdravlju. Najčešće se pominju u građevinarstvu, tačnije u izgradnji objekata za stanovanje. U stambenim zgradama toksini se odnose na “home sindrom”, koji se definiše kao “jak negativan uticaj na zdravlje i mentalno stanje ljudi, a koje je u vezi sa vremenom provedenim u zatvorenom prostoru”.

Ovaj sindrom posledica je upotrebe štetnih materijala kao što su azbest, buđ, olovo… Danas su ti materijali zamenjeni savremenim i po zdravlje bezbednijim, a u slučaju starijih gradnji, s vremena na vreme sprovode se reparacije objekata i zamene zdravstveno- nebezbednih obloga i slično.

Toksini u upotrebi

U nastavku je lista samo nekih od opasnih proizvoda koje imamo u domovima. No, broj štetnih je daleko veći, te prilikom kupovine treba čitati deklaracije na artiklima i pratiti objave stručnih organizacija koje redovno ažuriraju liste loših supstanci.

Među vrlo problematičnim proizvodima su melaminske činije za supu, dizajnirane za decu, a popularnost su stekle, jer ne mogu da se razbiju. Međutim, kada se u njih sipa zagrejana hrana, oslobađa se melamin koji dospeva u namirnice. Ovaj toksin utiče na stvaranje kamena u bubrezima. Iz tog razloga, Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) upozorila je da melaminsko posuđe ne treba zagrevati (stavljati u mikrotalasnu), a topla jela treba da se serviraju u keramičkim posudama.

pročitajte još i kojom hranom do čiste krvi bez toksina!

U gotovo 50 odsto testiranih kaučeva, a koje su sproveli istraživači sa Univerziteta Djuk, pronađene su čestice koje smanjuju opasnost od požara. Te hemijske supstance, zadržavaju prašinu i preko ruku dospevaju u organizam. Kako bi se smanjio unos loših čestica potrebno je dubinsko pranje ležajeva.

Veštačko svetlo tokom noći se takođe našlo na listi štetnih stvari. Kako je objašnjeno, ono se dovodi u vezu sa rakom dojke kod žena i rakom prostate kod muškaraca. Dalje u studiji piše da izlaganje svetlosti tokom noći sprečava proizvodnju hormona melatonina. Na taj način se remeti biološki sat organizma, te se povećava rizik od raka.

Ukoliko je neophodno raditi noću, potrebno je koristiti manji broj lampi i slabije sijalice. Takođe, svetlost uličnih svetiljki treba kamuflirati, te navući zavese ili spustiti roletne.

Jednako štetno je, kažu istraživanja, i teflonsko posuđe. Ono olakšava pranje, ali sadrži i perfluorougljenik (PFC), supstancu koja može negativno uticati na razvoj fetusa i bebe posle porođaja. Studija objavljena u časopisu “Journal of the American Medical Association”, pokazuje da se povišeni nivo te hemikalije slabi imunološku reakciju na redovnu vakcinaciju dece u uzrastu od pet do sedam godina.

Umesto ovog, treba koristiti posuđe od nerđajućeg čelika. Takođe, teflonsko posuđe ne treba koristiti za pripremu jela u rerni, dok ako se koristi tiganj neophodno je koristiti aspirator.

Jednako štetne su i veštačke boje u hrani, a dokazano je da 9 vrsta boja koje se koriste mogu biti kancerogene. Od 1955. upotreba tih boja se upetostručila. Na listi su i jaki proizvodi za čišćenje. Iako ironično, čišćenjem možemo zagaditi vazduh u domaćinstvu i naštetiti zdravlju. Amonijak, koji se nalazi u tim preparatima, može da izazove napade astme, a jaka sredstva za čišćenje rerna i odvoda mogu izazvati oštećenja respiratornih.

Prijatelj tela: limunada sa kurkumom

Limun je je voće koje se jednako konzumira tokom svih godišnjih doba. Leti je osnova za limunadu, koja je odličan osvežavajući napitak, dok nam zimi pomaže u jačanju imunog sistema, jer je efikasan u prevenciji prehlade.

Riznica vitamina C, A, B1, B6, kalija, pektina, folne kiseline, kalcija, fosfora, mangana, koja se nalazi u limunu, najpre pomaže organizmu u uklanjanju toksina. Mlakom vodom sa limunom je dobro početi dan, jer se na taj način pomaže sistemu za varanje da lakše ukloni toksine iz tela, sprečavajući dijareju.

Ovaj napitak ne pomaže topljenju masnih naslaga, kao što to mnogi veruju. Ali, pomaže da  metabolizam brže radi, a sam limun podstiče hidrataciju.

Pektin, koji se nalazi u limunu, je vrlo koristan za zdravlje debelog creva. Rad creva se može poboljšati ako se u čašu vode uz limun doda i kašičica meda. Limunada može pomoći i kod osetljivog želuca. Rad želuca može da se podpomogne, ako se nakon jela popije mešavina soka od pola limuna i pola kašičice sode bikarbone, koje se otope u čaši vode.

Limunov sok vraća energiju jetri. Tačnije, jetrenim enzimima i stvara žuč koja je neophodna za probavu. Istovremeno, limun pomaže u održavanju ravnoteže kalcijuma, te sprečava žgaravicu i zatvor.

U limunu se nalazi 8 odsto citratne kiseline koja sprečava nastanak kamenja u bubrezima. Savet je da se u toku dana popije mešavina soka i vode i to u odnosi 1:7 (šolja limunovog soka i sedam šolja vode).

Limunada ublažava simptome artritisa, bolove i ukočenost u zglobovima. Jednako je uspešna i u lečenju upala grla. Citratna kiselina i vitamin C u limunu imaju antibakterijska, a kako jača imunitet pomaže organizmu da se izbori s virusima i bakterijama.

Kao i svi ostali citrusi, limun bistri um. Bilo da udahnete eretično ulje limuna ili popijete limunadu bez šećera, organizam će se instant razbuditi, za bolju koncentraciju se savetuje da se pomeša limunov sok s malo vode i prokuva pre konzumiranja.

pročitajte još i Pistaći su najbolji prijatelj našeg mozga

Limun i kurkuma

Limun se odlično slaže i sa raznim začinima, pa u kombinaciji sa njima telu vraća vitalost, između ostalog. Te je tako za limunadu od kurkume utvrđeno da sadrži neke od najboljih lekovitih vrednosti.

Kurkuma ima snažna antiupalna svojstva, ali i ubija kancerogene stranice, leči depresiju i smanjuje holesterol. Vredno je pomenuti da se ovaj koren koristi i u lečenju raka kože, Alchajmerove bolesti, artritisa, žutice…

Za razliku od medikamenata kurkuma, leči depresiju posebnim sastojkom koji se zove kurkumin, a koji je učinkovitiji od, recimo, fluoksetina koji se nalazi u leku Prozac.

Limunada od kurkume

4 šoljice hladne vode; 2 kašike sveže ribane ili kurkume u prahu; 4 kašike meda ili stevije; 1 limun ili limeta; sok od jedne narandže

On-line nastavom zadovoljan samo ministar

Ministarstvo prosvete saopštilo je da je resorni ministar Branko Ružić učestvovao na onlajn konferenciji o obrazovanju u doba korone, u organizaciji UNESKO. On je tom prilikom, u okviru sesije “Digitalna transformacija i budućnost obrazovanja”, predstavio kako funkcioniše sistem obrazovanja u našoj zemlji u novonastalim okolnostima.

Prema rečima ministra, onlajn nastava se u Srbiji odvija od 15. marta 2020. godine, a pružen je isti kvalitet obrazovanja za svako dete u Srbiji. On je još i precizirao da su nastavnici angažovani za snimanje časova, koji su se emitovali preko kanala televizijskih stanica.

S druge strane, prema sprovedenoj anketi Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), u 800 škola u kojima imaju svoje predstavnike, oko 10 odsto đaka tokom vanrednog stanja nije imalo uslove za praćenje onlajn nastave. Prema podacima, bilo je đaka koji nisu imali čak ni televizor, a kamoli internet.

Objašnjeno je da se radi o deci koja potiču iz pasivnih, siromašnih delova Srbije, koji žive u domaćinstvima bez struje, televizora, kompjutera i pametnih telefona. Kako se dalje navodi, bilo je i đaka, koji nisu imali potrebnu tehničku opremu, pa su morali da dolaze u školu po neophodne materijale za nastavu. A onda opet nazad kako bi im nastavnici proverili zadatke.

pročitajte još i kako će izgledati učenje u budućnosti

Ni roditelji nisu bili zadovoljni. Kako pokazuju analize, mnoga deca ne rukuju mobilnim telefonima i kompijuterima, te im je za praćenje nastave potrebna pomoć roditelja, a koji i sami rade, te je vremena za obavljanje zadataka malo i nedovoljno.

Predsednica USPRS Jasna Janković, rekla je da je epidemija pokazala da digitalizacija neće ići onako kako je nadležno ministarstvo planiralo 2016. godine, dodajući da je od digitalizacije ostala samo ideja. Prema njenim rečima, postoje samo elektronski dnevnici, dok brzog interneta nema u svim školama. Kao što ni sve obrazovne institucije nisu podmirene savremenim uređajima.

Sa iznetim podacima se ne slažu u Ministarstvu prosvete tvrdeći da u osnovnim i u srednjim školama neki oblika nastave na daljinu pratilo je 99 odsto učenika.

I prema mišljenju roditelja, ovakvo obrazovanje nije dobro da dugo traje, jer su nastale rupe u znanju dece koje će biti teško nadoknadive. Uz sve manjkavosti, deca onlajn nastavu doživljavaju i pomalo neozbiljno. Prema nekim ocenama, kao da su i igrici, a ne u školi. a na osnovu ankete, koja je sprovedena uoči početka školske 2020/2021 svega 5 odsto roditelja se izjasnilo da je za onlajn nastavu.

Tužbe

U međuvremenu, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije poručeno je da su zaposleni u školama sa minimalnim zaradama podneli tužbe protiv države za neisplaćeni topli obrok i regres. Kako je objašnjeno ispred zgrade Vlade Srbije, prava učitelja i nastavnika su ugrožena, pogotovu onih koji sa đacima rade po specijalnom programu, kao i da je država mnogim zapolenima za neisplaćen rad u proseku dužna do pola miliona dinara.

A za to vreme studenti u Americi su tužili su fakultete nezadovoljni online nastavom. Naime više od 25 fakulteta bori se s tužbama studenata, jer smatraju da nisu dobili adekvatno obrazovanje i da nije korektno da plaćaju punu cenu školarine. Fakulteti tvrde da neće vraćati novac, jer, profesori koji predaju online su isti oni koji bi predavali da fakulteti nisu zatvoreni, ali i da se nastava odvija vrlo kvalitetno.

Pomoć

Na koje sve načine možete prepoznati kvalitetno online obrazovanje i rešiti nedoumice u vezi sa edukacijom putem interneta pogledajte u nastavku.

Street art bojažljivo dolazi u gradove Srbije

Muzeji, galerije i druge institucije kulture širom sveta i dalje su zatvorene za posetioce. Međutim, žitelji Firence imaju jedinstvenu priliku da uživaju u neobičnoj instalaciji.

Naime, francuski ulični umetnik JR odlučio je da ljudima približi delić kulturnog blaga koje nudi taj italijanski grad. On je otkrio svoju umetničku instalaciju na fasadi palate Stroci, a u pitanju je velika optička varka, pod nazivom La Ferita (Rana).

JR instalacija je iluzija, te tako postoji velika rupa na jednom zidu objekta, koja ljudima omogućava da vide umetnička dela koja se nalaze unutar nje. Direktor Shuttered Art Museum, Arturo Galansino, izjavio je da ta rana simbolizuje stanje svih kulturnih institucija u Italiji.

Murali i grafiti

Inače umetnost već odavno nije samo unutar zidova kulturnih institucija. Gradske ulice sve više podsećaju na galerije na otvorenom, a zidovi visokih zgrada su postala platna za ulične umetnike.

Moderna ulična umetnosti prisutna je svuda u svetu, pa se tako i kod nas pojavljuje, doduše stidljivije i manje slobodno nego u ostatku sveta. Razlozi za takvo stanje su mnogobrojni, od nerazumevanja za tu vrstu umetnosti do bahatog odnosa ljudi prema istoj.

No, da bi se oslikavanje grada moglo sprovesti moraju da postoje zakonom regulisana pravila, kao i da se jasno definiše ko sve i kakve koristi ima od te umetnosti. Od 2016. godine do danas, reklo bi se, da je Srbija spora u tom delu.

Pojavljuju se tu i tamo oslikani zidovi, ali isto tako se i kreče ozbiljna umetnička dela, poput prefarbanog murala u centru Novog Sada. Kako je objašnjeno, ta “greška” je posledica spleta nesrećnih okolnosti. Okolnosti se nisu promenile, a na tom mestu je sada novi mural, potpuno drugačiji i sa drugačijom porukom.

Slično se desilo i u Beogradu, sa muralom, koji je bio kod stepenica u podzemnom prolazu nadomak zgrade „Ušća” u Beogradu, a koji je vrlo brzo postao mesto za reklame i druge oglase.

pročitajte još i da li je tetovaža: Umetnost ili bunt?

Još nije poznato ni da li se rešilo pitanje regulative kojom bi se zaštitili gradski murali i grafiti kao autorska dela. Poput murala ni pitanje grafita nije definisano. Svi smo nekada videli grafit koji nas je jednostavno ostavio bez teksta, a što upravo dokazuje da je to umetnost. I njima, kao i crtačima murala treba dati šansu da se iskažu, omogućiti dozvole za crtanje kako ih ne bi smatrali vandalima.

I dok se u Srbiji još polemiše u vezi sa street artom, svetski gradovi su sve šareniji. Vesele boje uz poruku, na posmatrače pozitivno utiču. A, u današnjici, kada su zidovi na ulicama jedino što gledamo, predstavljaju građanima i terapiju. Ograničeni u kretanju i putovanjima, ulični slikari nam donose komadiće sveta za koje smo uskraćeni.

Inače, “mural ili zidno slikarstvo označava monumentalnu kompoziciju urađenu na zidu, tavanici ili nekoj drugoj velikoj permanentnoj zidanoj površini”. Tetako,  murali nisu puko škrabanje po podlozi, izrada zidne slike zavisi od sastava podloge, kao i vrste boja koje se koriste. Tehnika kojom se slika nije ni blizu one kojom se boje podloge, poput platna.

Kanal sa najviše obustava plovidbe u istoriji

Teretni brod, dugačak koliko i četiri fudbalska terena, “Ever green” obustavio je plovidbu kroz Suecki kanal na nedelju dana. Kako se tačno uspeo poprečiti i blokirati ovaj vodni put, nije objašnjeno, ali je razrešenje situacije čekalo preko 300 drugih brodova, kako bi nastavili transport robe.

Naime, Suecki kanal povezuje luke Port Said na severu i Suez na jugu. Prokopan je 1869. godine i povezuje Sredozemno i Crveno more razdvajajući afrički i azijski kontinent. Ovo je, inače, najkraći morski put između Evrope, zemalja Indijskog okeana i zapadnoga dela Tihoga okeana. Ujedno je jedna od glavnih svetskih pomorskih ruta.

S druge strane, njegova politička istorija, za Egipćane nije lepa uspomena, bar ne do 1956. dok je bio u vlasništvu Britanije i Francuske.

Ideja

Prema podacima, planovi u vezi sa pokopavanjem datiraju još iz doba egipatskih faraona, koji su želeli da spoje reku Nil sa Crvenim morem. Prvi, koji je započeo realizaciju tog plana, bio je Sesostris II., oko 1900 godina pre nove ere. Uz plovidbu, taj kanal trebao je poslužiti i da se navodnjavanjem pustinja pretvori u plodno tlo.

Međutim, i uz mnogobrojne robove izgradnja nije uspela, jer bi pustinjski vetrovi zatrpavali brže nego što su ljudi mogli iskopati. Bilo je još pokušaja, ali bi se sve ijedan završavao neuspehom.

Onda je u 16. veku osmanlijski vezir Mehmet Paša Sokolović ponovo je pokrenuo ideju spajanja Crvenog mora i Sredozemlja, ovog puta zbog hodočasnika, tačnije da se otvori put prema Meki i Medini. Uz hodočasničku rutu, probijanjem kanala, otvorila bi i trgovinska koja bi dodatno osnažila Otomansko Carstvo. I ova ideja nije realizovana, jer je, uprkos tehnologiji koja je postojala, ceo posao je bio jako skup za njih.

Tako je prvi u istoriji ozbiljno tom planu prišao Napoleon tokom francuske kampanje u Egiptu i Siriji. Merenje, računanje, izvođenje idejnih rešena… trajala su nekoliko decenija. Ali, nikako se nije počinjalo sa konkretnijim radovima na terenu.

Istovremeno, Velika Britanija je vrlo ozbiljno trgovala sa Indijom, a brodovi do Evrope putovali su zaobilazeći ceo afrički kontinet. Te tako, London nije bio zainteresovan za projekat, jer je strahovao za svoj dominantni položaj u pomorskoj trgovini.

Shvativši da britanci neće pomoći, francuska kompanija, koju je vodio Ferdinand de Leseps, napravila je sporazum s Egiptom o izgradnji kanala. Prema sporazumu, Egipat je preuzeo obavezu dopremanja radne snage (prisiljavajući najsiromašniji sloj Egipćana na rad stvarajući nove robove).

Lopatama, krampovina i uz vrlo malo mehanizacije desetine hiljada egipatskih seljaka iskopalo je oko 75 miliona kubnih metara zemlje, peska i kamena. Sav potreban materijal za izgradnju kanala dopreman je iz Evrope. Ceo taj proces bio vrlo težak i naporan, a nestašica pitke vode bila je svakodnevna pojava. Podaci kažu, da je tokom gradnje umrlo oko 125.000 osoba od posledica kolere i drugih zaraznih bolesti.

No, kanal je dovršen i svečano otvoren 1869. godine, deceniju nakon “prve lopate”.

Dugovi i obustava plovidbe

U to vreme, osmanlijski vođa bio je Ismail Paša, koji je u čast završetka radova organizovao proslavu, izgradivši pre toga sebi ogromnu palatu u Kairu, navodno, kako bi mogao da ugosti strane zvaničnike. Međutim, proslava se poklopila sa padom vrednosti egipatskog pamuka. No, nije fešta bila problem, već nedostatak novca. Te tako ni sam Egipat, a ni Ismail Paša nisu imali sredstava da vrate dugove, koji su nastali zbog izgradnje kanala.

Uprkos zaduživanju u evropskim bankama, novca i dalje nije bilo dovoljno, te je Ismail Paša svoj deo vlasništva nad Sueckim kanalom morao prodati Velikoj Britaniji. Velika Britanija je tu trgovinu iskoristila za ono što je najbolja znala – za kolonijalno širenje. Pa su tokom 1936. na ovo područje, uz 164 kilometara kanala, Britanci poslali vojne trupe, koje su čuvale interese vlasnika, Britanaca i Francuza.

Tek 1956. godine, kada je egipatski predsednik Gamal Abdel Naser, planirao izgraditi veliku branu kojom bi se regulisalo godišnje izlivanje Nila, došlo je do promene statusa. Naime, Naser je zatražio finansijsku pomoć SAD-a i Velike Britanije, međutim ove dve zemlje su odbile zahtev. Takav stav izazvao je nezadovoljstvo, te je Naser nacionalizovao Suecki kanal proglasivši ga vlasništvom egipatskog naroda.

Postupak je naišao na ozbiljno negodovanje ostatka sveta, te su udruženi, Velika Britanija, Francuska i Izrael napali Egipat. Problem koji je nastao, kažu savremenici, podsećao je na uvod u treći svetski rat, jer je Naser bio vrlo blizak sa tadašnjim Sovjetskim Savezom. A, kako bi se spor rešio, uključili su se Ujedinjeni narodi (preteča UN), poslavši mirovne snage, tražeći od Britanije, Francuske i Izraela da napuste zauzeto područje. Međutim, zbog razaranja i oštećenja kanal je otvoren gotovo godinu kasnije.

Deceniju kasnije, tačnije 1967., kanal je ponovo zatvoren, ovog puta zbog izbijanja Egipatsko-izraelskog rata. U trenutku zatvaranja kanala u njemu je bilo 14 brodova, koji su se morali usidriti i čekati prekid rata. “Oslobođeni” su tek 1975. godine!

pročitajte još i Dvospratni auto-putevi u Švajcarskoj?

Kanal danas

Danas, ovaj kanal predstavlja jedan od glavnih trgovinskih puteva sa posebnim režimom plovidbe. Tokom dana kanalom prolaze, u proseku, tri konvoja, dva u smeru juga i jedan u pravcu severa. Putovanje traje između 11 i 16 sati, a prosečna brzina brodova je 8 čvorova, odnosno 15 kilometara na sat.

Kanal se konstantno unapređuje, a 2015. godine postignut je rekord – u jednom danu kroz njega je prošao 81 brod s ukupno 6,1 milliona tona tereta. Kada je izgrađen, 1869. godine, kanal je bio dug 164 kilometra i dubok oko 8 metara, a sada je, zahvaljujući konstantnim uradovima na unapređenju, dugačak oko 193 kilometra, dubok 24 metra i širok 205 metara.

Ljubav (ni)je jednostavna odluka

Brak je ljubav, a ljubav je izbor. Brak ne počinje sa rečima Da kod matičara. Brak počinje onog trenutka kada ste odlučili da volite svog partnera/partnerku uprkos svim njegovim/njenim manama, kažu stručnjaci.

Ljubav nije osećanje, ona je izbor!

Brak ne počinje ni sa Volim te, to je tek pokazatelj da smo odlučili da se povežemo sa nekim, odlučili smo da prihvatimo sve nesavršenosti onog drugog. A kada prođe ta prva zanesenost, počinje brak. Počinje prava ljubav, odluka koju donosimo svaki dan.

I tek kada sagledamo nečije grubosti, slabosti i nedostatke, a odlučili smo voleti, znamo da je to ono pravo i da brak ima budućnost.

Sve dok stojimo ispred osobe, koja državu predstavlja, i nas uvodi u instituciju Braka, nismo svesni šta isti znači i koliko napora treba da bi i opstao. Mi ispred sebe imamo tu drugu osobu koja je samo naša verzija nje.

Vremenom se suočavamo sa sramom, neuspehom, žaljenjem, tvrdoglavošću, nestrpljivošću, strahom, sebičlukom…. I ako sve to, oboje, vidimo i prihvatimo, budemo strpljivi i imamo bar zrno više razumevanja u različitim fazama našeg zajedništva, izabrali smo ljubav.

Život se dešava i nije jednostavan, posebno što to putovanje nije nimalo jednostavno – nije lako doneti odluku da voliš nekog ko te je povredio, razočarao ili naljutio. Jednako je teško živeti jedan, svoj, a kamoli dva koja se ujedinjuju, zato i imamo izbor, ali moramo biti vrlo pažljivi u odabiru.

Biramo li ljubav ili iluziju koju smo stvorili. Izabrati ljubav znači svaki dan ulagati, raditi, praštati, negovati… ali kao i sve u životu, i ovde važi isto pravilo: teške odluke često daju najbolje nagrade.

Izaberite ljubav!

pročitajte još i: Ljubav i zahvalnost se ne podrazumevaju

Kada ljubav treba pomoć

Bračna terapeutkinja Šeli Voren navela je da kada brak zapadne u krizu supružnici shvate koliko se malo poznaju. Ona je navela par stvari na koje su se supružnici žalili tokom savetovanja.

Prioritet

Ljudi često mešaju pojmove kao što su prioritet i obaveza. A što je ključni i najčešće istican problem. Naime, izreka kaže: Ako imate više od tri prioriteta, nemate nijedan. Istini za volju svi imamo obaveza, neko i previše, ali za prioritet, partnera, vremena mora da se nađe.

Jednostavne stvari i gestovi učiniće mnogo – uradite nešto za partnera na način na koji on to voli, pošaljite poruku više, romantičnu, a ne samo informativnu, kupite poklončić, iznenadite je/ga bez povoda…. Pokažite joj/ mu da je prioritet.

Seks

Seks tokom braka zapada u rutinu i pomalo biva dosadan. Imajte to na umu, jer, ako ga prihvatite zdravo za gotovo ili kao “bračnu obavezu”, ostaćete uskraćeni. Kako kaže ova terapeutkinja, žene se najčešće žale da se posle nekog vremena osećaju kao seks lutke.

Ne budite sebični, seks je način spajanja i vama treba da predstavlja divan deo braka, jer ste sa nekim ko je posvećen i vašem telu i vašoj duši. To je način za emocionalno povezivanje. Voren ističe da postoji velika razlika između seksa SA nekim i seksa POMOĆU nekoga.

Nebriga

Brakovi upadaju onog trenutka kada jedan od partnera prestane da vodi računa o sebi. Prema statistikama, to češće rade muškarci. Nije za očekivati da ćemo izgledati kao na početku veze, ali to ne znači da neko treba da se zapusti. Isto kao i muškarci, i žene uzbuđuje fizički izgled parnera.

Nežnost

Nežni dodir nije samo uvertira za seks. On treba da bude čest i odraz pažnje, a ne namere. Držanje za ruke tokom šetnje, poljubac u čelo, zagrljaji… jednako treba i mužu i ženi. Zato ne škrtarite sa tim malim pažnjama, i zapamtite da one nisu nužno pozivnica za seks.

Zašto nam se ljudi sve manje dopadaju?

Ljudi, kao psihološka, biološka i socijalna bića, veći deo svog života provode u zajednicama, okruženi sebi sličnim, ali i potpuno različitim ljudima. Tokom odrastanja jedinka sazreva, definiše se kao osoba, menja se i prilagođava. U tom procesu prate je i drugi koji prolaze kroz iste ili slične faze.

Sa manje godina života čovek ima veća očekivanja, ali kako starimo dešava se suprotno. To se najviše odnosi na ljude koji nam se pojavljuju u životima. U ranom detinjstvu i mladalačkom periodu družimo se sa mnogo više osoba, no kako dolazimo u srednje godine taj broj se smanjuje. Psiholozi kažu da je taj proces prirodan i očekivan.

Mnogi nam se pojave iznenada, da bi zatim na isti način i “nestali” iz naših života. Najpre budemo u čudu, zatim nas tuga obuzme, ali na kraju shvatimo da je taj “raskid” bio neophodan.

Ljudi koji odu iz naših života, otišli su s razlogom, a da je to poznanstvo valjalo, trajalo bi. Ovde govorimo o iskrenim odnosima, ne onima koji su bazirani na nekoj vrsti interesa – radno mesto, škola, fakultet…

Psiholozi tvrde, da kada je čovek mlađi ima poriv da bude prijatelj sa svima. Isto tako previše brine šta drugi misle o njemu i iz kog razloga pokušava da se dopadne svima. Sve iz želje za pripadnošću nekoj grupi/ pojedincu/zajednici.

I upravo to, sve gore pobrojano, utiče na stvaranje kvalitetnih prijateljstava. Primera radi, radili smo za druge stvari koje sada više ne bi, ali smo se i družili sa drugima iz sebničnih razloga – imati partnera za noćni izlazak, recimo.

pročitajte još i šta je potrebno da sačuvamo prijateljstvo?

Kompromisi

Kada odrastamo spoznajemo želje i svoje i tuđe. Manje kompromisa pravimo i daleko manje trpimo određene stvari. U mladosti provodimo više vremena sa ljudima i ne primećujemo pojedine nezrele gluposti. U zrelijem dobu, vremena za tuđe nepromišljenosti i sebičluke je sve manje ili ga nema.

Zašto?

Zato što shvatamo da je vreme dragoceno da bi ga trošili na isprazna prijateljstva. Vrednije je sebi pokloniti vreme i biti sam, nego sa nekim usamljen.

Prioriteti nam se u životu menjaju, te se i potreba za novim ljudima spuštva na listi bitnosti. Situacije i dalje nalažu, kroz ceo život , da upoznajemo nove ljude, ali sa više godina nemamo  potrebu za ostvarivanjem dubljih prijateljstava. Jer, do sada već jasno znamo ko su ljudi na koje se možemo osloniti i ko je tu za nas u svim situacijama.

Naravno i dalje ćemo pričati sa ljudi, družiti se, ostvarivati socijalne kontakte, izlaziti i zabavljati se… ali nećemo im dozvoliti našu ranjivost, nećemo deliti tajne i nećemo im mnogo važnosti pridavati. I to je potpuno prirodno, jer odavno smo pronašli pravog prijateljia/prijateljicu. Sve i da ta osoba više nije to što je bila,  spoznali smo suštinu dubokog prijateljstva i više je ne moramo tražiti/otkrivati.

Realnost

Mladost je optimistična, a zrelost realistična. A to je sasvim u redu. Još jedna bitna stvar se menja sa godinama – poverenje.

Sa godinama poverenje u ljude opada. Onomad, u mlađim danima sa lakoćom smo puštali ljude u naše živote, da bi oni sa isto toliko lakoće odlazili. Verovali smo da su pojedini kvalitetni i da će uvek tu biti za nas, međutim… To je bolan i težak proces spoznaje, ali neizbežan način za “otvaranje očiju”.

Upravo ta okrutnost nas je ojačala. Ljudi koji su nam se zadržali u životu su vredni poštovanja i njihovo mišljenje je jedino bitno. Svi drugi, koji su zarad druženja, bolje radne pozicije, većih primanja, položaja u društvu, statusa bilo kog tipa, bili uz nas… sreća je da su otišli!

Upravo ta spoznaja donosi još jednu povoljnost – više cenite sebe. Nemamo vremena za tuđe želje i stavljanje njihovih potreba ispred ličnih. U zrelijim godinama ne pristajemo da drugi budu tu za nas samo kada njima to odgovara. Važnije je biti kvalitetno sam, nego u društvu nekog usamljen.

Ne postoji dovoljno glasna muzika u klubu koja može da prikrije loš odnos među ljudima, ni dovoljno osoba kako bi maskirali laž u odnosima ljudi koji su na istom mestu zarad sebičnog zadovoljena trenutne potrebe za, nekakvim, druženjem. Nemamo vrema za takve nezrele postupke. I to je sjajno!

Manje sna, ali više vremena

U nedelju, 28. marta, počinje letnje računanje vremena, te kazaljke časovnika treba sa 2 pomeriti na 3 sata, a ono će trajati do poslednjeg vikenda u oktobru. Razlog ovog pomeranja sata je kako bi ljudi što bolje iskoristili dnevno svetlo.

Kako je objašnjeno, pomeranje sata napred – nazad ne znači da se produžava dnevno svetlo, ono traje koliko traje, već mi treba da mu se prilagodimo i što bolje iskoristimo.

U januaru sunce izlazi oko 8 sati, a zalazi oko 16 časova, dok u julu, izlazi pre 5, a zalazi posle 21 sat. Pa kako ljudi ne bi tokom leta gubili oko dva sata za svoje aktivnosti, kazaljke na časovnicima treba pomerati. Ovo pitanje “kliznog vremena” regulisano je zakonom u većini država sveta.

pročitajte još i zanimljive činjenice o vremenu

Ideja

Ideja o nadoknadi vremena stara je oko 200 godina, a smislio ju je Džordž Vernon Hadson, entomolog sa Novog Zelanda. On je 1895. godine predložio Kraljevskom društvu u Velingtonu letnje pomeranje, međutim predlog tada nije usvojen.

Deceniju kasnije, nezavisno od Hadsona, iste stvari dosetio se britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet. On je pokrenuo kampanju za uvođenje tkz. britanskog letnjeg vremena. Njegovu ideju su usvojili, najpre, liberalni poslanici u engleskom parlamentu, a kasnije se za nju zainteresovao i sam Vinston Čerčil.

Iako, zbog smrti, Vilet nije dočekao epilog, njegov predlog je prva prihvatila Nemačka, koja je 1916. godine zakonom regulisala pomeranje sata. Primer su ispratili i Britanci 1921. godine, a zatim i ostale evropske države, o koncu i Amerika.

S druge strane, prema zapisima u Starom Rimu su, takođe, skraćivali sate, a dokaz tome su pronađeni različiti peščani i vodeni satovi za različite mesece.

Sadašnjica

Čak 110 od 192 države u svetu koristi letnje vreme, a takvo računanje se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta. U bivšoj Jugoslaviji letnje računanje vremena uvedeno je 27. marta 1983. godine.

Međutim, kao i sve drugo i računanje vremena je zapadalo u krizu. Te su tako posle 1918. godine pojedine zemlje prestale sa pomeranjem sata, ali su ga ponovo uvele tokom naftne krize 1970-tih.

Iako većina zemalja pomera časovnike, ne postoji planetarni sistem prelaska, već to države rešavaju lokalno. Takav koncept može biti otežavajuća okolnost ljudima koji putuju vozovima. A do 1911. godine razlika u vremenu između Francuske i Britanije bila je oko devet minuta, pa su satovi na železničkoj stanici u Parizu kasnili pet minuta kako bi putnici stigli na voz.

Inače, prošlog marta Evropski parlament je većao da se od 2021. godine ukida pomeranje kazaljki na satu, no nije poznato ko je od članica taj predlog počeo da primenjuje. U Srbiji  se ono i dalje primenjuje.

1...114115116...851Strana 115 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Radno mesto – Bravar (limar) – Novi Sad

Novi Sad 0
"Argus inženjering" DOO iz Novog Sada raspisuje konkurs za...

Pronalazak ličnog stila u moru trendova

Moda 0
Moda je industrija koja opstaje na trendovima. Ljubitelji mode...

Otkriven genetski faktor rizika oboljevanja od bipolarnog poremećaja

Magazin 0
Glavni tretman za bipolarni poremećaj, litijum, odobren je pre...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.