Početna Blog Strana 112

Vojvoda od Edinburga umro u 99. godini života

Princ Filip, vojvoda od Edinburga, preminuo je danas, 09. aprila, u zamku Vindzor u Engleskoj.  Vojvoda od Edinburga imao je 99 godina i bio je suprug kraljice Elizabete Druge 73 godine.

Inače, princ Filip je jedan od četvoro najistaknutijih članova kraljevske porodice, iako nikada nije poneo titulu kralja. Razlog zašto se princ Filip nikada nije našao na tronu je taj što u Ujedinjenom Kraljevstvu supruga monarha može da ponese titulu kraljice, ali supružnik kraljice ne može biti kralj. Preciznije, kralj je titula, koja se dodeljuje isključivo prestolonasledniku.

Princ Filip bio je uz kraljicu Elizabetu od njihovog venčanja 20. novembra 1947. godine i time je postao najdugovečniji supružnik u kraljevskoj porodici u istoriji Velike Britanije. Osnovna uloga princa je bila da podržava kraljicu, a upućeni navode da su njih dvoje predstavnici poslednje globalne monarhije u svetu.

pročitajte još i i koje to britanske zakone kraljica ne mora da poštuje

Inače, vojvoda od Edinburga rođen je na Krfu 10. juna 1921. godine u grčkoj kraljevskoj porodici. Njegov otac bio je princ Andrej od Grčke i Danske (1882—1944), a majka princeza Alisa od Batenberga (1885—1969).

Njegov deda sa očeve strane bio je grčki kralj Đorđe I, koji je sin danskog kralja Kristijana IX. Dok je očeva majka bila Velika kneginja Olga Konstantinovna iz ruske imperatorske porodice Romanov. Sa majčine strane, princ Filip je potomak britanske kraljice Viktorije.

Bio je u Britanskoj Kraljevskoj ratnoj mornarici, kojoj je pristupio sa 18 godina i sa kojom se borio u Drugom svetskom ratu. Za zasluge odlikovan je Grčkim ratnim krstom. U martu 1947. godine se odrekao titule grčkog princa prihvatajući prezime Mauntbaten (britanska verzija majčinog devojačkog prezimena Batenberg).

Uoči ženidbe sa britanskom prestolonaslednicom Elizabetom, ćerkom kralja Džordža VI, promenio je veroispovest, pa je iz pravoslavlja prešao na anglikansku veru i tako stekao titulu vojvoda od Edinburga. Sa princezom Elizabetom Drugom oženio se pet godina pre nego što je ona postala kraljica.

Sa njom je imao četvoro dece, osmoro unučadi i desetoro praunučadi. Pre četiri godine princ Filip je objavio da neće obavljati kraljevske dužnosti, zbog bolesti, 2018. je operisao kuk, a godinu kasnije bio je na posmatranju u londonskoj bolnici “Kralj Edvard VII”.

Retko je bio viđan u javnosti od povlačenja, a vreme je provodio na kraljevskom imanju u Sandringemu u Norfolku. Posle izbijanja izbijanja epidemije koronavirusa vratio se u zamak Vindzor zajedno sa kraljicom Elizabetom Drugom.

Zanimljivosti

* Princ Filip je 2019. godine učestvovao u saobraćajnoj nesreći u kojoj su dve žene povređene završile u bolnici. Vojvoda od Edinburga je dobrovoljno vratio vozačku dozvolu, ali tužilaštvo nije pokrenulo sudski postupak.

* Kraljica Elizabeta II je najdugovečnija britanska vladarka. Na tronu je 69 godina i predvodi Veliku Britaniju i još 15 zemalja. Na čelu i Komonvelta, saveza 54 nezavisne države, među kojima su većinom bivše britanske kolonije.

* Elizabeta i Filip su povezani rodbinskim vezama, ali vrlo dalekim. Naime, oboje vuku poreklo od kraljice Viktorije. Uprkos kraljevskoj krvi, njih dvoje su odrastali potpuno različito. Elizabeta u blagostanju, sa dadiljama i privatnim učiteljima, a Filip uglavnom u besparici. Par se upoznao kada je ona imala 13 godina.

možda vas zanima i zašto britanska kraljica nosi drečave neonske boje kostima

* Kralj Džordž VI, otac kraljice, je strahovao da Britancima neće biti zadovoljni izborom prestolonaslednice i odlukom da se uda za siromašnog grčkog princa, koji je još imao i “nezgodne” nemačke rodbinske veze. Upućeni tvrde, da je kralju Džordžu smetalo osorno ponašanje budućeg zeta kao i njegov glasan, neobuzdan smeh. A Elizabetina majka je strahovala da će Filip biti neveran muž. Uprkos svemu Elizabeta se za njega udala čim je napunila 21 godinu.

* Filip da bi mogao da se oženi Elizabetom, morao je da prihvati britansko državljanstvo i odrekne se veza sa Nemačkom. Naime, na venčanje nije smeo da pozove ni svoje tri sestre koje su bile udate za Nemce nacistički orjentisane.

* Ovaj par imao je svako svoju spavaću sobu, ali su one bile povezane tako da bi mogli da biraju da li će spavati u istom krevetu ili ne.

* Nakon krunisanja Elizabete II, 1953. godine, Filip je zadžao titulu vojvode od Edinburga i zakleo se na odanost mladoj kraljici. Princ je postao tek četiri godine kasnije i to samo da bi se, tvrde savremenici, ublažile napetosti u braku.

* Za sve godine pokazivanja Elizabeta i Filip nikad nisu javno izmenili ni najmanju nežnost, te se tako ni za ruke nisu držali. Filip je za sebe govorio da je pragmatičan, a ne romantičan. A upravo ta osobina omogućila je Elizabedi skoro sedam decenija vladavine.

Kraljica Elizabeta II i princ Filip su se upoznali 1934. godine, a potom ponovo videli 1937. godine. Kraljica se zaljubila u budućeg vojvodu od Edinburgha 1939. godine, kada je imala 13 godina. U nastavku je dokumentarni film koji beleži prvih 50 godina njihovog braka.

Kako funkcionišu internet prevare?

Internet je izvor informacija, zabave, edukacije, ali i prevara. Ovakve varke su uglavnom na engleskom jeziku, što korisnicima iz Srbije olakšava uočavanje istih. Međutim, postoje i one u vidu SMS poruka. Nadležni tvrde i da su se sa pandemijom koronavirusa prevare utrostručile.

Američka Agencija za kibernetičku bezbednost i bezbednost infrastrukture (CISA – Cybersecurity and Infrastructure Security Agency) objavila je publikaciju u kojoj navode na šta treba paziti. Iz ove agencije navode da posebnotreba biti oprezan pri otvaranju elektronske pošte koja je praćena nekim dodatkom u prilogu ili hipervezom u vezi sa COVID-19, a isto tako treba biti vrlo obazriv i kada se radi o molbama ili pozivima na društvenim mrežama, a koje se odnose na novonastalu situaciju.

pročitajte još i kako biti bezbedan na internetu

Najčešće zabeležene prevare

Pecanje

Ovo je jedna od najstarijih prevara koja opstaje, a lako se prilagođava situaciji. Ona podrazumeva poziv da kliknete sa sadržaj elektronske poruke. Ovo su prevare sa pecanjem elektronskog identiteta. Njih je moguće sprečiti, dovoljno je da se isključi mogućnost e-pošti da automatski preuzme prilog.

Donacije

Prirodne katastrofe, bolesti i ljudska patnja bude u ljudima želju da pomognu. Na to računaju i internet prevaranti. Zato pre nego što se osoba odluči da uplati određena sredstva na neki račun, isti bi trebalo proveriti. Tačnije, pronaći što je više moguće podataka o instituciji koja traži donaciju.

Legitimni izvori

Naizgled legitimni izvori poput Fejzbuk grupa, koje nude navodne kućne lekove za COVID-19, preduge objave stručnjaka na Tviteru, ali i mudro dizajnirane veb stranice, mogu lako da zavaraju. U kriznim vremenima teško je razdvojiti laž od stvarnih informacija, ali nije nemoguće.

Među prvi koracima u otkrivanju je:

– klikom na odeljak “about” na Fejzbuk grupi, dobiće se informacije da li je grupa menjala naziv, kao i kada je osnovana, ko je administrator… Ukoliko je grupa menjala ime u relativno skorijoj budućnosti, sigurno je prevara, a to je znak da grupa privlači publiku, a ne promoviše pouzdane vesti.

– Na Tviteru treba prati službene izvore i naloge pouzdanih izveštača izbegavajući političke aktiviste koliko god je to moguće.

– Po pravilu veb lokacije zvaničnih vladina publikacija bi trebalo da se , URL, završavaju sa .gov.

možda vas zanima i kako bezbedno kupovati onlajn

Napadi socijalnog inženjeringa ogledaju se i u vidu prevara dizajniranih tako da ubede građane da obelodane lične podatke.

1. Nigerijska email prevara

U elektronsko sanduče stiže poruka od člana kraljevske porodice ili nekoga drugog iz nigerijske vlade. Ti ljudi se u poverenju obraćaju primaocu objašnjavajući da im je neophodna pomoć. Preciznije, treba im pomoć oko transfera velike količine novca, a uglavnom se radi o miliona dolara.

“Pomoćnik” samo treba da plati troškove u vezi sa transferom, koji su u odnosu na milion dolara, simbolični. Ukoliko se odlučite da pomognete ugroženoj aristrokratiji, u početku to košta par stotina evra, ali se kasnije pojavljuju novi troškovi kao što je npr. prvozija banke. Ova prevara ima nekoliko scenarija, ali su manje više sve iste. Ključna reč u njoj je “simboličan iznos za veliku dobit“. Da prevara živi, govore i apeli gotovo svih većih agencija koje se bave borbom protiv sajber prevara i kriminala.

2. Lažna devojka

Duhovita, lepa, interesantna ženska osoba je baš vas izabrala na sajtu za upoznavanje. Skoro savršeno do momenta kada treba i lično da se upoznate, jer ona u tom trenutku nema novca da kupi kartu. Kako jedinstvena prilika ne bi bila prokockana, vi platite troškove prevoza.

Sledeći mogući scenario je da mora da plati nekome ko će joj hraniti psa dok ona nije tu, ali ni za to nema novca. Vi pristajete i da taj izdatak pokrijete, jer nije lako prihvatila prvu novčanu pomoć. E onda je moguće da će joj treba i novac za stanarinu, hranu… A na dan susreta vi shvatite da stojite sami na mestu sastanka, jer ta savršena devojka ne postoji.

Podaci kažu da svakog meseca u svetu na ovaj način bude prevareno preko 300 osoba. A vrlo popularna bila je u vreme IRC četova, kada nije bilo jednostavno proveriti identitet. Danas je dovoljno otići na Google image search i Fejzbuk kako bi ustanovili da li je, npr. fotografija osobe prava.

pročitajte još i kojih je to  7 načina da zaštitite svoje slike od hakera

3. Internet prodaja

Kod nas su popularni sajtovi sa oglasima, posebno oni u kojima se nudi tehnike preko Mađarske. Poznata kao “Subotička veza” i dalje je vrlo aktivna. Te tako “prodavci” nude tehničku robu, ali umesto laptopa na adresu kupca stigne cigla. Kako bi se uverili da li je neki sajt siguran, treba obratiti pažnju na prikazan broj pozitivnih i negativnih komentara.

Tako da ukoliko se pojavi novi model nekog telefona i nudi se za mnogo manju cenu od tržišne uz napomenu da je to poklon tetke iz inostranstva, a prodavcu hitno treba novac, gotovo 90 odsto je da se radi o prevari. Prevaranti, uglavnom iz Kine, rade preko eBaya, Amazona, Aliexpressa…

4. Nevolja na putovanju

Ovo je slična prevara nigerijskoj, ali mnogo opasnija. U ovom slučaju osoba dobija elektronsku poruku od poznanika, jer su prevaranti došli do podataka vašeg prijatelja.  Sadržaj poruke je apel za pomoć, jer se poznanik našao u nevolji. Opljačkan je na putovanju i treba mu novac da bi mogao da se vrati kući. Slično rade i preko FB, nakon što preuzmu nečiji nalog. U Srbiji se te prevare, preko društvenih mreža, prepoznaju zahljajući lošem prevodu apela na srpski jezik.

Slika iz sveta

Sve je više fotografija koje prevareni kupci objavljuju na internetu, a među njima je tinejdžer sa Tajlanda. On je postao je viralna senzacija, a “zahvaljujući” kupovini koju je obavio. Ovaj mladi Tajlanđanin je naručio jeftini iPhone, ali je umesto uređaja dobio sto za kafu u obliku pametnog telefona. Za razlilu od dosadašnjih obmana, ova je delimično to nije, jer je u opisu proizvoda pisalo da reč o stoliću. Međutim, neprecizno je objašnjeno o čemu se radi i kakva je to ponuda.

Pivarke: Od preduzetnica do veštica

Pivo je treće na svetu piće koje se pije, odmah iza vode i čaja. Milan Kundera, češki književnik rekao je jednom prilikom da je pivo “napitak koji razbija sva licemerja, bilo kakvu šaradu lepih manira. Piće koje ne čini ništa loše nego podstiče svoje ljubitelje da potpuno nevino mokre i debljaju se potpuno iskreno!“. A, pisac Rej Bredberi tvrdi da je “pivo intelektualno piće, ali šteta sto ga toliko idiota pije”.

O magičnoj kombinaciji hmelja, slada, kvasca i vode u nastavku, kroz zanimljivosti i o nastanku ovog pića.

Zanimljivosti

* U Amserdamu lokalni alkoholičari dobiju platu od 10 eura, pola paketa duvana i pet piva kao naknadu za čišćenje ulica.

* Za 1,3 sekunde Amerikanac Stiven Petrosino popio je litar piva i tako postao rekorder u brzini ispijanja tog pića.

* Najjače pivo na svetu ima 67,5 odsto alkohola i zove se Brewmeister´s Snake Venom.

* Istraživači sa Univerziteta Stanford tvrde da mehurići u pivu prkose gravitaciji. Kako kažu, mehurići se kreću prema gore duž linije samog centra gde je sila trenja čaše najmanje izražena.

* Stari Egipćani koji su gradili piramide, pili su i do četiri litre piva dnevno.

* Lekari tvrde da jedna boca od 0.33 litre piva dnevno smanjuje mogućnost nastanka kamena u bubrezima za 40 odsto.

* U Americi nije dozvoljeno da se u reklamama za pivo nalaze ljudi koji ga piju. Pivo je dozvoljeno, ali ispijanje istog nije.

* U Češkoj svaki stanovnik godišnje popije 150 litara piva.

* Najskuplje pivo na svetu je iz Belgije i zove se Vielle Bon Secours. Cena jedna boce je 850 evra.

* Vikinzi su verovali da u njihovom raju – Valhala živi koza koja daje pivo.

* U svetu postoji oko 400 vrsta piva, od čega najviše brendova je u Belgiji.

* Cenosilikofobija je strah od prazne pivske čaše!

* U bilo koje doba dana 0,7 odsto svetske populacije je pijano, a što znači da je u ovom trenutku pijano oko 50 miliona ljudi.

* Hmelj, od čega se pravi pivo, pripada istoj porodici biljaka cvetnica kao i marihuana.

* Američki predsednik Džordž Vašington je imao svoju malu pivaru u kojoj je pravio pivo.

* Prvi profesionalni pivari su bile žene iliti pivarke, ali da bi to postale morale su biti izuzetne lepote!

Istorija piva

Knjige kažu, da se pivo konzumira već gotovo 7.000 godina. I kako je navedeno, proizvodnjom su se bavile žene koje su ga kuvale za verske obrede. Tako je bilo od Vikinga do Egipćana. Istorija piva kaže i da je tako bilo do 16. veka, do trenutka dok nije počela kampanja optuživanja da su pivarke ustvari veštice!

pročitajte još i : Može li pivo da zameni gorivo?

U Engleskoj u srednjem veku žene su pivo prodavale na pijaci i uobičajen prizor je bio videti pivarku koja stoji pored velikog kotla i nosi visoku šiljatu kapu. Upravo te kape su olakšavale mušterijama da ih nađu na prepunim pijacama.

Još jedan detalj koji je bio deo stajlinga pivarki, a kasnije je postao i deo ikonografije veštica, su mačke. Mačke su imale, ne zbog saradnje sa demonima, već iz jednostavkog i praktičnog razloga: da miševi ne bi ulazili u žito od kojeg su kuvale pivo.

Progon

Taman kada su žene učvrstile poziciju na tržištu piva u Engleskoj i Irskoj najpre, a potom i u ostatku Evrope, započeo je progon preduzetnica. Naime, crkva je iznedrila početkom 16. veka izvesni verski pokret, koji je propovedao strožije rodne norme i osuđivao vračanje.

možda vas zanima i zašto je pivo u zelenoj ili braon flaši

Muškarci su uvideli priliku i kako bi smanjili konkurenciju u proizvodnji i prometu piva, optuživali su pivarke da su veštice. Iako neverovatno, glasine su se “primile” u narodu kao i informacija da pivarke koriste kotao za pripremu čarobnih napitaka umesto piva.

Oni drugi, kojima pivo nije bio posao, bili su sve uvereniji da žene ne bi trebalo da troše vreme na posao koji je dugotrajan i traži predanost. Prvobitno pivo ili Ejl se satima pripremao, a morali su se čistiti podovi, dizati teški snopovi raži i žita i vrlo pažljivo kuvati. A ako to žene rade ko će brunuti o deci i kući? Zato je u 16. veku engleski grad Čester uveo zabranu da žene prave i prodaju pivo, jer će navodno mlade žene postati stare usedelice.

Dominacija muškaraca

I posle pet vekova situacija je slična kada je odnos pivarki i pivara u pitanju. Dominacija muškaraca u toj industriji se zadržala. Prema statistici, 10 vodećih kompanija na svetu vode direktori, a u čijim upravama uglavnom sede samo muškarci.

Jednako dominantna diskriminacija se ogleda i u advertajzingu. Tako pivarske kompanije obično prikazuju pivo kao muško piće, a pojedini su oglase za pivo nazivali “priručnicima za muževnost”. Slično je i u sve popularnijoj kraft proizvodnji. Svega 17 odsto pivara kraft piva ima ženu na mestu direktora, a samo četiri odsto njih zapošljava ženu tehnologa.

Danas i sutra probni završni ispit

Danas i sutra održavaće se probni završni ispiti za đake osnovnih škola. Kako je ranije najavljeno iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u cilju pripreme učenika osmog razreda, nastavnika i škola za završni ispit, probni završni ispit biće održan u svim osnovnim školama.

Resorno ministarstvo predstavilo je i raspored:

u petak, 9. aprila 2021. godine, u 13 časova – polaganje probnog testa iz matematike,

u subotu, 10. aprila 2021. godine, u 9 časova – polaganje probnog testa iz srpskog/maternjeg jezika,

u subotu, 10. aprila 2021. godine, u 11.30 časova – polaganje probnog kombinovanog testa iz biologije, geografije, istorije, fizike i hemije.

Kako je rečeno, testovi će se rešavati 120 minuta, a održaće se u školi i to u grupama učenika. Uz poštovanju svih epidemioloških mera, grupe će brojati do 15 učenika.

Probni završni ispit verna je simulacija procesa završnog ispita, gde učenici i zaposleni prolaze kroz utvrđene procedure ispita – vreme dolaska, potreban pribor, postupanje i pravila pre, u vreme i nakon završnog ispita, organizacija prostora i rada, uloge odeljenjskog starešine, dežurnih nastavnika, supervizora i drugo. Cilj organizovanja probnog završnog ispita je i provera koliko su učenici u ovom trenutku spremni za završni ispit i na čemu treba raditi u narednom periodu.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pripremili su ispitni materijal koji je dostavljen školama preko nadležnih školskih uprava.

Polaznici trećeg ciklusa programa funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih (FOOO), u okviru probnog završnog ispita, u petak, 9. aprila 2021. godine, u 13 časova, polagaće jedinstveni test koji sadrži zadatke iz predmeta Srpski jezik, odnosno maternji jezik, iz predmeta Matematika i iz prirodnih i društvenih nauka koji obuhvataju sadržaj iz nastavnih predmeta Biologije, Geografije, Istorije, Fizike i Hemije, kao i opšte kompetencije, zajedničke za pojedine prirodne i društvene nauke.

Činjenice i mitovi o Nemačkoj

Oktobarfest, kobasice i pivo su prva asocijacija za Nemačku, ali pored ovih postoje i mitova koji ovu državu prate od nastanka. Sveopšte je prihvaćen stereotip da su Nemci efikasni. Nemačka efikasnost, koja se da definišemo kao “postizanje cilja s najmanje utrošenih resursa i vremena”, je mit koji traje godinama, a poznavaoci tvrde i vekovima.

Istoričar Džems Hovs, autor knjige “Najkraća istorija Nemačke“, smatra da stereotip potiče još iz Srednjeg veka i vezan je za područje Porajnja. Drugi izvor tog mita je Pruska, kraljevstvo na istoku, izuzetno strogih protestantskih tradicija, koju bije glas o efikasnosti zbog birokratije i vojske. Tamošnje javne škole i profesionalna vojska bili su uzor, drugim državama, zbog svoje tada moderne organizacije.

upoznajte se i sa glavnim gradom Nemačke – Berlinom

Disciplina od malih nogu ili “pruske vrline”

Red koji je bio prisutan, nije poželjna osobina čak ni Nemcima, a koji se posebno ogledao tridesetih sa pojavom nacizma. Kako navode, a prenosi DW, nemački istoričari nacisti su želeli da nastave sa “pruskim vrlinama”, ali su ih pretvorili u nakaradnu karikaturu: “Samopouzdanje se pretvorilo u aroganciju, urednost se pretvorila u besmislenu pedanteriju, a izvršavanje dužnosti se pretvorilo u puku nečovečnost“. Te pervertirane pruske vrline održale su totalitarnu nacističku državu i sistem masovnog ubijanja.

Poznavaoci prilika u Nemačkoj tvrde da će mit i stereotip o nemačkoj efikasnosti nestati samo, ako ima sve manje primera koji svedoče njemu u korist, a kako kažu, sve je više suprotnih.

Epidemija

Ovaj evropski gigant i ekonomska sila, kako je zovu ekonomisti, čini se da polako gubi te epitete. Tamošnji stručnjak za digitalnu upravu Tomas Mojhe kaže da administracija nije u stanju da u kratkom roku reši probleme koji se ukažu, a odnosi se na često pucanje onlajn portala za izdavanje termina za vakcinaciju. Birokratija je nepregledna i vrlo “traljava”.

Iako je država je obezbedila milijarde evra za pomoć privrednicima, do isplate se čeka i po par meseci. Uz to, izabrani lekari opšte prakse sada mogu da daju vakcine, ali moraju da ispune gomile stranica raznih dokumenata.

Glavni problem za takvo sveopšte stanje, leži u stalnom odlaganju bitnih odluka. A sve popularniji nemački jutjuber Rezo rekao je: “Nečinjenje je najgore. Najradikalnije, najluđe, najdestruktivnije što možeš da uradiš jeste da ne uradiš ništa“.

Činjenice

1. Glavni grad Nemačke, Berlin, je 9 puta veći od Pariza i ima više mostova nego Venecija.

2. Najuža ulica na svetu je u nemačkom gradu Rojtlingenu. U svojoj najužoj tački široka je 31cm.

3. U Nemačkoj ima preko 2100 dvoraca i zamkova. A u Berlinu se nalazi najveći zoološki vrt na svetu.

4. Kursevi “‘smalltalk-a” su u Nemačkoj česti i predviđeni su za poslovne ljude. To je razgovor o nebitnim temama, kako bi se probio led i opustila atmosfera.

5. Prema nemačkim zakonima, begstvo iz zatvora nije kažnjivo delo, jer se sloboda smatra osnovnim ljudskim instinktom. Međutim, begunci, bivaju kažnjeni ako su prouzrokovali materijalnu štetu ili su nekog pri begu povredili.

6. Uz pivo i kobasice, Nemačku krasi i hleb, kojeg ima više od 300 vrsta.

7. Nemci pomfrit jedu sa majonezom i veliki ljubitelji gaziranih napitaka. A jedno od najpopularnijih pića je gazirani sok od jabuke, Apfelschorle (mešavina gazirane vode i soka od jabuke).

8. 2009. godine u Nemačkoj je napravljena barbika po liku nemačke kancelarke Angele Merkel.

9. Nemice se retko šminkaju u odnosu na žene sa Balkana, i to rade isključivo za specijalne prilike.

10. Nemci, u većini, nakon završene srednje škole odlaze na višemesečna putovanja, pre nego što počnu da rade ili nastave školovanje.

11. Nemcima se pripisuje otkriće insulina, klarineta, džepnog sata, kalkulatora, parafina, benzinskog i dizel motora, avionskog motora, LCD ekrana…

12. U Nemačkoj postoji 1.300 pivara koje prave oko 5.000 različitih vrsta tog pića.

13. 2014. godine Nemačka je ukinula plaćanje školarina za fakultet, jer pravo na obrazovanje ne sme da zavisi od materijalnog stanja.

ECHR: Obavezna vakcinacija je legalna!

Mandatory Credit: Photo by F1 Online/REX (3813403a) European Court of Human Rights, Strasbourg, France VARIOUS

Evropski sud za ljudska prava (ECHR) presudio je juče, 08. aprila, da je obavezna vakcinacija legalna i da će možda biti neophodna u demokratskim društvima. Ova presuda doneta je nakon što su mu se obratili roditelji dece iz Češke koja nisu primljena u vrtić zbog nevakcinisanja.

Naime, u Češkoj roditeljima preti i novčana kazna, ako decu ne vakcinišu, a samom detetu će biti uskraćeno mesto u vrtiću. Razmatrajući šest predmeta Veliko veće suda je juče konačno i donelo presude. U obrazloženju presude stoji: “Politika vakcinacije sledi legitimne ciljeve zaštite zdravlja, kao i prava drugih, jer štiti i one koji prime vakcine i one koji ne mogu da budu vakcinisani iz medicinskih razloga”.

Dodaje se i da osobe koje ne mogu da prime vakcinu “zavise od kolektivnog imuniteta da bi se zaštitile od teških zaraznih bolesti”. Ovo je prva presuda suda iz Strazbura koja je u vezi sa obaveznom vakcinacijom dece, a koja povećava mogućnost obavezne vakcinacije današnjim uslovima epidemije kovida-19.

Prema rečima advokata Nikole Ervija, sud je slobodu procene prepustio državama, ali da ECHR podržava “princip socijalne solidarnosti koji može opravdati nametanje vakcinacije svima, čak i onima koji se osećaju manje ugroženim bolešću, kada je reč o zaštiti najugroženijih osoba”.

U presudama sud iz Strazbura, ocenjuje da obavezna vakcinacija dece u Češkoj protiv devet bolesti, među kojima su difterija, tetanus, hepatitis B, morbile, dečja paraliza… ne predstavlja kršenje odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima kad je reč o “pravu na poštovanje privatnog života”.

Presude se nisu direktno bavile vakcinacijom protiv kovida-19, ali nadležni veruju da bi se to ipak moglo “preliti” i na kampanju vakcinisanja u toku aktuelne pandemije, pogotovo među onima koji su do sada odbijali da prime vakcinu. Ukratko, ova presuda je direkna poruka javnosti, posebno antivakserima, ljudima koji odbijaju da prime vakcine ili da vakcinišu svoju decu, da ukoliko evropske zemlje primoraju građane da se vakcinišu takva će odluka u očima suda biti legalna.

Vakcinacija u EU

Ovog meseca i na Malti počinje postepeno ublažavanje ograničenja. U ovoj državi vakcinisano je 42 odsto stanovnika protiv koronavirusa, a što je najveća stopa u Evropskoj uniji. Prema podacima, rekordan broj, zaraženih, 510 slučajeva na 500.000 stanovnika zabeležen je 10. marta, a danas je prosečan broj novozaraženih 54.

Tamošnje vlasti poručuju da bi se od 01. juna moglo očekivati i “otključavanje” turističke sezone. Iza Malte u EU je i Gibraltar, u kojem je vakcinisano gotovo svo stanovništvo, i Mađarska sa 24 odsto vakcinisanih. Malta koristi Fajzer-BioNTekove, Modernine i AstraZenekine vakcine. A podaci kažu i da je do sada vakcinisano 95 odsto starijih od 80 godina, 86 procenata starijih od 70 godina i 78 odsto starijih od 60 godina, kao i i oko 86 procenata nastavnika.

U Izrealu, koji je u velikoj meri normalizovao život nakon masovne imunizacije protiv kovid-19, aviokompanije razmatraju da bi uslov za putovanje mogla da bude potvrda o vakcinaciji i negativan test.

Tamošnji zdravstveni sistem obavezuje sve zdravstvene radnike da prime vakcinu, a ukoliko to neće biće prebačeni na poslove koji ne zahtevaju kontakte visokog rizika. U Univerzitet u Tel Avivu odlučio je da vakcinisani mogu da drže ili pohađaju nastavu uživo, a nevakcinisani isključivo onlajn.

Njegovo veličanstvo: Karmin!

U staroj Grčkoj ruž se smatrao skandaloznim i nosile su ga samo prostitutke. Karmini su tamo pravljeni uz pomoć znoja ovaca, ljudske pljuvačke i kakice krokodila. A za razliku od antičke Grčke, u Rimskom carstvu karmine su koristili i muškarci i žene. Kod Rimljana to je bio simbol klasne pripadnosti, a ne pola. Oni su karmine pravili od gline uz dodatak pigmenata iz rude gvožđa i smeđih algi.

Do danas karmin je pretrpeo mnogo promena, obeležio je epohe, bio je simbol prkosa, ali i ženstvenosti. Uprkos praktičnom pakovanju, postoje i sitni trikovi kojima se postiže više od pukog nanošenja boje na usne.

1. Piling usana

Negovane usne su preduslov, zato je neophodno redovno raditi piling usana. Piling može da se radi balzamima trljajući ga blago četkicom za sube po usnama ili nekim blagim preparatima, kao što je piling od šećera. Bitno je blagim pokretima ukloniti mrtve ćelije i oštećenu kožu sa usana.

2. Sprečite tragove

Jednostavan, ali vrlo praktičan trik kako bi se izbleglo prenošenje boje na zube. Nakon što se nanese karmin u usta staviti kažiprst koji treba stisnuti usnama. Prilikom izvlačenja prsta na njemu će ostati sva boja koja se nalazila u unutrašnjem delu usana.

možda vas zanima i istorija karmina

3. Ruž kao rumenilo

Na obraze naneti omiljenu nijansu ružičastog karmina, pažljivo razmažite i dobićete najprirodniji izgled. Karmin može biti i zamena za senku za oči. A, ostatke polomljenih senke nemojte bacati, već ih pomešajte sa balzamom za usne i eto novog ruža.

4. Trik sa puderom

Posle nanošenja karmina, maramicu prislonite je na usne i pospite je providnim puderom. Na usnama će ostati mala količina pudera koji će zaštititi boju.

5. Posvetlite karmin

U slučaju da ste preterali sa nanosom jarkih nijansi, treba samo da na usne nanesete malo korektora u kamenu.

6. Dva sloja

Posle prvog sloja, nežno poljubite papirnu maramicu. Time će se ukloniti višak ulja sa usana. Zatim nanesite drugi sloj ruža. Ovo pomaže da karmin na usnama duže traje.

7. Nijansa

Glavna stvar kod odabira crvenog karmina je da njegova nijansa odgovara boji vašeg tena. Za one sa svetlijim tenom – crvena sa podnijansama plave boje. Za srednje tamnu boju kože – jarko crvena, koja vuče na narandžasto. Za izrazito tamnu put – tamno crveni karmin.

saznajte i kako da se našminkate uz štopericu

8. Istaknite usne

Usne će biti uočljivije, ako na ivice nanesete korektor. Nakon stavljanja ruža, korektorom pređite preko spoljašnjih linija usana.

9. Popravka

Fenom za kosu moguće je reparirati polomljeni ruž. Potrebno je malo strpljenja i vešta ruka. Nakon lepljenja dva dela, karmin staviti u zamrzivač kako bi se stvrdnuo.

10. Skidač karmina

Lak za kosu je sjajan skidač fleka nastale karminom. Na mesto koje je uflekano naneti lak za kosu i ostaviti da odstoji desetak minuta. Zatim, pamučnom krpom protrljati mrlju, pa zaprljanu stvar oprati.

11. Prirodniji izgled

Pre ruža usne treba iscrtati olovkom, pa prstima istapkati ivice usana kako bi se ublažile linije. Zahvaljujući ovom triku usne će izgledati prirodnije.

12. Prajmer

Za veću postojanost karmina na ivice usana treba staviti prajmer.

pročitajte još i : Crveni ruž: simbol antifašizma i glamura

Hit sezone

Završni pečat modernog stajlinga je karmin. Ove sezone su hit tri boje koje će pomoći da se žena osećamo ženstvenije, samouverenije i privlačnije.

Puder ružičasta

Ovo je najpopularnijih prolećna boja. Idealna za dnevne varijante, a reč je o nude karminu sa puder ružičastim finišom.

Nežni koral

Za razliku o izrazito tamnih, ovo je nijansa koja je mnogo nežnija i nije mnogo napadna. Može se nositi u svim prilikama i u bilo kom dobu dana ili noći.

Boja vina

Ovaj karmin je predviđen za noć. Privlačan i moderan, ulepšaće sveukupni večernji stajling, a odlično se slaže sa svakim tenom.

 

Koje kozmetičke sastojke izbegavati i zašto?

Lična karta proizvoda je njegova deklaracija! Iako većina ne čita sastav, on nije slučajno naveden. U skladu sa propisima svaki preparat mora imati jasno navedene sastojke, rok trajanja, kao i da li je u skladu sa savremenim normama.

Deklaracija

Sastav je uglavnom napisan na latinskom jeziku te je to otežavajuća okolnost ukoliko osoba želi da se informiše. Sa tim u vezi u nastavku pišemo o četiri osnovne stvari koje bi trebalo da se znaju kada se tumači sastav kozmetičkih preparata.

1. Kozmetički proizvodi se sastoje od podloge iliti baze i aktivnih sastojaka, kao što su vitamini, hijaluronska kiselina, peptidi, retinol, niacin, biljna ulja… Oni su naznačeni u vrhu liste i što je ona kraća, taj preparat je, često, bolji za kožu.

2. Sastojci su navedeni po zastupljenosti u proizvodu. Uvek idu od onih kojih ima najviše ka onima kojih je najmanje. Prema pravilima, konzervansi, parabeni i fenoksietanol, nisu dozvoljeni više od 1 odsto, a realno, ne bi uopšte smeli biti u sertifikovanoj prirodnoj kozmetici.

možda vas zanima i kako da usporite proces starenja?

3. Na popisu sastojaka su i voda, ulje ili neka vrsta alkohola. Pojedini proizvođači “upisuju” i hidrolate – cvetne vodice ili Aloe veru. Sledi aktivni sastojak, pa biljni ekstrakti – ulje semenki grožđa, shea butter, zatim su tu antioksidansi – vitamini C ili E, askorbinska kiselina ili provitamin B5, panthenol …

4. Na dnu liste su konzervansi, veštački mirisi i parfemi. Ova grupa sastojaka nije preporučljiva da se nađe u u proizvodima, posebno ako se radi o preparatima koji se deklarišu kao prirodni.

Štetni sastojci

Na tržištu je mnogo proizvoda koji se prodaju kao prirodni preparati. Teško možemo znati da li oni to zaista jesu i zato su stručnjaci napravili listu sastojaka koji ne bi smeli biti u takvim proizvodima.

1. Formaldehid
2. Parabeni
3. Naftni derivati – petrolatum, parafin, vazelin
4. Phenoxyethanol
5. Propylene glycol, PEG, PG
6. Sulfati SLS , SLES (Sodium lauryl sulfate, sodium laureth sulfate)
7. Alkoholi
8. Silikoni
9. Mirisi – označeni kao “fragrance” ili “perfume”

Uticaj pojedinih sastojaka

Paraben je sintetički konzervans i često se nalazi u šamponima, gelovima za tuširanje, regeneratorima, losionima i proizvodima za pranje lica. Prepoznaju se po prefiksima etil-, metil-, butil- ili propil- . Istraživanja su pokazala da paraben oponaša estrogen, te remeti normalno funkcionisanje hormona. Takođe, pronađeni su i u biopsijama raka dojke.

Ftalati su plastifikatori koji “drže” miris u parfemima i dezodoransima, kao i boju u kozmetičkim preparatima kao što su lakovi, farbe za kosu, ali i sprečavaju pucanje laka za nokte. Problem u ovom sastojku je i taj što on neće, u većini, biti jasno naveden, već će ga proizvođač staviti u grupu pod nazivom “miris”. Uz to, formule proizvođača su zakonski zaštićene autorskim pravima.

pročitajte još i koji su minerali neophodni našem organizmu

No, trebalo bi biti pažljiv pri odabiru, npr. Laka za nokte, jer ovaj sastojak, po većem broju studija, utiče na rad štitne žlezde. Dve vrste ftalata zabranjene su na tržištu Evropske Unije, a mnogi proizvođači laka za nokte su uklonili iz svojih proizvoda dibutil ftalat, toluen i formaldehid. Uprkos tome, trudnice bi trebalo da pažljivo iščitaju sastav, a najmanje štetni su lakovi na vodenoj bazi.

Nanočestice se nalaze u gotovo svemu od sportske odeće do automobilskih guma. Mogu se naći u kremama za sunčanje, posebno u losioni koji ostavljaju beli trag nakon razmazivanja, ali i u anti-age proizvodima. Na deklaraciji se navode kao mikro – fine čestice. Ove čestice pomažu da preparat dublje prodre u kožu i njegova funkcija je vrlo zabrinjavajuća uz ftalate i parabene. Iako ne postoji dokazan štetni uticaj po zdravlje osobe, stručnjaci za zaštitu životne sredine su zabrinuti zbog njihovog uticaja na okolinu

Natrijum lauril / lauret sulfat (SLS) je sintetički deterdžent, a koji je odgovoran za bogatu penu proizvoda. Upravo taj agens stvara iritaciju kože i očiju.

Proizvođač ima mogućnost da sakrije sintetičke mirise u deklaraciji, a koji mogu da sadrže i do 200 sastojaka. Pod nazivom “miris” na etiketi, proizvod sigurno sadrži ftalate, osim ako je jasno navedeno da u preparatu nema sintetike.

Dietanolamin (DEA) i tietanolamin (TEA) su emulgatori i nalaze se u šamponima i gelovima za tuširanje. Spadaju u grupu kancerogenih supstanci, a mogu izazvati ozbiljne promene na koži, ali i alergije.

Sintetički konzervansi – diazolidinil i imidazolidinil urea mogu izazvati kontaktni dermititis, a nalaze se u proizvodima za zaštitu od sunca, losionima, šamponima… Tačnije, u proizvodima koji sadrže i parabene.

Koji spomenici vređaju, a koji donose sreću

binary comment

Spomenici “Kopljanik” i “Strelac” autora Ivana Meštrovića u Čikagu mogli bi biti uklonjeni, jer, navodno, vređaju osećanja Indijanaca. Ove dve skulpture su se našle na “crnoj listi spomenika, a o njihovoj sudbini odlučivaće tamošnja resorna gradska komisija.

U obrazloženju odluke stoji da “romantizovano i pojednostavljeno prikazuju Indijance“, kao i da su ova umetnička dela “stereotipna predstava starosedelačkog naroda“. Autor je prikazao nagog Indijanca na konju kako zamahuje kopljem, odnosno zateže strelu. Međutim, bez samog koplja, luka i strele. Skulpture su napravljene u Zagrebu, a postavljene u Čikagu 1928. godine.

Ako ipak budu sklonjene, naći će se u društvu spomenika koji su imali sličnu sudbinu. U poslednje vreme sve je više onih koji su uklonjeni iz američkih ustanova, ulica i trgova, jer se povezuju sa rasizmom, kolonijalizmom, belačkom supremacijom ili južnjačkom konfederacijom.

Od prošle do ove godine uklonjeno je 168 simbola bivše konfederacije, od čega je 100 spomenika. I na Novom Zelandu se pitaju šta će sa spomenicima koji vređaju osećanja. A gde je prošle godine iz grada Hamiltona uklonjen spomenik kolonijalisti Džonu Hamiltonu. Grad je po njemu dobio ime, a on se kao komandant borio protiv domorodačkih Maora.

A u blizini grada Santa Fea (Novi Meksiko) građani zahtevaju uklanjanje statue Don Huana de Onateta. On je bio španski osvajač iz XVI veka, koji je otkrio Latinsku Ameriku, ali je bio poznat po svireposti.

U Bristolu (Engleska), demonstranti su srušili spomenik Edvardu Kolstonu. Naime, to je bio trgovac robovima iz XVII veka. Pošto su demonstranti oborili spomenik,  tamošnje gradske vlasti najavile su da će ga prebaciti u muzej.

U gradovima širom Belgije oštećeni su spomenici Leopoldu Drugom, koji je označen kao okrutni vladar Konga, gde se pre više od veka tamošnje stanovništvo prisiljavao u ropstvo.

pročitajte još i : Zanimljivosti o gradu Baršov u Rumuniji!

Ni svetski poznat moreplovac Krisofer Kolimbo nije ostao uskraćen. Naime, spomenici njemu u čast rušeni su ili uništavani u Majamiju, Ričmondu, Sent Polu, Minesoti i Bostonu. Kolumbova statua uklonjena je sa trga u gradu Kamdenu. Deo građana, koji je učestvovao u rušenju spomenika, Kolumba je označio kao osobu koja je odgovorna za genocid i eksploataciju starosedelačkih naroda.

Srećni spomenici

Prema nepisanim izvorima u svetu ima preko 200 znamenitosti za koje se veruje da donose sreću. Neke od njih treba dotaći, neke pomaziti, a neke i darovati. Ima i onih koje treba ljubiti, pored nekih je dovoljno provesti malo vremena, a oko nekih i prošetati. Srećne spomenike ljudi obilaze kako bi rešili svoje probleme s ljubavi, zdravljem, poslom, finansijama…

Nesvakidašnji običaj je svakako onaj kojem pribegavaju žene koje dođu na grob novinara iz 19. veka Viktora Noira. Veruje se da će trljanje prepona, muškarca poginulog u dvoboju, doneti sreću u ljubavi i pomoći u začeću. Od silnog trljanja deo spomenika je propao, te su nadležni podigli ogradu kako bi sprečili dalju devastaciju.

U italijanskom gradu Veroni sreću u ljubavi donosi Šekspirova Julija. Potrebno je dotaći desnu Julijinu dojku, a i ona je kao i predhodnik, sada već oštećena od silnih dodira.

Podni mozaik bika u milanskoj galeriji Vitorio Emanuele, je takođe vrlo popularan među onima koji od bogova sreću očekuju. Naime, legenda kaže da svaki posetilac treba da stavi petu na bikove testise i napravi puni okret od 360 stepeni. Od testisa na mozaiku danas je ostala samo rupa.

I vepar Il Porcelino ispunjava želje. Ali, samo onda kada kovanica iz njegove njuške padne u vodu. Ovu bronzanu skulpturu treba pomaziti po njuškici i staviti novčić u njegova usta, koji ako padne u fontanu, ispunjava želju. Vepar, kanda odlično radi, jer se njegova replika našla u jednoj bolnici u Australiji u Sidneju.

A u Srbiji postoje i dva neuobičajena spomenika. Jedan od njih se nalazi u banatskom mestu Žitište. U ovoj varošici nadomak Zrenjanina 2007. godine postavljen je spomenik filmskom junaku Rokiju Balboi.  U Subotici postoji spomenik vodoinstaleru. Kip se nalazi u ulici Dimitrija Tucovića, na putu između Gradske kuće i tamošnje Sinagoge.

Biljna ulja: kojim pržiti, a koje je za dresing?

Masnoće biljnog porekla ili biljna ulja imaju izuzetnu važnost u ishrani čoveka, nezi kože, ali i industriji. Od ogromnog broja biljaka, tačnije njihovih plodova ili semena proizvode se ulja koja se dele u dve grupe: jestiva i nejestiva. Za ljudsku ishranu najkvalitetnija su ona hladno presovana ulja, iako su rafinisana najpristutnija i najekonomičnija. U marketima možemo pronaći tri vrste biljnih ulja: rafinisana, hladno ceđena i sirova.

Proces proizvodnje

Proizvodnja počinje sa odvajanjem, odnosno “ekstrahovanjem” ulja iz biljke – uljana repica, suncokret, maslina… Odvojeni delovi biljaka ili semenke se melju, a zatim se odvaja ulje od nemasne materije. Taj postupak se radi na dva načina: hemijskim putem i mehaničkim.

Hemijski proces podrazumeva da se samleveni materijal meša sa toksičnim rastvaračem, najčešće heksanom, kako bi se izdvojilo ulje iz izvora. Dalje, tako dobijeno ulje se mora rafinisati radi uklanjanja otrovne sirovine, a kako bi bilo upotrebljivo za ljudsku ishranu. Ulje se zagreva to visokih temperatura, menjajući miris i ukus ulja, ali i uništavajući i većinu korisnih sastojaka samog ulja.

Tako dobijena ulja su niskog prehrambenog kvaliteta i gotovo sva liče jedno na drugo, ne bitno od koje biljke potiču. Mehaničko ceđenje ne zahteva upotrebu rastvarača, ali je mnogo skuplji i dugotrajniji proces od hemijskog. Te se ovaj drugi više primenjuje.

pročitajte još i koja su to etarska i bazna ulja za negu suve i osetljive kože

Hladno ceđena ulja

U ovom procesu dobijanja ulja ne koristi se rastvarač. Ulje se istiskuje, na tradicionalan način, mehaničkim pritiskom pomoću prese. Takva se ulja ne zagrevaju, dodatno, nakon ceđenja i otuda i sam naziv “hladna”. Ovaj proces omogućava da se sačuvaju nutritivne vrednosti, ali i sam ukus izvora od kojeg potiče ulje. Te tako ulje od susama ima jak ukus matične biljke, kao i ulje bundeve.

Za razliku od rafinisanih, nerafinisana ulja se preporučuju kao dodatak, ali ne i za pripremu jela. Tačnije, hladno ceđenja ulja treba dodati na kraju pripreme jela. Nikako ih ne izlagati visokim temperaturama prženja, za šta su predviđena ulja iz prve kategorije.

Ne sasvim “hladna”

U ovu kategoriju ulja spadaju ona koja su kategorisana po pravilima država. Naime, “hladno ceđenim uljima”, po američkim standardima, mogu se nazvati sva ona koja nisu zagrevana preko 200 stepeni C. Međutim, po evropskim standardima, koji se opet razlikuju od zemlje do zemlje, “hladno ceđenim” se uglavnom nazivaju ulja koja nisu zagrevana iznad 50 stepeni C.

Sirova ulja

Novija tehnološka rešenja omogućila su da se ulje iz semenki cedi tako da temperatura, koja se stvara u procesu, ne prelazi 37 stepeni C. Na taj način se dobijaju ulja vrhunskog kvaliteta sa očuvanim svim enzimima, esencijalnim masnim kiselinama, vitaminima i mineralima. I ova ulja ne treba koristiti za kuvanje i prženje, već isključivo za pravljenje preliva i kao dodatak jelima.

Na čemu pržiti?

Na domaćem tržištu najrasprostranjenije je rafinisano suncokretovo ulje. Ovo ulje se dobija procesom hidrogenacije u kojem se stvaraju trans masti, a koje nisu baš lekovite. Međutim, hladno ceđeno suncokretovo ulje je puno je vitamina E i Omega 6 masnih kiselina. Ali, ono nije za prženje, već se preporučuje konzumacija u vidu dresinga za salate.

Ulje semenki koštica grožđa je, međutim, sjajno za prženje. Bogato hranjivim sastojcima, hladnoceđeno, može se trošiti kao dresing za salate ili kao dodatak barenom povrću, a dokazano smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi i triglicerida. Kako ima visoku tačku ključanja svojstva gubi tek na 216 stepeni C i zato je preporučljivo za prženje

Maslinovo ulje je zdravo i hladno i prženo. Maslinovo ulje se sastoji od oleinske kiseline i vitamina E, a njegaova tačka pregrevanja je 180 stepeni C.

možda vas zanima i koje su to greške pri kuvanju koje čine namirnice otrovnim!

Zanimljivosti

  1. U svetu postoji oko 300 vrsta biljaka iz koje se može dobiti ulje.
  2. Još u antičko vreme iz biljaka se cedilo ulje.
  3. U Čarlstaunu, u poznatom State Parku u Indiani, pronađena je kuhinja, koja datira od pre 4.000 godina. U njoj su pronađeni dokazi da je tadašnji čovek, koristio komade stena kako bi drobio plodove oraha u želji da dobije ulje, koje je koristio za ishranu.
  4. Dokazi, iz današnjeg Izraela i Palestine, pokazuju da su ljudi od 6.000. do 4.500. godine pre nove ere od maslina proizvodili ulje.
  5. Masnoće za prženje ne bi se smele da se koriste više od pet do sedam puta. Tamna boja prženih jela je znak oksidacije ulja koja se sa svakom novom upotrebom pojačava.
  6. Ulje treba držati na tamnom mestu, u staklenim flašama i daleko od izvora toplote.
  7. Otvorena ulja treba potrošiti u roku od dve do tri nedelje.
1...111112113...851Strana 112 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Radno mesto – Bravar (limar) – Novi Sad

Novi Sad 0
"Argus inženjering" DOO iz Novog Sada raspisuje konkurs za...

Horoskop za sredu, 30. mart 2016. godine

Horoskop 0
Dnevni horoskop - sreda, 30. mart 2016. godine Ovan (21....

Pronalazak ličnog stila u moru trendova

Moda 0
Moda je industrija koja opstaje na trendovima. Ljubitelji mode...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.